Logor Krapje
Koncentracioni logor Krapje poznat i kao I logor koncentracionog logora Jasenovac ili kao logor Jasenovac br. 1, [1] nalazio se u Nezavisnoj Država Hrvatska (NDH) koncentracioni logor kojim su upravljale ustaše i pripadao je logorskom kompleksu koncentracionog logora Jasenovac koji se sastojao od pet logora. [1] Sagrađen je tokom Drugog svetskog rata u današnjem selu Krapje, oko dvanaest kilometara zapadno od Jasenovca. [1]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Formiran je u maju 1941. na livadama pored šume Gornja Krndija, u blizini sela Krapje, kada su dovedeni su prvi zarobljenici, uglavnom Srbi i Jevreji. Zatočenici su se nalazili u 3 drvene barake na stupovima, sojenica, ograđene bodljikavom žicom. Zbog poplave terena logor je obustavljen krajem 1941. godine, a preživeli zatočenici su prebačeni u Jasenovac. [2] Masovna ubijanja zatočenika vršena su u šumi Gornja Krndija, a mnogi su ubijeni već na putu od Jasenovca do Krapja. Oko 50 ustaša, čuvalo je te zatvorenike, koji su na svaki zastoj mučili zatvorenike, tukli ih kolcima i kundacima i dnevno ubijali pet do deset ljudi. Leševe su morali oni preživeli zakopati u obližnjoj šumi. Najpre su bili likvidirani bolesni zatvorenici, potom i stariji. [3]
U logoru je najpre bilo nekoliko hiljada ljudi, ali je većina pomrla što zbog nasilja, što zbog gladi i bolesti i teškog rada. Svedočenja kažu da su zarobljenici stigli u logor 23. avgusta 1941. "Ustaše su dobile nalog od svojih pretpostavljenih da se ti ljudi po mogućnosti što prije likvidiraju na neki vješt način, koji bi više ličio na prirodnu smrt. Od nekoliko hiljada u Krapju, jedva nas je došlo u Mlaku tri stotine. Tu smo zimi 1942. sjekli drva", rekao je dr Pišta Policer u svom svedočenju. [3]
Komandanti ta dva logora bili su Ante Marić i Ivan Ranko, a logor je osiguravala 22. ustaška vojnica.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Dr Nikola Nikolić (1975), Jasenovački logor smrti, NISP „Oslobođenje“, Sarajevo, str. 193-194, str. 19, str. 21-23
- Mirko Peršen, (1990), Ustaški logori, Globus, Zagreb, str. 129, str. 129-130
- OBELEŽAVANjE NA PROSTORU SPOMEN-PODRUČJA JASENOVAC (1966-1990), Odbor za razvoj Spomen-područja Jasenovac 1989. godine, Protiv zaborava i tabua,Vladimir Dedijer, str. 329
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v Gottfried Niemietz: Jasenovac – das jugoslawische Auschwitz und der Vatikan. Ausgabe 1 von Reihe Unerwünschte Bücher zum Faschismus. 6. Auflage, Ahriman, Freiburg im Breisgau 1988, . str. 140. ISBN 3-922774-06-7. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć). - ^ „Logor I Krapje | Jasenovac - virtuelni muzej” (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-07-09.
- ^ a b „Logor I Krapje | Jasenovac - virtuelni muzej” (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-07-09.
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
