Пређи на садржај

Палау — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Исправљене словне грешке
.
Ред 1: Ред 1:
{{Short description|Држава у западном Пацифику}}
{{Кутијица за државе
{{Кутијица за државе
| име државе = Република Палау
| име државе = Република Палау
Ред 38: Ред 39:
| коментар =
| коментар =
}}
}}

'''Палау''' ({{јез-енгл|Palau}}, [[палаучки језик|пал.]] ''Belau''), или званично '''Република Палау''' ({{јез-енгл|Republic of Palau}}, [[палаучки језик|пал.]] ''Beluu er a Belau''), позната и као ''Белау'', је [[држава]] која се налази у западном [[Тихи океан|Пацифику]] близу [[Нова Гвинеја|Нове Гвинеје]] и [[Филипини|Филипина]] у појасу [[Микронезија|Микронезије]].<ref>[http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications]</ref> Састоји се од 26 главних острва од којих су 8 насељена и од отприлике 300 мањих острваца укупне површине 1632 -{km}-² и има 20.000 становника. До [[2006]]. године главни град је био [[Корор]] (11.000 становника), али је влада преместила своје надлежности у [[Нгерулмуд]], насеље у административној области [[Мелекеок]]. [[Организација уједињених нација|Уједињене нације]] их [[1947]]. године стављају под [[Сједињене Америчке Државе|америчко]] туторство.
'''Палау''' ({{јез-енгл|Palau}}, [[палаучки језик|пал.]] ''Belau''), или званично '''Република Палау''' ({{јез-енгл|Republic of Palau}}, [[палаучки језик|пал.]] ''Beluu er a Belau''),<ref>[http://www.palauembassy.com/Documents/ConstitutionP.pdf Constitution of Palau] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130526205103/http://www.palauembassy.com/Documents/ConstitutionP.pdf |date=26 May 2013 }}. (PDF). palauembassy.com. Retrieved 1 June 2013.</ref> позната и као ''Белау'', је [[држава]] која се налази у западном [[Тихи океан|Пацифику]] близу [[Нова Гвинеја|Нове Гвинеје]] и [[Филипини|Филипина]] у појасу [[Микронезија|Микронезије]].<ref>[http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications]</ref> Састоји се од 26 главних острва од којих су 8 насељена и од отприлике 300 мањих острваца укупне површине 1632 -{km}-² и има 20.000 становника. До [[2006]]. године главни град је био [[Корор]] (11.000 становника), али је влада преместила своје надлежности у [[Нгерулмуд]], насеље у административној области [[Мелекеок]]. [[Организација уједињених нација|Уједињене нације]] их [[1947]]. године стављају под [[Сједињене Америчке Државе|америчко]] туторство.


Након окончања мандата Старатељског савета Уједињених нација, Палау је постао независна држава [[1994]]. године. Новију историју је обележило премештање главног града из [[Корор]]а у [[Мелекеок]] ([[Нгерулмуд]]) [[2006]].
Након окончања мандата Старатељског савета Уједињених нација, Палау је постао независна држава [[1994]]. године. Новију историју је обележило премештање главног града из [[Корор]]а у [[Мелекеок]] ([[Нгерулмуд]]) [[2006]].

Земљу су првобитно населили мигранти из [[Maritime Southeast Asia|поморске југоисточне Азије]] пре отприлике 3.000 година.<ref>{{cite journal |last1=Clark |first1=Geoffrey |last2=Anderson |first2=Atholl |author2-link=Atholl Anderson |last3=Wright |first3=Duncan |title=Human Colonization of the Palau Islands, Western Micronesia |year=2006 |journal=Journal of Island & Coastal Archaeology |volume=1 |issue=2 |pages=215–232|doi=10.1080/15564890600831705 |s2cid=129261271 }}</ref><ref name="SmithWMP">{{cite journal| last=Smith |first=Alexander D. |title=The Western Malayo-Polynesian Problem |year=2017 |journal=Oceanic Linguistics |volume=56 |issue=2 |pages=435–490 |doi=10.1353/ol.2017.0021|s2cid=149377092 }}</ref> Палау је први нацртао на европској мапи [[Czech Republic|чешки]] мисионар [[Pablo Clain|Пол Клајн]]<ref name="Francis X. Hezel, SJ">{{cite web |url=http://micsem.org/pubs/articles/religion/frames/cathmissionsfr.htm |title=Catholic Missions in the Carolines and Marshall Islands|author=Francis X. Hezel, SJ|access-date=15 January 2015}}</ref> на основу описа који је дала група [[Palauans|палауанаца]] бродоломаца на филипинској обали на [[Самар (острво)|Самар]]у. Острва Палау су постала део [[Spanish East Indies|Шпанске Источне Индије]] 1885. Након пораза Шпаније у [[Spanish–American War|Шпанско-америчком рату]] 1898. године, острва су продата [[Imperial Germany|Немачкој]] 1899. под условима [[German–Spanish Treaty (1899)|Немачко-шпанског уговора]], где су им они управљали као део [[German New Guinea|Немачке Нове Гвинеје]]. После [[World War I|Првог светског рата]], острва су постала део [[South Seas Mandate|мандата]] Јужних мора [[League of Nations|Лиге народа]] под јапанском владавином. Током [[World War II|Другог светског рата]], сукоби, укључујући велику [[Battle of Peleliu|битку код Пелелиа]], вођени су између америчких и јапанских трупа као део [[Mariana and Palau Islands campaign|кампање на Маријанским и Палау острвима]]. Заједно са другим [[list of islands in the Pacific Ocean|пацифичким острвима]], Палау је 1947. године постао део [[Trust Territory of the Pacific Islands|повереничке територије Пацифичких острва]] којом су управљале Сједињене Државе. Пошто су на референдуму гласали против придруживања Савезним Државама Микронезије 1978. године,<ref>{{Cite web|last=Ming-chao|first=Tang|date=25 September 1978|title=Referendum on the draft constitution for the Federated states of Micronesia, July 1978|url=https://search.archives.un.org/uploads/r/united-nations-archives/8/4/d/84db2d9a2d2771136779b484f2645a596ccea6c4f2301c824603a8e883b724c8/S-0904-0029-03-00001.PDF|access-date=12 June 2021|website=[[United Nations]]|page=5}}</ref><ref>{{Cite web|last1=Nakayama|first1=Tosiwo|last2=Henry|first2=Bethwel|date=14 September 1978|title=Letter to the United Nations|url=https://search.archives.un.org/uploads/r/united-nations-archives/8/4/d/84db2d9a2d2771136779b484f2645a596ccea6c4f2301c824603a8e883b724c8/S-0904-0029-03-00001.PDF|access-date=12 June 2021|website=[[United Nations]]|pages=8–10}}</ref> острва су добила потпуни [[sovereignty|суверенитет]] 1994. према [[Compact of Free Association|Споразуму о слободном удруживању]] са Сједињеним Државама.


==Географија==
==Географија==
Ред 58: Ред 62:


=== Клима ===
=== Клима ===

Влажна тропска клима погодује расту бујне вегетације, највише прашума у долинама већих вулканских острва.<ref name="океанија">{{cite book|last=Шехић|first=Денис|title = Атлас Америке, Аустралије и Океаније|publisher=Политика|edition=1|location=Београд|year=2007|isbn=978-86-86809-01-8|pages=}}</ref>
Влажна тропска клима погодује расту бујне вегетације, највише прашума у долинама већих вулканских острва.<ref name="океанија">{{cite book|last=Шехић|first=Денис|title = Атлас Америке, Аустралије и Океаније|publisher=Политика|edition=1|location=Београд|year=2007|isbn=978-86-86809-01-8|pages=}}</ref>

{{Weather box|location = Палау острва (1961–1990)
|width=auto
|metric first = yes
|single line = yes
|Jan high C = 30.6
|Feb high C = 30.6
|Mar high C = 30.9
|Apr high C = 31.3
|May high C = 31.4
|Jun high C = 31.0
|Jul high C = 30.6
|Aug high C = 30.7
|Sep high C = 30.9
|Oct high C = 31.1
|Nov high C = 31.4
|Dec high C = 31.1
|Jan mean C = 27.3
|Feb mean C = 27.2
|Mar mean C = 27.5
|Apr mean C = 27.9
|May mean C = 28.0
|Jun mean C = 27.6
|Jul mean C = 27.4
|Aug mean C = 27.5
|Sep mean C = 27.7
|Oct mean C = 27.7
|Nov mean C = 27.9
|Dec mean C = 27.7
|Jan low C = 23.9
|Feb low C = 23.9
|Mar low C = 24.1
|Apr low C = 24.4
|May low C = 24.5
|Jun low C = 24.2
|Jul low C = 24.1
|Aug low C = 24.3
|Sep low C = 24.5
|Oct low C = 24.4
|Nov low C = 24.4
|Dec low C = 24.2
|rain colour = green
|Jan rain mm = 271.8
|Feb rain mm = 231.6
|Mar rain mm = 208.3
|Apr rain mm = 220.2
|May rain mm = 304.5
|Jun rain mm = 438.7
|Jul rain mm = 458.2
|Aug rain mm = 379.7
|Sep rain mm = 301.2
|Oct rain mm = 352.3
|Nov rain mm = 287.5
|Dec rain mm = 304.3
|Jan rain days = 19.0
|Feb rain days = 15.9
|Mar rain days = 16.7
|Apr rain days = 14.8
|May rain days = 20.0
|Jun rain days = 21.9
|Jul rain days = 21.0
|Aug rain days = 19.8
|Sep rain days = 16.8
|Oct rain days = 20.1
|Nov rain days = 18.7
|Dec rain days = 19.9
|Jan sun = 198.4
|Feb sun = 194.9
|Mar sun = 244.9
|Apr sun = 234.0
|May sun = 210.8
|Jun sun = 168.0
|Jul sun = 186.0
|Aug sun = 176.7
|Sep sun = 198.0
|Oct sun = 179.8
|Nov sun = 183.0
|Dec sun = 182.9
|source 1 = Hong Kong Observatory<ref>{{cite web |url=http://www.weather.gov.hk/wxinfo/climat/world/eng/australia/pacific/palau_islands_e.htm |title=Climatological Information for Palau Islands, Pacific Islands, United States |publisher=Hong Kong Observatory |access-date=20 May 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20181001190819/http://www.weather.gov.hk/wxinfo/climat/world/eng/australia/pacific/palau_islands_e.htm |archive-date=1 October 2018 |url-status=dead }}</ref>|date=August 2010}}


== Историја ==
== Историја ==
Ред 168: Ред 252:


== Референце ==
== Референце ==
{{reflist|30em}}
{{reflist|}}

== Референце ==
{{refbegin|30em}}
* {{cite web |url=https://www.cia.gov/the-world-factbook/countries/palau/ |title=Palau |work=The World Factbook |date=22 September 2021 |publisher=CIA }}
* {{Cite web|url=https://www.indexmundi.com/palau/demographics_profile.html|title=Palau Demographics Profile|website=www.indexmundi.com}}
* {{cite web|url=http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2018/01/weodata/weorept.aspx?sy=2017&ey=2022&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&pr1.x=62&pr1.y=13&c=565&s=NGDPD,NGDPDPC,PPPGDP,PPPPC&grp=0&a=|title=Palau|website=www.imf.org}}
* {{cite web|url=https://hdr.undp.org/system/files/documents/global-report-document/hdr2021-22pdf_1.pdf|title=Human Development Report 2021/2022|language=en|publisher=[[United Nations Development Programme]]|date=8 September 2022|access-date=8 September 2022}}
* {{cite web |url=http://micsem.org/pubs/articles/religion/frames/cathmissionsfr.htm |title=Catholic Missions in the Carolines and Marshall Islands|author=Francis X. Hezel, SJ|access-date=15 January 2015}}
* {{cite journal |title=Small-Bodied Humans from Palau, Micronesia |journal=[[PLoS ONE]] |date=March 2008 |volume=3 |issue=3 |pages=e1780 |doi=10.1371/journal.pone.0001780 |pmid=18347737 |pmc=2268239|bibcode=2008PLoSO...3.1780B |doi-access=free |last1=Berger |first1=Lee R. |last2=Churchill |first2=Steven E. |last3=De Klerk |first3=Bonita |last4=Quinn |first4=Rhonda L. |author1-link=Lee R. Berger}}
* {{Cite journal|last=United States.|date=1948|title=Report to the United Nations on the administration of the Trust Territory of the Pacific Islands|url=https://catalog.hathitrust.org/Record/000078292|journal=Trust Territory of the Pacific Islands.|series=Department of State publication.5735, 6243, etc.|pages=v}}
* {{Cite web |url=http://www.palaunet.com/pw_culture.aspx |title=Palau National Communications Corporation |access-date=2011-01-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110709145537/http://www.palaunet.com/pw_culture.aspx |archive-date=2011-07-09 |url-status=dead }}
* {{Cite book |last=Serrano (S.I.) |first=Andres |url=https://books.google.com/books?id=Q-6StnGKAIQC&dq=pablo+clain+carta&pg=PR132 |title=Los siete principes de los Angeles: validos del Rey del cielo. Misioneros, y protectores de la Tierra, con la practica de su deuocion |date=1707 |publisher=por Francisco Foppens |language=es}}
* {{Cite journal|date=1996|title=Department of State publication. no.10353 Palau.|url=https://catalog.hathitrust.org/Record/000889471|journal=Background Notes|series=Some issues: Foreign relations of the United States|pages=v|via=Hathitrust}}
* {{Cite web|url=https://www.rnz.co.nz/international/pacific-news/429990/surangel-whipps-jr-to-be-palau-s-new-president|title=Surangel Whipps Jr to be Palau's new president|website=[[Radio New Zealand]]|date=6 November 2020}}
* {{NPS|last1=Snyder|first1=David.|url=https://catalog.hathitrust.org/Record/003299366|title=Archaeology and historic preservation in Palau|last2=Adams|first2=William Hampton|last3=Butler|first3=Brian M.|date=1997|publisher=U.S. National Park Service|series=Anthropology research series / Division of Cultural Affairs, Republic of Palau 2|location=San Francisco}}

{{refend}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
Ред 182: Ред 283:
}}
}}
{{википутовања|Palau}}
{{википутовања|Palau}}
* [https://www.palaugov.pw/ Republic of Palau National Government]
* [http://palauembassy.or.jp/en/ Embassy of the Republic of Palau in Japan]
* [https://www.cia.gov/the-world-factbook/countries/palau/ Chief of State and Cabinet Members]
* [https://palauconsulate.org.uk/ Honorary Consulate of the Republic of Palau to the United Kingdom of Great Britain and Northern Ireland]
* [https://www.palauconsulate.be/index.php/en/ Honorary Consulate-General of Palau to Belgium]
* ''[https://islandtimes.org/ Island Times]''
* [http://palauwaveradio.com/ Palau Wave Radio]
* [https://www.pacificnote.com/ Pacific Note]
* [https://www.cia.gov/the-world-factbook/countries/palau/ Palau]. ''[[The World Factbook]]''. [[Central Intelligence Agency]].
* [https://web.archive.org/web/20080607085400/http://ucblibraries.colorado.edu/govpubs/for/palau.htm Palau] from the University of Colorado at Boulder Libraries (USA) – Government Publications
* {{curlie|Regional/Oceania/Palau}}
* [https://www.bbc.co.uk/news/world-middle-east-15446659 Palau profile] from the [[BBC News]]
* [https://www.britannica.com/place/Palau "Palau"]—''[[Encyclopædia Britannica]]'' entry
* {{Wikiatlas|Palau}}
* [https://www.weather.gov/gum/Palau NOAA's National Weather Service – Palau]
* [https://www.loc.gov/resource/rbc0001.2008prince09673/ ''The Interesting History of Prince Lee Boo, Brought to England from the Pelew Islands'']—From the Collections at the Library of Congress


{{Аустралија и Океанија}}
{{Аустралија и Океанија}}

Верзија на датум 29. октобар 2022. у 02:22

Република Палау
Republic of Palau  (енглески)
Beluu er a Belau  (палаучки)
Химна: Наш Палау
(енгл. Our Palau)
(пал. Belau rekid)

Локација Палауа у Тихом океану

Главни градНгерулмуд
Највећи градКорор
Службени језик
Владавина
 — ПредседникТомas Ременгесау Jr.
 — ПотпредседникРејнолд Ојлух
 — Председник СенатаХоконс Болес
 — Председник Дома делегатаСабино Анастасио
 — Председник Уставног судаАртур Нгираксонг
 — Председавајући Савета директораИбедул Јутака Џибонс
Историја
НезависностОд Уједињених нација
1. октобар 1994.
Географија
Површина
 — укупно495 km2(195)
 — вода (%)занемарљиво
Становништво
 — 2013.20.901[1](225)
 — густина46,7 ст./km2
Економија
ВалутаАмерички долар
 — стоти део валуте‍100 центи‍
Остале информације
Временска зонаUTC +9
Интернет домен.pw
Позивни број+680

Палау (енгл. Palau, пал. Belau), или званично Република Палау (енгл. Republic of Palau, пал. Beluu er a Belau),[2] позната и као Белау, је држава која се налази у западном Пацифику близу Нове Гвинеје и Филипина у појасу Микронезије.[3] Састоји се од 26 главних острва од којих су 8 насељена и од отприлике 300 мањих острваца укупне површине 1632 km² и има 20.000 становника. До 2006. године главни град је био Корор (11.000 становника), али је влада преместила своје надлежности у Нгерулмуд, насеље у административној области Мелекеок. Уједињене нације их 1947. године стављају под америчко туторство.

Након окончања мандата Старатељског савета Уједињених нација, Палау је постао независна држава 1994. године. Новију историју је обележило премештање главног града из Корора у Мелекеок (Нгерулмуд) 2006.

Земљу су првобитно населили мигранти из поморске југоисточне Азије пре отприлике 3.000 година.[4][5] Палау је први нацртао на европској мапи чешки мисионар Пол Клајн[6] на основу описа који је дала група палауанаца бродоломаца на филипинској обали на Самару. Острва Палау су постала део Шпанске Источне Индије 1885. Након пораза Шпаније у Шпанско-америчком рату 1898. године, острва су продата Немачкој 1899. под условима Немачко-шпанског уговора, где су им они управљали као део Немачке Нове Гвинеје. После Првог светског рата, острва су постала део мандата Јужних мора Лиге народа под јапанском владавином. Током Другог светског рата, сукоби, укључујући велику битку код Пелелиа, вођени су између америчких и јапанских трупа као део кампање на Маријанским и Палау острвима. Заједно са другим пацифичким острвима, Палау је 1947. године постао део повереничке територије Пацифичких острва којом су управљале Сједињене Државе. Пошто су на референдуму гласали против придруживања Савезним Државама Микронезије 1978. године,[7][8] острва су добила потпуни суверенитет 1994. према Споразуму о слободном удруживању са Сједињеним Државама.

Географија

Палау се састоји од око 340 острва (рачунајући острвца око 500), највеће се зове Бабелдаоб на ком је смештен главни град Нгерулмуд. Нгерулмуд је најмањи главни град на свету, са популацијом од око 400 људи. Палау је подељен на 16 мањих држава (администрација) од којих свака има своју заставу.

Положај

Палау је најзападнија држава Океаније, смештена северозападно од Нове Гвинеје и југоисточно од Филипина. Обухвата низ ниских коралних острва (атоли) на југу и виших острва вулканског порекла на северу. Дуж источне стране архипелага пружа се корални гребен дуг више од 100 km.

Геологија и рељеф

Воде

Флора и фауна

Клима

Влажна тропска клима погодује расту бујне вегетације, највише прашума у долинама већих вулканских острва.[9]

Клима Палау острва (1961–1990)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Максимум, °C (°F) 30,6
(87,1)
30,6
(87,1)
30,9
(87,6)
31,3
(88,3)
31,4
(88,5)
31,0
(87,8)
30,6
(87,1)
30,7
(87,3)
30,9
(87,6)
31,1
(88)
31,4
(88,5)
31,1
(88)
30,97
(87,74)
Просек, °C (°F) 27,3
(81,1)
27,2
(81)
27,5
(81,5)
27,9
(82,2)
28,0
(82,4)
27,6
(81,7)
27,4
(81,3)
27,5
(81,5)
27,7
(81,9)
27,7
(81,9)
27,9
(82,2)
27,7
(81,9)
27,62
(81,72)
Минимум, °C (°F) 23,9
(75)
23,9
(75)
24,1
(75,4)
24,4
(75,9)
24,5
(76,1)
24,2
(75,6)
24,1
(75,4)
24,3
(75,7)
24,5
(76,1)
24,4
(75,9)
24,4
(75,9)
24,2
(75,6)
24,24
(75,63)
Количина кише, mm (in) 271,8
(10,701)
231,6
(9,118)
208,3
(8,201)
220,2
(8,669)
304,5
(11,988)
438,7
(17,272)
458,2
(18,039)
379,7
(14,949)
301,2
(11,858)
352,3
(13,87)
287,5
(11,319)
304,3
(11,98)
3.758,3
(147,964)
Дани са кишом 19,0 15,9 16,7 14,8 20,0 21,9 21,0 19,8 16,8 20,1 18,7 19,9 224,6
Сунчани сати — месечни просек 198,4 194,9 244,9 234,0 210,8 168,0 186,0 176,7 198,0 179,8 183,0 182,9 2.357,4
Извор: Hong Kong Observatory[10]

Историја

Острва су насељена већ хиљаду година. Открили су их Португалци 1543. године, а до 1899. били су под Шпанијом, када их је она продала Немачкој. До Првог светског рата била су мандатно подручје Лиге народа, када су их Јапанци окупирали 1914. и у чијем поседу су остали до 1944. Од 1947. године су били у саставу Тихоокеанске протекцијске територије САД. Унутрашњу самоуправу стекла су 1981, а независност 1994. године.[9]

Становништво

Датотека:Capitol-complex-melekeok-palau20071220.jpg
зграда капитола у Мелекеоку

Од свих острва, насељено је само шест, а уз Палауце (мешавина малајског и папуанског становништва), највише има Филипинаца - 15%. Према вероисповести подједнако су заступљени католици, протестанти и анимисти (традиционална веровања). Највише становништва живи на малом коралном острву Корору с истоименим главним градом.

Према попису из 2004. године у Палау живи 21.000 људи, од којих 69% у граду. Просечна густина насељености је 42 становника по квадратном километру.

Административна подела

Општине Палауа

Палау је подељен на шеснаест држава:

Држава Површина (km²) Број становника Густина становништва (ст./km²)
Аимелик 44 281 6
Аираи 59 253 4
Ангаур 8,06 130 16
Хатохобеи 0,9 10 11
Кајангел 1,7 76 45
Корор 60,52 11670 193
Мелекеок 26 300 12
Нгарард 34 453 13
Нгарчелонг 11,2 281 25
Нгардмау 34 195 6
Нгаремленгуи 68 310 5
Нгатпанг 33 257 8
Нгчесар 43 287 7
Нгивал 17 226 13
Пелелиу 22,3 510 23
Сонсорол 3,1 42 14

Ненасељена Камена острва су била део општина Корор, али данас службено нису део ни једне општине.

Привреда

Становници се највише баве радом на плантажама и риболовом. Узгајају се кокосове палме, банане, ананас и маниок, а знатне приходе даје извоз фосфата, боксита и туризам.[9] Званична валута у Палау је амерички долар, а просечан БДП по становнику износи 17.438 $.[9]

Референце

  1. ^ Национална агенција за статистику [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (13. новембар 2014)
  2. ^ Constitution of Palau Архивирано 26 мај 2013 на сајту Wayback Machine. (PDF). palauembassy.com. Retrieved 1 June 2013.
  3. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  4. ^ Clark, Geoffrey; Anderson, Atholl; Wright, Duncan (2006). „Human Colonization of the Palau Islands, Western Micronesia”. Journal of Island & Coastal Archaeology. 1 (2): 215—232. S2CID 129261271. doi:10.1080/15564890600831705. 
  5. ^ Smith, Alexander D. (2017). „The Western Malayo-Polynesian Problem”. Oceanic Linguistics. 56 (2): 435—490. S2CID 149377092. doi:10.1353/ol.2017.0021. 
  6. ^ Francis X. Hezel, SJ. „Catholic Missions in the Carolines and Marshall Islands”. Приступљено 15. 1. 2015. 
  7. ^ Ming-chao, Tang (25. 9. 1978). „Referendum on the draft constitution for the Federated states of Micronesia, July 1978” (PDF). United Nations. стр. 5. Приступљено 12. 6. 2021. 
  8. ^ Nakayama, Tosiwo; Henry, Bethwel (14. 9. 1978). „Letter to the United Nations” (PDF). United Nations. стр. 8—10. Приступљено 12. 6. 2021. 
  9. ^ а б в г Шехић, Денис (2007). Атлас Америке, Аустралије и Океаније (1 изд.). Београд: Политика. ISBN 978-86-86809-01-8. 
  10. ^ „Climatological Information for Palau Islands, Pacific Islands, United States”. Hong Kong Observatory. Архивирано из оригинала 1. 10. 2018. г. Приступљено 20. 5. 2011. 

Референце

Спољашње везе