Карпати — разлика између измена

Карпати
Карпати
	Сателитски приказ Карпата
Географске карактеристике
Координате	49° 10′ 00″ С; 20° 08′ 00″ И / 49.1666° С; 20.1333° И 49° 10′ 00″ С; 20° 08′ 00″ И / 49.1666° С; 20.1333° И
Географија
	Карпати
Државе	Србија; Румунија; Украјина; Пољска; Словачка; Чешка

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 5. јун 2020. у 22:19

Државе на чијим територијама се налазе Карпати

Карпати (чешки, словачки и пољски: Karpaty, украјински: Карпати, румунски: Carpaţii) су планине у средњој Европи. Румуни Карпате још називају и Трансилванијски Алпи. Пружају се на дужини од 1.500 km (ширина преко 300 km), као велики лук од Братиславе преко територије Чешке, Словачке, Пољске, Украјине и Румуније до источне Србије.

Највиши врх Герлаховка (Герлаховски штит) 2.655 m, налази се на Високим Татрима у Словачкој. Карпати се деле на Западне Карпате са Бескидима и Високим Татрима, затим на Шумовите, Источне и Јужне Карпате (или Трансилванске Алпе), највиши врх Молдовеану 2.543 m. Важна речна изворишта су реке Тиса, Висла, Одра, Дњестар, Прут, Мориш, Уж и др.

Клима Карпата је континетална и планинска. Шуме су претежно букове, у вишим пределима четинарске. Има доста пашњака, а развијено је и сточарство. Од дивљих животиња настањују их медвед, вук, дивља мачка и др. Велико рудно богатство: нафта, гас (највише у Румунији, јужно од Трансилванских Алпа), гвожђе, угаљ, злато, сребро, бакар, олово, цинк, волфрам, со и др.

Спољашње везе

„Rumunski Karpati”. eparhija-panacomp.net. „Ovo veličanstveno planinsko gorje je u stvari pravog imena Sarbati („p“ i „b“ su slične zvučnosti i ljudi ih često menjaju). Karpatsko gorje je dobilo ime po onima koji su to gorje naseljavali, dakle Sarbati, tj. Srbi. U stvari tačnije rečeno, tu se radi o Sarmatima, zapadna istoriografija voli da mrsi i unosi zabunu. Sve je to isto: Karpati-Sarbati-Sarmati.”

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 {{bez_izvora}}
+{{Преусмери|Карпатске планине|друге употребе|Карпатске планине у Србији}}
 {{Планина
 | име = Карпати
@@ Ред 24: / Ред 25: @@
 [[Датотека:Tatry zRysow.jpg|мини|300π|desno|Западни Карпати]]
 [[Датотека:Mapcarpat2.png|Државе на чијим територијама се налазе Карпати|мини|десно]]
-'''Карпати''' ([[Чешки језик|чешки]], [[Словачки језик|словачки]] и [[Пољски језик|пољски]]: -{''Karpaty''}-, [[Украјински језик|украјински]]: ''Карпати'', [[Румунски језик|румунски]]: -{''Carpaţii''}-), су [[планина|планине]] у [[Средња Европа|средњој Европи]]. [[Румуни]] Карпате још називају и Трансилванијски Алпи. Пружају се на дужини од 1.500 km (ширина преко 300 -{km}-), као велики лук од [[Братислава|Братиславе]] преко територије [[чешка|Чешке]], [[Словачка|Словачке]], [[Пољска|Пољске]], [[Украјина|Украјине]] и [[Румунија|Румуније]] до [[Исток|источне]] [[Србија|Србије]].
+'''Карпати''' ([[Чешки језик|чешки]], [[Словачки језик|словачки]] и [[Пољски језик|пољски]]: ''Karpaty'', [[Украјински језик|украјински]]: ''-{Карпати}-'', [[Румунски језик|румунски]]: ''Carpaţii'') су [[планина|планине]] у [[Средња Европа|средњој Европи]]. [[Румуни]] Карпате још називају и Трансилванијски Алпи. Пружају се на дужини од 1.500 km (ширина преко 300 km), као велики лук од [[Братислава|Братиславе]] преко територије [[Чешка|Чешке]], [[Словачка|Словачке]], [[Пољска|Пољске]], [[Украјина|Украјине]] и [[Румунија|Румуније]] до источне [[Србија|Србије]].
-Највиши врх Герлаховка (Герлаховски штит) 2655 m, налази се на [[Татре|Високим Татрима]] у Словачкој. Карпати се деле на Западне Карпате са [[Бескиди]]ма и високим Татрима, затим на Шумовите, Источне и Јужне Карпате или трансилванске Алпе, највиши врх Молдовеану 2543m. Важна речна изворишта су реке [[Тиса]], [[Висла]], [[Одра]], [[Дњестар]], [[Прут (река)|Прут]], [[Мориш (река)|Мориш]], [[Уж]] и др...
+Највиши врх Герлаховка (Герлаховски штит) 2.655 m, налази се на [[Татре|Високим Татрима]] у Словачкој. Карпати се деле на Западне Карпате са [[Бескиди]]ма и Високим Татрима, затим на Шумовите, Источне и Јужне Карпате (или Трансилванске Алпе), највиши врх Молдовеану 2.543 m. Важна речна изворишта су реке [[Тиса]], [[Висла]], [[Одра]], [[Дњестар]], [[Прут (река)|Прут]], [[Мориш (река)|Мориш]], [[Уж]] и др.
-Клима Карпата је континетална и планинска. [[Шума|Шуме]] су претежно букове, у вишим пределима четинарске. Има доста [[пашњак]]а, а развијено је и [[сточарство]]. Од дивљих животиња настањују их [[медвед]], [[вук]], [[дивља мачка]] и др... Велико рудно богатство: [[нафта]], [[гас]] (највише у Румунији, јужно од Трансилванских Алпа), [[гвожђе]], [[угаљ]], [[злато]], [[сребро]], [[бакар]], [[олово]], [[цинк]], [[волфрам]], [[со]] и др...
+Клима Карпата је континетална и планинска. [[Шума|Шуме]] су претежно букове, у вишим пределима четинарске. Има доста [[пашњак]]а, а развијено је и [[сточарство]]. Од дивљих животиња настањују их [[медвед]], [[вук]], [[дивља мачка]] и др. Велико рудно богатство: [[нафта]], [[гас]] (највише у Румунији, јужно од Трансилванских Алпа), [[гвожђе]], [[угаљ]], [[злато]], [[сребро]], [[бакар]], [[олово]], [[цинк]], [[волфрам]], [[со]] и др.
 == Спољашње везе ==