Дона Херавеј

С Википедије, слободне енциклопедије
Dona Heravej
Dona Heravej (2006)
Lični podaci
Puno imeDona Džin Heravej
Datum rođenja(1944-09-06)6. septembar 1944. (79 god.)
Mesto rođenjaDenver, Kolorado
ObrazovanjeUniverzitet Jejl, Colorado College
Filozofski rad
InteresovanjaFeminizam
Социологија
Теорије
Методи
Подобласти
Индекс

Dona Heravej (енгл. Donna Haraway; Денвер, 6. септембар 1944) истакнута је професорка емерита на катедрема историја свести и женске студије калифорнијског универзитета у Санта Крузу, САД. Као угледна научница у пољу научних и технолошких студија, Херавеј је раних 90-их година описивана више као „феминисткиња, него као неомарксисткиња и постмодернисткиња.”[1] Аутор је бројних књига и есеја које постављају питања о науци и феминизму, као што су „Манифест киборга: наука, технологија и социјалистички феминизам у позном двадесетом веку” (1985) и „Ситуирана знања: питање науке у феминизму и привилегија парцијалних перспектива” (1988).

Херавеј предаје женске студије и историју науке на хавајском универзитету и на универзитету Џонс Хопкинс. Септембра 2000. године, Херавеј је награђена највишом почасном титулом од стране удружења за друштвене студије науке (Социетy фор Социал Студиес оф Сциенце - 4С), наградом Џ. D. Бернал, за животно достигнуће у њеном пољу науке. Њени радови су умногоме допринели изучавању односа човек-машина и човек-животиња. Такође, њени радови су изазвали бројне дебате у приматологији, биологији и филозофији.[2] Херавеј је од 1990. до 1996. године сарађивала са еминентном феминистичком теоретичарком Лин Рендолф. Њихова повезаност специфичних идеја о феминизму, техно-науци, политичкој свести и другим друштвеним проблемима је створила слику и наратив Херавејине књиге..[3]

Детињство[уреди | уреди извор]

Дона Џин Херавеј је рођена 1944. године у Денверу, Колорадо. Њен отац је био спортски новинар Денвер поста, а мајка, која је долазила из религиозне ирске католичке породице, је умрла када је Дона имала 16 година.[4] Херавеј је завршила средњу школу Света Маријина Академија у Чери Хилсу, Колорадо. Херавеј је дипломирала на колеџу у Колораду на предметима зоологија, филозофија и књижевност..[5] Након колеџа, Херавеј је добила Фулбрајтову стипендију Тејар де Шарден фондације у Паризу, где је судирала еволуциону филозофију и теологију. Докторирала је биологију на Јејлу 1970. године са дисертацијом о употреби метафоре у експериментима обликовања у експерименталној биологији под називом „Потрага за органозационим односима: Организмичка парадигма у развојној биологији 20. века”, коју је касније уредила и објавила као књигу под називом „Кристали, тканине и поља: Метафоре органицизма у развојној биологији 20. века”. Херавеј је добијала разне стипендије које је свесно прихватала (алудирајући на Хладни рат и послератну америчку хегемонију) говорећи, „ ...људи као што сам ја постају национални ресурси у националном истраживању науке. Тако да је било новца чак и за образовање ирских католикиња”.[6]

Главни радови[уреди | уреди извор]

Визије примата[уреди | уреди извор]

Њен рад је записан у историји науке и биологији. У студији „Визије примата: род, раса и природа у свету модерне науке”, фокусира се на метафоре и наративе који усмеравају науку приматологије. Истиче да постоји тенденција маскулинизације прича о „репродуктивном такмичењу и сексу између агресивних мушкараца и предусретљивих жена које неке врсте закључака ублажавају, а друге и искључују.” .[7] Тврди да се женски приматолози углавном окрећу ка опсервацијама које захтевају више комуникације и основне активности преживљавања, што нуди различите перспективе порекла природе и културе насупрот оним тренутно прихваћеним. Након бројних примера наратива и идеологије рода, расе и врсте са запада, Херавеј доводи у питање већину фундаменталних конструкција прича научне природе човека базираних на приматима. У Визијама примата је написала:

„Моја нада лежи у томе да увек посредно и понекад перверзно фокусирање може да олакша ревизију фундаменталних и упорних западних наратива о разликама, нарочито о расним и сексуалним разликама; о репродукцији, посебно у смислу мноштва генератора и потомака; и о преживљавању, нарочито о преживљавању замишљеном у ограниченим условима порекла и о крају историје, као што је речено у западним традицијама тог комплексног жанра.”[8]

Херавејин циљ за науку је „да открије границе и немогућности њене „објективности” и да узме у обзир неке скорије ревизије које су понудили феминистички приматолози.”[8] Херавеј представља алтернативну перспективу ка прихватању идеологија које настављају да обликују начин на који су приче о научној људској природи створене.[9] Херавеј подстиче феминисткиње да буду више укључене у свет техно-науке и да им се за то припишу заслуге. У публикацији из 1997. године, забележила је:

Желим да се феминисткиње више укључе у процесе поимања човека и његове природе и веза у техно-научном свету. Такође, желим да активисти феминистичког покрета, културални ствараоци, научници, инжењери и академици (свих категорија) - буду признати за артикулисање и укљученост у оквирима техно-науке како би незнање већине „мејнстрим” академика у њиховој карактеризацији (или недостатку карактеризација) феминизма повезаним за техно-научну праксу и техно-научно учење било отклоњено.[10]

„Манифест киборга”[уреди | уреди извор]

Херавеј је 1985. године објавила есеј под називом „Манифест киборга: наука, технологија и социјалистички феминизам у позном двадесетом веку” у часопису Социјалистички преглед. Иако већина њених ранијих радова углавном циља на наглашавање склоности ка мушком роду у научној култури, такође је значајно допринела феминистичким наративима 20. века. Манифест је за њу био критични тренутак у ком су феминисткиње морале да прихвате њихову позицију у ономе што она назива „информатичком доминацијом” да би у стварном свету добиле на значају.[11] Прокламује да феминисткиње морају да се уједине против „ироничног сна о обичном језику жена у интегралном колу.” Жене више нису биле изван хијерархије привилегованих јединица, већ су морале да створе такву политику уз помоћ које би биле прилично дубоко прожете, коришћене и обухваћене у мрежној хегемонији.

Према њеном „Манифесту”, „не постоји ништа везано за то да је неко женско, што природно спаја жене у уједињену категорију. Не посоји чак ни стање бити женско, као комплексна категорија створена у сексуално такмичарским научним дискурсима и другима друштвеним праксама” (с. 155). Киборг не захтева стабилан, есенцијалистички идентитет и феминисткиње би требало да узму у обзир стварање коалиција базираних на „склоности” уместо на идентитету. Да би доказала свој аргумент, Херавеј је анализирала фразу „обојене жене”, сугеришући је као један могући пример политике склоности. Користећи термин скован од стране теоретичарке Шиле Сандовал, Херавеј пише да је могуће упоредити „опозициону свест” са политиком киборга, зато што наглашава како склоност долази као резултат „различитости и специфичности” за разлику од идентитета” (с. 156).

Феминизам киборга[уреди | уреди извор]

У њеном ажурираном раду „Манифест киборга: наука, технологија и социјалистички феминизам у позном двадесетом веку”,[12] у њеној књизи „Симијани, киборзи и жене: поновно откриће природе” из 1991. године, Херавеј користи метафору киборга како би објаснила како фундаменталне контрадикције у феминистичкој теорији и идентитет треба да буду повезани, а не решени, слично фузији машине и организма код киборга. „Манифест киборга” је такође важна феминистичка критика капитализма.

„Ситуирана знања”[уреди | уреди извор]

„Ситуирана знања: питање науке у феминизму и привилегија парцијалних перспектива”[13] објашњава Херавејину визију феминистичке науке. Овај есеј је настао као коментар на „Питање науке у феминизму” из 1986. године Сандре Хардинг и то је заправо одговор на њену „наследничку науку”. Херавеј критикује феминистичке интервенције у маскуланизиране традиције научне реторике и концепта објективности. У есеју идентификује метафору која пружа облик традиционалној феминистичкој критици као поларизацију. С једне стране имамо оне који наводе да је наука реторичка пракса и да као таква, „наука је такмичарско поље текста и моћи” (с. 577). Са друге стране су они који су заинтересовани за феминистичку верзију објективности, позиција коју Херавеј описује као „феминистички емпиризам”.

Критика[уреди | уреди извор]

Рад Доне Херавеј је критикован као „методолошки нејасан”[14] и да је пун очигледно неразумним језиком који се „понекад намерно скрива на наизглед промишљен начин”.[15] Неколико рецензената је расправљало о томе да је њено схватање научног метода оспориво и да њено истраживање епистемологије понекад оставља њене текстове практично без значења.[15][16] Рецензија Визије примата из 1991. године, објављена у Међународном журналу приматологије, пружа примере неких од најчешћих критика њеног погледа науке:[16]

Ово је књига у којој постоје на стотине контрадикција; али није то њена критика, зато што аутор мисли да су контрадикције знак интелектуалног сазревања и виталности. Ово је књига која систематски криви и бира историјске доказе; али ни то није критика, јер аутор мисли да су све интерпретације проклете и она посматра као своју дужност да изабере своје чињенице онако како одговарају њеној врсти политике. Ово је књига пуна нејасне француске интелектуалне прозе која чини да Тејар де Шарден звучи као Ернест Хемингвеј; али то није критика, зато што се аутору свиђа таква врста прозе и зато што је похађала часове таквог писања и она мисли да је тај обичан и прост говор део завере против сиромашних. Ово је књига у којој 450 страница звечи у тамном ормару небитних ствари пре него што случајно налети на свој садржај и само се заустави; али то такође није критика, јер аутор верује да је пријатно и освежавајуће лупетати неповезаним чињеницама као оштра критика магловитих умова. Ова књига ме је разбеснела; али то није њен недостатак, зато што би и требало да разбесни људе као што сам ја и шта више, аутор би био срећнији да ми је експлодирала артерија. Укратко, ова књига је савршена, зато што су сви њени недостаци намерни производи уметности. У овој књизи нема шта да се искритикује. Једини правац који се пружа рецензенту коме се не свиђа ова књига исто колико и мени, је да преиспита ауторове фундаменталне претпоставке - које су веома драгоцене а тичу се природе и везе језика, знања и науке.

Још једна рецензија исте књиге која се појавила 1990. године у Америчком журналу приматологије, нуди сличну критику Херевејиног књижевног стила и академских метода:[17]

Све укупно, постоји много места где се чини да не постоји утицај уредника. Констатно су ковани неологизми и реченице су дугачке као цели пасуси и тешко их је схватити. Биографија, историја, пропаганда, наука, научна фантастика и филм су испреплетени на врло конфузан начин. Можда је идеја била да се изазове одустност, да би читаоци могли уљушкано да поверују у све. Да неки читалац није упућен у материју, ова књига му не би пружила разумну историју антропологије или приматологије.

Публикације[уреди | уреди извор]

  • Кристали, тканине и поља: Метафоре органицизма у развојној биологији двадесетог века, 1976.
  • „Манифест киборга: наука, технологија и социјалистички феминизам у позном двадесетом веку”, 1985.[18]
  • „Ситуирана знања: питање науке у феминизму и привилегија парцијалних перспектива”, Феминистиче студије, с. 575-599, 1988.
  • „Визије примата: род, раса и природа у свету модерне науке”, Свет модерне науке, Рутлиџ: Њујорк и Лондон, 1989.
  • „Симијани, киборзи и жене: поновно откриће природе”, Њујорк: Рутлиџ, и Лондон: Слободно удружење књига, 1991 (укључује и „Манифест киборга: наука, технологија и социјалистички феминизам у позном двадесетом веку”).
  • Модест_Wитнесс@Сецонд_Милленниум.ФемалеМан©Меетс_ОнцоМоусе™: Феминизам и техно-наука, Њујорк: Рутлиџ, 1997 (освајач награде Лудвиг Флек).
  • Хоw лике а Леаф: Конверзација са Доном Џ. Херавеј, Тирзом Николс Гудив, Рутлиџ, 1999.
  • Манифест о удруженим врстама: пси, људи и битна различитост, Чикаго: Прицклy Парадигм Пресс, 2003.
  • Када се сусретну врсте, Минесота: Универзитет у Минесоти, 2008.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Yоунг, Роберт M, "Сциенце, Идеологy & Донна Хараwаy", ин Сциенце ас Цултуре,. . 15 (3). 1992: 165—207.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
  2. ^ Кунзру, Хари. "Yоу Аре Цyборг", ин Wиред Магазине, 5:2 (1997). стр. 1.–7.
  3. ^ „Лyнн Рандолпх”. лyннрандолпх.цом. 
  4. ^ Хараwаy, Донна Ј., Хоw Лике а Леаф: Донна Ј. Хараwаy ан интервиеw wитх Тхyрза Ницхолс Гоодеве. Роутледге, (2000). стр. 6-7.
  5. ^ Хараwаy, Донна Ј., Хоw Лике а Леаф: Донна Ј. Хараwаy ан интервиеw wитх Тхyрза Ницхолс Гоодеве. Роутледге, (2000). стр. 12.
  6. ^ Бхавнани, Кум-Кум.; Хараwаy, Донна Х. (Фебруарy 1994), "Схифтинг тхе Субјецт: А Цонверсатион бетwеен Кум-Кум Бхавнани анд Донна Хараwаy, 12 Април 1993, Санта Цруз, Цалифорниа", Феминисм & Псyцхологy (Тхоусанд Оакс:Саге Публицатионс). . 4 (1): 20.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  7. ^ Царубиа, Јосепхине M., "Хараwаy он тхе Мап", ин Семиотиц Ревиеw оф Боокс. 9:1 (1998). стр. 4.–7.
  8. ^ а б Примате Висионс: Гендер, Раце, анд Натуре ин тхе Wорлд оф Модерн Сциенце, Роутледге: Неw Yорк анд Лондон. 1989. ISBN 978-0-415-90294-6.
  9. ^ Elkins, Charles, "The Uses of Science Fiction", in Science Fiction Studies, 17:2 (1990).
  10. ^ Modest_Witness@Second_Millennium.FemaleMan© Meets_OncoMouse™: Feminism and Technoscience. . New York: Routledge. 1997. ISBN 978-0-415-91245-7.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  11. ^ Haraway, Donna. "A Cyborg Manifesto: Science, Technology, and Socialist-Feminism in the Late Twentieth Century." Stanford University. [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (14. фебруар 2012).
  12. ^ Хараwаy, Донна. „А Цyборг Манифесто: Сциенце, Тецхнологy, анд Социалист-Феминисм ин тхе Лате Тwентиетх Центурy”. Архивирано из оригинала 14. 02. 2012. г. Приступљено 17. 1. 2007. 
  13. ^ Феминист Студиес 14, но. 3 (Фалл (1988), пп. 575–599.
  14. ^ Хамнер, M. Гаил. "Тхе Wорк оф Лове: Феминист Политицс анд тхе Ињунцтион то Лове." Оптинг фор тхе Маргинс: Постмодернитy анд Либератион ин Цхристиан Тхеологy. Јоерг Риегер, ед. Оптинг фор тхе Маргинс: Постмодернитy анд Либератион ин Цхристиан Тхеологy. Оxфорд Университy Пресс. 2003. ИСБН 978-0-19-803650-0. . [2]
  15. ^ а б Цацхел, Сусан. "Партисан приматологy. Ревиеw оф Примате Висионс: Гендер, Раце, анд Натуре ин тхе Wорлд оф Модерн Сциенце." Америцан Јоурнал оф Приматологy. 22:2 (1990). стр. 139.–142. [3]
  16. ^ а б Цартмилл, Матт. "Боок Ревиеw - Примате Висионс: Гендер, Раце, анд Натуре ин тхе wорлд оф Модерн Сциенце." Интернатионал Јоурнал оф Приматологy. 12:1 (1991). стр. 67.–75. [4][мртва веза]
  17. ^ Цацхел, Сусан. "Партисан приматологy. Ревиеw оф Примате Висионс: Гендер, Раце, анд Натуре ин тхе Wорлд оф Модерн Сциенце." Америцан Јоурнал оф Приматологy. 22:2 (1990). стр. 139.–142. [5]
  18. ^ Хараwаy, Донна. „А Цyборг Манифесто: Сциенце, Тецхнологy, анд Социалист-Феминисм ин тхе Лате Тwентиетх Центурy”. Архивирано из оригинала 14. 02. 2012. г. Приступљено 17. 1. 2007. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Dona_Heravej&oldid=27755499”