Еквилибријум (film)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ekvilibrijum
Kino poster za film
Izvorni naslovEquilibrium
Žanr
RežijaKurt Vimer
ScenarioKurt Vimer
Producent
Glavne uloge
MuzikaKlaus Badelt
Direktor
fotografije		Dion Bibi
Montaža
Studio
DistributerMiramaks films
Godina2002.
Trajanje107 minuta[1]
Zemlja SAD
Jezikengleski
Budžet20 miliona dolara[2]
Zarada5,3 miliona dolara[2]
Veb-sajtwww.miramax.com/movie/equilibrium/
IMDb veza

Ekvilibrijum (engl. Equilibrium — od lat. æquus /jednak/ + lat. lībra /vaga: ravnoteža/) američki je distopijski naučnofantastični film iz 2002. godine, režisera Kurta Vimera. Glavne uloge igraju Kristijan Bejl, Emili Votson i Tej Digs.

Film prati Džona Prestona (Bejl), policajca iz budućnosti u kojoj su osećaji, umetnost, umetničko izražavanje i sl. zakonom zabranjeni, a građani koji isto upražnjavaju bivaju upucani, spaljeni ili usmrćeni na neki drugi način. Da bi se sprečio svaki vid emocija, svi moraju sebi da specijalnom brizgalicom-pištoljem ubrizgavaju određene doze injekcija u kojima su razni psihoaktivni lekovi — i to na dnevnoj bazi. Nakon što slučajno preskoči dozu, Prestona posle dugo vremena preplave emocije te počinje da oseća i propituje sopstvenu moralnost, lagano postajući manje i manje okrutan pri obavljanju svog posla i istovremeno pokušavajući da ostane neotkriven u sumnjivom društvu s kojim živi. U konačnici, on pomaže pokretu otpora koristeći napredne borilačke veštine, koje je naučio zahvaljujući samom režimu koji sada ruši.

Film je u Finskoj prikazan pod naslovom Cubic (Kubični),[3] a u Japanu — Rebellion (jap. リベリオン — Pobuna, Ustanak).

Radnja[uredi | uredi izvor]

 Upozorenje: Slede detalji zapleta ili kompletan opis filma!

Godina je 2072. Život se odvija u Libriji, gradu-državi koju su osnovali oni koji su preživeli Treći svetski rat kojim je ostatak sveta kompletno devastiran. Totalitarna vlada zahteva od svih građana da sebi svaki dan posebno dizajniranom poluautomatskom brizgalicom daju injekcije masovno korišćenog leka „Prozijum II”, zahvaljujući kojem se u potpunosti potiskuju emocije i tako podstiče što veća robotska logička poslušnost kao razumu jedina preostala funckija. Sav emocionalno stimulativan materijal je strogo zabranjen, a „Osećajni prestupnici” — oni koji ne uzmu svoju dozu Prozijuma ili ponašanjem odaju da uživaju osećaje — kažnjavaju se smrću, pošto vlada tvrdi da su uzrok svih pređašnjih ratova i nasilja emocije. Librijom upravlja Savet Tetragramaton, na čelu sa „Ocem”, kog se jedino može videti na ogromnim video-ekranima postavljenim u celom gradu. Na vrhu librijske policije, odnosno službe za provođenje zakona, nalaze se „Gramaton klerici” — dobro istrenirani gan kata borci. Klerici povremeno vrše racije još neotkrivenih ’tajnih’ regiona, skrovišta i prostorija u blizini grada kako bi pronašli i uništili sav ilegalni materijal — bilo kakva umetnička dela, uključujući slike, knjige, ploče i sl. — te pogubili ljude koji ih skrivaju. Pokret otpora, poznat kao „Podzemlje”, postoji s ciljem rušenja terorističkog populističkog apsolutnog režima (žele da ubiju Oca i ukinu Tetragramaton); međutim, ni policija ni klerici ni Otac ne znaju gde je tačno Podzemlje, ni koliko je brojno, ni kako ga uništiti (što hoće da otkriju već duže vreme).

Zastava Librije; četiri velika latinička štampana slova T predstavljaju Savet Tetragramaton (grč. τετραγράμματον — [koji se sastoji od] četiri slova)

Džon Preston (Kristijan Bejl) visokorangirani je klerik. Njegova supruga, Vivijana (Aleksa Samer / Marija Pija Kalcone), pogubljena je kao Osećajni prestupnik. Nakon racije, Preston uoči kako njegov partner — Erol Partridž (Šon Bin) — sačuva pesmaricu umesto da je preda na spaljivanje. Preston uprati Partridža, koji se skriva u jednom od skloništa da bi čitao knjigu. Partridž priznaje Prestonu da veruje kako je pogrešio što je služio vladi; potvrđuje da su posledice osećanja emocija „visoka cena”, ali i dodaje „Rado ću je platiti.” — posežući za svoj pištolj. Preston biva primoran da ga smakne.

Preston sve češće ružno sanja o svojoj supruzi i danu kada je uhapšena. Zbog nepažnje razbije bočicu u kojoj mu je bila dnevna doza Prozijuma, ali uto uđe njegov sin Robi (Metju Harbor) i podseti ga kako mora prijaviti ovo što se desilo i zatražiti zamensku dozu — na što on i pristaje; međutim, ipak ne stigne pre naredne racije otići u „Ekvilibrijum” (engl. Equilibrium) — zgradu u kojoj se vrši preuzimanje i evidentiranje Prozijuma. Kao rezultat, počinje osećati kratke epizode emocija koje mu evociraju sećanja, uzbunjuju osećanja i čine ga svesnijim svog živog okruženja koje htelo ili ne oseća bol. On od tada namerno preskače nekoliko doza Prozijuma i sakriva ih iza ogledala u svom kupatilu.

Prestonovog partnera je zamenio karijerista Endru Brant (Tej Digs), koji ističe svoje divljenje Prestonovom ’beskompromisnom’ radu klerika. Tokom prve zajedničke racije, hapse Meri O’Brajen (Emili Votson) — građanku koja je identifikovana kao Osećajni prestupnik i čiju su sobu punu šarenih umetnina pronašli iza uobičajenog tamnosivog zida koji je isti u svim domovima. Na Brantovo iznenađenje, Preston ga sprečava u egzekuciji O’Brajenove na licu mesta i insistira na tome da je ostave u životu radi ispitivanja (iako je Otac nedavno naredio da se prestupnici od sada ubijaju na licu mesta). Brant lagano postaje sumnjičav zbog Prestonovog oklevanja kada treba pogubiti Osećajne prestupnike i uništiti zaplenjeni materijal. Kao rezultat svojih emocija koje drži u tajnosti, Preston oseća sve veću grižu savesti i potrebu za kajanjem zbog ubistva Partridža; takođe razvija emocionalnu vezu sa O’Brajenovom. Na kraju otkriva dokaze koji ga vode do sastanka sa Jurgenom (Vilijam Fikner), vođom otpora iz Podzemlja. Jurgen ga uverava da mora izvršiti atentat na Oca; plan je da zdravi narod za vreme ustaničkog puča diže u vazduh fabrike Prozijuma i obračunava se s policijom kako bi je se istrebilo odnosno oslobodilo društvo.

Prestona dovode pred potpredsednika Saveta, izvesnog Duponta (Angus Makfadjen); on otkriva da imaju izdajnika u višim rangovima klera, očigledno aludirajući na Prestona, ali potom baš njemu daje zadatak razotkrivanja i onemogućavanja izdajnika. Oslobođen tereta implicirane upletenosti, Preston pristaje i ponovo daje obećanje da će čim pre locirati vođu Podzemlja. Saznaje kada je O’Brajenina zakazana egzekucija, ali ga Jurgen savetuje da se ne meša jer bi mogao sabotirati planove za puč. Jurgen odlučuje dopustiti Prestonu da pohapsi vođe otpora, tako da ovaj pridobije vladino poverenje i ugovori sastanak sa Ocem lice u lice kako bi mogao da izvrši atentat na njega. U nemogućnosti da podnese pogubljenje Meri O’Brajen insineracijom, Preston trči do spalionice kako bi ga sprečio; kako god, ne stiže na vreme: vrata su zaključana i ne mogu se više bezbedno otvoriti, pa Džon mora gledati Meri u lice dok se turbine koje raspuhuju plamen pale i odnose njegovu ljubav u smrt. Brant potom zatekne emocionalno slomljenog Prestona kako plače nasred ulice, ispod stepenica spalionice; momentalno ga hapsi i odvodi pred potpredsednika Saveta, sa sigurnošću tvrdeći kako je našao nepoznatog domaćeg izdajnika. Međutim, Preston uspe prevariti i Duponta i Branta jer je prethodno tokom velike racije — kada mu je Brant ponudio svoj pištolj da smakne prestupnike — on pištolje zamenio, tako da su na Brantovom pištolju pronađeni tragovi iz spalionice, a to što je Brant imao Prestonov pištolj kod sebe kad su bili pred Dupontom i ima smisla (kako je Preston i objasnio: Brant mu je oduzeo pištolj kad ga je uhapsio ’nedužnog’). Dok Branta po svoj prilici odvode na spaljivanje, Preston shvata da će mu pretražiti stan radi formalnosti. Stoga trči kući da bi uništio neiskorišćene bočice Prozijuma sakrivene iza ogledala, ali ostaje zaprepašćen kad ne ugleda nijednu bočicu. U kupatilo tada ulazi Robi, njegov sin, i opominjući oca da sledeći put bude pažljiviji pokazuje bočice u svojoj ruci; takođe, sa gotovo neprimetnim smeškom na licu, priznaje da još od majčine smrti ni on zapravo ne uzima Prozijum te da tačno zna šta njegov otac radi poslednje vreme.

Za predaju Jurgena i ostalih iz pokreta otpora policiji, Preston kao nagradu dobija specijalni sastanak sa Ocem koji je tražio. Po dolasku i početku testiranja na eventualne osećaje, otkriva da Brant zapravo nije uhapšen nego je deo trika kojim Preston treba da bude u potpunosti raskrinkan — uključujući i vezu s Podzemljem. Takođe se otkriva da je Dupont pravi Otac; tajno je zamenio originalnog Oca koji je umro. Ali postaje jasno i da Dupont ne uzima Prozijum i da oseća veoma dobro. Izruguje se Prestonu pitajući ga kako je to izdati Podzemlje. Razbešnjen, Preston ulazi u sukob sa armijom čuvara i savlađuje sve do jednog kako bi se probio do Dupontovog ureda. Tu ga dočeka i Brant, kog neočekivano lako pobedi u borbi katanama. U finalnom gan kata obračunu, Preston biva spretniji od Duponta. Ovaj ga moli za život podsećajući ga kako on sam predstavlja život i oseća; pita ga: „Da li je stvarno vredno cene?” Preston odgovara Partridževim poslednjim rečima: „Rado ću je platiti.” Ubija Duponta i uništava komandni centar koji emituje propagandne snimke Oca. Za ovo vreme, Podzemlje sprovodi plan uništenja proizvodnih i skladišnih objekata za Prozijum, te u oružanim sukobima osvaja ključne tačke u gradu. Preston iz Dupontovog ureda posmatra uspešno provođenje puča, zadovoljan krajnjim ishodom; konačno mu se na licu može videti osmeh.

Uloge[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Vivijana Preston: Aleksa Samer i Marija Pija Kalcone obe igraju isti lik u filmu, ali u zaslugama se pojavljuju zasebno kao „Vivijana Preston” i „Prestonova supruga” (redom).

Gan kata[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Gan fu

Potpredsednik Saveta Dupont (Angus Makfadjen) opisuje gan katu u filmu na sledeći način:

Kroz analizu hiljada snimljenih borbi koje uključuju vatreno oružje, klerik je odredio da je geometrijska distribucija antagonista u bilo kojoj borbi s vatrenim oružjem statistički predvidljiv element. Gan kata tretira vatreno oružje kao totalno oružje, [gde] svaka fluidna pozicija predstavlja maksimalnu zonu ubijanja, nanoseći maksimalnu štetu maksimalnom broju protivnika, dok onog koji se brani štiti od statistički tradicionalnih trajektorija povratne paljbe. Poptunim majstorstvom ove veštine, vaša pucačka efikasnost će se povećati ne manje od 120%. Razlika od 63% povećane smrtne efikasnosti čini majstora gan kata suparnikom kog ne treba olako uzimati.

Gan kata je fikcijska disciplina borilačkih veština sa oružjem. Kata (kin: 型, jap. かた) japanska je reč za standardne forme pokreta i držanja u karateu, džiudžicuu, aikidu i mnogim drugim tradicionalnim borilačkim veštinama. Gan kata se zasniva na pretpostavci da, uzimajući u obzir položaje učesnika u oružanoj borbi, sve putanje ispaljenih projektila mogu statistički da se predvide. Pamćenjem položaja, neko može pucati na lokaciju na kojoj će meta najverovatnije da se nađe — umesto ciljanja u metu u tradicionalnom smislu. Vodeći se istim principom, sve trajektorije dolazeće vatre takođe su statistički predvidljive — dakle, pretpostavljajući odgovarajući stav, neko može izbeći projektil za koji je najveća verovatnoća da će ga pogoditi.

Gan kata prikazana u Ekvilibrijumu je hibridna mešavina sopstvenih stilova gan kate scenariste i režisera Kurta Vimera (koje je osmislio u svom dvorištu)[4] i stilova borilačkih veština koje je odabrao koreograf za borbe Džim Vikers, zajedno sa elementima kineskog borilačkog stila ving čun.

Produkcija[uredi | uredi izvor]

Olimpijski stadion u Berlinu, predstavlja fiktivne urede Librijanske vlade
Policijska sala u Ekvilibrijumu, predstavlja je podzemna železnica „Bundestag (Berlinski metro)” ispod zgrade Rajhstaga

Većina filma snimljena je u Berlinu, zbog jedinstvene mešavine fašističke i moderne arhitekture. Prema supervizoru za vizuelne efekte Timu Makgovernu, koji je radio pored Kurta Vimera, fašistička arhitektura je odabrana „da bi individualac izgledao malo i beznačajno tako da vlada izgleda moćnija”. S druge strane, moderna arhitektura Berlina ističe futuristički i stolidni izgled grada-države Librija. Debele zidove Librije predstavljaju napuštene vojne baze Istočne Nemačke koje liče na tvrđave, dok je eksterijer grada — gde većina preživelih pobunjenika živi — snimljen u oronulim susedstvima Istočne Nemačke. Pored geografske lokacije, nekoliko evropskih umetničkih reditelja takođe je dalo značajan doprinos u produkciji.[5]

Lokacije snimanja Ekvilibrijuma uključuju:[5]

Iako je snimao naučnofantastični film, Vimer je prvobitno izbegavao futurističku tehnologiju koja bi mogla postati zastarela; takođe, odlučio je da smesti svoju priču u neodređenu budućnost. „Hteo sam da napravim više alternativnu stvarnost nego da se nađem zarobljen među spravicama naučne fantastike”, objasnio je. „Zapravo, nema tehnologije u Ekvilibrijumu koja već ne postoji. Više je kao paralelni univerzum, perfektna postavka za parabolu.”[5]

Odziv[uredi | uredi izvor]

Kritički prijem[uredi | uredi izvor]

Recenzentski agregator Rotten Tomatoes objavio je da je 38% kritičara filmu dalo pozitivnu ocenu; prosečni skor je 4,8/10, na osnovu 84 recenzije, a konsenzus sajta je da je „Ekvilibrijum podgrejana zbrka drugih skaj-faj filmova.”[7] Na osnovu 267.700 hiljada ocena publike, dobio je odobravanje od 81% i ocenu 3,7/5.[7]

Metacritic je filmu dao ocenu 33 od 100, na osnovu 22 recenzije; navedeno je da su u pitanju „generalno nepoželjne kritike”.[8] Na osnovu 407 korisničkih recenzija, dobio je ocenu 8,5 i „univerzalno odobravanje”.[9]

Elvis Mičel iz Njujork tajmsa odbacio je izjave da je Ekvilibrijum uveliko baziran na delima Farenhajt 451, Hiljadu devetsto osamdeset četvrta, Vrli novi svet i sličnim fantastičnim klasicima.[10]

Rodžer Ibert je nagradio film sa 3 zvezdice od moguće 4, izjavivši sledeće: „Ekvilibrijum bi bio ’bezuman’ akcioni film, osim što ima um. Ne bavi se s puno dubokog razmišljanja, ali za razliku od mnogo futurističkih ’kombija’ NF i SE, daje izjavu: Sloboda je pretnja totalitarnim sistemima.”[11]

Vimer je u intervjuu za magazin Drimsvoč rekao da „izgleda da su ga shvatili oni koji su platili” i kako kritičari „nije izgledalo da su uvideli da film ima drugu poruku” od one u Farenhajt 451 ili 1984.[12] Odgovarajući na poglede kritičara, Vimer je kasnije izjavio: „Je*eš kritičare. Zašto bih napravio film za nekoga s kim se ne bih hteo družiti? Da li ste ikada upoznali kritičara s kojim ste se hteli zabavljati? Ja nisam. [...] Ja pravim filmove za ljude koji pričaju u kinu sa samo jednim zahtevom — da se zabave.”[13]

Zarada[uredi | uredi izvor]

Film je imao procenjeni budžet od 20 miliona američkih dolara. Međunarodnom prodajom pre izlaska već je ostvaren profit, tako da je studio smanjio promociju filma i budžet za reklamiranje kako bi izbegao mogući gubitak novca; za posledicu, kino izdanja su bila ograničena.[13]

Film je prikazan samo u 301 kinu, od kojih je najviše u Sjedinjenim Američkim Državama (kao što je slučaj i s većinom ograničenih izdanja inače). U sedmici otvaranja zaradio je 541.512 dolara, a samo 1,2 miliona na zatvaranju 26. decembra 2002. godine. Međunarodna zarada je bila 4,1 miliona dolara; ukupno 5,3 miliona dolara u celom svetu.[2]

Saundtrek[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „EQUILIBRIUM (15)”. British Board of Film Classification. 25. 11. 2002. Arhivirano iz originala 29. 11. 2014. g. Pristupljeno 29. 7. 2017. 
  2. ^ a b v „Equilibrium (budget)”. The Numbers. Pristupljeno 29. 7. 2017.
  3. ^ „Equilibrium DVD: Cubic”. JDF. Arhivirano iz originala 18. 2. 2012. g. Pristupljeno 29. 7. 2017. 
  4. ^ „Equilibrium DVD Commentary – Kurt Wimmer: Chapter 7”. Equilibriumfans.com. Arhivirano iz originala 22. 11. 2010. g. Pristupljeno 29. 7. 2017. 
  5. ^ a b v „Equilibrium Production Notes”. Compleatseanbean.com. Pristupljeno 29. 7. 2017. „to make the individual feel small and insignificant so the government seems more powerful« • »I wanted to create more of an alternate reality than get caught up in the gadgetry of science fiction.« • »In fact, there's no technology in Equilibrium that doesn't already exist. It's more like a parallel universe, the perfect setting for a parable.” 
  6. ^ „Equilibrium DVD Commentary – Wimmer & Foster: Chapter 2”. Equilibriumfans.com. Pristupljeno 29. 7. 2017. 
  7. ^ a b „Equilibrium (2002)”. Rotten Tomatoes. Pristupljeno 29. 7. 2017. „'Equilibrium is a reheated mishmash of other sci-fi movies.” 
  8. ^ „Equilibrium (2002): Critic Reviews”. Metacritic. Pristupljeno 29. 7. 2017. 
  9. ^ „Equilibrium (2002): User Reviews”. Metacritic. Pristupljeno 29. 7. 2017. 
  10. ^ Mitchell, Elvis (6. 12. 2002). „Equilibrium (2002) – FILM REVIEW; Preventing World War IV By Outlawing All Emotion”. The New York Times. Pristupljeno 29. 7. 2017. 
  11. ^ „Reviews: Equilibrium (2002)”. rogerebert.com. Chicago Sun-Times. Pristupljeno 29. 7. 2017. „'Equilibrium would be a mindless action picture, except that it has a mind. It doesn't do a lot of deep thinking, but unlike many futuristic combos of sf and f/x, it does make a statement: Freedom of opinion is a threat to totalitarian systems.” 
  12. ^ „Dreamwatch Interview: Kurt Wimmer Achieving Equilibrium”. Dreamwatch. zima 2003. Arhivirano iz originala 9. 8. 2017. g. Pristupljeno 29. 7. 2017. „the paying customers seemed to get it« • »didn't seem to see that the film had a different message” 
  13. ^ a b Snider, John C. „Interview: Kurt Wimmer (Writer/Director, Equilibrium)”. SciFiDimensions.com. Sci-Fi Dimensions. Arhivirano iz originala 21. 6. 2003. g. Pristupljeno 29. 7. 2017. „Fuck the critics. Why would I make a movie for someone I wouldn't want to hang out with? Have you ever met a critic who you wanted to party with? I haven't. [...] I'm making films for people who walk into the theater with only one requirement – to be entertained.” 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Еквилибријум_(филм)&oldid=27556966”