Чонград
Чонград мађ. Csongrád | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Мађарска |
Регион | Регија велике јужне равнице |
Жупанија | Чонград |
Срез | Чонградски срез |
Становништво | |
Становништво | |
— | 17.686 |
— густина | 101,71 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 46° 42′ 40″ С; 20° 08′ 26″ И / 46.711233° С; 20.140533° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Површина | 173,89 km2 |
Поштански број | 6640 |
Позивни број | 63 |
Веб-сајт | |
csongrad.hu |
Чонград, (мађ. Csongrád) град је у Мађарској. Чонград је један од важнијих градова у оквиру истоимене жупаније Чонград. Чонград је имао 17.686 становника према подацима из 2009. године.
Град је познат и као родно место Милоша Црњанског.[1]
Географија
[уреди | уреди извор]Град Чонград се налази у средишњем делу Мађарске. Од престонице Будимпеште град је удаљен око 140 километара југоисточно. Град се налази у средишњем делу Панонске низије, близу леве обале Тисе. Надморска висина града је око 85 m.
Историја
[уреди | уреди извор]У време мађарског освајања (крај 9. века) долина Мароша је била под бугарском контролом. Тврђава је била позната као Чорни Град (словенски израз за „црни замак“) и служила је као бугарско-словенска стражарска испостава.[2] Касније је краљ Стефан (1000–1038) град учинио центром државне управе, дајући назив округу. Остао је седиште жупаније све до монголске инвазије на Угарску (1240–1242). Град и тврђаву су Монголи тешко оштетили; Краљ Бела IV је потом пренео седиште жупаније у Сегедин 1247. Овај потез је значајно утицао на развој Чонграда. Поново је постао град тек 1920. године.[3]
Познате личности
[уреди | уреди извор]- Милош Црњански, српски књижевник
- Геца Кон, српски издавач
- Пал Малетер, војсковођа
- Кароли Цсемеги, судија
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]Галерија
[уреди | уреди извор]-
Тиса код Чонграда
-
Железничка станица
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „„Seoba” Crnjanskog u Čongradu”. Politika Online. Приступљено 4. 2. 2023.
- ^ András Róna-Tas (1999). Hungarians and Europe in the early Middle Ages: an introduction to early Hungarian history. Central European University Press. стр. 266. ISBN 978-963-9116-48-1.
- ^ Steve Fallon; Neal Bedford (2003). Hungary. Lonely Planet. стр. 303—304. ISBN 978-1-74059-152-2.