Linda B. Bak

Linda B. Bak
engl. Linda B. Buck
Lični podaci
Datum rođenja	(1947-01-29)29. januar 1947.
Mesto rođenja	Sijetl, Sjedinjene Američke Države
Obrazovanje	Univerzitet Kolambija, Univerzitet u Vašingtonu
Naučni rad
Polje	Biologija
Poznat po	Čulo mirisa
Nagrade	Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu (2004)
Zvanični veb-sajt
www.hhmi.org/scientists/linda-b-buck

Linda B. Bak (engl. Linda B. Buck; Sijetl, 29. januar 1947) je američka biologičarka, koja je za otkriće mirisnih receptora i organizaciju olfaktivnog (mirisnog) sistema dobila Nobelovu nagradu za fiziologiju ili medicinu zajedno sa dr Ričardom Akselom 2004. godine.

Život i karijera

Linda B. Bak rođena je 1947. u Sijetlu, Vašington, kao drugo od troje ženske dece, majke (ćerke švedskih imigranata) i oca elektroinženjera (irskog porekla). Lindin otac provodio je veliki deo slobodnog vremena izmišljajući razne stvari u podrumu porodične kuće, što je kasnije imalo uticaja na Lindin životni put: „Moguće je da su interesovanja mojih roditelja za istraživanja i pronalaske usadili u meni afinitet za nauku, iako kao dete nikada nisam želela da jednog dana budem naučnik (Autobiografija L. B. Bak)“.

Osnovno obrazovanje Linda je stekla na Univerzitetu u Vašingtonu, koji je bio samo nekoliko milja od njene kuće. Kako je oduvek imala želju da pomaže drugima prvo je pokazivala sklonost ka psihologiji, razmišljajući o tome da će postati psihoterapeut. Vremenom, njeno interesovanje se proširilo i ona je razmišljala o raznim mogućnostima za nastavak karijeri. Kako je više godina povremeno putovala, i živela na obližnjem ostrvu, najzad je otkrila da svoje dalji rad treba da usmeri prema imunologiji, koja je na nju delovala fascinantno i tako je postala biolog.

Godine 1975,, Linda započinje svoj rad na odeljenju za mikrobiologiju na Univerzitetu Teksas, medicinskog centra u Dalasu (koji je u to vreme prolazio kroz ekspanzivni razvoj u oblasti imunologija, i postao glavni centar u ovoj oblasti u SAD. „U Teksasu su sam naučila da budem naučnik..(kaže Linda).. Imala sam divnog savetnik, Elen Viteta, koji je zahtevao izuzetnost i preciznost u istraživanjima, i navike koje se moraju steći još u studentskim danima...“

Godine 1980, Linda je prešla na Univerzitet Kolumbija u Njujorku, gde je započela rad na izradi doktorske teze iz imunologije sa Benvenutijem Pernisom. Godine 1991, odlazi u Boston na mesto asistenta profesora na odseku za neurobiologiju Harvardske medicinske škole. U ovoj školi Linda je proširila svoja saznanja o nervnom sistemu i dobila odličnu podršku predsednik, Džerija Ficbaha, za budući rad i opremanje sopstvene laboratorije. Linda je 1994, postala istraživač Hauard Hjuz Medicinskog instituta, koji je velikodušno podržavao njen rad narednih jedanaest godina. U ovom periodu ona je na Harvardu postala saradnik, a zatim i redovni profesor.

Godine 1994, Linda je upoznala Rodžer Brenta, izuzetno pametnog kolegu i naučnik koji je od tada postao njen partner i važan deo njenog života.

Delo

Džordž Buš sa laureatima nobelove nagrade 2004

Burek, pita, pečenje u rerni, pokošena trava, sumpor, samo su neki od 10.000 i više različitih mirisa koje naš nos može da detektuje. Linda Bak je veći deo svojih istraživanja posvetila izučavanju baš tih mirisa i njihovih molekula koji vladaju u našem okruženju. Nakon dugogodišnjeg rada ona je otkrila specijalizovane receptore u sluzokoži nosa, a zatim zone u mozgu zadužene za interpretaciju određenih mirisa. Njeno revolucionarno istraživanje je omogućilo saznanje o osnovnim mehanizmima funkcionisanja čula mirisa.

Bak se prvi put zainteresovala za izučavanje mirisa kasnih 1980-ih, jer se u u to vreme jako malo znalo o tome kako organizam registruje mirise i kako nervni sistem prepoznaje molekule raznih mirisa.... "Za mene, je ovo bio monumentalni problem i divna slagalica na koju sam bila upecana“ (navodi Bak u svojim delima).

„U to vreme, mirisni receptori još nisu bili otkriveni. Bak je krenuo da ih pronađe. Radeći svoju disertaciju sa saradnicima u laboratoriji Aksel na Univerzitetu Kolumbija, i do 15 sati dnevno nekoliko uzastopnih godina, pre nego što su je zajedno sa dr Ričardom Akselom pronašla familiju od oko 1.000 gena koji kodiraju mirisne receptore u sluzokoži nosa“ .

Za ova otkrića Linda Bak je zajedno sa kolegom istraživačem Ričardom Akselom osvojila 2004 Nobelovu nagradu za fiziologiju ili medicinu.

Bibliografija

• Ngai J, Dowling MM, Buck L, Axel R, Chess A (1993). „The family of genes encoding odorant receptors in the channel catfish”. Cell. 72 (5): 657—66. PMID 7916654. doi:10.1016/0092-8674(93)90395-7. 
• Ngai J, Chess A, Dowling MM, Necles N, Macagno ER, Axel R (1993). „Coding of olfactory information: topography of odorant receptor expression in the catfish olfactory epithelium”. Cell. 72 (5): 667—80. PMID 8453662. doi:10.1016/0092-8674(93)90396-8. 
• Vassar R, Ngai J, Axel R (1993). „Spatial segregation of odorant receptor expression in the mammalian olfactory epithelium”. Cell. 74 (2): 309—18. PMID 8343958. doi:10.1016/0092-8674(93)90422-M. 
• Chess A, Simon I, Cedar H, Axel R (1994). „Allelic inactivation regulates olfactory receptor gene expression”. Cell. 78 (5): 823—34. PMID 8087849. doi:10.1016/S0092-8674(94)90562-2. 
• Vassar R, Chao SK, Sitcheran R, Nuñez JM, Vosshall LB, Axel R (1994). „Topographic organization of sensory projections to the olfactory bulb”. Cell. 79 (6): 981—91. PMID 8001145. doi:10.1016/0092-8674(94)90029-9. 
• Dulac C, Axel R (1995). „A novel family of genes encoding putative pheromone receptors in mammals”. Cell. 83 (2): 195—206. PMID 7585937. doi:10.1016/0092-8674(95)90161-2. 
• P, Mombaerts; Wang F; Dulac C (1996). „Visualizing an olfactory sensory map”. Cell. 87 (4): 675—86. PMID 8929536. doi:10.1016/S0092-8674(00)81387-2. 
• Amrein H, Axel R (1997). „Genes expressed in neurons of adult male Drosophila”. Cell. 88 (4): 459—69. PMID 9038337. doi:10.1016/S0092-8674(00)81886-3. 
• Wang F, Nemes A, Mendelsohn M, Axel R (1998). „Odorant receptors govern the formation of a precise topographic map”. Cell. 93 (1): 47—60. PMID 9546391. doi:10.1016/S0092-8674(00)81145-9. 
• Vosshall LB, Amrein H, Morozov PS, Rzhetsky A, Axel R (1999). „A spatial map of olfactory receptor expression in the Drosophila antenna”. Cell. 96 (5): 725—36. PMID 10089887. doi:10.1016/S0092-8674(00)80582-6. 
• Belluscio L, Koentges G, Axel R, Dulac C (1999). „A map of pheromone receptor activation in the mammalian brain”. Cell. 97 (2): 209—20. PMID 10219242. doi:10.1016/S0092-8674(00)80731-X. 
• Vosshall LB, Wong AM, Axel R (2000). „An olfactory sensory map in the fly brain”. Cell. 102 (2): 147—59. PMID 10943836. doi:10.1016/S0092-8674(00)00021-0. 
• Gogos JA, Osborne J, Nemes A, Mendelsohn M, Axel R (2000). „Genetic ablation and restoration of the olfactory topographic map”. Cell. 103 (4): 609—20. PMID 11106731. doi:10.1016/S0092-8674(00)00164-1. 
• K, Scott; Brady R; Cravchik A (2001). „A chemosensory gene family encoding candidate gustatory and olfactory receptors in Drosophila”. Cell. 104 (5): 661—73. PMID 11257221. doi:10.1016/S0092-8674(01)00263-X. 
• Wong AM, Wang JW, Axel R (2002). „Spatial representation of the glomerular map in the Drosophila protocerebrum”. Cell. 109 (2): 229—41. PMID 12007409. doi:10.1016/S0092-8674(02)00707-9. 
• Wang JW, Wong AM, Flores J, Vosshall LB, Axel R (2003). „Two-photon calcium imaging reveals an odor-evoked map of activity in the fly brain”. Cell. 112 (2): 271—82. PMID 12553914. doi:10.1016/S0092-8674(03)00004-7. 
• T, Cutforth; Moring L; Mendelsohn M (2003). „Axonal ephrin-As and odorant receptors: coordinate determination of the olfactory sensory map”. Cell. 114 (3): 311—22. PMID 12914696. doi:10.1016/S0092-8674(03)00568-3. 
• K, Eggan; Baldwin K; Tackett M (2004). „Mice cloned from olfactory sensory neurons”. Nature. 428 (6978): 44—9. PMID 14990966. doi:10.1038/nature02375. 
• G, Barnea; O'Donnell S; Mancia F (2004). „Odorant receptors on axon termini in the brain”. Science. 304 (5676): 1468. PMID 15178793. doi:10.1126/science.1096146. 
• BM, Shykind; Rohani SC; O'Donnell S (2004). „Gene switching and the stability of odorant receptor gene choice”. Cell. 117 (6): 801—15. PMID 15186780. doi:10.1016/j.cell.2004.05.015. 
• Lomvardas S, Barnea G, Pisapia DJ, Mendelsohn M, Kirkland J, Axel R (2006). „Interchromosomal interactions and olfactory receptor choice”. Cell. 126 (2): 403—13. PMID 16873069. doi:10.1016/j.cell.2006.06.035. 

Spoljašnje veze

Mediji vezani za članak Linda B. Bak na Vikimedijinoj ostavi

1. (jezik: engleski) Nobelova nagrada - autobiografija
2. (jezik: engleski) Nobel Citation
3. (jezik: engleski) Webpage at the Fred Hutchinson Cancer Research Center
4. (jezik: engleski) Webpage at Howard Hughes Medical Institute Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. februar 2012)
5. (jezik: engleski) BBC
6. (jezik: engleski) Curriculum vitae of Linda Buck
7. (jezik: engleski) Slideshow: Women Nobel Prize Winners in Science