Велики Преслав — разлика између измена
Нема описа измене |
|||
Ред 49: | Ред 49: | ||
==збирка слика== |
==збирка слика== |
||
<gallery> |
<gallery> |
||
Слика:Preslav fortress 11.jpg|Средњовековна тврђава у Преславу |
|||
Слика:пример1.jpg|Наслов1 |
|||
Слика: |
Слика:Preslav monastery 10.jpg|Преславски манастир |
||
Слика: |
Слика:Preslav fortress 24.jpg|Златна црква |
||
Слика:пример2.jpg|Наслов2 |
|||
</gallery> |
</gallery> |
||
Верзија на датум 8. јун 2011. у 21:07
Велики Преслав буг. Велики Преслав | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Бугарска |
Област | Шуменска област |
Становништво | |
Становништво | |
— | 9.237 (2.010 г) |
— густина | 120 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 10′ 01″ С; 26° 49′ 01″ И / 43.167° С; 26.817° И |
Апс. висина | 140 m |
Површина | 76,76 km2 |
Веб-сајт | |
velikipreslav.bg |
Велики Преслав, до 1993. године само Преслав (буг. Велики Преслав) је град у Републици Бугарској, у источном делу земље, седиште истоимене општине Велики Преслав у оквиру Шуменске области.
Велики Преслав је био престоница првог бугарског царства 893. до 972. године и истовремено један од значајних градова југоисточне Европе.
Природни услови
Положај: Велики Преслав се налази у источном делу Бугарске. Од престонице Софије град је удаљен 340 km источно, а од обласног средишта, Шумена град је удаљен 20 km југоисточно.
Рељеф: Област Великог Преслава се налази у области побрђа, које се назива Лудогорјем, на приближно 140 метара надморске висине. Град је смештен на валовитом подручју.
Клима: Клима у Великом Преславу је континентална.
Воде: У близини Великог Преслава протиче више мањих водотока.
Историја
Област Великог Преслава је првобитно било насељено Трачанима, а после њих овом облашћу владају стари Рим и Византија. Јужни Словени ово подручје насељавају у 7. веку.
Од 9. века до 1373. године област је била у саставу средњовековне Бугарске. Већ само име града указује на брзу словенизацију Бугара. Рано словенско насеље утврђују почетком 9. века а бржем развоју доприноси близина раније престонице Плиске. Град се развија за време владавине кана Крума и Омуртага. 960. године град заузима кијевски Руси под владаром Сватославом I Кијевским, а касније га заузима и Византија под Јованом I Цимискијем. Град су коначно уништили Татари око 1270. године, након чега је преостало становништво установило нов град у близини дотадашњег Преслава.
Крајем 14. века област Великог Преслава је пала под власт Османлија, који владају облашћу 5 векова.
1878. године град је постао део савремене бугарске државе. Насеље постоје убрзо средиште окупљања за села у околини, са више јавних установа и трговиштем.
Становништво
По проценама из 2010. године Велики Преслав је имао око 9.200 становника. Већина градског становништва су етнички Бугари, а мањина су Турци. Остатак су махом Роми. Последњих деценија град губи становништво због удаљености од главних токова развоја у земљи.
Претежан вероисповест месног становништва је православље, а мањинска ислам.
збирка слика
-
Средњовековна тврђава у Преславу
-
Преславски манастир
-
Златна црква