Стара планина — разлика између измена
| Ред 9: | Ред 9: | ||
== Хидрографија == |
== Хидрографија == |
||
Балканске планине деле воде између река које теку ка северу и уливају се у [[Дунав]], и оних које отичу у [[Егејско море]] на југу.Најпознатија и најзначајнија река која протиче кроз Балканске планине јесте [[река Искар]] која формира спектакуларну [[Искарска клисура|Искарску клисуру]]. Реке које извиру на Балканским планинама и теку ка северу и уливају се у Дунав су: [[Лом]], Скат, Вит, Осам, Русеански Лом и др. [[Планина|Планине]] су такође извор [[река Камчија|реке Камчије]] која се улива директно у [[Црно море]]. На планинама постоји низ слапова у западним и централним деловима планина, као што су [[Рајско прскало]], који је највиши водопад на Балканском полуострву. Подручје Старе планине увек је било слабо насељено и неприступачно због неравног и шумовитог терена, али и као место српско-бугарске границе. Док су се војске предале полицијској граници, цивилима је било допуштено да истражују то подручје.<ref name="аутоматски генерисано1">Jelena Đokić (2015). "Vodopadi Srbije: Skriveni dragulji Stare planine" (in Serbian). Portal Mladi.</ref> Као резултат тога, од тада су на српској страни [[Стара планина|Старе планине]] откривени виши и виши слапови: [[Чунгуљски скок|Чунгуљ]] 1996. – 43 m (141 ft);<ref name=":0">"Menjaju geografiju". ''Politika'' (in Serbian). 1 May 2006. p. 10.</ref> [[Пиљски водопад|Пиљ]] 2002. – 64 m (210 ft); <ref name=":0" /> [[Водопад Копрен|Копрен]] |
Балканске планине деле воде између река које теку ка северу и уливају се у [[Дунав]], и оних које отичу у [[Егејско море]] на југу.Најпознатија и најзначајнија река која протиче кроз Балканске планине јесте [[река Искар]] која формира спектакуларну [[Искарска клисура|Искарску клисуру]]. Реке које извиру на Балканским планинама и теку ка северу и уливају се у Дунав су: [[Лом]], Скат, Вит, Осам, Русеански Лом и др. [[Планина|Планине]] су такође извор [[река Камчија|реке Камчије]] која се улива директно у [[Црно море]]. На планинама постоји низ слапова у западним и централним деловима планина, као што су [[Рајско прскало]], који је највиши водопад на Балканском полуострву. Подручје Старе планине увек је било слабо насељено и неприступачно због неравног и шумовитог терена, али и као место српско-бугарске границе. Док су се војске предале полицијској граници, цивилима је било допуштено да истражују то подручје.<ref name="аутоматски генерисано1">Jelena Đokić (2015). "Vodopadi Srbije: Skriveni dragulji Stare planine" (in Serbian). Portal Mladi.</ref> Као резултат тога, од тада су на српској страни [[Стара планина|Старе планине]] откривени виши и виши слапови: [[Чунгуљски скок|Чунгуљ]] 1996. – 43 m (141 ft);<ref name=":0">"Menjaju geografiju". ''Politika'' (in Serbian). 1 May 2006. p. 10.</ref> [[Пиљски водопад|Пиљ]] 2002. – 64 m (210 ft); <ref name=":0" /> [[Водопад Копрен|Копрен]] 2011. – 103,5 m (340 ft);<ref>{{Cite web|url=http://www.vodopadisrbije.com/index.php/site/vodopad/79|title=.: Vodopadi Srbije - Vodopad Kopren|website=www.vodopadisrbije.com|access-date=2019-09-21}}</ref> [[Водопад Калуђерски скокови|Калуђерски Скокови]] 2012. – 232 m (761 ft). <ref name="аутоматски генерисано1" /> |
||
== Референце == |
== Референце == |
||
Верзија на датум 6. јун 2020. у 00:38
 |
Балканске планине су планински ланац који се простире у источном делу Балканског полуострва. Балканске планине се пружају од врха Вршка Чука на граници између Бугарске и Србије на истоку, преко централне Бугарске до рта Емине на Црном мору. Дужина овог планинског система износи 557 km. Највиши врхови Балканских планина налазе се у централној Бугарској. Највиши врх је Ботев 2.376 m, што планински ланац чини трећим највишим у земљи, после Риле и Пирина. Планински ланац формира слив између сливних подручја Црног и Егејског мора. Крашки рељеф краси велики број пећина, укључујући пећину Магуру, у којој се налазе најзначајнији пећински цртежи из палеолитског периода.
Географија
Балканске планине су планински ланац тзв.склопљених планина „млади” део алпско-хималаксог ланца који се протеже широм Европе и Азије. Може се поделити на два дела: главни балкански ланац и предбалкански северни део, који благо залази у дунавску равницу. На југу се Балканске планине граниче с подбалканским долинама-низом од једанаест долина које теку од бугарске границе са Србијом према истоку до Црног мора, раздвајајући Балканске планине од ланца других планина познатих као средногорје, које укључују Витошу и средњу гору. У Бугарској се Балканске планине могу поделити на три одељка:
- Планине Западног Балкана протежу се од Вршке Чуке на граници са Србијом до прелаза Арабаконак укупне дужине од 190 km. Највиши врх је Миџор на 2.169 m. Планине централног Балкана протежу се од Арабаконака до прелаза Вратник, дужине 207 km. Врх Ботев, највиши врх Балканских планина налази се у овом дели планинског ланца.
- Планине источног Балкана њихов највиши врх је врх Балгарка 1.181 m.
- Планине источног Балкана чине најнижи део Балканских планина, протежу се од прелаза Вратник до рта Емине дужине 160 km.
Хидрографија
Балканске планине деле воде између река које теку ка северу и уливају се у Дунав, и оних које отичу у Егејско море на југу.Најпознатија и најзначајнија река која протиче кроз Балканске планине јесте река Искар која формира спектакуларну Искарску клисуру. Реке које извиру на Балканским планинама и теку ка северу и уливају се у Дунав су: Лом, Скат, Вит, Осам, Русеански Лом и др. Планине су такође извор реке Камчије која се улива директно у Црно море. На планинама постоји низ слапова у западним и централним деловима планина, као што су Рајско прскало, који је највиши водопад на Балканском полуострву. Подручје Старе планине увек је било слабо насељено и неприступачно због неравног и шумовитог терена, али и као место српско-бугарске границе. Док су се војске предале полицијској граници, цивилима је било допуштено да истражују то подручје.[1] Као резултат тога, од тада су на српској страни Старе планине откривени виши и виши слапови: Чунгуљ 1996. – 43 m (141 ft);[2] Пиљ 2002. – 64 m (210 ft); [2] Копрен 2011. – 103,5 m (340 ft);[3] Калуђерски Скокови 2012. – 232 m (761 ft). [1]