Пређи на садржај

Руси у Француској

С Википедије, слободне енциклопедије
Руси у Француској
Застава Русије
Алберт Николајевич
Марина Влади
Хенри Тројат
Браћа Богданов
Укупна популација
53.000.[1]
Региони са значајном популацијом
Париз, Ил де Франс, Ница, Марсеј, Бордо, Лион, Корзика
Језици
француски, руски, јидишки, хербејски
Религија
Православље, Јудаизам
Сродне етничке групе
Руска дијаспора

Руси у Француској су грађани Француске руског порекла.

Историја

[уреди | уреди извор]

Азурна обала било омиљено место за боравак европске аристократије, између осталог и руске. Руска царица Александра Фјодоровна, супруга Николаја I Павловича, заволела је ово место након смрти њеног мужа и често се одмарала овде. 1856. године донирала је новац за изградњу цркве за жупу. Црква Светог Николе и Александра освећена 31. децембар 1859. године у граду Ници, који је у то време имао више од 45.000 људи и био део жупаније из Нице, Краљевине Сардиније. Неколико месеци касније, у априлу 1860. године, одржан је референдум и град је ушао у Друго француско царство. У децембру 1912. године, пола века касније, руска православна катедрала биће посвећена у знак сећања на царевића Николаја Александровича, који је умро у Ници. Сама зграда и земља на којој се налази катедрала је до данас власништво руске државе.[2][3]

За време Руског грађанског рата, око 1.5 милион људи имигрирало је из Русије, а чак 400.000 њих се населило у Француској. Политичке избеглице, створили су добротворне организације, као што су Земгор, руски Црвени крст, Свети Сергије православни институт (основан 1924. године) и руски студентски хришћански покрет (основан 1926. године). Све ове организације пружале су помоћ руском народу у Француској.[4] Као симбол масовне имиграције, 10.000 Руса је сахрањено на руском гробљу у француском граду Сент Женевјев де Боа.[5].

Већина руских емиграната се настањивала у већим градовима и њиховом предграђу, пре свега у Паризу и околини. Према мемоарима Јован Мајендорфа: "Руски Париз" 30-их година, Париз је био град препун Руса. Францускоа престоница је била дом за многе десетине хиљада Руса, укључујући и водеће интелектуалаце, уметнике, научнике, велике кнежеве и бивших царске министре. Креативни и културни живот руске колоније била изузетно активан, објављен је широк спектар часописа и неколико дневних листова. Руска деца била су образована у руским школама, а уопштено сав народ из Русије у том добру, био је доста изолован и неприхваћен од стране Француза.[6]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]