Јулијус Вагнер Јаурег — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Направљено превођењем странице „Julius Wagner-Jauregg
 
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{Инфокутија Научник|ијек=|образовање=|потпис_ширина=|потпис=|напомене=|награде=[[Нобелова награда за физиологију или медицину|Нобелова награда за медицину 1927. године]]|позната_по=|познат_по=[[Маларија]]
|студенти=|академија=|институција=[[Универзитет у Бечу]]</br>[[Карл-Франценс Универзитет Грац]]
|ментор=|школа=|поље=[[медицина]], [[патологија]], [[психијатрија]]|религија=|име=Јулијус Вагнер-Јаурег|држављанство=|пребивалиште=|држава_смрти=[[Трећи рајх]]|место_смрти=[[Беч]]|датум_смрти=[[27. септембар]] [[1940]].|држава_рођења=[[Аустријско царство]]|место_рођења=[[Велс (Аустрија)|Велс]]|датум_рођења=[[7. март]] [[1857]].|опис_слике=Јулијус Вагнер-Јаурег|ширина_слике=280п|слика=Julius Wagner-Jauregg.jpg|опис_потписа=}}

'''Јулијус Вагнер-Јаурег''' ({{jez-engl|Julius Wagner-Jauregg}}; 7. март 1857. — 27. септембар 1940) био је аустријски [[лекар]], први психијатар који је 1927. године добио [[Нобелова награда за физиологију или медицину|Нобелову награду за физиологију или медицину]], за његово откриће терапеутског лечења [[Прогресивна парализа|прогресивне парализе]].<ref>{{Cite web|url=https://www.nobelprize.org/nobel_prizes/medicine/laureates/1927/|title=The Nobel Prize in Physiology or Medicine 1927|website=Nobelprize.org|publisher=Nobel Media AB|access-date=20 March 2014}}</ref>
'''Јулијус Вагнер-Јаурег''' ({{jez-engl|Julius Wagner-Jauregg}}; 7. март 1857. — 27. септембар 1940) био је аустријски [[лекар]], први психијатар који је 1927. године добио [[Нобелова награда за физиологију или медицину|Нобелову награду за физиологију или медицину]], за његово откриће терапеутског лечења [[Прогресивна парализа|прогресивне парализе]].<ref>{{Cite web|url=https://www.nobelprize.org/nobel_prizes/medicine/laureates/1927/|title=The Nobel Prize in Physiology or Medicine 1927|website=Nobelprize.org|publisher=Nobel Media AB|access-date=20 March 2014}}</ref>


== Рани живот ==
== Рани живот ==
[[Датотека:Ritter_Wagner_von_Jauregg_(1883)_–_Gerd_Hruška.png|лево|мини| Оружје породице Вагнер-Јаурег, одобрено 1883. године. ]]
[[Датотека:Ritter_Wagner_von_Jauregg_(1883)_–_Gerd_Hruška.png|лево|мини| Оружје породице Вагнер-Јаурег, одобрено 1883. године. ]]
Јулијус Вагнер-Јаурег рођен је, као Јулијус Вагнер, 7. марта 1857. године у [[Велс (Аустрија)|Велсу]], [[Горња Аустрија|Горњој Аустрији]].<ref name="PM">[https://books.google.com/books?id=Q7IjPkFIoz4C&pg=PA170&dq=Julius+Wagner-Jauregg,+born&lr=&cd=7#v=onepage&q=Julius%20Wagner-Jauregg%2C%20born&f=false "Physiology or medicine, 1922-1941"], Jan Lindsten. World Scientific, 1999. p. 170. {{ISBN|981-02-3410-4}}, {{ISBN|978-981-02-3410-2}}.</ref> Његово породично презиме промењено је у Вагнер-Јаурег када му је отац 1883. године, од [[Аустро-угарско царство|Аустроугарског царства]], добио титулу ''Ритер Јаурег'' (наследна племићка титула). Његово пуно име било је Јулијус Вагнер Ритер вон Јаурег све до 1918. када се царство распало, а племство укинуто. Тада је преименован у Вагнер-Јаурег. <ref name="faqs">{{Cite web|url=http://www.faqs.org/health/bios/63/Julius-Wagner-Jauregg.html|title=Julius Wagner-Jauregg Biography (1857-1940)|publisher=Advameg, Inc.|access-date=20 March 2014}}</ref> Школовао се у Бечу, где је и студирао [[Медицина|медицину]] од 1874. до 1880. на [[Универзитет у Бечу|универзитету]]. Докторирао је 1880. године. Институт је напустио 1882.
Јулијус Вагнер-Јаурег рођен је, као Јулијус Вагнер, 7. марта 1857. године у [[Велс (Аустрија)|Велсу]], [[Горња Аустрија|Горњој Аустрији]].<ref name=":0">{{Cite book|url=https://books.google.rs/books?id=Q7IjPkFIoz4C&pg=PA170&dq=Julius+Wagner-Jauregg,+born&lr=&cd=7&redir_esc=y#v=onepage&q=Julius%20Wagner-Jauregg,%20born&f=false|title=Physiology Or Medicine, 1922-1941|last=Lindsten|first=Jan|date=1999|publisher=World Scientific|isbn=978-981-02-3410-2|language=en}}</ref> Његово породично презиме промењено је у Вагнер-Јаурег када му је отац 1883. године, од [[Аустро-угарско царство|Аустроугарског царства]], добио титулу ''Ритер Јаурег'' (наследна племићка титула). Његово пуно име било је Јулијус Вагнер Ритер вон Јаурег све до 1918. када се царство распало, а племство укинуто. Тада је преименован у Вагнер-Јаурег. <ref name="faqs">{{Cite web|url=http://www.faqs.org/health/bios/63/Julius-Wagner-Jauregg.html|title=Julius Wagner-Jauregg Biography (1857-1940)|publisher=Advameg, Inc.|access-date=20 March 2014}}</ref> Школовао се у Бечу, где је и студирао [[Медицина|медицину]] од 1874. до 1880. на [[Универзитет у Бечу|универзитету]]. Докторирао је 1880. године. Институт је напустио 1882.


== Касније године ==
== Касније године ==
Спровео је лабораторијске експерименте на животињама, што је у то време практиковано врло мало.<ref name="PM">[https://books.google.com/books?id=Q7IjPkFIoz4C&pg=PA170&dq=Julius+Wagner-Jauregg,+born&lr=&cd=7#v=onepage&q=Julius%20Wagner-Jauregg%2C%20born&f=false "Physiology or medicine, 1922-1941"], Jan Lindsten. World Scientific, 1999. p. 170. {{ISBN|981-02-3410-4}}[[ISBN (identifier)|ISBN]]&nbsp;[[Special:BookSources/981-02-3410-4|981-02-3410-4]], {{ISBN|978-981-02-3410-2}}[[ISBN (identifier)|ISBN]]&nbsp;[[Special:BookSources/978-981-02-3410-2|978-981-02-3410-2]].</ref> Од 1883. до 1887. радио је на психијатријској клиници. Од 1889. ради на неуро-психијатријској клиници [[Карл-Франценс Универзитет Грац]], а започео је истраживање [[Јод|јодом]]. Године 1893. постао је изванредни професор психијатрије и нервних болести и директор клинике за психијатрију и нервне болести у Бечу.
Спровео је лабораторијске експерименте на животињама, што је у то време практиковано врло мало.<ref name=":0" /> Од 1883. до 1887. радио је на психијатријској клиници. Од 1889. ради на неуро-психијатријској клиници [[Карл-Франценс Универзитет Грац]], а започео је истраживање [[Јод|јодом]]. Године 1893. постао је изванредни професор психијатрије и нервних болести и директор клинике за психијатрију и нервне болести у Бечу.


Године 1902. прешао је на психијатријску клинику у општој болници, а 1911. године вратио се на своје раније радно место. Године 1935. добио је [[Награда Камерон|награду Камерон]] за терапију [[Универзитет у Единбургу|Универзитета у Единбургу]].
Године 1902. прешао је на психијатријску клинику у општој болници, а 1911. године вратио се на своје раније радно место. Године 1935. добио је [[Награда Камерон|награду Камерон]] за терапију [[Универзитет у Единбургу|Универзитета у Единбургу]].


=== Нобелова награда ===
=== Нобелова награда ===
[[File:Pyrotherapy_1934_image.jpg|десно|мини| Вагнер-Јаурег (у средини десно у црној јакни) гледа трансфузију болесника оболелог од [[Маларија|маларије]] и болесника оболелог од [[Неуросифилис|неуросифилиса]] 1934. године. ]]
Вагнер-Јаурег посветио се лечењу [[Душевна болест|душевних болести]] изазване [[Groznica|грозницом]], приступу познатом као [[ Пиротерапија |пиротерапија]]. Године 1887. истражио је ефекте фебрилних болести на [[Психоза|психозе]], користећи [[Црвени ветар|еризипел]] и [[ Туберкулин |туберкулин]] (открио 1890. године [[Роберт Кох]]). Како ове методе лечења нису добро функционисале, покушао је 1917. године [[Инокулација|инокулацију]] паразита [[Маларија|маларије]], која се у то време показала успешном у случају [[Деменција|деменције]] парализе (која се такође назива и [[прогресивна парализа]]).<ref>{{Cite journal|last=Raju T|year=2006|title=Hot brains: manipulating body heat to save the brain|url=http://pediatrics.aappublications.org/cgi/content/full/117/2/e320|journal=Pediatrics|volume=117|issue=2|pages=e320–1|doi=10.1542/peds.2005-1934|pmid=16452338|doi-access=free}}</ref> Примећено је да неки који добију високу температуру могу да се излече од [[Сифилис|сифилиса]]. Тако се од 1917. до средине 40-тих година маларија изазвана од стране најмање агресивног паразита, користила као третман терцијарног сифилиса јер је изазивала дуготрајну и високу температуру (облик пиротерапије). То се сматрало прихватљивим ризиком, јер се маларија касније могла лечити [[Kinin (lek)|кинином]], који је тада био доступан. Ово откриће је награђено [[Нобелова награда за физиологију или медицину|Нобеловом наградом за медицину]] 1927. године. Његова главна публикација била је књига под насловом ''Verhütung und Behandlung der progressiven Paralyse durch Impfmalaria'' (''Превенција и лечење прогресивне парализе вакцином против маларије'') 1931. Техника је била позната, али и опасна, убила је око 15% пацијената, тако да се више не користи.<ref>{{Cite journal|last=Gretchen Vogel|date=8 November 2013|title=Malaria as a Lifesaving Therapy|journal=Science|volume=342|issue=6159|page=686|doi=10.1126/science.342.6159.686|pmid=24202157}}</ref>
Вагнер-Јаурег посветио се лечењу [[Душевна болест|душевних болести]] изазване [[Groznica|грозницом]], приступу познатом као [[ Пиротерапија |пиротерапија]]. Године 1887. истражио је ефекте фебрилних болести на [[Психоза|психозе]], користећи [[Црвени ветар|еризипел]] и [[ Туберкулин |туберкулин]] (открио 1890. године [[Роберт Кох]]). Како ове методе лечења нису добро функционисале, покушао је 1917. године [[Инокулација|инокулацију]] паразита [[Маларија|маларије]], која се у то време показала успешном у случају [[Деменција|деменције]] парализе (која се такође назива и [[прогресивна парализа]]).<ref>{{Cite journal|last=Raju T|year=2006|title=Hot brains: manipulating body heat to save the brain|url=http://pediatrics.aappublications.org/cgi/content/full/117/2/e320|journal=Pediatrics|volume=117|issue=2|pages=e320–1|doi=10.1542/peds.2005-1934|pmid=16452338|doi-access=free}}</ref> Примећено је да неки који добију високу температуру могу да се излече од [[Сифилис|сифилиса]]. Тако се од 1917. до средине 40-тих година маларија изазвана од стране најмање агресивног паразита, користила као третман терцијарног сифилиса јер је изазивала дуготрајну и високу температуру (облик пиротерапије). То се сматрало прихватљивим ризиком, јер се маларија касније могла лечити [[Kinin (lek)|кинином]], који је тада био доступан. Ово откриће је награђено [[Нобелова награда за физиологију или медицину|Нобеловом наградом за медицину]] 1927. године. Његова главна публикација била је књига под насловом ''Verhütung und Behandlung der progressiven Paralyse durch Impfmalaria'' (''Превенција и лечење прогресивне парализе вакцином против маларије'') 1931. Техника је била позната, али и опасна, убила је око 15% пацијената, тако да се више не користи.<ref>{{Cite journal|last=Gretchen Vogel|date=8 November 2013|title=Malaria as a Lifesaving Therapy|journal=Science|volume=342|issue=6159|page=686|doi=10.1126/science.342.6159.686|pmid=24202157}}</ref>


Ред 18: Ред 21:


== Пензионисање ==
== Пензионисање ==
Године 1928. Вагнер-Јаурег се повукао са своје функције, али остао је активан и доброг здравља све до своје смрти, 27. септембра 1940. У пензији је објавио скоро 80 научних радова.<ref name="PM">[https://books.google.com/books?id=Q7IjPkFIoz4C&pg=PA170&dq=Julius+Wagner-Jauregg,+born&lr=&cd=7#v=onepage&q=Julius%20Wagner-Jauregg%2C%20born&f=false "Physiology or medicine, 1922-1941"], Jan Lindsten. World Scientific, 1999. p. 170. {{ISBN|981-02-3410-4}}[[ISBN (identifier)|ISBN]]&nbsp;[[Special:BookSources/981-02-3410-4|981-02-3410-4]], {{ISBN|978-981-02-3410-2}}[[ISBN (identifier)|ISBN]]&nbsp;[[Special:BookSources/978-981-02-3410-2|978-981-02-3410-2]].</ref> Многе школе, путеви и болнице названи су по њему у Аустрији.
Године 1928. Вагнер-Јаурег се повукао са своје функције, али остао је активан и доброг здравља све до своје смрти, 27. септембра 1940. У пензији је објавио скоро 80 научних радова.<ref name=":0" /> Многе школе, путеви и болнице названи су по њему у Аустрији.


== Нацистичка идеологија и припадност ==
== Нацистичка идеологија и припадност ==
Последњих дана Вагнер-Јаурег је био под утицајем [[Адолф Хитлер|Хитлеровог]] немачког [[Национализам|национализма]] и постао [[Антисемитизам|антисемит]]<ref>[https://books.google.com/books?id=RvXzXnskJB4C&pg=PA20&dq=Julius+Wagner-Jauregg,+racial&lr=&cd=9#v=onepage&q&f=false "Shock therapy: a history of electroconvulsive treatment in mental illness"], Edward Shorter, David Healy. Rutgers University Press, 2007. p. 20. {{ISBN|0-8135-4169-7}}, {{ISBN|978-0-8135-4169-3}}.</ref> и љубитељ [[Нацизам|нацизма]].<ref>[https://books.google.com/books?id=GqikfX_EDasC&pg=PA86&dq=Julius+Wagner-Jauregg,+nazi&hl=en&ei=9UvyS5P4CILGlQek1_yZDQ&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=9&ved=0CEYQ6AEwCDgU#v=onepage&q&f=false "Madhouse: A Tragic Tale of Megalomania and Modern Medicine"], Andrew Scull. Yale University Press, 2007. p. 86. {{ISBN|0-300-12670-0}}, {{ISBN|978-0-300-12670-9}}.</ref> Документарни докази говоре да је подржао[[Националсоцијалистичка њемачка радничка партија|националсоцијалистичку немачку радничку партију]] убрзо након инвазије на Аустрију 1938. од стране Немачке.<ref name="TM">[https://books.google.com/books?id=qXE4PvMIZsEC&pg=RA1-PA295&dq=Julius+Wagner-Jauregg,+nazi,+1939&as_brr=3&cd=1#v=onepage&q=Julius%20Wagner-Jauregg%2C%20nazi%2C%201939&f=false "The Trials of Masculinity: Policing Sexual Boundaries, 1870-1930"], Angus McLaren. University of Chicago Press, 1999. {{ISBN|0-226-50068-3}}, {{ISBN|978-0-226-50068-3}}. Retrieved March 16, 2010.</ref> <ref name="HP">[https://books.google.com/books?id=M49pEDoEpl0C&pg=PA296&dq=Julius+Wagner-Jauregg,+nazi&hl=en&ei=ZU7yS53EJoG0lQeKvJTkDA&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=10&ved=0CFAQ6AEwCQ#v=onepage&q=Julius%20Wagner-Jauregg%2C%20nazi&f=false "A historical dictionary of psychiatry"], Edward Shorter. Oxford University Press US, 2005. p. 299. {{ISBN|0-19-517668-5}}, {{ISBN|978-0-19-517668-1}}</ref> <ref name="CI">[https://books.google.com/books?id=7lYr4B1Rny8C&pg=PA49&dq=Julius+Wagner-Jauregg,+nazi&hl=en&ei=FE_yS_2PC4O0lQe-tP2HDQ&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=5&ved=0CDUQ6AEwBDgK#v=onepage&q=Julius%20Wagner-Jauregg%2C%20nazi&f=false "The complete idiot's guide to understanding the brain"], Arthur Bard, Mitchell Geoffrey Bard. Alpha Books, 2002. p. 49. {{ISBN|0-02-864310-0}}, {{ISBN|978-0-02-864310-6}}.</ref> <ref name="JWJ">Julius Wagner-Jauregg (1857-1940), Magda Whitrow. Smith-Gordon, 1993. p. 199. {{ISBN|1-85463-012-1}}, {{ISBN|978-1-85463-012-4}}.</ref> Међутим, комисија за [[Денацификација|денацификацију]] у Аустрији утврдила је да је његова пријава за чланство одбијена због расе његове прве супруге Балбине Фрумкин, која је била Јеврејка.<ref name="VM">[https://books.google.com/books?id=ARYNOecoznYC&pg=PA75&dq=Julius+Wagner-Jauregg,+racial&lr=&cd=1#v=onepage&q=Julius%20Wagner-Jauregg%2C%20racial&f=false "Vienna: a doctor's guide : 15 walking tours through Vienna's medical history"], Wolfgang Regal, Michael Nanut. Springer, 2007. p. 75. {{ISBN|3-211-48949-5}}, {{ISBN|978-3-211-48949-9}}.</ref>
Последњих дана Вагнер-Јаурег је био под утицајем [[Адолф Хитлер|Хитлеровог]] немачког [[Национализам|национализма]] и постао [[Антисемитизам|антисемит]]<ref>[https://books.google.com/books?id=RvXzXnskJB4C&pg=PA20&dq=Julius+Wagner-Jauregg,+racial&lr=&cd=9#v=onepage&q&f=false "Shock therapy: a history of electroconvulsive treatment in mental illness"], Edward Shorter, David Healy. Rutgers University Press, 2007. p. 20. {{ISBN|0-8135-4169-7}}, {{ISBN|978-0-8135-4169-3}}.</ref> и љубитељ [[Нацизам|нацизма]].<ref>[https://books.google.com/books?id=GqikfX_EDasC&pg=PA86&dq=Julius+Wagner-Jauregg,+nazi&hl=en&ei=9UvyS5P4CILGlQek1_yZDQ&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=9&ved=0CEYQ6AEwCDgU#v=onepage&q&f=false "Madhouse: A Tragic Tale of Megalomania and Modern Medicine"], Andrew Scull. Yale University Press, 2007. p. 86. {{ISBN|0-300-12670-0}}, {{ISBN|978-0-300-12670-9}}.</ref> Документарни докази говоре да је подржао[[Националсоцијалистичка њемачка радничка партија|националсоцијалистичку немачку радничку партију]] убрзо након инвазије на Аустрију 1938. од стране Немачке.<ref name="TM">[https://books.google.com/books?id=qXE4PvMIZsEC&pg=RA1-PA295&dq=Julius+Wagner-Jauregg,+nazi,+1939&as_brr=3&cd=1#v=onepage&q=Julius%20Wagner-Jauregg%2C%20nazi%2C%201939&f=false "The Trials of Masculinity: Policing Sexual Boundaries, 1870-1930"], Angus McLaren. University of Chicago Press, 1999. {{ISBN|0-226-50068-3}}, {{ISBN|978-0-226-50068-3}}. Retrieved March 16, 2010.</ref> <ref name="HP">[https://books.google.com/books?id=M49pEDoEpl0C&pg=PA296&dq=Julius+Wagner-Jauregg,+nazi&hl=en&ei=ZU7yS53EJoG0lQeKvJTkDA&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=10&ved=0CFAQ6AEwCQ#v=onepage&q=Julius%20Wagner-Jauregg%2C%20nazi&f=false "A historical dictionary of psychiatry"], Edward Shorter. Oxford University Press US, 2005. p. 299. {{ISBN|0-19-517668-5}}, {{ISBN|978-0-19-517668-1}}</ref> <ref name="JWJ">Julius Wagner-Jauregg (1857-1940), Magda Whitrow. Smith-Gordon, 1993. p. 199. {{ISBN|1-85463-012-1}}, {{ISBN|978-1-85463-012-4}}.</ref> Међутим, комисија за [[Денацификација|денацификацију]] у Аустрији утврдила је да је његова пријава за чланство одбијена због расе његове прве супруге Балбине Фрумкин, која је била Јеврејка.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.rs/books?id=ARYNOecoznYC&pg=PA75&dq=Julius+Wagner-Jauregg,+racial&lr=&cd=1&redir_esc=y#v=onepage&q=Julius%20Wagner-Jauregg,%20racial&f=false|title=Vienna A Doctor’s Guide: 15 walking tours through Vienna’s medical history|last=Regal|first=Wolfgang|last2=Nanut|first2=Michael|date=2007-12-13|publisher=Springer Science & Business Media|isbn=978-3-211-48952-9|language=en}}</ref>


Вагнер-Јаурег заговарао је идеологију [[Еугеника|еугенике]],<ref name="VM">[https://books.google.com/books?id=ARYNOecoznYC&pg=PA75&dq=Julius+Wagner-Jauregg,+racial&lr=&cd=1#v=onepage&q=Julius%20Wagner-Jauregg%2C%20racial&f=false "Vienna: a doctor's guide : 15 walking tours through Vienna's medical history"], Wolfgang Regal, Michael Nanut. Springer, 2007. p. 75. {{ISBN|3-211-48949-5}}[[ISBN (identifier)|ISBN]]&nbsp;[[Special:BookSources/3-211-48949-5|3-211-48949-5]], {{ISBN|978-3-211-48949-9}}[[ISBN (identifier)|ISBN]]&nbsp;[[Special:BookSources/978-3-211-48949-9|978-3-211-48949-9]].</ref> која је утицала на студенте као што је [[ Алекандер Пилцз |Алекандер Пилцз]], који је написао стандардни приручник о расној психијатрији који је критичан према Јеврејима због ,,склоности" менталним болестима.<ref>[https://books.google.com/books?id=xZbcZm3JXggC&pg=PA105&dq=Julius+Wagner-Jauregg,+racial&lr=&cd=5#v=onepage&q=Julius%20Wagner-Jauregg%2C%20racial&f=false "Love+marriage: and other essays on representing difference"], Sander L. Gilman. Stanford University Press, 1998. p.105-106. {{ISBN|0-8047-3262-0}}, {{ISBN|978-0-8047-3262-8}}.</ref>
Вагнер-Јаурег заговарао је идеологију [[Еугеника|еугенике]],<ref name="VM">[https://books.google.com/books?id=ARYNOecoznYC&pg=PA75&dq=Julius+Wagner-Jauregg,+racial&lr=&cd=1#v=onepage&q=Julius%20Wagner-Jauregg%2C%20racial&f=false "Vienna: a doctor's guide : 15 walking tours through Vienna's medical history"], Wolfgang Regal, Michael Nanut. Springer, 2007. p. 75. {{ISBN|3-211-48949-5}}[[ISBN (identifier)|ISBN]]&nbsp;[[Special:BookSources/3-211-48949-5|3-211-48949-5]], {{ISBN|978-3-211-48949-9}}[[ISBN (identifier)|ISBN]]&nbsp;[[Special:BookSources/978-3-211-48949-9|978-3-211-48949-9]].</ref><ref>{{Cite book|url=https://books.google.rs/books?id=ARYNOecoznYC&pg=PA75&dq=Julius+Wagner-Jauregg,+racial&lr=&cd=1&redir_esc=y#v=onepage&q=Julius%20Wagner-Jauregg,%20racial&f=false|title=Vienna – A Doctor’s Guide: 15 walking tours through Vienna’s medical history|last=Regal|first=Wolfgang|last2=Nanut|first2=Michael|date=2007-12-13|publisher=Springer Science & Business Media|isbn=978-3-211-48952-9|language=en}}</ref> која је утицала на студенте као што је [[ Алекандер Пилцз |Алекандер Пилцз]], који је написао стандардни приручник о расној психијатрији који је критичан према Јеврејима због ,,склоности" менталним болестима.<ref>[https://books.google.com/books?id=xZbcZm3JXggC&pg=PA105&dq=Julius+Wagner-Jauregg,+racial&lr=&cd=5#v=onepage&q=Julius%20Wagner-Jauregg%2C%20racial&f=false "Love+marriage: and other essays on representing difference"], Sander L. Gilman. Stanford University Press, 1998. p.105-106. {{ISBN|0-8047-3262-0}}, {{ISBN|978-0-8047-3262-8}}.</ref>


Такође је био заговорник присилне [[Стерилизација (медицина)|стерилизације]] ментално оболелих и злочинаца,<ref name="CI">[https://books.google.com/books?id=7lYr4B1Rny8C&pg=PA49&dq=Julius+Wagner-Jauregg,+nazi&hl=en&ei=FE_yS_2PC4O0lQe-tP2HDQ&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=5&ved=0CDUQ6AEwBDgK#v=onepage&q=Julius%20Wagner-Jauregg%2C%20nazi&f=false "The complete idiot's guide to understanding the brain"], Arthur Bard, Mitchell Geoffrey Bard. Alpha Books, 2002. p. 49. {{ISBN|0-02-864310-0}}[[ISBN (identifier)|ISBN]]&nbsp;[[Special:BookSources/0-02-864310-0|0-02-864310-0]], {{ISBN|978-0-02-864310-6}}[[ISBN (identifier)|ISBN]]&nbsp;[[Special:BookSources/978-0-02-864310-6|978-0-02-864310-6]].</ref> што је концепт одобрио 1935. године, као члан аустријског антрополошког друштва.<ref>[https://books.google.com/books?id=SxwuEeIxLvkC&pg=PA101&dq=Wagner-Jauregg,+sterilization&hl=en&ei=117yS4KvFsP_lgfFlvitDQ&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=6&ved=0CEgQ6AEwBQ#v=onepage&q=Wagner-Jauregg%2C%20sterilization&f=false "Interwar Vienna: Culture Between Tradition and Modernity"], Deborah Holmes, Lisa Silverman. Camden House, 2009. p. 101. {{ISBN|1-57113-420-4}}, {{ISBN|978-1-57113-420-2}}.</ref>
Такође је био заговорник присилне [[Стерилизација (медицина)|стерилизације]] ментално оболелих и злочинаца,<ref>{{Cite book|url=https://books.google.rs/books?id=7lYr4B1Rny8C&pg=PA49&dq=Julius+Wagner-Jauregg,+nazi&hl=en&ei=FE_yS_2PC4O0lQe-tP2HDQ&sa=X&oi=book_result&ct=result&redir_esc=y#v=onepage&q=Julius%20Wagner-Jauregg,%20nazi&f=false|title=The Complete Idiot's Guide to Understanding the Brain|last=Bard|first=Arthur|last2=Bard|first2=Mitchell G.|date=2002|publisher=Penguin|isbn=978-0-02-864310-6|language=en}}</ref> што је концепт одобрио 1935. године, као члан аустријског антрополошког друштва.<ref>[https://books.google.com/books?id=SxwuEeIxLvkC&pg=PA101&dq=Wagner-Jauregg,+sterilization&hl=en&ei=117yS4KvFsP_lgfFlvitDQ&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=6&ved=0CEgQ6AEwBQ#v=onepage&q=Wagner-Jauregg%2C%20sterilization&f=false "Interwar Vienna: Culture Between Tradition and Modernity"], Deborah Holmes, Lisa Silverman. Camden House, 2009. p. 101. {{ISBN|1-57113-420-4}}, {{ISBN|978-1-57113-420-2}}.</ref>


Био је председник аустријске лиге за расну [[Регенерација|регенерацију]] и наследство, која се залагала за стерилизацију оних ,,лоших" генетика.<ref>[https://books.google.com/books?id=0KTnnMbMGFAC&pg=PA105&dq=Wagner-Jauregg,+sterilization&hl=en&ei=117yS4KvFsP_lgfFlvitDQ&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=5&ved=0CEMQ6AEwBA#v=onepage&q=Wagner-Jauregg%2C%20sterilization&f=false "Freud's foes: psychoanalysis, science, and resistance"], Kurt Jacobsen. Rowman & Littlefield, 2009. p. 105. 0742522636, 9780742522633.</ref>
Био је председник аустријске лиге за расну [[Регенерација|регенерацију]] и наследство, која се залагала за стерилизацију оних ,,лоших" генетика.<ref>[https://books.google.com/books?id=0KTnnMbMGFAC&pg=PA105&dq=Wagner-Jauregg,+sterilization&hl=en&ei=117yS4KvFsP_lgfFlvitDQ&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=5&ved=0CEMQ6AEwBA#v=onepage&q=Wagner-Jauregg%2C%20sterilization&f=false "Freud's foes: psychoanalysis, science, and resistance"], Kurt Jacobsen. Rowman & Littlefield, 2009. p. 105. 0742522636, 9780742522633.</ref>
Ред 42: Ред 45:


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{категорија на Остави|Julius Wagner-Jauregg}}

* [http://scotlandonsunday.scotsman.com/world/Austrians-stunned-by-Nobel-prizewinners.2497657.jp Нацистичка прошлост]
* [http://scotlandonsunday.scotsman.com/world/Austrians-stunned-by-Nobel-prizewinners.2497657.jp Нацистичка прошлост]

{{Нобелова награда за физиологију или медицину}}
{{портал бар|Биографија|Медицина|Немачка}}
{{нормативна контрола}}
[[Категорија:Нобеловци за медицину]]
[[Категорија:Нобеловци за медицину]]
[[Категорија:Аустријски нобеловци]]
[[Категорија:Аустријски нобеловци]]

Верзија на датум 16. јул 2020. у 10:31

Јулијус Вагнер-Јаурег
Јулијус Вагнер-Јаурег
Лични подаци
Датум рођења7. март 1857.
Место рођењаВелс, Аустријско царство
Датум смрти27. септембар 1940.
Место смртиБеч, Трећи рајх
Научни рад
Пољемедицина, патологија, психијатрија
ИнституцијаУниверзитет у Бечу
Карл-Франценс Универзитет Грац
Познат поМаларија
НаградеНобелова награда за медицину 1927. године

Јулијус Вагнер-Јаурег (енгл. Julius Wagner-Jauregg; 7. март 1857. — 27. септембар 1940) био је аустријски лекар, први психијатар који је 1927. године добио Нобелову награду за физиологију или медицину, за његово откриће терапеутског лечења прогресивне парализе.[1]

Рани живот

Оружје породице Вагнер-Јаурег, одобрено 1883. године.

Јулијус Вагнер-Јаурег рођен је, као Јулијус Вагнер, 7. марта 1857. године у Велсу, Горњој Аустрији.[2] Његово породично презиме промењено је у Вагнер-Јаурег када му је отац 1883. године, од Аустроугарског царства, добио титулу Ритер Јаурег (наследна племићка титула). Његово пуно име било је Јулијус Вагнер Ритер вон Јаурег све до 1918. када се царство распало, а племство укинуто. Тада је преименован у Вагнер-Јаурег. [3] Школовао се у Бечу, где је и студирао медицину од 1874. до 1880. на универзитету. Докторирао је 1880. године. Институт је напустио 1882.

Касније године

Спровео је лабораторијске експерименте на животињама, што је у то време практиковано врло мало.[2] Од 1883. до 1887. радио је на психијатријској клиници. Од 1889. ради на неуро-психијатријској клиници Карл-Франценс Универзитет Грац, а започео је истраживање јодом. Године 1893. постао је изванредни професор психијатрије и нервних болести и директор клинике за психијатрију и нервне болести у Бечу.

Године 1902. прешао је на психијатријску клинику у општој болници, а 1911. године вратио се на своје раније радно место. Године 1935. добио је награду Камерон за терапију Универзитета у Единбургу.

Нобелова награда

Вагнер-Јаурег посветио се лечењу душевних болести изазване грозницом, приступу познатом као пиротерапија. Године 1887. истражио је ефекте фебрилних болести на психозе, користећи еризипел и туберкулин (открио 1890. године Роберт Кох). Како ове методе лечења нису добро функционисале, покушао је 1917. године инокулацију паразита маларије, која се у то време показала успешном у случају деменције парализе (која се такође назива и прогресивна парализа).[4] Примећено је да неки који добију високу температуру могу да се излече од сифилиса. Тако се од 1917. до средине 40-тих година маларија изазвана од стране најмање агресивног паразита, користила као третман терцијарног сифилиса јер је изазивала дуготрајну и високу температуру (облик пиротерапије). То се сматрало прихватљивим ризиком, јер се маларија касније могла лечити кинином, који је тада био доступан. Ово откриће је награђено Нобеловом наградом за медицину 1927. године. Његова главна публикација била је књига под насловом Verhütung und Behandlung der progressiven Paralyse durch Impfmalaria (Превенција и лечење прогресивне парализе вакцином против маларије) 1931. Техника је била позната, али и опасна, убила је око 15% пацијената, тако да се више не користи.[5]

Секс третман за психозу

Вагнер-Јаурег је давао препарате штитне жлезде и јајника младим психотичним пацијентима који су доживели одложен пубертет, што је довело до развоја њихових секундарних сексуалних карактеристика и смањене психозе. Остали пацијенти сматрани су шизофренима због прекомерне мастурбације, где их је Вагнер-Јаурег стерилизирао, што је побољшало стање.[6]

Пензионисање

Године 1928. Вагнер-Јаурег се повукао са своје функције, али остао је активан и доброг здравља све до своје смрти, 27. септембра 1940. У пензији је објавио скоро 80 научних радова.[2] Многе школе, путеви и болнице названи су по њему у Аустрији.

Нацистичка идеологија и припадност

Последњих дана Вагнер-Јаурег је био под утицајем Хитлеровог немачког национализма и постао антисемит[7] и љубитељ нацизма.[8] Документарни докази говоре да је подржаонационалсоцијалистичку немачку радничку партију убрзо након инвазије на Аустрију 1938. од стране Немачке.[9] [10] [11] Међутим, комисија за денацификацију у Аустрији утврдила је да је његова пријава за чланство одбијена због расе његове прве супруге Балбине Фрумкин, која је била Јеврејка.[12]

Вагнер-Јаурег заговарао је идеологију еугенике,[13][14] која је утицала на студенте као што је Алекандер Пилцз, који је написао стандардни приручник о расној психијатрији који је критичан према Јеврејима због ,,склоности" менталним болестима.[15]

Такође је био заговорник присилне стерилизације ментално оболелих и злочинаца,[16] што је концепт одобрио 1935. године, као члан аустријског антрополошког друштва.[17]

Био је председник аустријске лиге за расну регенерацију и наследство, која се залагала за стерилизацију оних ,,лоших" генетика.[18]

Види још

Референце

  1. ^ „The Nobel Prize in Physiology or Medicine 1927”. Nobelprize.org. Nobel Media AB. Приступљено 20. 3. 2014. 
  2. ^ а б в Lindsten, Jan (1999). Physiology Or Medicine, 1922-1941 (на језику: енглески). World Scientific. ISBN 978-981-02-3410-2. 
  3. ^ „Julius Wagner-Jauregg Biography (1857-1940)”. Advameg, Inc. Приступљено 20. 3. 2014. 
  4. ^ Raju T (2006). „Hot brains: manipulating body heat to save the brain”. Pediatrics. 117 (2): e320—1. PMID 16452338. doi:10.1542/peds.2005-1934Слободан приступ. 
  5. ^ Gretchen Vogel (8. 11. 2013). „Malaria as a Lifesaving Therapy”. Science. 342 (6159): 686. PMID 24202157. doi:10.1126/science.342.6159.686. 
  6. ^ "Endocrine Psychiatry: Solving the Riddle of Melancholia", Edward Shorter, Max Fink. Oxford University Press US, 2010. p. 23. ISBN 0-19-973746-0, ISBN 978-0-19-973746-8.
  7. ^ "Shock therapy: a history of electroconvulsive treatment in mental illness", Edward Shorter, David Healy. Rutgers University Press, 2007. p. 20. ISBN 0-8135-4169-7, ISBN 978-0-8135-4169-3.
  8. ^ "Madhouse: A Tragic Tale of Megalomania and Modern Medicine", Andrew Scull. Yale University Press, 2007. p. 86. ISBN 0-300-12670-0, ISBN 978-0-300-12670-9.
  9. ^ "The Trials of Masculinity: Policing Sexual Boundaries, 1870-1930", Angus McLaren. University of Chicago Press, 1999. ISBN 0-226-50068-3, ISBN 978-0-226-50068-3. Retrieved March 16, 2010.
  10. ^ "A historical dictionary of psychiatry", Edward Shorter. Oxford University Press US, 2005. p. 299. ISBN 0-19-517668-5, ISBN 978-0-19-517668-1
  11. ^ Julius Wagner-Jauregg (1857-1940), Magda Whitrow. Smith-Gordon, 1993. p. 199. ISBN 1-85463-012-1, ISBN 978-1-85463-012-4.
  12. ^ Regal, Wolfgang; Nanut, Michael (2007-12-13). Vienna – A Doctor’s Guide: 15 walking tours through Vienna’s medical history (на језику: енглески). Springer Science & Business Media. ISBN 978-3-211-48952-9. 
  13. ^ "Vienna: a doctor's guide : 15 walking tours through Vienna's medical history", Wolfgang Regal, Michael Nanut. Springer, 2007. p. 75. ISBN 3-211-48949-5ISBN 3-211-48949-5, ISBN 978-3-211-48949-9ISBN 978-3-211-48949-9.
  14. ^ Regal, Wolfgang; Nanut, Michael (2007-12-13). Vienna – A Doctor’s Guide: 15 walking tours through Vienna’s medical history (на језику: енглески). Springer Science & Business Media. ISBN 978-3-211-48952-9. 
  15. ^ "Love+marriage: and other essays on representing difference", Sander L. Gilman. Stanford University Press, 1998. p.105-106. ISBN 0-8047-3262-0, ISBN 978-0-8047-3262-8.
  16. ^ Bard, Arthur; Bard, Mitchell G. (2002). The Complete Idiot's Guide to Understanding the Brain (на језику: енглески). Penguin. ISBN 978-0-02-864310-6. 
  17. ^ "Interwar Vienna: Culture Between Tradition and Modernity", Deborah Holmes, Lisa Silverman. Camden House, 2009. p. 101. ISBN 1-57113-420-4, ISBN 978-1-57113-420-2.
  18. ^ "Freud's foes: psychoanalysis, science, and resistance", Kurt Jacobsen. Rowman & Littlefield, 2009. p. 105. 0742522636, 9780742522633.

Додатна литература

  • Magda Whitrow. Julius Wagner-Jauregg (1857–1940). London: Smith-Gordon, 1993
  • Neugebauer, Wolfgang / Scholz, Kurt / Schwarz, Peter (Hrsg.), Julius Wagner-Jauregg im Spannungsfeld politischer Ideen und Interessen - eine Bestandsaufnahme. Beiträge des Workshops vom 6./7. November 2006 im Wiener Rathaus (Frankfurt am Main u.a., Peter Lang, 2008) (Wiener Vorlesungen: Forschungen, 3).

Спољашње везе