Смисао живота — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 9: Ред 9:
Питања о смислу живота изражена су на разне начине, укључујући следеће:
Питања о смислу живота изражена су на разне начине, укључујући следеће:


* Шта је смисао живота? О чему се ради? Ко смо ми?<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/179150283|title=Philosophical propositions : an introduction to philosophy|last=1951-|first=Westphal, Jonathan,|date=1998|publisher=Routledge|isbn=0203983688|location=London|oclc=179150283}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/7283862|title=Philosophical explanations|last=Robert.|first=Nozick,|date=1981|publisher=Harvard University Press|isbn=0674664485|location=Cambridge, Mass.|oclc=7283862}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/56652884|title=What's it all about? : philosophy and the meaning of life|last=Julian.|first=Baggini,|date=2004|publisher=Granta|isbn=1862076618|location=London|oclc=56652884}}</ref>
* Шта је смисао живота? О чему се ради? Ко смо ми?<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/179150283|title=Philosophical propositions : an introduction to philosophy|last=1951-|first=Westphal, Jonathan,|date=1998|publisher=Routledge|isbn=0203983688|location=London|oclc=179150283}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/7283862|title=Philosophical explanations|last=Robert.|first=Nozick,|date=1981|publisher=Harvard University Press|isbn=0674664485|location=Cambridge, Mass.|oclc=7283862}}</ref><ref name=":10">{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/56652884|title=What's it all about? : philosophy and the meaning of life|last=Julian.|first=Baggini,|date=2004|publisher=Granta|isbn=1862076618|location=London|oclc=56652884}}</ref>
* Зашто смо овде? Због чега смо овде?<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/37946838|title=Why are we here? : everyday questions and the Christian life|date=1998|publisher=Trinity Press International|others=Thiemann, Ronald F., Placher, William C. (William Carl), 1948-2008.|isbn=1563382369|location=Harrisburg, Pa.|oclc=37946838}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/34984036|title=Why are we here? : the scientific answer to this age-old question (that you don't need to be a scientist to understand)|last=1948-|first=Marcellino, Dennis,|date=1996|publisher=Lighthouse Pub|isbn=094527209X|location=Gladston, Or.|oclc=34984036}}</ref><ref name=":0">{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/51924129|title=Words of wisdom. v. 1. Beginning Buddhism|last=1918-1995.|first=Hsüan Hua,|date=2003|publisher=Buddhist Text Translation Society|others=Buddhist Text Translation Society.|isbn=0881393118|edition=1st ed|location=Burlingame, CA|oclc=51924129}}</ref>
* Зашто смо овде? Због чега смо овде?<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/37946838|title=Why are we here? : everyday questions and the Christian life|date=1998|publisher=Trinity Press International|others=Thiemann, Ronald F., Placher, William C. (William Carl), 1948-2008.|isbn=1563382369|location=Harrisburg, Pa.|oclc=37946838}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/34984036|title=Why are we here? : the scientific answer to this age-old question (that you don't need to be a scientist to understand)|last=1948-|first=Marcellino, Dennis,|date=1996|publisher=Lighthouse Pub|isbn=094527209X|location=Gladston, Or.|oclc=34984036}}</ref><ref name=":0">{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/51924129|title=Words of wisdom. v. 1. Beginning Buddhism|last=1918-1995.|first=Hsüan Hua,|date=2003|publisher=Buddhist Text Translation Society|others=Buddhist Text Translation Society.|isbn=0881393118|edition=1st ed|location=Burlingame, CA|oclc=51924129}}</ref>
* Шта је порекло живота?<ref name=":1">{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/40218707|title=The fifth miracle : the search for the origin and meaning of life|last=W.|first=Davies, P. C.|date=1999|publisher=Simon & Schuster|isbn=0684837994|location=New York, NY|oclc=40218707}}</ref>
* Шта је порекло живота?<ref name=":1">{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/40218707|title=The fifth miracle : the search for the origin and meaning of life|last=W.|first=Davies, P. C.|date=1999|publisher=Simon & Schuster|isbn=0684837994|location=New York, NY|oclc=40218707}}</ref>
* Шта је природа живота? Шта је природа стварности?<ref name=":1" /><ref name=":2">{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/68962820|title=Occupational therapy : performance, participation, and well-being|date=2005|publisher=Slack|others=Christiansen, Charles., Baum, Carolyn Manville., Bass-Haugen, Julie.|isbn=155642681X|edition=3rd ed|location=Thorofare, NJ|oclc=68962820}}</ref><ref name=":6">{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/43535566|title=The physics of consciousness : the quantum minds and the meaning of life|last=Harris.|first=Walker, Evan|date=2000|publisher=Perseus Books|isbn=0738202347|location=Cambridge, Mass.|oclc=43535566}}</ref>
* Шта је природа живота? Шта је природа стварности?<ref name=":1" /><ref name=":2">{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/68962820|title=Occupational therapy : performance, participation, and well-being|date=2005|publisher=Slack|others=Christiansen, Charles., Baum, Carolyn Manville., Bass-Haugen, Julie.|isbn=155642681X|edition=3rd ed|location=Thorofare, NJ|oclc=68962820}}</ref><ref name=":6">{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/43535566|title=The physics of consciousness : the quantum minds and the meaning of life|last=Harris.|first=Walker, Evan|date=2000|publisher=Perseus Books|isbn=0738202347|location=Cambridge, Mass.|oclc=43535566}}</ref>
* Која је сврха живота? Шта је сврха нечијег живота?<ref name=":2" /><ref name=":3">{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/43287255|title=What are you doing with your life? : teen books on living series|last=1895-1986.|first=Krishnamurti, J. (Jiddu),|date=2001|publisher=Krishnamurti Publications of America|isbn=188800424X|location=Ojai, Calif.|oclc=43287255}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://philosophynow.org/issues/59/What_Is_The_Meaning_Of_Life|title=What Is The Meaning Of Life? {{!}} Issue 59 {{!}} Philosophy Now|last=|first=|date=|website=philosophynow.org|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=17.8.2018.}}</ref>
* Која је сврха живота? Шта је сврха нечијег живота?<ref name=":2" /><ref name=":3">{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/43287255|title=What are you doing with your life? : teen books on living series|last=1895-1986.|first=Krishnamurti, J. (Jiddu),|date=2001|publisher=Krishnamurti Publications of America|isbn=188800424X|location=Ojai, Calif.|oclc=43287255}}</ref><ref name=":11">{{Cite web|url=https://philosophynow.org/issues/59/What_Is_The_Meaning_Of_Life|title=What Is The Meaning Of Life? {{!}} Issue 59 {{!}} Philosophy Now|last=|first=|date=|website=philosophynow.org|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=17.8.2018.}}</ref>
* Који је значај живота?<ref name=":3" />
* Који је значај живота?<ref name=":3" />
* Шта је смислено и вредно у животу?<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20070926154148/http://www.ed.uiuc.edu/EPS/PES-Yearbook/2001/tapio%2001.pdf|title=Wayback Machine|last=|first=|date=2007-09-26|website=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=17.8.2018.}}</ref>
* Шта је смислено и вредно у животу?<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20070926154148/http://www.ed.uiuc.edu/EPS/PES-Yearbook/2001/tapio%2001.pdf|title=Wayback Machine|last=|first=|date=2007-09-26|website=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=17.8.2018.}}</ref>
Ред 83: Ред 83:
== Западњачке филозофске перспективе ==
== Западњачке филозофске перспективе ==
Филозофске перспективе о смислу живота су оне идеологије које објашњавају живот у смислу идеала или апстракција које људи одређују.
Филозофске перспективе о смислу живота су оне идеологије које објашњавају живот у смислу идеала или апстракција које људи одређују.
[[Датотека:Sanzio 01 Plato Aristotle.jpg|мини|Платон и Аристотел на фресци [[Атинска школа|Антинска школа]], сликара [[Рафаело Санти|Рафаела Сантија]]. Платон показује на небо а Аристотел гестикулира свету.]]


=== Филозофија древних Грка ===
=== Филозофија древних Грка ===
Ред 106: Ред 107:


Постоји много облика и деривација либеризма, али њихове централне концепције о смислу живота воде три главне идеје. Рани мислиоци, као што су [[Џон Лок]], [[Жан Жак Русо]] и [[Адам Смит]], пронашли су смисао постојања у раду и имовини и коришћењем социјалних уговора за стварање окружења које подржава те напоре.
Постоји много облика и деривација либеризма, али њихове централне концепције о смислу живота воде три главне идеје. Рани мислиоци, као што су [[Џон Лок]], [[Жан Жак Русо]] и [[Адам Смит]], пронашли су смисао постојања у раду и имовини и коришћењем социјалних уговора за стварање окружења које подржава те напоре.
[[Датотека:Immanuel Kant (portrait).jpg|мини|[[Имануел Кант]] сматра се једним од најутицајнијим мислиоцем касног [[Просветитељство|просветитељства]].]]


==== Кантаизам ====
==== Кантаизам ====
Ред 111: Ред 113:


Једноставно речено, тест је да се мора универзализовати максима (замислити да су сви људи поступили на овај начин), а затим да се види да ли ће и даље бити могуће извршити максима у свету без контрадикције. У ''Основама,'' Кант даје пример особе која жели да позајми новац без намере да га врати. Ово је контрадикција јер ако би то била универзална акција, нико више не би позајмљивао новац, јер би се знало да га никад неће вратити. Максима ове акције, каже Кант, доводи до контрадикције у замишљености (и стога је у супротности са савршеном дужношћу).
Једноставно речено, тест је да се мора универзализовати максима (замислити да су сви људи поступили на овај начин), а затим да се види да ли ће и даље бити могуће извршити максима у свету без контрадикције. У ''Основама,'' Кант даје пример особе која жели да позајми новац без намере да га врати. Ово је контрадикција јер ако би то била универзална акција, нико више не би позајмљивао новац, јер би се знало да га никад неће вратити. Максима ове акције, каже Кант, доводи до контрадикције у замишљености (и стога је у супротности са савршеном дужношћу).

Кант такође негира да последица дела на било који начин може допринети моралној вредности тог дела, његово мишљење је да је физички свет изван своје потпуне контроле и стога се не може сматрати одговорни мза догађаје који се појављују у њему.

=== Филозофија 19. века ===

==== Утилитаризам ====
Порекло [[Утилитаризам|утилитаризма]] може се пратити колико и [[Епикур]], али као школа, он се приписује [[Џереми Бентам|Џеремију Бентаму]],<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/252961870|title=Classical utilitarianism from Hume to Mill|last=F.|first=Rosen,|date=2003|publisher=Routledge|isbn=0203987357|location=London|oclc=252961870}}</ref> који је утврдио да је "природа ставила човечанство под управљање два суверена господара, бол и задовољство", те је из тог моралног увида проистекло ''Правило корисности'': "да је добро оно што доноси највећу срећу највећем броју људи". Он је дефинисао смисао живота као "највеће начело среће".

Најважнији предлагач Џеремија Бентама је Џејмс Мил, значајни филозоф његових дана, отац [[Džon Stjuart Mil|Џона Стјуарта Мила]]. Млађи Мил се образовао по Бентановим принципима, укључујући преписивање и резимирање већине дела његовог оца.

==== Нихилизам ====
[[Нихилизам]] сугерише да живот нема објективног смисла.

=== Филозофија 20. века ===
{{See also|Филозофија 20. века}}
Садашња ера видела је радикалне промене и у формалним и у популарним концептима људске природе. Знање откривено савременом науком је ефикасно преписало однос човечанства са природним светом. Напредак медицине и технологије ослободио је људе од значајних ограничења и обољења претходних времена; и филозофија је променила начин на који се схватају односи људи са самим собом и са другима. Питања о смислу живота су такође наишла на радикалне промене, од покушаја поновног процењивања људског постојања у биолошком и научном смислу (као у [[Прагматизам|прагматизму]] и логичком позитивизму) до напора да се мета-теоретише о стварању смисла као личне, индивидуално усмерене активности ([[Egzistencijalizam|егзистенцијализам]], [[секуларни хуманизам]]).

==== Прагматизам ====
Прагматизам заступа став да све што је корисно и практично није увек истинито, тврдећи да оно што највише доприноси људском добру на дуге стазе је истинито. У пракси, теоријске тврдње морају бити практично проверљиве, тј. оне би требало да буду предвидиве и тестиране, и да би, на крају, потребе човечанства водиле људско интелектуално истраживање.

Прагматистички филозофи сугеришу да је практично и корисно разумевање живота важније од тражења непрактичне апстрактне истине о животу. [[Вилијам Џејмс]] је тврдио да се истина може направити, али не и пронаћи.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/36241772|title=The meaning of truth|last=1842-1910.|first=James, William,|date=1997|publisher=Prometheus Books|isbn=1573921386|location=Amherst, N.Y.|oclc=36241772}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/2837020|title=The philosophy of William James|date=1976|publisher=Meiner|others=Corti, Walter Robert.|isbn=3787303529|edition=1. Aufl|location=Hamburg|oclc=2837020}}</ref> Према прагматичарима, смисао живота се може открити само преко искуства.

==== Теизам ====
Теисти верују да је Бог створио универзум и да је имао сврху у томе. Теисти такође сматрају да људи траже смисао и сврху свог живота у Божјој сврси у стварању. Теисти даље тврде да уколико не постоји Бог да животу да крајње значење, вредност и сврху, онда би живот био апсурдан.

== Популарни ставови ==
"Шта је сврха живота?" је питање које себи поставе многи људи у једном тренутку у животу, често у контексту "Која је сврха живота?".<ref name=":11" /> Неки популарни одговори укључују:

=== Да остваримо свој потенцијал и идеје ===

* Да пратимо снове.<ref name=":12">{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/60454679|title=The real meaning of life|date=2005|publisher=New World Library|others=Seaman, David, 1986-|isbn=1577315146|location=Novato, Calif.|oclc=60454679}}</ref>
* Да живимо своје снове.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/821261732|title=Live your dreams, let reality catch up : NLP and common sense for managers, coaches and you|last=W,|first=Ellerton, Roger R.|isbn=9780978445270|edition=Second edition|location=Howe Island, Gananoque, Ontario, Canada|oclc=821261732}}</ref>
* Да га потрошимо на нешто што ће га надживети.<ref name=":13">{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/132308860|title=The book of positive quotations|date=2007|publisher=Fairview Press|others=Cook, John, 1939-, Deger, Steve, 1966-, Gibson, Leslie Ann, 1956-, Cook, John, 1939-|isbn=9781577491699|edition=2nd ed|location=Minneapolis|oclc=132308860}}</ref>
* Да будемо битни: да заступамо нешто, да направимо неку разлику.<ref name=":13" />
* Да проширимо свој потенцијал у животу.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/821261732|title=Live your dreams, let reality catch up : NLP and common sense for managers, coaches and you|last=W,|first=Ellerton, Roger R.|isbn=9780978445270|edition=Second edition|location=Howe Island, Gananoque, Ontario, Canada|oclc=821261732}}</ref>
* Да постанемо особа која смо одувек хтели да будемо.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/243603824|title=Reinventing yourself : how to become the person you've always wanted to be|last=1944-|first=Chandler, Steve,|date=2005|publisher=Career Press|isbn=9781435659094|edition=Rev. ed|location=Franklin Lakes, NJ|oclc=243603824}}</ref>
* Да постанемо најбоља верзија себе.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/55085851|title=The rhythm of life : living every day with passion and purpose|last=Matthew.|first=Kelly,|date=2004|publisher=Fireside Books|isbn=0743265106|location=New York|oclc=55085851}}</ref>
* Да тражимо срећу<ref>{{Cite journal|last=Lee|first=Dong Yul|last2=Park|first2=Sung Hee|last3=Uhlemann|first3=Max R.|last4=Patsult|first4=Philip|date=2000|title=What Makes You Happy?: A Comparison of Self-reported Criteria of Happiness Between Two Cultures|url=http://link.springer.com/10.1023/A:1004647517069|journal=Social Indicators Research|language=en|volume=50|issue=3|pages=351–362|doi=10.1023/a:1004647517069|issn=0303-8300}}</ref> и успемо у томе.<ref name=":10" />
* Да будемо истински аутентично људско биће.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/71354893|title=Autonomy and intervention : parentalism in the caring life|last=H.|first=Kultgen, John|date=1995|publisher=Oxford University Press|isbn=1429400382|location=New York|oclc=71354893}}</ref>
* Да можемо да ставимо целе себе у своја осећања, посао и уверења.<ref name=":13" />
* Да пратимо или се предамо нашој судбини.<ref name=":14">{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/56316984|title=Authenticity : simple strategies for greater meaning and purpose at work and at home|last=George.|first=Cappannelli,|date=2004|publisher=Emmis Books|others=Cappannelli, Sedena C., 1948-|isbn=1578601487|edition=1st ed|location=Cincinnati, Ohio|oclc=56316984}}</ref><ref name=":15">{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/50542761|title=Celebrating Middle-Earth : the lord of the rings as a defense of Western civilization|date=2002|publisher=Inkling Books|others=West, John G.|isbn=1587420120|edition=1st ed|location=Seattle|oclc=50542761}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/53170282|title=Create your own destiny! : spiritual path to success|last=Rachel.|first=Madorsky,|date=2003|publisher=Avanty House|isbn=0970534949|edition=1st ed|location=Northbrook, Ill.|oclc=53170282}}</ref>
* Да постигнемо [[блаженство]], цветање људског духа.

=== Да постигнемо биолошку савршеност ===

* Да преживимо,<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20070811185026/http://www.pub.umich.edu/daily/1999/sep/09-22-99/edit/edit2.html|title=The Michigan Daily Online|last=|first=|date=2007-08-11|website=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=19.8.2018.}}</ref> тј. да живимо што је дуже могуће,<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/419529306|title=New skins for old wine : Plato's wisdom for today's world|last=C.|first=Lovatt, Stephen|date=2007|publisher=Universal Publishers|isbn=9781581129601|location=Boca Raton, FL|oclc=419529306}}</ref> укључујући и потрагу за [[Бесмртност|бесмртношћу]] (на научне начине).<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/56011093|title=Fantastic voyage : live long enough to live forever|last=Ray.|first=Kurzweil,|date=2004|publisher=Rodale|others=Grossman, Terry.|isbn=1579549543|location=[Emmaus, Pa.]|oclc=56011093}}</ref>
* Да живимо вечно<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/56011093|title=Fantastic voyage : live long enough to live forever|last=Ray.|first=Kurzweil,|date=2004|publisher=Rodale|others=Grossman, Terry.|isbn=1579549543|location=[Emmaus, Pa.]|oclc=56011093}}</ref> или умремо покушавајући.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/72868382|title=How to live forever or die trying : on the new immortality|last=Bryan.|first=Appleyard,|date=2007|publisher=Simon & Schuster|isbn=9780743268684|location=London|oclc=72868382}}</ref>
* Постојање: да наставимо постојати, да наставимо бити, да очувамо сопствено постојање; да не престанемо постојати, да не нестанемо; да опстајемо захваљујући себи; да превладамо претње свог постојања; егзистенцијална и онтолошка самодовољност.
* Да се прилагодимо: Често да побољшамо своје шансе за успех у другој сврси; понекад као сврха сама по себи (прилагођавање прилагођавању).
* Да еволуирамо.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/48237437|title=The purpose of life : human purpose and morality from an evolutionary perspective|last=1939-|first=Cameron, Don,|date=2001|publisher=Woodhill|isbn=0954029100|location=Bristol|oclc=48237437}}</ref>
* Да се реплицирамо, репродукујемо.<ref name=":12" /> "Сан сваке ћелије је да постане две ћелије."<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/76967066|title=Power, sex, suicide : mitochondria and the meaning of life|last=Nick.|first=Lane,|date=2005|publisher=Oxford University Press|isbn=9780191513015|location=Oxford|oclc=76967066}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/52547618|title=Genetics and the logic of evolution|last=M.|first=Weiss, Kenneth|date=2004|publisher=Wiley-Liss|others=Buchanan, Anne.|isbn=0471238058|location=Hoboken, NJ|oclc=52547618}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/45466124|title=Chance in the house of fate : a natural history of heredity|last=1959-|first=Ackerman, Jennifer,|date=2001|publisher=Houghton Mifflin|isbn=0618082875|location=Boston|oclc=45466124}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/34244533|title=Life itself : exploring the realm of the living cell|last=Boyce.|first=Rensberger,|date=1996|publisher=Oxford University Press|isbn=0195108744|location=New York|oclc=34244533}}</ref>

=== Да тражимо мудрост и знање ===

* Да проширимо перцепцију света.<ref name=":12" />
* Да пратимо трагове и и нађемо излаз.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/56880333|title=Philosophers explore The Matrix|others=Grau, Christopher,|isbn=9780195181067|location=Oxford|oclc=56880333}}</ref>
* Да научимо што је могуће више ствари у животу.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/36178550|title=Complete works|last=Plato.|date=1997|publisher=Hackett Pub|others=Cooper, John M. (John Madison), 1939-, Hutchinson, D. S., 1955-|isbn=0872203492|location=Indianapolis, Ind.|oclc=36178550}}</ref>
* Да знамо колико год је могуће о што више ствари.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/51428424|title=Events that changed the world through the sixteenth century|date=2001|publisher=Greenwood Press|others=Thackeray, Frank W., Findling, John E.|isbn=031300708X|location=Westport, Conn.|oclc=51428424}}</ref>
* Да тражимо [[мудрост]] и [[знање]] и да укротимо ум, како бисмо избегли патње проузроковане незнањем и нашли срећу.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/44548927|title=The meaning of life : Buddhist perspectives on cause & effect|last=1935-|first=Bstan-ʼdzin-rgya-mtsho, Dalai Lama XIV,|date=2000|publisher=Wisdom Publications|others=Hopkins, Jeffrey., Bstan-ʼdzin-rgya-mtsho, Dalai Lama XIV, 1935-|isbn=0861711734|edition=Rev. ed|location=Boston, MA|oclc=44548927}}</ref>
* Да се суочимо са нашим страховима и прихватимо поуке које нам живот нуди.<ref name=":14" />
* Да нађемо смисао или сврху живота.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/618027|title=Tolstoy,|last=1903-1972.|first=Simmons, Ernest J. (Ernest Joseph),|date=1973|publisher=Routledge and K. Paul|isbn=0710073941|location=London,|oclc=618027}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/56419880|title=The seven steps of spiritual intelligence : the practical pursuit of purpose, success, and happiness|last=A.|first=Bowell, Richard|date=2004|publisher=N. Brealey Pub|isbn=1857883446|location=London|oclc=56419880}}</ref>
* Да нађемо разлог за живот.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/23081204|title=Moral maturity : measuring the development of sociomoral reflection|last=C.|first=Gibbs, John|date=1992|publisher=L. Erlbaum Associates|others=Basinger, Karen S., Fuller, Dick.|isbn=0805804250|location=Hillsdale, N.J.|oclc=23081204}}</ref>
* Да решимо неравнотежу ума разумевањем природе стварности.<ref name=":16">{{Cite book|title=Real Answers to The Meaning of Life and Finding Happiness|last=Tang|first=Timothy|publisher=iUniverse|year=2007|isbn=9780595459414|location=|pages=}}</ref>

=== Да радимо добро, да радимо исправну ствар ===

* Да свет оставимо бољим местом него што смо га затекли.<ref name=":12" />
* Да учинимо све од себе да напустимо сваку ситуацију бољом него што смо је затекли.<ref name=":12" />
* Да користимо другима.<ref name=":0" />
* Да дајемо више него што узимамо.<ref name=":12" />
* Да окончамо патњу.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/51453400|title=Contesting spirit : Nietzsche, affirmation, religion|last=1960-|first=Roberts, Tyler T.,|date=1998|publisher=Princeton University Press|isbn=1400813115|location=Princeton, N.J.|oclc=51453400}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/76852808|title=Finding a sacred oasis in grief : a resource manual for pastoral care givers|last=L.|first=Jeffers, Steven|date=2007|publisher=Radcliffe|others=Smith, Harold Ivan, 1947-|isbn=9781846191817|location=Oxford|oclc=76852808}}</ref>
* Да створимо једнакост.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/26723712|title=A Dictionary of biblical tradition in English literature|date=1992|publisher=W.B. Eerdmans|others=Jeffrey, David Lyle, 1941-|isbn=0802836348|location=Grand Rapids, Mich.|oclc=26723712}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/56798958|title="In the light of likeness-transformed" : the literary art of Leon Forrest|last=1972-|first=Williams, Dana A.,|date=2005|publisher=Ohio State University Press|isbn=0814209947|location=Columbus|oclc=56798958}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/35865440|title=Conservatism : an anthology of social and political thought from David Hume to the present|date=1997|publisher=Princeton University Press|others=Muller, Jerry Z., 1954-|isbn=0691037124|location=Princeton, N.J.|oclc=35865440}}</ref>
* Да прекинемо угњетавање.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/53041253|title=Spirituality and social care : contributing to personal and community well-being|date=2002|publisher=Jessica Kingsley Publishers|others=Nash, Mary, 1946-, Stewart, Bruce, 1951-|isbn=0585471142|location=London|oclc=53041253}}</ref>
* Да делимо богатство.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/57301280|title=An introduction to Confucianism|last=Xinzhong.|first=Yao,|date=2000|publisher=Cambridge University Press|isbn=0511066244|location=New York|oclc=57301280}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/70774180|title=Society and culture : principles of scarcity and solidarity|last=S.|first=Turner, Bryan|date=2001|publisher=SAGE|others=Rojek, Chris.|isbn=9781412933681|location=London|oclc=70774180}}</ref>
* Да будемо великодушни.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/30156360|title=Buddhist scriptures|last=Anil.|first=Goonewardene,|date=1994|publisher=Heinemann|isbn=0435303554|location=Oxford|oclc=30156360}}</ref><ref name=":17">{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/47844760|title=Man made God : the meaning of life|last=Luc.|first=Ferry,|date=2002|publisher=University of Chicago Press|isbn=0226244849|location=Chicago|oclc=47844760}}</ref>
* Да доприносимо добробити и духу других.<ref name=":18">{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/48588327|title=Powerful leadership : how to unleash the potential in others and simplify your life|last=G.|first=Stephan, Eric|date=2002|publisher=Prentice Hall PTR|others=Pace, R. Wayne.|isbn=0130668362|location=Upper Saddle River, NJ|oclc=48588327}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://themeaningmovement.com/finding-purpose-in-life|title=Finding Purpose in Life: The Guide to Finding Your Life's Work|date=2015-05-18|work=The Meaning Movement|access-date=2018-08-18|language=en-US}}</ref>
* Да помогнемо другима,<ref name=":10" /><ref name=":17" /> да помажемо једни другима.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/54826039|title=The mutual-aid approach to working with groups : helping people help one another|last=Moyse.|first=Steinberg, Dominique|date=2004|publisher=Haworth Press|isbn=0789014610|edition=2nd ed|location=New York|oclc=54826039}}</ref> Да искористимо сваку прилику да помогнемо другима на нашем путовању на земљи.<ref name=":12" />
* Да будемо креативни и иновативни.<ref name=":18" />
* Да праштамо.<ref name=":12" />
* Да прихватимо и опростимо људске мане.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/52344666|title=Boost your self-esteem|last=John.|first=Caunt,|date=2003|publisher=Kogan Page|isbn=0585450366|location=London|oclc=52344666}}</ref>
* Да будемо емоционално искрени.<ref name=":13" />
* Да будемо одговорни.<ref name=":13" />
* Да будемо часни.<ref name=":13" />
* Да тражимо мир.<ref name=":13" />

=== Да волимо, осећамо и уживамо у животу ===

* Да волимо више.<ref name=":12" />
* Да волимо оне који нам значе највише. Сваки живот који додирнемо ће нас додирнути.<ref name=":12" />
* Да чувамо сваки пријатан осећај који имамо.<ref name=":12" />
* Да тражимо лепоту у свим њеним облицима.<ref name=":12" />
* Да се забављамо или уживамо у животу.<ref name=":14" /><ref name=":18" />
* Да тражимо задовољство<ref name=":13" /> и избегавамо бол.<ref name=":19">{{Cite book|title=Problems in Psychopathology|last=Mitchell|first=T. W.|publisher=Harcourt, Brace & company, inc.|year=1927|isbn=|location=|pages=}}</ref>
* Да будемо саосећајни.<ref name=":13" />
* Да нас дотакну сузе и бол других и да им помогнемо љубављу и саосећањем.<ref name=":12" />
* Да волимо друге најбоље што можемо.<ref name=":12" />
* Да једемо, пијемо и будемо весели.<ref>{{Cite web|url=https://www.biblegateway.com/passage/?search=Ecclesiastes%208%E2%80%938&version=YLT|title=Bible Gateway passage: Ecclesiastes 8 - Young's Literal Translation|website=Bible Gateway|access-date=2018-08-18}}</ref>

=== Да имамо моћ, да будемо бољи ===

* Да стремимо ка моћи<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/436044761|title=The affirmation of life : Nietzsche on overcoming nihilism|last=Bernard,|first=Reginster,|date=2008|publisher=Harvard University Press|isbn=9780674042643|edition=1st Harvard University Press pbk. ed|location=Cambridge, Mass.|oclc=436044761}}</ref> и супериорности.<ref name=":19" />
* Да владамо светом.<ref name=":15" />
* Да познајемо и владамо светом.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/36977216|title=The Bible, Protestantism, and the rise of natural science|last=1955-|first=Harrison, Peter,|date=1998|publisher=Cambridge University Press|isbn=0521591961|location=Cambridge|oclc=36977216}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/614506111|title=The Solaris effect : art & artifice in contemporary American film|last=1960-|first=Dillon, Steven,|date=2006|publisher=University of Texas Press|isbn=9780292795617|edition=1st ed|location=Austin|oclc=614506111}}</ref>
* Да познајемо и владамо природом.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/44548927|title=The meaning of life : Buddhist perspectives on cause & effect|last=1935-|first=Bstan-ʼdzin-rgya-mtsho, Dalai Lama XIV,|date=2000|publisher=Wisdom Publications|others=Hopkins, Jeffrey., Bstan-ʼdzin-rgya-mtsho, Dalai Lama XIV, 1935-|isbn=0861711734|edition=Rev. ed|location=Boston, MA|oclc=44548927}}</ref>

=== Живот нема смисла ===

* Живот или људско постојање нема стварни смисао или сврху јер се људска егзистенција догодила случајно у природи и ништа што постоји случајно нема никакву сврху.<ref name=":16" />
* Живот нема смисла, али као људи, ми покушавамо да вежемо смисао и сврху како бисмо могли да оправдамо наше постојање.<ref name=":12" />
* Нема смисла у животу и то је управо оно што га чини посебним.<ref name=":12" />

=== Не треба тежити да знамо и разумемо смисао живота ===

* Одговор на смисао живота је превише дубок да бисмо га знали и разумели.<ref name=":16" />
* Никада нећемо живети ако тражимо смисао живота.<ref name=":12" />
* Смисао живота је да се заборави потрага за смислом живота.<ref name=":12" />
* На крају, особа не би требало да пита шта је смисао њеног живота, већ треба да призна да је то нешто што сама себе пита.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/68940601|title=Man's search for meaning|last=1905-1997.|first=Frankl, Viktor E. (Viktor Emil),|date=2006|publisher=Beacon Press|isbn=0807014273|location=Boston|oclc=68940601}}</ref>

=== Живот је лош ===

* Боље да никад не постојимо. Људи ће увек доживљавати бол (повреду) која је тежа од било каквог задовољства. Никад не постојати значи да људи неће доживети бол, нити ће бити у неповољном положају због недоживљавања задовољства ако не постоје. Ово се описује као асиметрија задовољства и бола.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/70881677|title=Better never to have been : the harm of coming into existence|last=David.|first=Benatar,|date=2006|publisher=Clarendon Press|isbn=0199296421|location=Oxford|oclc=70881677}}</ref>


== Референце ==
== Референце ==

Верзија на датум 19. август 2018. у 02:02

Одакле долазимо? Ко смо? Куда идемо? најпознатије дело постимпресионистичког сликара Пола Гогена

Смисао живота или одговор на питање "Шта је смисао живота" односи се на значај живљења или постојања уопште. Многа сродна питања укључују: "Зашто смо овде?", "Шта је живот?" или "Која је сврха постојања?". Постоји велики број предложених одговора на ова питања са различитих културних и идеолошких гледишта. Трагање за значајем живота произвело је много филозофских, научних, теолошких и метафизичких спекулација током историје. Различити људи и културе верују различитим стварима за одговор на ово питање.

Смисао живота, као га тумачимо, призилази из филозофске и религијске контемплације и научних истраживања о постојању, друштвеним везама, свесности и срећи. Укључена су и многа друга питања као што су симболичко значење, онтологија, вредност, сврха, етика, добро и зло, слободна воља, постојање једног или више богова, појам Бога, душа и загробни живот. Начни доприноси се првенствено фокусирају на описивање сродних емпиријских чињеница о универзуму, истраживање контекста и параметара који се односе на животно "како". Наука такође проучава и може пружити препоруке за остваривање благостања и сродне концепције моралности. Алтернативни, хуманистички приступ поставља питање "Шта је значење мог живота?"

Питања

Детаљ са Рембрантове слике Филозоф у медитацији

Питања о смислу живота изражена су на разне начине, укључујући следеће:

  • Шта је смисао живота? О чему се ради? Ко смо ми?[1][2][3]
  • Зашто смо овде? Због чега смо овде?[4][5][6]
  • Шта је порекло живота?[7]
  • Шта је природа живота? Шта је природа стварности?[7][8][9]
  • Која је сврха живота? Шта је сврха нечијег живота?[8][10][11]
  • Који је значај живота?[10]
  • Шта је смислено и вредно у животу?[12]
  • Шта је вредност живота?[13]
  • Који је разлог за живот? За шта живимо?[6][14]

Ова питања резултирала су широким распоном конкурентних одговора и аргумената, од научних теорија до филозофских, теолошких и духовних објашњења.

Научно истраживање и перспективе

Многи чланови научне заједнице и филозофија научних заједница сматрају да наука може пружити релевантан контекст и поставити параметре неопходне за решавање тема везаних за значење живота. По њиховом мишљењу, наука може понудити широк спектар увида о темама које се крећу од науке о срећи до смртног страха. Научна истраживања олакшавају ово кроз номолошку истрагу о различитим аспектима живота и реалности, попут Великог праска, порекла живота и еволуције, и проучавањем објективних фактора који су у корелацији са субјективним искуством са значењем и срећом.

Психолошки значај и вредност у животу

Истраживачи позитивне психологије проучавају емпиријске факторе који доводе до задовољства у животу,[15] пуног ангажовања у активностима,[16] прављења већег доприноса користећи своје личне снаге[17] и значења заснованог на улагању у нешто веће од себе.[18] Студије о искуствима са "током" су указивале на то да људи откривају значење и испуњење приликом савладавања изазовних задатака и да искуство долази из начина на који се задатку приступа и изводи уместо посебне врсте задатка. Класичан пример[16] је са два радника на очигледно досадној производној линији у фабрици. Један третира рад као мукотрпан посао док га други претвара у игру како би видео колико брзо може направити сваку јединицу и постиже "ток" у процесу.

Неуронаука описује награду, задовољство и мотивацију у смислу активности неуротрансмитера, посебно у лимбичком систему и нарочито у вентралном тегменталном подручју. Ако неко верује да је смисао живота да максимизује задовољство и генерално олакша живот, онда то омогућава нормативна предвиђања о томе како поступити да би то постигли. Исто тако, неки етички натуралисти заговарају науку о моралу - емпиријску потрагу за цветањем за сва свесна створења.

Истраживање експерименталне филозофије и неуроетике прикупља податке о људским етичким одлукама у контролисаним сценаријима, као што су проблеми са тролејбусом. Показало се да су многе врсте етичких предрасуда универзалне у свим културама, што указује на то да оне могу бити урођене, док су друге специфичне за културу. Открића показују да стварно људско етичко размишљање није у супротности са најлогичнијим филозофским темама, на пример конзистентно показујући разлику између деловања по узроку и деловања по пропустима који би били одсутни из теорија базираних на узроцима. Когнитивна наука је теоретисала о разликама између конзервативне и либералне етике и како се оне могу заснивати на различитим метафорама из породничног живота, као што су јаки очински против нежних мајчинских модела.

Неуротеологија је контроверзно поље које покушава да пронађе неутралне узајамне везе и механизме верског искуства. Неки истраживачи сугеришу да људски мозак има урођене механизме за таква искуства и да живот без њихове употребе за сврхе свог развоја могу бити узрок неравнотеже. Студије су пријавиле конфиктне резултате у повезивању среће са религијским веровањима и тешко је пронаћи непристране мета-анализе.

Социологија процењује вредност на друштвеном нивоу користећи теоретске конструкте попут теорија вредности, норми, аномије итд. Један систем вредности који су предложили социјални психолози, широко познато као Теорија управљања терором, наводи да људско значење произилази из основног страха од смрти, а вредности се бирају по томе да ли нам дозвољавају да побегнемо од менталног подсетника на смрт.

Појава истраживања показује да значење у животу предвиђа боље резултате физичког здравља. Веће значење повезано је са смањеним ризиком од Алцхајмерове болести,[19] смањен ризик од срчаног удара код појединаца са коронарним срчаним обољењима,[20] смањен ризик од можданог удара[21] и повећана дуговечност код америчких и јапанских примера.[22] Британска национална здравствена служба је 2014. године почела да препоручује петостепени план за ментално благостање, заснован на смисленом животу, чији су кораци:

  1. повежите се са заједницом и породицом;
  2. физичке вежбајте;
  3. доживотно учите;
  4. давајте другима;
  5. будите свесни света око вас.[23]
ДНК, молекула која садржи генетске инструкције за развој и функционисање свих познатих живих организама.

Порекло и природа биолошког живота

Тачни механизми абиогенезе нису познати: значајне хипотезе укључују хипотезу о РНК свету (репликатори засновани на РНК) и хипотезу о гвожђе-сумпор свету (метаболизам без генетике). Процес којим су се различити облици живота развијали кроз историју путем генетичке мутације и природне селекције објашњава се еволуцијом.[24] Крајем двадесетог века, биолози Џорџ Кристофер Вилијамс, Ричард Докинс и Дејвид Хејг, између осталог, закључили су да ако постоји примарна функција живота, то је репликација ДНК и опстанак њихових гена.[25][26] Овакав став није постигао универзалну сагласност; Џереми Грифит је значајан изузетак, тврдећи да је смисао живота интергративан.[27] Реагујући на питање Ричарда Докинса из интервјуа "за шта је то све", Џејмс Вотсон је рекао "Мислим да ми нисмо ни за шта. Ми смо само производи еволуције."[28]

Иако су научници интензивно проучавали живот на земљи, дефинисање живота у недвосмисленим терминима и даље је изазов.[29][30] Физички, може се рећи да се живот "храни негативном ентропијом"[27][31][32] односећи се на процес којим живи ентитети смањују своју унутрашњу ентропију на рачун неке врсте енергија преузете из околине.[33][34] Биолози се генерално слажу да су облици живота самоорганизујући системи који регулишу своје унутрашње окружење како би одржали ово стање организације, метаболизам служи за обезбеђивање енергије, а репродукција помаже да се живот настави генерацијама. Типично, организми одговарају на стимулансе и генетске информације од генерације до генерације, што доводи до прилагођавања кроз еволуцију; ово оптимизује шансе за преживљавање за појединачне организме и њихове потомке.[35]

Нећелијски репликациони агенси, нарочито вируси, генерално се не сматрају организмима, јер нису способни за самосталну репродукцију или метаболизам, Ова класификација је проблематична јер су неки паразити и ендосимбиоти такође неспособни за самосталан живот. Астробиологија проучава могућност различитих облика живота на другим световима, укључујући репликацијске структуре направљене од материјала који нису ДНК.

Порекло и крајња судбина свемира

Иако је теорија Великог праска наишла на пуно скептицизма када је први пут представљена, постала је веома подржана од стране неколико независних посматрања.[36] Међутим, тренутна физика може само описати рани свемир до 10-43 секунди након Великог праска (где нула у времену одговара бесконачној температури); била би потребна теорија квантне гравитације да би се разумели догађаји пре тог времена. Без обзира на то, многи физичари су спекулисали шта би претходило овој граници и како је свемир настао.[37] На пример, једно тумачење је да се Велики прасак десио случајно и када се узме у обзир антропични принцип, понекад се тумачи као импликација постојања мултиверзума.[38]

Експанзија свемира

Крајња судбина свемира, а имплицитно и човечанства, претпоставља се као она у којој ће биолошки свет постати неодржив, као што је Велико смрзавање, Велико кидање или Велико дробљење.

Теоријска космологија проучава многе алтернативне спекулативне моделе за настанак и судбину свемира изван теорије Великог праска. Недавни тренд био је модел стварања "беба универзума" у црним рупама, а наш велики прасак је заправо бела рупа унутар црне рупе у неком другом родитељском универзуму.[39] Теорије мултиверзума тврде да је свака могућност квантне механике одиграна у паралелним универзумима.

Научна питања о уму

Природа и порекло свести и самог ума такође је широко расправљана у науци. Објашњавајући јаз је генерално изједначен са тешким проблемом свести, а питање слободне воље такође је од фундаменталног значаја. Ови предмети се баве областима когнитивних наука, неуронауке (нпр. неуронаука слободне воље) и филозофије духа, иако су неки еволуциони биолози и теоретски физичари направили неколико алузија на ту тему.[40][41]

Приступ редукционизма и елиминативног материјализма, на пример Модел са више нацрта, сматра да свест може у потпуности да се објасни преко неуронауке кроз рад мозга и његових неурона, придржавајући се тако биолошког натурализма.[41][42][43]

С друге стране, неки научници попут Андреја Линдеа, сматрају да свест, као и простор-време, може имати сопствене унутрашње степене слободе и да нечија опажања могу бити стварна (ако не и стварнија од) материјалних предмета.[44] Хипотезе свести и простор-времена објашњавају свест описујући "простор свесних елемената",[44] често обухватајући више додатних димензија.[45] Електромагнетне теорије свест ирешавају везујући проблем свести, тврдећи да је електромагнетно поље којег ствара мозак актуелни носач свесног искуства, али постоји неслагање око примене те теоорије када се односи на друге радње ума.[46][47] Теорије квантног ума користе квантну механику у објашњавању одређених својстава ума. Објашњење процеса слободне воље кроз квантне феномене је популарна алтернатива детерминизму.

Парапсихологија

На основу премиса нематеријалистичких објашњења ума, неки су предложили постојање космичке свести, тврдећи да је свест заправо "основа свих бића".[9][48][49] Заговорници овог погледа наводе извештаје паранормалних феномена, првенствено екстрасензорних перцепција и пророчких моћи, као доказа за бестелесну вишу свесност. У нади да ће доказати постојање ових феномена, парапсихолози су организовали различите експерименте, али успешни резултати могу бити због лоших експерименталних контрола и могу имати алтернативна објашњења.[50][51][52]

Природа смисла живота

Најчешће дефиниције смисла живота укључују три компоненте. Прво, Рекер и Вонг дефинишу лични смисао као "схватање ред, кохерентности и сврхе у постојању, потрази и постизању вредних циљева и пратећег осећаја испуњења."[53] Мартела и Стегер су 2016. године дефинисали смисао као кохерентност, сврху и значај.[54] Насупрот томе, Вонг је предложио четворокомпонентно решење питања смисла живота,[55][56] са четири компоненте - сврха, разумевање, одговорност и уживање (енг. PURE - Purpose, Understanding, Responsibility, Enjoyment):

  1. Морате изабрати вредну сврху или значајан животни циљ.
  2. Морате имати довољно разумевања о томе ко сте, шта живот од вас захтева и како можете играти значајну улогу у животу.
  3. Само ви сте одговорни за одлучивање о томе какав живот желите да живите и шта представља значајан и вредан животни циљ.
  4. Уживаћете у дубоком осећају значаја и задовољства само када извршите своју одговорност за самоодређење и активно тражите вредан животни циљ.

Овако, осећај значаја прожима сваку димензију смисла, а не представља посебан фактор.

Иако већина истраживача из психологије сматра смисао живота субјективним осјећајем или пресудом, већина филозофа (нпр. Тадиус Мец, Данијел Хајброн) предлажу да постоје и објективни конкретни критеријуми за оно што представља смисао у животу.[57][58] Вонг је предложио да смисленост живота не зависи само од субјективних осјећаја, већ, важније, од тога да ли је постизање циља и живот неке особе у целини значајан према неким објективном нормативном стандарду.[56]

Западњачке филозофске перспективе

Филозофске перспективе о смислу живота су оне идеологије које објашњавају живот у смислу идеала или апстракција које људи одређују.

Платон и Аристотел на фресци Антинска школа, сликара Рафаела Сантија. Платон показује на небо а Аристотел гестикулира свету.

Филозофија древних Грка

Платонизам

Платон, Сократов ученик, један је од најранијих, најутицајнијих филозофа. Његов углед долази од његовог идеализма да верује у постојање универзала. Његова Теорија форми предлаже да универзали не постоје физички, као што постоје предмети, већ као небески облици. У дијалогу Држава, Сократов лик описује Облик доброг. Његова теорија о правди у души односи се на идеју среће која је релевантна за питање смисла живота.

У платонизму, смисао живота је у остваривању највишег облика знања, што је Идеја (облик) доброг, из којег све добре и правичне ствари добијају корисност и вриједност.

Цинизам

Антистен, Сократов ученик, први је представио теме цинизма, наводећи да сврха живота живи у животу Врлине која се слаже са Природом. Срећа зависи од тога да ли је неко самоуверен и господар свог менталног става; патња је последица лажних пресуда вредности, које узрокују негативне емоције и истовремено злобни карактер.

Цинични живот одбацује конвенционалне жеље за богатством, моћи, здрављем и славом, ослобађајући се имовине стечене у конвенционалном поступку.[59][60] Као разумна створења, људи могу постићи срећу кроз ригорозну обуку, тако што ће живети на начин природан људима. Свет подједнако припада свима, тако да је патња проузрокована лажним пресудама о ономе што је вредно или што је безвредно по обичајима и конвенцијама друштва.

Циренизам

Аристип из Цирене, ученик Сократа, основао је рану сократску школу која је истакла само једну страну Сократовог учења - да је срећа само један од циљева моралне акције и да је задовољство врховно добро; стога је хедонистички поглед на свет, односно телесно задовољство, интензивније од менталног задовољства. Циренци преферирају непосредну захвалност дугорочном добитку одложеног задовољства; порицање је непријатна несрећа.[61]

Просветитељска филозофија

Просветитељство и колонијална ера су променили природу европске филозофије и извели је широм света. Преданост и подређеност Богу су у великој мери замењени појмовима неотуђивих природних права и потенцијалима разума, а универзални идеали љубави и саосећања отворили су пут грађанским појмовима слободе, једнакости и грађанства. Смисао живота се такође променио, мање се фокусирајући на однос човечанства са Богом, а више на однос између појединца и њиховог друштва. Ова ера испуњена је теоријама које изједначавају значајно постојање са друштвеним поретком.

Класични либерализам

Класични либерализам је скуп идеја које су настале у 17. и 18. веку, из сукоба између растућих, бокатих, власничких класа и утврђених аристократских и верских сталежа који су доминирали Европом. Либерализам класификује људе као бића са неотуђивим природним правима (укључујући и право задржавања богатства оствареног сопственим радом), и тражио је начин за уравнотежење права широм друштва. Уопштено, сматра се да је индивидуална слобода најважнији циљ, зато што су само кроз обезбеђену слободу друга инхерентна права заштићена.

Постоји много облика и деривација либеризма, али њихове централне концепције о смислу живота воде три главне идеје. Рани мислиоци, као што су Џон Лок, Жан Жак Русо и Адам Смит, пронашли су смисао постојања у раду и имовини и коришћењем социјалних уговора за стварање окружења које подржава те напоре.

Имануел Кант сматра се једним од најутицајнијим мислиоцем касног просветитељства.

Кантаизам

Кантаизам је филозофија заснована на етичком, епистемологичном и метафизичком раду Имануела Канта. Кант је познат по својој деонтолошкој теорији у којој постоји јединствена морална обавеза, "категорички императив", изведен из концепта дужности. Кантаисти верују да се све акције обављају у складу са неким основним максимом или принципом, а да би поступци били етички, морају се придржавати категоричког императива.

Једноставно речено, тест је да се мора универзализовати максима (замислити да су сви људи поступили на овај начин), а затим да се види да ли ће и даље бити могуће извршити максима у свету без контрадикције. У Основама, Кант даје пример особе која жели да позајми новац без намере да га врати. Ово је контрадикција јер ако би то била универзална акција, нико више не би позајмљивао новац, јер би се знало да га никад неће вратити. Максима ове акције, каже Кант, доводи до контрадикције у замишљености (и стога је у супротности са савршеном дужношћу).

Кант такође негира да последица дела на било који начин може допринети моралној вредности тог дела, његово мишљење је да је физички свет изван своје потпуне контроле и стога се не може сматрати одговорни мза догађаје који се појављују у њему.

Филозофија 19. века

Утилитаризам

Порекло утилитаризма може се пратити колико и Епикур, али као школа, он се приписује Џеремију Бентаму,[62] који је утврдио да је "природа ставила човечанство под управљање два суверена господара, бол и задовољство", те је из тог моралног увида проистекло Правило корисности: "да је добро оно што доноси највећу срећу највећем броју људи". Он је дефинисао смисао живота као "највеће начело среће".

Најважнији предлагач Џеремија Бентама је Џејмс Мил, значајни филозоф његових дана, отац Џона Стјуарта Мила. Млађи Мил се образовао по Бентановим принципима, укључујући преписивање и резимирање већине дела његовог оца.

Нихилизам

Нихилизам сугерише да живот нема објективног смисла.

Филозофија 20. века

Види још: Филозофија 20. века

Садашња ера видела је радикалне промене и у формалним и у популарним концептима људске природе. Знање откривено савременом науком је ефикасно преписало однос човечанства са природним светом. Напредак медицине и технологије ослободио је људе од значајних ограничења и обољења претходних времена; и филозофија је променила начин на који се схватају односи људи са самим собом и са другима. Питања о смислу живота су такође наишла на радикалне промене, од покушаја поновног процењивања људског постојања у биолошком и научном смислу (као у прагматизму и логичком позитивизму) до напора да се мета-теоретише о стварању смисла као личне, индивидуално усмерене активности (егзистенцијализам, секуларни хуманизам).

Прагматизам

Прагматизам заступа став да све што је корисно и практично није увек истинито, тврдећи да оно што највише доприноси људском добру на дуге стазе је истинито. У пракси, теоријске тврдње морају бити практично проверљиве, тј. оне би требало да буду предвидиве и тестиране, и да би, на крају, потребе човечанства водиле људско интелектуално истраживање.

Прагматистички филозофи сугеришу да је практично и корисно разумевање живота важније од тражења непрактичне апстрактне истине о животу. Вилијам Џејмс је тврдио да се истина може направити, али не и пронаћи.[63][64] Према прагматичарима, смисао живота се може открити само преко искуства.

Теизам

Теисти верују да је Бог створио универзум и да је имао сврху у томе. Теисти такође сматрају да људи траже смисао и сврху свог живота у Божјој сврси у стварању. Теисти даље тврде да уколико не постоји Бог да животу да крајње значење, вредност и сврху, онда би живот био апсурдан.

Популарни ставови

"Шта је сврха живота?" је питање које себи поставе многи људи у једном тренутку у животу, често у контексту "Која је сврха живота?".[11] Неки популарни одговори укључују:

Да остваримо свој потенцијал и идеје

  • Да пратимо снове.[65]
  • Да живимо своје снове.[66]
  • Да га потрошимо на нешто што ће га надживети.[67]
  • Да будемо битни: да заступамо нешто, да направимо неку разлику.[67]
  • Да проширимо свој потенцијал у животу.[68]
  • Да постанемо особа која смо одувек хтели да будемо.[69]
  • Да постанемо најбоља верзија себе.[70]
  • Да тражимо срећу[71] и успемо у томе.[3]
  • Да будемо истински аутентично људско биће.[72]
  • Да можемо да ставимо целе себе у своја осећања, посао и уверења.[67]
  • Да пратимо или се предамо нашој судбини.[73][74][75]
  • Да постигнемо блаженство, цветање људског духа.

Да постигнемо биолошку савршеност

  • Да преживимо,[76] тј. да живимо што је дуже могуће,[77] укључујући и потрагу за бесмртношћу (на научне начине).[78]
  • Да живимо вечно[79] или умремо покушавајући.[80]
  • Постојање: да наставимо постојати, да наставимо бити, да очувамо сопствено постојање; да не престанемо постојати, да не нестанемо; да опстајемо захваљујући себи; да превладамо претње свог постојања; егзистенцијална и онтолошка самодовољност.
  • Да се прилагодимо: Често да побољшамо своје шансе за успех у другој сврси; понекад као сврха сама по себи (прилагођавање прилагођавању).
  • Да еволуирамо.[81]
  • Да се реплицирамо, репродукујемо.[65] "Сан сваке ћелије је да постане две ћелије."[82][83][84][85]

Да тражимо мудрост и знање

  • Да проширимо перцепцију света.[65]
  • Да пратимо трагове и и нађемо излаз.[86]
  • Да научимо што је могуће више ствари у животу.[87]
  • Да знамо колико год је могуће о што више ствари.[88]
  • Да тражимо мудрост и знање и да укротимо ум, како бисмо избегли патње проузроковане незнањем и нашли срећу.[89]
  • Да се суочимо са нашим страховима и прихватимо поуке које нам живот нуди.[73]
  • Да нађемо смисао или сврху живота.[90][91]
  • Да нађемо разлог за живот.[92]
  • Да решимо неравнотежу ума разумевањем природе стварности.[93]

Да радимо добро, да радимо исправну ствар

  • Да свет оставимо бољим местом него што смо га затекли.[65]
  • Да учинимо све од себе да напустимо сваку ситуацију бољом него што смо је затекли.[65]
  • Да користимо другима.[6]
  • Да дајемо више него што узимамо.[65]
  • Да окончамо патњу.[94][95]
  • Да створимо једнакост.[96][97][98]
  • Да прекинемо угњетавање.[99]
  • Да делимо богатство.[100][101]
  • Да будемо великодушни.[102][103]
  • Да доприносимо добробити и духу других.[104][105]
  • Да помогнемо другима,[3][103] да помажемо једни другима.[106] Да искористимо сваку прилику да помогнемо другима на нашем путовању на земљи.[65]
  • Да будемо креативни и иновативни.[104]
  • Да праштамо.[65]
  • Да прихватимо и опростимо људске мане.[107]
  • Да будемо емоционално искрени.[67]
  • Да будемо одговорни.[67]
  • Да будемо часни.[67]
  • Да тражимо мир.[67]

Да волимо, осећамо и уживамо у животу

  • Да волимо више.[65]
  • Да волимо оне који нам значе највише. Сваки живот који додирнемо ће нас додирнути.[65]
  • Да чувамо сваки пријатан осећај који имамо.[65]
  • Да тражимо лепоту у свим њеним облицима.[65]
  • Да се забављамо или уживамо у животу.[73][104]
  • Да тражимо задовољство[67] и избегавамо бол.[108]
  • Да будемо саосећајни.[67]
  • Да нас дотакну сузе и бол других и да им помогнемо љубављу и саосећањем.[65]
  • Да волимо друге најбоље што можемо.[65]
  • Да једемо, пијемо и будемо весели.[109]

Да имамо моћ, да будемо бољи

  • Да стремимо ка моћи[110] и супериорности.[108]
  • Да владамо светом.[74]
  • Да познајемо и владамо светом.[111][112]
  • Да познајемо и владамо природом.[113]

Живот нема смисла

  • Живот или људско постојање нема стварни смисао или сврху јер се људска егзистенција догодила случајно у природи и ништа што постоји случајно нема никакву сврху.[93]
  • Живот нема смисла, али као људи, ми покушавамо да вежемо смисао и сврху како бисмо могли да оправдамо наше постојање.[65]
  • Нема смисла у животу и то је управо оно што га чини посебним.[65]

Не треба тежити да знамо и разумемо смисао живота

  • Одговор на смисао живота је превише дубок да бисмо га знали и разумели.[93]
  • Никада нећемо живети ако тражимо смисао живота.[65]
  • Смисао живота је да се заборави потрага за смислом живота.[65]
  • На крају, особа не би требало да пита шта је смисао њеног живота, већ треба да призна да је то нешто што сама себе пита.[114]

Живот је лош

  • Боље да никад не постојимо. Људи ће увек доживљавати бол (повреду) која је тежа од било каквог задовољства. Никад не постојати значи да људи неће доживети бол, нити ће бити у неповољном положају због недоживљавања задовољства ако не постоје. Ово се описује као асиметрија задовољства и бола.[115]

Референце

  1. ^ 1951-, Westphal, Jonathan, (1998). Philosophical propositions : an introduction to philosophy. London: Routledge. ISBN 0203983688. OCLC 179150283. 
  2. ^ Robert., Nozick, (1981). Philosophical explanations. Cambridge, Mass.: Harvard University Press. ISBN 0674664485. OCLC 7283862. 
  3. ^ а б в Julian., Baggini, (2004). What's it all about? : philosophy and the meaning of life. London: Granta. ISBN 1862076618. OCLC 56652884. 
  4. ^ Why are we here? : everyday questions and the Christian life. Thiemann, Ronald F., Placher, William C. (William Carl), 1948-2008. Harrisburg, Pa.: Trinity Press International. 1998. ISBN 1563382369. OCLC 37946838. 
  5. ^ 1948-, Marcellino, Dennis, (1996). Why are we here? : the scientific answer to this age-old question (that you don't need to be a scientist to understand). Gladston, Or.: Lighthouse Pub. ISBN 094527209X. OCLC 34984036. 
  6. ^ а б в 1918-1995., Hsüan Hua, (2003). Words of wisdom. v. 1. Beginning Buddhism. Buddhist Text Translation Society. (1st ed изд.). Burlingame, CA: Buddhist Text Translation Society. ISBN 0881393118. OCLC 51924129. 
  7. ^ а б W., Davies, P. C. (1999). The fifth miracle : the search for the origin and meaning of life. New York, NY: Simon & Schuster. ISBN 0684837994. OCLC 40218707. 
  8. ^ а б Occupational therapy : performance, participation, and well-being. Christiansen, Charles., Baum, Carolyn Manville., Bass-Haugen, Julie. (3rd ed изд.). Thorofare, NJ: Slack. 2005. ISBN 155642681X. OCLC 68962820. 
  9. ^ а б Harris., Walker, Evan (2000). The physics of consciousness : the quantum minds and the meaning of life. Cambridge, Mass.: Perseus Books. ISBN 0738202347. OCLC 43535566. 
  10. ^ а б 1895-1986., Krishnamurti, J. (Jiddu), (2001). What are you doing with your life? : teen books on living series. Ojai, Calif.: Krishnamurti Publications of America. ISBN 188800424X. OCLC 43287255. 
  11. ^ а б „What Is The Meaning Of Life? | Issue 59 | Philosophy Now”. philosophynow.org. Приступљено 17. 8. 2018. 
  12. ^ „Wayback Machine” (PDF). 2007-09-26. Приступљено 17. 8. 2018. 
  13. ^ 1945-, Hooft, Stan van, (2004). Life, death, and subjectivity : moral sources in bioethics. Amsterdam: Rodopi. ISBN 9042019123. OCLC 56842393. 
  14. ^ Foundations of ethics : an anthology. Shafer-Landau, Russ., Cuneo, Terence, 1969-. Malden, MA: Blackwell Pub. 2007. ISBN 1405129514. OCLC 64624856. 
  15. ^ Diener, Ed; Sapyta, Jeffrey J.; Suh, Eunkook. „Subjective Well-Being Is Essential to Well-Being”. Psychological Inquiry (на језику: енглески). 9 (1): 33—37. ISSN 1047-840X. doi:10.1207/s15327965pli0901_3. 
  16. ^ а б Mihaly,, Csikszentmihalyi, (1990). Flow : the psychology of optimal experience (1st ed изд.). New York: Harper & Row. ISBN 0060162538. OCLC 20392741. 
  17. ^ 18-2012., Peterson, Christopher, 1950 February (2004). Character strengths and virtues : a handbook and classification. Seligman, Martin E. P. Washington, DC: American Psychological Association. ISBN 9780198037330. OCLC 60548639. 
  18. ^ P., Seligman, Martin E. (2002). Authentic happiness : using the new positive psychology to realize your potential for lasting fulfillment. New York: Free Press. ISBN 0743222970. OCLC 49681324. 
  19. ^ Boyle, Patricia A.; Buchman, Aron S.; Barnes, Lisa L.; Bennett, David A. „Effect of a purpose in life on risk of incident Alzheimer disease and mild cognitive impairment in community-dwelling older persons”. Archives of General Psychiatry. 67 (3): 304—310. ISSN 1538-3636. PMC 2897172 Слободан приступ. PMID 20194831. doi:10.1001/archgenpsychiatry.2009.208. 
  20. ^ Kim, Eric S.; Sun, Jennifer K.; Park, Nansook; Kubzansky, Laura D.; Peterson, Christopher. „Purpose in life and reduced risk of myocardial infarction among older U.S. adults with coronary heart disease: a two-year follow-up”. Journal of Behavioral Medicine. 36 (2): 124—133. ISSN 1573-3521. PMID 22359156. doi:10.1007/s10865-012-9406-4. 
  21. ^ Kim, Eric S.; Sun, Jennifer K.; Park, Nansook; Peterson, Christopher. „Purpose in life and reduced incidence of stroke in older adults: 'The Health and Retirement Study'”. Journal of Psychosomatic Research. 74 (5): 427—432. ISSN 1879-1360. PMID 23597331. doi:10.1016/j.jpsychores.2013.01.013. 
  22. ^ Boyle, Patricia A.; Barnes, Lisa L.; Buchman, Aron S.; Bennett, David A. „Purpose in life is associated with mortality among community-dwelling older persons”. Psychosomatic Medicine. 71 (5): 574—579. ISSN 1534-7796. PMC 2740716 Слободан приступ. PMID 19414613. doi:10.1097/PSY.0b013e3181a5a7c0. 
  23. ^ „Five steps to mental wellbeing”. nhs.uk (на језику: енглески). Приступљено 17. 8. 2018. 
  24. ^ Дарвин, Чарлс (1859). О пореклу врста. 
  25. ^ 1941-, Dawkins, Richard, (1976). The selfish gene. New York: Oxford University Press. ISBN 019857519X. OCLC 2681149. 
  26. ^ 1941-, Dawkins, Richard, (1995). River out of eden : a Darwinian view of life. New York, NY: Basic Books. ISBN 0465016065. OCLC 31376584. 
  27. ^ а б „What is the Meaning of Life, What is Life and Other Thoughts on Life | Book of Answers | World Transformation Movement”. World Transformation Movement (на језику: енглески). Приступљено 17. 8. 2018. 
  28. ^ 1941-, Dawkins, Richard,. The God delusion. Boston. ISBN 0618680004. OCLC 68965666. 
  29. ^ „Defining Life :: Astrobiology Magazine - earth science - evolution distribution Origin of life universe - life beyond :: Astrobiology is study of earth science evolution distribution Origin of life in universe terrestrial”. 2008-10-13. Приступљено 17. 8. 2018. 
  30. ^ „Defining Life, Explaining Emergence”. www.nbi.dk. Приступљено 17. 8. 2018. 
  31. ^ 1887-1961., Schrödinger, Erwin, (1992). What is life? : the physical aspect of the living cell ; with Mind and matter ; & Autobiographical sketches. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0511001142. OCLC 47010639. 
  32. ^ 1938-2011., Margulis, Lynn,. What is life?. Sagan, Dorion, 1959-. Berkeley: University of California Press. ISBN 0520220218. OCLC 43540594. 
  33. ^ 1919-, Lovelock, James, (2000). Gaia : a new look at life on earth. Oxford: Oxford University Press. ISBN 0192862189. OCLC 45688436. 
  34. ^ 1933-, Avery, John, (2003). Information theory and evolution. River Edge, N.J.: World Scientific. ISBN 9812564454. OCLC 60716168. 
  35. ^ „How to Define Life”. 1. 11. 2008. Приступљено 17. 8. 2018. 
  36. ^ 1944-, Kragh, Helge, (1999). Cosmology and controversy : the historical development of two theories of the universe. Princeton, NJ: Princeton University Press. ISBN 069100546X. OCLC 43450594. 
  37. ^ Nikos., Prantzos, (2000). Our cosmic future : humanity's fate in the universe. Cambridge, U.K.: Cambridge University Press. ISBN 052177098X. OCLC 42690132. 
  38. ^ Blanchard., Edwards, Rem (2001). What caused the big bang?. Amsterdam: Rodopi. ISBN 9042014075. OCLC 49191541. 
  39. ^ Poplawski, Nikodem J. „Radial motion into an Einstein-Rosen bridge”. Physics Letters B. 687 (2-3): 110—113. doi:10.1016/j.physletb.2010.03.029. 
  40. ^ The debated mind : evolutionary psychology versus ethnography. Whitehouse, Harvey. Oxford: Berg. 2001. ISBN 9781859734278. OCLC 45766694. 
  41. ^ а б Alan., Gray, Jeffrey (2004). Consciousness : creeping up on the hard problem. Oxford: Oxford University Press. ISBN 0198520905. OCLC 55970336. 
  42. ^ 1942-, Churchland, Paul M., (1989). A neurocomputational perspective : the nature of mind and the structure of science. Cambridge, MA: MIT Press. ISBN 0262031515. OCLC 19624007. 
  43. ^ Clement), Dennett, D. C. (Daniel (1991). Consciousness explained (1st ed изд.). Boston: Little, Brown and Co. ISBN 0316180653. OCLC 23648691. 
  44. ^ а б Science and ultimate reality : quantum theory, cosmology, and complexity. Barrow, John D., 1952-, Davies, P. C. W., Harper, Charles L., 1958-. Cambridge, UK: Cambridge. 2004. ISBN 052183113X. OCLC 53013309. 
  45. ^ Jean., Millay, (1999). Multidimensional mind : remote viewing in hyperspace. Berkeley, Calif.: North Atlantic Books. ISBN 1556433069. OCLC 40535469. 
  46. ^ „EVIDENCE FOR AN ELECTROMAGNETIC FIELD THEORY OF CONSCIOUSNESS”. 2005-12-18. Приступљено 18. 8. 2018. 
  47. ^ Studies on the structure of time : from physics to psycho(patho)logy. Buccheri, R., Di Gesù, V., Saniga, Metod., International Interdisciplinary Workshop on Studies on the Structure of Time: From Physics to Psycho(patho)logy (1999 : Palermo, Italy). New York: Kluwer Academic/Plenum Publishers. 2000. ISBN 030646439X. OCLC 44632956. 
  48. ^ Alexandra., Bruce, (2005). Beyond the bleep : the definitive unathorized guide to What the bleep do we know!?. New York: Disinformation. ISBN 1932857222. OCLC 61367713. 
  49. ^ Mae-Wan., Ho, (1998). The rainbow and the worm : the physics of organisms (2nd ed изд.). Singapore: World Scientific. ISBN 9810234260. OCLC 40443262. 
  50. ^ „6. Criticism in Experimental Parapsychology, 1975-1985”. 2007-09-27. Приступљено 18. 8. 2018. 
  51. ^ „Exploring possible sender-to-experimenter acoustic leakage in the PRL…”. archive.is. 2012-07-09. Приступљено 18. 8. 2018. 
  52. ^ „Wayback Machine” (PDF). 2007-08-10. Приступљено 18. 8. 2018. 
  53. ^ Reker, G.T.; Wong, P.T.P. (1988). Aging as an individual process: Toward a theory of personal meaning. Springer Publishing Co. 
  54. ^ Martela, F.; Steger, M. F. (2016). The three meanings of meaning in life: Distinguishing coherence, purpose, and significance. The Journal of Positive Psychology. стр. 531—545. 
  55. ^ Wong, P.T.P. (2011). Positive psychology 2.0: Towards a balanced interactive model of the good life. Canadian Psychology. стр. 69—81. 
  56. ^ а б Wong, P.T.P. (2012). From logotherapy to meaning-centered counseling and therapy. 
  57. ^ Thaddeus., Metz,. Meaning in life : an analytic study. Oxford. ISBN 0191662968. OCLC 864551475. 
  58. ^ M.,, Haybron, Daniel. Happiness : a very short introduction (First edition изд.). Oxford, United Kingdom. ISBN 9780199590605. OCLC 859188507. 
  59. ^ Kidd, I. (2005). The Concise Encyclopedia of Western Philosophy. 
  60. ^ Long, A.A. (1996). The Socratic Tradition: Diogenes, Crates, and Hellenistic Ethics. University of California Press. 
  61. ^ „The Future Of Hardcore Hedonism”. www.hedonism.org. Приступљено 18. 8. 2018. 
  62. ^ F., Rosen, (2003). Classical utilitarianism from Hume to Mill. London: Routledge. ISBN 0203987357. OCLC 252961870. 
  63. ^ 1842-1910., James, William, (1997). The meaning of truth. Amherst, N.Y.: Prometheus Books. ISBN 1573921386. OCLC 36241772. 
  64. ^ The philosophy of William James. Corti, Walter Robert. (1. Aufl изд.). Hamburg: Meiner. 1976. ISBN 3787303529. OCLC 2837020. 
  65. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о The real meaning of life. Seaman, David, 1986-. Novato, Calif.: New World Library. 2005. ISBN 1577315146. OCLC 60454679. 
  66. ^ W,, Ellerton, Roger R. Live your dreams, let reality catch up : NLP and common sense for managers, coaches and you (Second edition изд.). Howe Island, Gananoque, Ontario, Canada. ISBN 9780978445270. OCLC 821261732. 
  67. ^ а б в г д ђ е ж з The book of positive quotations. Cook, John, 1939-, Deger, Steve, 1966-, Gibson, Leslie Ann, 1956-, Cook, John, 1939- (2nd ed изд.). Minneapolis: Fairview Press. 2007. ISBN 9781577491699. OCLC 132308860. 
  68. ^ W,, Ellerton, Roger R. Live your dreams, let reality catch up : NLP and common sense for managers, coaches and you (Second edition изд.). Howe Island, Gananoque, Ontario, Canada. ISBN 9780978445270. OCLC 821261732. 
  69. ^ 1944-, Chandler, Steve, (2005). Reinventing yourself : how to become the person you've always wanted to be (Rev. ed изд.). Franklin Lakes, NJ: Career Press. ISBN 9781435659094. OCLC 243603824. 
  70. ^ Matthew., Kelly, (2004). The rhythm of life : living every day with passion and purpose. New York: Fireside Books. ISBN 0743265106. OCLC 55085851. 
  71. ^ Lee, Dong Yul; Park, Sung Hee; Uhlemann, Max R.; Patsult, Philip (2000). „What Makes You Happy?: A Comparison of Self-reported Criteria of Happiness Between Two Cultures”. Social Indicators Research (на језику: енглески). 50 (3): 351—362. ISSN 0303-8300. doi:10.1023/a:1004647517069. 
  72. ^ H., Kultgen, John (1995). Autonomy and intervention : parentalism in the caring life. New York: Oxford University Press. ISBN 1429400382. OCLC 71354893. 
  73. ^ а б в George., Cappannelli, (2004). Authenticity : simple strategies for greater meaning and purpose at work and at home. Cappannelli, Sedena C., 1948- (1st ed изд.). Cincinnati, Ohio: Emmis Books. ISBN 1578601487. OCLC 56316984. 
  74. ^ а б Celebrating Middle-Earth : the lord of the rings as a defense of Western civilization. West, John G. (1st ed изд.). Seattle: Inkling Books. 2002. ISBN 1587420120. OCLC 50542761. 
  75. ^ Rachel., Madorsky, (2003). Create your own destiny! : spiritual path to success (1st ed изд.). Northbrook, Ill.: Avanty House. ISBN 0970534949. OCLC 53170282. 
  76. ^ „The Michigan Daily Online”. 2007-08-11. Приступљено 19. 8. 2018. 
  77. ^ C., Lovatt, Stephen (2007). New skins for old wine : Plato's wisdom for today's world. Boca Raton, FL: Universal Publishers. ISBN 9781581129601. OCLC 419529306. 
  78. ^ Ray., Kurzweil, (2004). Fantastic voyage : live long enough to live forever. Grossman, Terry. [Emmaus, Pa.]: Rodale. ISBN 1579549543. OCLC 56011093. 
  79. ^ Ray., Kurzweil, (2004). Fantastic voyage : live long enough to live forever. Grossman, Terry. [Emmaus, Pa.]: Rodale. ISBN 1579549543. OCLC 56011093. 
  80. ^ Bryan., Appleyard, (2007). How to live forever or die trying : on the new immortality. London: Simon & Schuster. ISBN 9780743268684. OCLC 72868382. 
  81. ^ 1939-, Cameron, Don, (2001). The purpose of life : human purpose and morality from an evolutionary perspective. Bristol: Woodhill. ISBN 0954029100. OCLC 48237437. 
  82. ^ Nick., Lane, (2005). Power, sex, suicide : mitochondria and the meaning of life. Oxford: Oxford University Press. ISBN 9780191513015. OCLC 76967066. 
  83. ^ M., Weiss, Kenneth (2004). Genetics and the logic of evolution. Buchanan, Anne. Hoboken, NJ: Wiley-Liss. ISBN 0471238058. OCLC 52547618. 
  84. ^ 1959-, Ackerman, Jennifer, (2001). Chance in the house of fate : a natural history of heredity. Boston: Houghton Mifflin. ISBN 0618082875. OCLC 45466124. 
  85. ^ Boyce., Rensberger, (1996). Life itself : exploring the realm of the living cell. New York: Oxford University Press. ISBN 0195108744. OCLC 34244533. 
  86. ^ Philosophers explore The Matrix. Grau, Christopher,. Oxford. ISBN 9780195181067. OCLC 56880333. 
  87. ^ Plato. (1997). Complete works. Cooper, John M. (John Madison), 1939-, Hutchinson, D. S., 1955-. Indianapolis, Ind.: Hackett Pub. ISBN 0872203492. OCLC 36178550. 
  88. ^ Events that changed the world through the sixteenth century. Thackeray, Frank W., Findling, John E. Westport, Conn.: Greenwood Press. 2001. ISBN 031300708X. OCLC 51428424. 
  89. ^ 1935-, Bstan-ʼdzin-rgya-mtsho, Dalai Lama XIV, (2000). The meaning of life : Buddhist perspectives on cause & effect. Hopkins, Jeffrey., Bstan-ʼdzin-rgya-mtsho, Dalai Lama XIV, 1935- (Rev. ed изд.). Boston, MA: Wisdom Publications. ISBN 0861711734. OCLC 44548927. 
  90. ^ 1903-1972., Simmons, Ernest J. (Ernest Joseph), (1973). Tolstoy,. London,: Routledge and K. Paul. ISBN 0710073941. OCLC 618027. 
  91. ^ A., Bowell, Richard (2004). The seven steps of spiritual intelligence : the practical pursuit of purpose, success, and happiness. London: N. Brealey Pub. ISBN 1857883446. OCLC 56419880. 
  92. ^ C., Gibbs, John (1992). Moral maturity : measuring the development of sociomoral reflection. Basinger, Karen S., Fuller, Dick. Hillsdale, N.J.: L. Erlbaum Associates. ISBN 0805804250. OCLC 23081204. 
  93. ^ а б в Tang, Timothy (2007). Real Answers to The Meaning of Life and Finding Happiness. iUniverse. ISBN 9780595459414. 
  94. ^ 1960-, Roberts, Tyler T., (1998). Contesting spirit : Nietzsche, affirmation, religion. Princeton, N.J.: Princeton University Press. ISBN 1400813115. OCLC 51453400. 
  95. ^ L., Jeffers, Steven (2007). Finding a sacred oasis in grief : a resource manual for pastoral care givers. Smith, Harold Ivan, 1947-. Oxford: Radcliffe. ISBN 9781846191817. OCLC 76852808. 
  96. ^ A Dictionary of biblical tradition in English literature. Jeffrey, David Lyle, 1941-. Grand Rapids, Mich.: W.B. Eerdmans. 1992. ISBN 0802836348. OCLC 26723712. 
  97. ^ 1972-, Williams, Dana A., (2005). "In the light of likeness-transformed" : the literary art of Leon Forrest. Columbus: Ohio State University Press. ISBN 0814209947. OCLC 56798958. 
  98. ^ Conservatism : an anthology of social and political thought from David Hume to the present. Muller, Jerry Z., 1954-. Princeton, N.J.: Princeton University Press. 1997. ISBN 0691037124. OCLC 35865440. 
  99. ^ Spirituality and social care : contributing to personal and community well-being. Nash, Mary, 1946-, Stewart, Bruce, 1951-. London: Jessica Kingsley Publishers. 2002. ISBN 0585471142. OCLC 53041253. 
  100. ^ Xinzhong., Yao, (2000). An introduction to Confucianism. New York: Cambridge University Press. ISBN 0511066244. OCLC 57301280. 
  101. ^ S., Turner, Bryan (2001). Society and culture : principles of scarcity and solidarity. Rojek, Chris. London: SAGE. ISBN 9781412933681. OCLC 70774180. 
  102. ^ Anil., Goonewardene, (1994). Buddhist scriptures. Oxford: Heinemann. ISBN 0435303554. OCLC 30156360. 
  103. ^ а б Luc., Ferry, (2002). Man made God : the meaning of life. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 0226244849. OCLC 47844760. 
  104. ^ а б в G., Stephan, Eric (2002). Powerful leadership : how to unleash the potential in others and simplify your life. Pace, R. Wayne. Upper Saddle River, NJ: Prentice Hall PTR. ISBN 0130668362. OCLC 48588327. 
  105. ^ „Finding Purpose in Life: The Guide to Finding Your Life's Work”. The Meaning Movement (на језику: енглески). 2015-05-18. Приступљено 2018-08-18. 
  106. ^ Moyse., Steinberg, Dominique (2004). The mutual-aid approach to working with groups : helping people help one another (2nd ed изд.). New York: Haworth Press. ISBN 0789014610. OCLC 54826039. 
  107. ^ John., Caunt, (2003). Boost your self-esteem. London: Kogan Page. ISBN 0585450366. OCLC 52344666. 
  108. ^ а б Mitchell, T. W. (1927). Problems in Psychopathology. Harcourt, Brace & company, inc. 
  109. ^ „Bible Gateway passage: Ecclesiastes 8 - Young's Literal Translation”. Bible Gateway. Приступљено 2018-08-18. 
  110. ^ Bernard,, Reginster, (2008). The affirmation of life : Nietzsche on overcoming nihilism (1st Harvard University Press pbk. ed изд.). Cambridge, Mass.: Harvard University Press. ISBN 9780674042643. OCLC 436044761. 
  111. ^ 1955-, Harrison, Peter, (1998). The Bible, Protestantism, and the rise of natural science. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0521591961. OCLC 36977216. 
  112. ^ 1960-, Dillon, Steven, (2006). The Solaris effect : art & artifice in contemporary American film (1st ed изд.). Austin: University of Texas Press. ISBN 9780292795617. OCLC 614506111. 
  113. ^ 1935-, Bstan-ʼdzin-rgya-mtsho, Dalai Lama XIV, (2000). The meaning of life : Buddhist perspectives on cause & effect. Hopkins, Jeffrey., Bstan-ʼdzin-rgya-mtsho, Dalai Lama XIV, 1935- (Rev. ed изд.). Boston, MA: Wisdom Publications. ISBN 0861711734. OCLC 44548927. 
  114. ^ 1905-1997., Frankl, Viktor E. (Viktor Emil), (2006). Man's search for meaning. Boston: Beacon Press. ISBN 0807014273. OCLC 68940601. 
  115. ^ David., Benatar, (2006). Better never to have been : the harm of coming into existence. Oxford: Clarendon Press. ISBN 0199296421. OCLC 70881677. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Смисао_живота&oldid=20737260”