Тривундан — разлика између измена
Нема описа измене |
м navodnici |
||
| Ред 27: | Ред 27: | ||
Због обичаја орезивања винове лозе, у источној [[Србија|Србији]] светог Трифуна зову и ''Орезач'' или ''Заризој''.<ref>Мирјана Кандић, 2003.</ref> |
Због обичаја орезивања винове лозе, у источној [[Србија|Србији]] светог Трифуна зову и ''Орезач'' или ''Заризој''.<ref>Мирјана Кандић, 2003.</ref> |
||
Верује се да свети Трифун на свој празник пободе у земљу [[угарак]] и од тога дана снег почне да се топи. Народ понегде каже: |
Верује се да свети Трифун на свој празник пободе у земљу [[угарак]] и од тога дана снег почне да се топи. Народ понегде каже: „Триша заб'о угарак у земљу, па зато снег и лед почињу да се топе." <ref>Мирјана Кандић, 2003.</ref> |
||
Верује се да ће бити кишна и родна година ако на Тривуњдан падне снег, а ако је ведро – биће сушна.<ref>Мирјана Кандић, 2003.</ref> |
Верује се да ће бити кишна и родна година ако на Тривуњдан падне снег, а ако је ведро – биће сушна.<ref>Мирјана Кандић, 2003.</ref> |
||
Верзија на датум 12. фебруар 2013. у 05:06
Тривуњдан (Трипуњдан) се прославља 14. фебруара (1. фебруара по старом календару), чиме се обележава успомена на Светог Трифуна, на дан његове смрти. Сматра се да је овај светац заштитник винове лозе и виноградарства, па тиме и вина, па га као свог патрона славе виноградари и гостионичари.
Народни обичаји и симболика
На Тривуњдан виноградари одлазе у винограде, орезују по коју лозу и заливају вином по неки чокот. Верује се да ће се тако винограду повратити снага после дугог зимског мртвила, па ће лоза моћи да буја у пролеће.[1]
Због обичаја орезивања винове лозе, у источној Србији светог Трифуна зову и Орезач или Заризој.[2]
Верује се да свети Трифун на свој празник пободе у земљу угарак и од тога дана снег почне да се топи. Народ понегде каже: „Триша заб'о угарак у земљу, па зато снег и лед почињу да се топе." [3]
Верује се да ће бити кишна и родна година ако на Тривуњдан падне снег, а ако је ведро – биће сушна.[4]
Хришћански смисао
Православна црква је установила нарочити молитвени чин који се врши на њивама и баштама ако се догоди штета од инсеката, мишева и других пољских штеточина. При овом чину се узме зејтин из кандила Светог Трифуна и богојављенска водица, па свештеник унакрст шкропи њиву, башту или виноград и чита молитву.[5]
Празник Светог Трифуна
На Трифундан, 1835. године, на иницијативу драмског писца Јоакима Вујића и новчану помоћ кнеза Милоша Обреновића, у Крагујевцу је основан Књажевско-српски театар, прво позориште у Србији.
Референце
Литература
- Мирјана Кандић: Свети мученик Трифун, Српске славе и обичаји, 13. део, Смедеревска седмица бр. 246, 14.2.2003. [1]
- Ђорђе Рандељ: Светачник: славе и верски обичаји код Срба, Љубитељи књиге, Нови Сад, 2006.
- Милан Вуковић: Народни обичаји, веровања и пословице код Срба, Београд, 1985.
