Удбина — разлика између измена

Координате: 44° 31′ 50″ С; 15° 45′ 56″ И / 44.5306° С; 15.7656° И / 44.5306; 15.7656
С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
становништво
Ред 33: Ред 33:


== Становништво ==
== Становништво ==
[[Слика:Udbina, Visuć, Jablanac 1910..png|мини|300п|Извод из пописа становништва 1910. године]]
Према попису становништва из [[1910]]. године Удбина је имала 1475 становника од чега 1237 говорника хрватског језика и 231 српског језика. Већина становништва су била католици 1244 док је православаца било 231.<ref>[Kњига: Попис становништва Краљевине Угарске/Краљевина Хрватска и Славонија страна 659]</ref>


Удбина је према попису из 2011. године имала 984 становника.<ref>{{cite web |url=http://www.dzs.hr/Hrv/censuses/census2011/htm/H11_Zup32_4677.html |title=Попис становништва 2011. |author= |authorlink= |coauthors= |date=2011. |format= |work= |publisher=Државни завод за статистику РХ |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=3. 7. 2012.}}</ref>
Удбина је према попису из 2011. године имала 984 становника.<ref>{{cite web |url=http://www.dzs.hr/Hrv/censuses/census2011/htm/H11_Zup32_4677.html |title=Попис становништва 2011. |author= |authorlink= |coauthors= |date=2011. |format= |work= |publisher=Државни завод за статистику РХ |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=3. 7. 2012.}}</ref>



Верзија на датум 19. август 2012. у 12:47

Удбина
Црква хрватских мученика у Удбини
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаЛичко-сењска
ОпштинаОпштина Удбина
ОбластЛика
Становништво
 — 2011.984
Географске карактеристике
Координате44° 31′ 50″ С; 15° 45′ 56″ И / 44.5306° С; 15.7656° И / 44.5306; 15.7656
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Удбина на карти Хрватске
Удбина
Удбина
Удбина на карти Хрватске
Удбина на карти Личко-сењске жупаније
Удбина
Удбина
Удбина на карти Личко-сењске жупаније
Остали подаци
Поштански број53234 Удбина
Позивни број+385 53
Веб-сајтwww.udbina.hr

Удбина је градић у источној Лици и седиште новоформиране општине, која је до рата припадала великој општини Кореница (некадашњој Титовој Кореници), Република Хрватска. Недалеко од њега се за време СФРЈ налазила велика војна база ЈНА.

Географија

Налази се јужном рубу Крбавског поља. Лежи на 830 метара апссолутне висине, 180 метара изнад поља. Велика је друмска раскрсница према Госпићу, Кореници, Обровцу и Бихаћу.

Историја

Удбина је у средњем веку била утврђено седиште (кастрм) Крбавске жупаније. Још раније названа је (civititas Coribavie) Крбавски град иу којем је седио и крбавски бискуп. Под именом Удбина први пут се спомиње 1491. године. Крајем 15, века, кад се Турци почели све чешће проваљивати у ове крајеве, преко Удбине је водио један од њихових праваца надирања, који је полазио од Кључа, а завршавао се у Приморју. Око 10.000 турских војника из Босне, под босанским намесником, продрло је у јесен 1491. у доњу Крањску, ради пустошења. Враћајући се у Босну са богатим пленом и робљем, били су у октобру изненада нападнути код Врпила, данас близу Удбине, од хрватске војске под командом бана Ладислава Егерварија и кнезова Франкопана — Цетинских, Слуњских и Модрушких и Карла Гусића. У кратком боју Турцима су нанети тешки губици и ослобођено много робља. Испод града Удбине уз поток Крбаву други турски одред дочека ла је војска под комнадом бана Емерика Деренчина. Две године касније 9. септембра 1493, војска хрватског племства била је поражена у познатој Крбавској бици на Крбавском пољу код Удбине.

Турци су освојили Удбину 1527, оправили тврђаву и претворили је у јак ослонац даљим освајањима, према унутрашњости, а нарочито према Сењу. За време турске владавине Удбина је припадала Личком санџаку и била једна од 29 капетанија, којој су припадали Рибник, Бунић, Перушић и Плоча. У Удбини се 1577. налазила посада од 300 коњаника и 500 пешака, а град је био седиште капетана, кадије, а и више ага. Кад је у лето 1689. готово цела Лика била ослобођена, турске снаге из личких градова повукле су се у Удбину са намером да је одлучно бране. Опседнуте 3. јула од крајишких трупа под карловачким генералом - Хеберштајном, предале су се 21. јула, пошто су остале без воде и помоћи. Од тада Удбина постаје јако упориште у борби против Турака.

Удбина у НОР-У

Крајем јула 1941. устанак у Лици обухватио је у удбински котар. Оружаном борбом је руководио Котарски комитет КПХ Удбине. Од мањих герилских одреда с подручја удбинског котара формиран је крајем децембра удбински батаљон Крбава, који је у априлу 1942, ушао у 2. лички НОПО, септембра у 9. бригаду Хрватске, а касније истог месеца у Трећу личку бригаду (Трећа личка пролетерска ударна бригада).

Саму Удбину, претворену у усташко и домобранско упориште, у којем су повремено боравиле и слабије италијанске снаге, ослободиле су личке јединице НОВ-а. средином децембра 1942 и од тада је она, уз краће прекиде, остала слободна. Тако су почетком марта 1945. у место ушли делови немачке легионарске дивизије, али су већ 20. марта делови Четврте југословенске армије коначно ослободили Удбину, која је током рата била потпуно порушена.

Република Српска Крајина

Удбина се од распада Југославије до августа 1995. године налазила у Републици Српској Крајини.

Становништво

Извод из пописа становништва 1910. године

Према попису становништва из 1910. године Удбина је имала 1475 становника од чега 1237 говорника хрватског језика и 231 српског језика. Већина становништва су била католици 1244 док је православаца било 231.[1]


Удбина је према попису из 2011. године имала 984 становника.[2]

година пописа укупно Срби Хрвати Југословени остали
2001 735 327 (44,50%) 375 (51,00%) 0 (0,0%) 33 (4,49%)
Удбина[3]
година пописа 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 934 608 469 416
Југословени 71 175 44
Хрвати 73 35 87 77
Муслимани 51 23 54 24
Албанци 3 6
Македонци 3
Црногорци 1
Мађари 1
остали и непознато 33 12 13 1
укупно 1.162 853 675 518
Демографија[3]
Година Становника
1961. 518
1971. 675
1981. 853
1991. 1.162
2001. 735
2011. 984

Литература

  • В. Клајић, Грађа за топографију личко-крбавске жупаније у средње веку, Вјесник Хрватског археолошког друштва Н. С., 1902;
  • В. Клајић, Повијест Хрвата IV, Загреб 1904;
  • Ђ. Сабо: Средовјечни градови у Хрватској и Славонији, Загреб 1920;
  • Х,. Крешевљаковић: Капетаније у Босни и Херцеговини, Сарајево 1954.
  • Е. Челебија: Путопис — одломци о југословенским земљама, I Сарајево 1957;
  • Ослободилачки рат народа Југосланије, I и II Београд 1957—58.
  • Енциклопедија Југославије ЈЛЗ Загреб 1971, том 8 стр 413/14.

Референце

  1. ^ [Kњига: Попис становништва Краљевине Угарске/Краљевина Хрватска и Славонија страна 659]
  2. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 3. 7. 2012. 
  3. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Извори