Битка на Козари

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Операција Козара.
Операција Западна Босна (нем. West Bosnien), јуна - јула 1942
Део Народноослободилачке борбе
Споменик погинулим партизанима на Мраковици
Споменик погинулим партизанима на Мраковици
Време: 10. јун - 15. јули 1942.
Локација: планина Козара и Поткозарје
Резултат: Привремени успех осовинских снага; пробој обруча и делимична евакуација цивила
Узрок битке:
Промене у територији:
Цивилне жртве: око 68.500 мртвих (2.300 деце)[1]
Сукобљене стране
Yugoslav Partisans flag (1942-1945).svg НОП и ДВ Југославије Трећи рајх Немачки Вермахт
Хрватска Трупе НДХ
Заповедници
Коста Нађ, командант Оперативног штаба за Босанску Крајину Генераллајтнант Фридрих Штал (нем. Generalleutnant Friedrich Stahl), командант 714. дивизије, именован за заповедника Борбене групе Западна Босна
Ангажоване јединице
Други крајишки НОП одред
Прва крајишка ударна бригада
Први крајишки НОП одред
Борбена група „Западна Босна“: 714. дивизија (Немачка)
718. дивизија (Немачка) (делови)
717. дивизија (Немачка) (мањи делови)
самостални 659. инжињеријски батаљон
немачке територијалне, специјалне и пратеће јединице
1. горска дивизија НДХ
5. пјешачка пуковнија НДХ
Четнички одреди Радића, Марчетића и Дреновића
Јачина
6.000 31.000
Губици
2.500 избачених из строја 2.800 избачених из строја
{{{подаци}}}

Козара је, услед свог положаја у односу на савску, унску и врбаску комуникацијску линију, као и у односу на важан рудник Љубија, била област од великог значаја за окупациону управу током Другог светског рата. Стога су предузете бројне офанзивне операције против партизана на Козари. Међу њима се, како по жестини борби, тако и по застрашујућем страдању цивилног становништва, истиче операција Западна Босна, вођена од 10. јуна до 15. јула 1942. Стога изрази „Битка на Козари“ и „Козарачка епопеја“ у правилу реферишу на овај догађај.

Током пролећа 1942. партизански покрет у западној Босни је знатно ојачао. То је довело до заузимања Приједора и Љубије 16/17. маја и оснивања Прве крајишке бригаде 21. маја 1942. Иако се ово одвијало у периоду минималног немачког војног присуства у Југославији, пацификација постигнута у Србији и другим деловима Босне омогућила је немачкој команди формирање знатне борбене групе. Њу сачињавали делови 3 (од укупно 4) немачке дивизије, као и главнина управо формираног Првог збора (корпуса) НДХ.

Ове снаге су 10. јуна отпочеле концентричан напад на партизане из свих околних гарнизона. Након извршеног опкољавања, оне су формирале широке запречне појасе око Козаре и кренуле у систематско потискивање и изнуривање бранилаца. Одбрана, у почетку врло успешна, након десетак дана почела је да посустаје услед губитака, замора и нестанка муниције.

Партизански делови који су се нашли ван обруча, применили су две врсте дејстава ради помоћи опкољеним снагама. 3. и 4. батаљон упорно су покушавали да се пробију у обруч ради помоћи, што је и успело деловима 4. батаљона. Остале снаге, 1. и 2. батаљон бригаде, и 1, крајишки одред, покренуле су низ енергичних напада на околне гарнизоне ради привлачења на себе делова осовинске оперативне групе. Извршени су успешни напади на Добрљин, Босански Нови и Сански Мост.

Ово ипак није довело до слабљења и одвајања значајних ефектива оперативне групе Западна Босна. Довођењем појачања, притисак на опкољене снаге је појачаван, што је довело до кризе одбране.

Суочени с немогућношћу даљег одолевања, борци Другог крајишког одреда одлучили су се за пробој из обруча. Пробој кроз вишеструке утврђене линије обруча одиграо се 3. јула 1942. у југозападном делу Козаре, 15 km источно од села Међувође, у северозападној Босни.

Кроз све линије обруча пробио се знатан део Одреда и један део збега цивила (око 10.000 људи). Интервенцијом оклопних делова Немци су у зору затворили брешу, поново успоставили обруч, и већ следећег дана кренули у прочешљавање Козаре. Остатак одреда и цивили који су остали у обручу покушавао је да се спаси кријући се у планини. Већ првог дана ликвидирана је партизанска болница и побијено око 300 рањеника.

Поком наредне две недеље снаге Немаца и НДХ систематски су прочешљавале Козару и Поткозарје. карактеристика ове операције је посебно бруталан поступак према цивилном становништву. Један број ухваћених становника ликвидиран је на лицу места, док је већина транспортована у логоре. Била је очигледна намера да се подручје потпуно испразни од становништва, како би се партизани лишили базе и могућности преживљавања. Током операције преко 68.000 становника (око половина) депортована је у логоре. Укупан број цивилних жртава на Козари и Поткозарју износи око 35.000 људи, од чега је највећи део страдао управо у овој операцији и током интернације у логоре која је следила.

Увод[уреди]

Читав устанак на Козари је био важан за партизански покрет отпора током Другог светског рата. Касније је постао саставни део послератне југословенске митологије, која је славила јунаштво и мучеништво слабијих и лошије наоружаних партизана и цивила.

Неки историчари и публицисти ову операцију сматрају делом такозване Треће непријатељске офанзиве.

У пролеће 1942. партизани у централној и западној Босни су ослободили Босански Петровац, Дрвар, Гламоч и Приједор. 20. маја је основана I крајишка бригада, а следећег дана је добила тенкове и старе авионе. Слободна територија се простирала од реке Саве на југ до планина Козаре и Грмеча.

Након смиривања постигнутог у Србији и источној и централној Босни, немачки штабови опуномоћеног заповедника у Србији и команданта југоистока били су у могућности да, иако у великој оскудици снага, уз употребу усташа и домобрана организују операцију на Козару као најактивније жариште противосовинске борбе. Партизански одред на Козари угрожавао је виталне комуникације у долинама Саве, Врбаса и Сане. Немачки оперативни план предвиђао је уништење партизана, као и депортовање становништва и уништење материјалне базе за опстанак партизана на Козари.

Осовинске снаге су бројале 11.000 официра, подофицира и војника Вермахта, 20.000 усташа и домобрана, а Мађари су учествовали са 5 топовњача речне флотиле. 2000 четника Драже Михајловића (групе Дреновића и Марчетића) употребљени су за обезбеђење позадине. Партизанска формација на Козари, Други крајишки партизански одред, бројала је око 3.000 војника, али је регрутовала резерве из 60.000 цивила на слободној територији.

Након интезивне битке, у ноћ 3. јула неке партизанске јединице су пробиле обруч, али је главна група следеће ноћи опет остала опкољена и углавном је уништена. Само неколико стотина бораца са делом становништва пробило је обруч и успело да се извуче према планини Грмеч. Велики број оних који се нису успјели провући кроз обруч пали су у руке усташама и Немцима, и тада су почињени велики злочини над њима. На месту пробоја обруча, у југозападном делу Козаре данас се налази споменик назван "Патрија".

Жртве су усташе убијале клањем на лицу места непосредно након заробљавања или маљевима на обали Саве код Босанске Дубице, а неки су по захтеву немачких власти, првенствено Глеза фон Хорстенауа, одведени на рад у Немачку. Међу овима је проценат преживљавања био знатно већи. Преостали су одведени у хрватске концентрационе логоре, махом у Јасеновац и Стару градишку.

После заробљавања народ је транспортован делимично у Јасеновац, а делимично у оближње привремене логоре код Босанске Дубице, Костајнице и друге одакле је затим пребациван у Јасеновац у групама по неколико хиљада људи. Жртве су убијане одмах. Према сведочењима Јевреја сабраним у књизи "Сећања Јевреја на логор Јасеновац" усташе су се брзо решиле огромног људства са Козаре. Према тим сведочењима, усташки кољачи су се тих дана највећих покоља Козарчана „по цели дан вуцарали по логору и смејали се пред заточеницима, пјевали и хвалили се како су данас имали много посла“.

По усташким и немачким документима у козарачкој офанзиви заробљено је 68.000 људи. Спомен парк Козара прикупио је непотпуни списак од 33.398 побијених козарачких цивила док судбина многих несталих ни до данас није позната.

Око 900 преживелих партизана је основало Пету крајишку бригаду. У исто време, главнина партизана са Титом се кретала из источне у запдну Босну. За време офанзиве, Први крајишки одред и делови Прве крајишке бригаде извршили су нападе на Босански Нови, заузели Босанску Крупу, и извршили већи број других напада у циљу смањивања притиска на Козару. Непосредно након операције, 31. јула ослобођен је Кључ, а са доласком пролетерских бригада створена је пространа слободна територија.

Крвава епопеја на Козари претворила је ову планину у легенду. Она је постала симбол партизанског отпора и страдања. О Козари је након рата написано на десетине књига, на Козари подигнут монументални споменик.

Током осамдесетих откривено је да је тадашњи аустријски председник и бивши први човек Уједињених нација Курт Валдхајм заправо некадашњи нацистички официр умешан у ратне злочине те да је учествовао у усташко-немачкој операцији на Козари. То је подстакло појачано интересовање страних публициста и новинара за крваву драму на Козари, а књиге о козарачкој епопеји преведене су на многе светске језике.

План операције[уреди]

Ангажоване снаге[уреди]

Осовинске снаге[уреди]

Немци су у том периоду располагали врло скромним ефективама у Југославији. Стога су били принуђени да за ову операцију окупе прилично разнородне снаге. Према истраживању Антуна Милетића, њихове снаге сачињавали су:

Састав и јачина Борбене групе »Западна Босна« био је следећи:
6. јуна 1942.
Оперативни штаб Борбене групе »Западна Босна« 123 војника
721. пп (без 1. батаљона), око 1900 војника
661. арт. дивизион (без 4. бат.) 522 војника
1. бат. 750. пп 683 војника
1. тенк. бат. 202. окл. пука (без 1. чете) 699 војника
3. чета 659. инж. бат. 127 војника
вод брд. топ. 670. арт. дивиз. (два топа) око 40 војника
924. ландесшицен бат. 495 војника
Мађарска дунавска флотила 254 војника
Оклопни воз 23 40 војника
Укупно око 4883 војника

Овој Борбеној групи су биле потчињене или су је помагале још и ове снаге:

8. грађевински ландесшицен бат. (Штаб и 2. и 6. чета под командом мајора Шлебаха) 348 војника
Велика ауто-колона 4/614 (могућност 30 т) 20 војника
Мала ауто-колона 878 (3 камиона, 8 6). 5 војника
Чета за дотур, око 65 војника
Санитетско-армијска екипа (1 ауто, 5 болничких кола и 1 камион) 8 војника
Ветеринарско одељење 718. пд 10 војника
Вод војне полиције 31 војник
Војна пошта у Окучанима око 10 војника
Железничко-инжињеријско одељење 11 војника
Две грађевинске групе 23 војника
Укупно 531 војник

Као појачање Борбеној групи »Западна Босна« 24. јуна 1942. године је придодат:

Опреативни штаб »Боровски« (Штаб 704. п. дивизије), ојачан 149 војника
734. пп 2152 војника
1. бат. 721. пп, око 550 војника
Штаб и 2, 3. и 4. бат. арт. див., око 522 војника
3. бат. 670. арт. див., око 157 војника
4. бат. 661. арт. див., око 157 војника
1. чета тенк. бат. 202. оки. пука 67 војника
659. инж. бат. (без 1. чете и 1. вода) 308 војника
Транспортна колона (10 возила) 20 војника
Одељење за везу 704. 15 војника
Одељење војне поште 704. 15 војника
Музика 704. пд 28 војника
Укупно 4155 војника

У оквиру Борбене групе »Западна Босна« придодаване су или су је потпомагале у различитим временским приликама још и ове снаге:

Специјална чета 800. пука »Бранденбург« (од 18. до 29. јуна) 300 војника
Чета за везу 3. бат. 521. пука везе (од 24. јуна) 156 војника
1. бат. 737. пп (од 5. јула) 550 војника
1. бат. помоћне полиције (две чете од 11. до 21. јула) 240 војника
2. бат. помоћне полиције (три чете од 11. до 21. јула) 360 војника
Укупно 1606 војника

Од 5. јуна 1942. године до даљег потчињавају се у тактичком погледу новоформираном Оперативном штабу Борбене групе »Западна Босна« у Бањој Луци следеће усташко-домобранске јединице:

Преко потпуковника Сколибер Славка чији се штаб налази у Босанској Дубици: 2. бат. 5. пп и 9. чета 5. пп, 9. чета 11. пп и 1. батер. 4. арт. дивизиона; .
1. брдска (горска) дивизија преко њеног команданта пуковника Перичић Стјепана са штабом у Петрињи, јачине 4.888 војника;
3. брд. здруг (горски здруг) преко њеног команданта пуковника Рупчић Мате са штабом у Бањој Луци, јачине 3.432 војника;
Бањалучки здруг преко њеног команданта пуковника Ивана Брозови-ћа са штабом у Бањој Луци, јачине 5.609 војника;
Авио-група »Ценић« преко њеног команданта мајора Ценић Ивана са штабом у Бањој Луци, јачине 67 војника;
3. техничка чета железничког бат. са штабом у Бос. Новом; .
Преко Команде I збора (корпуса) у Сиску под командом генерала Румлер Драгутина: .
Јединице за осигурање пруге Костајница — Бос. Нови и против, авион, чета, 5. и 25. чета 2. пп, 3. чета 4. усташког бат., 9. чета и 7. чета 12. пп; .
Посада у Двору на Уни: 1. чета 1. јуришног бат., 4. усташки батаљон без 3. и 4. чете и 7. усташки бат. .
Посада у Добрљину: 3. бат. 2. пп без 9. и 11. чете; .
Посада у Бос. Новом: бат. 12. пп без 10. и 12. чете, 1. и 2. чета 2. жандармеријског (оружничког) бат., 10, 13, 18. и 19. чета 11. пп, 3. батер. 1. арт. див., 1. вод 1. батер. 8. арт. див. .
Три сабиралишта рањеника, једно хируршко одељење и један санитетски вод. Ове санитетске јединице имају се до 13. јуна распоредити, и то: једно сабиралиште рањеника у Бањој Луци, једно сабиралиште рањеника у Бос. Новом, једно сабиралиште рањеника и једно хируршко одељење у Костајници, а један санитетски вод у Новској
Укупно војника НДХ 17.917 официра, подофицира и војника
Укупно војника Вермахта око 11.000 официра, подофицира
Са свим овим снагама сарађивало је и учествовало у борби на спољњем обручу и запречним линијама и око 2.000 четника Драже Михаиловића.
Заједно око 31.000 људи

[2]

Снаге НОВЈ[уреди]

Прва фаза: опкољаање[уреди]

Дејства снага НОВЈ ван обруча[уреди]

Друга фаза: пробој[уреди]

Трећа фаза: операција чишћења[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Kozara u narodnooslobodilačkoj borbi i socijalističkoj revoluciji : (1941-1945) : radovi sa naučnog skupa održanog na Kozari (Mrakovica) 27. i 28. oktobra 1977 godine u okviru proslave Titovih jubileja i 35 godišnjice kozarske epopeje