Четврта југословенска армија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Четврта армија ЈА
Flag of Yugoslavia (1943–1946).svg
Југословенска партизанска застава
Постојање1. март 1945.
Место оснивања:
Београд
Формација9. далматинска дивизија
13. приморско-горанска дивизија
14. словеначка дивизија
18. словеначка дивизија
19. севернодалматинска дивизија
20. далматинска дивизија
26. далматинска дивизија
35. личка дивизија
43. истарска дивизија
Јачина90.000
ДеоЈугословенске армије
Ангажовање
Команданти
КомандантПетар Драпшин
Начелник штабаПавле Јакшић
Политички комесарБошко Шиљеговић

Четврта армија Југословенске армије формирана је 1. марта 1945. године од јединица Осмог далматинског корпуса (Девета, Деветнаеста, Двадесета и Двадесетшеста далматинска дивизија), Једанаестог хрватског корпуса (Тринаеста приморско-горанска, 35. личка и 43. истарска дивизија) и Седмог словеначког корпуса (Четрнаеста и Осамнаеста словеначка дивизија). Нешто касније у састав армије су ушле и јединице Деветог словеначког корпуса: Тридесета и Тридесетпрва словеначка дивизија.

У Лици и Босанској крајини операцијама Четврте армије садејствовао је и Четврти хрватски корпус. За операције у Истри, у њен састав ушла је 20. априла - 29. херцеговачка дивизија, 27. априла - 8. кордунашка дивизија, а два дана касније Штаб Четвртог корпуса и Седма банијска дивизија. Армија је у непосредном саставу имала артиљеријску, тенковску, инжињеријску и допунску бригаду, моторизовани артиљеријски дивизион и пук за везу. Просечно бројно стање армије за време њених операција износило је око 90.000 људи.

Командант Четврте армије био је Петар Драпшин, политички комесар Бошко Шиљеговић, а начелник Штаба Павле Јакшић.

Борбени пут Четврте армије[уреди]

У оквиру завршних операција за ослобођење Југославије Четврта армија је добила задатак да пробије непријатељев фронт између горњег тока реке Уне и Јадранског мора, продре кроз Лику, Хрватско приморје, Горски котар и Истру и избије на реку Сочу. За извршење ток Задатка Четврта армија је до 19. марта груписана у југоисточном делу Лике. Операцијски план Штаба армије предвиђао је извршење тог задатка у три фазе. Прва фаза - ослобођење Лике; друга фаза - ослобођење Хрватског приморја и Горског котара и трећа фаза - ослобођење Истре, Словеначког приморја и Трста.

У то време у Лици, Горском котару и Хрватском приморју налазио се немачки 15. брдски корпус и две усташко-домобранске дивизије. Четврта армија отпочела је операције 20. марта 1945. године, да би, по замисли Врховног комнданта ЈА маршала Тита ослободила крилним обухватом Истру и Словеначо приморје, обезбедила окружење и уништењенемачке балканске групације, садејствујући англо-америчким снагама у Италији.

Оствраујући тај маневар, разбила је немачки 15. брдски корпус у борбама ослобођење Лике, Бихаћа и Хрватског приморја, окружила и у завршној фази унуштила немачки 97. корпус који се налазио у Истри и Словеначком приморју. У предвиђеним етапама, до 1. маја Четврта армија је ослободила Трст и све крајеве до реке Соче, где је дошла у везу са савезничким снагама које су ослободиле Италију, а један њен моторизовани одред упао је 9. маја преко Бовеца и Крањске горе у Корушку.

За свај допринос победи над фашизмом, Четврта армија је три пута похваљена од стране Врховног команданта ЈА маршала Тита - 22. и 30. априла и 1. маја 1945. годне.

Литература[уреди]