Логор Хрватска Дубица
Концентрациони логор Хрватска Дубица или Логор Дубичке кречане је био концентрациони логор на територији постојеће фашистичке Независне Државе Хрватске (НДХ) 1941-1945. [1] [2] Логор, којим су управљали крајње десничарске усташе, налазио се недалеко од Хрватске Дубице. Интернирани су углавном били Срби, Јевреји и Роми.
Историја[уреди | уреди извор]
У присуству родбине страдалих у логору, верници и чланови Већа српске националне мањине оптштине Хрватска Дубица присуствовали су парастосу за страдале у логору, који је служио г. Славиша Симаковић протојереј ставрофор парох костајничко-дубичке. [3]
Логор се налазио на левој страни пута Дубица - Костајница, непосредно код села Баћин, 20 км југоисточно од Јасеновца и око 3 км од Хрватске Дубице. Јасеновачке усташе су оградиле кућу са шталом и баштом Јове Биуковића, власника Кречана и кућу Илије Шабаља. Ограђена површина била је око 3000 квадратних метара. На десној страни пута налазиле су се три кречне пећи опасане бодљикавом жицом. У Кречанима се пекао кречњак који је коришћен у грађевинарству и за покривање масовних гробница у Кречанима и другим логорима. Јово Биуковић, окован на ногама, власник Кречана, учио је друге логораше печењу креча. [4]
У овим каменоломима кречњака вршене су и масовне ликвидације логораша, о чему говоре гробнице у близини каменолома кречњака. Једна пећ ове Кречане сачувана је до данас. [5] На пољима, у околним логорима и уз Уну из масовних гробница, 1957. године откопано је 7.150 скелета жртава. Избројане су 6.774 лобање, од којих је преко 300 дечијих. Проналажење и ископавање масовних гробница организовао је Гојко Бузаџић, председник Општине Дубица. У организацији општинског одбора Савеза бораца НОР-а 04.08.1957. посмртни остаци жртава су сахрањени. Страдали су из села Банија, Козарска Дубица, Подкозарје, али и из околних сремскомитровичких села. Управник логора био је Бено Дамјан, а заменик Жаро Марко. [4]
Логор Дубичке Кречане уништиле су усташе и 105. јегерска дивизија немачког Вермахта, непосредно пред ослобођење 4. маја 1945. године. Данас је сачувана једна пећ ове кречане. [4][5]
Литература[уреди | уреди извор]
- OBELEŽAVANjE NA PROSTORU SPOMEN-PODRUČJA JASENOVAC (1966-1990), Odbor za razvoj Spomen-područja Jasenovac 1989. godine, Protiv zaborava i tabua,Vladimir Dedijer, str. 330-331
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Gerd R. Ueberschär: Orte des Grauens: Verbrechen im Zweiten Weltkrieg. Primus-Verlag, 2003, . стр. 51. ISBN 3-89678-232-0. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ). - ^ Alexander von Plato, Almut Leh, Stiftung "Erinnerung, Verantwortung und Zukunft": Hitlers Sklaven: lebensgeschichtliche Analysen zur Zwangsarbeit im internationalen Vergleich. Böhlau-Verlag, 2008, . стр. 498. ISBN 978-3-205-77753-3. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ). - ^ „VSNM Hrvatska Dubica, 21.04.2019, Služen parastos na Dubičkim / Baćinskim krečanama | D.I.C. Veritas” (на језику: бошњачки). Приступљено 2022-07-09.
- ^ а б в „Sjećanje na žrtve ustaškog logora Dubičke krečane”. Banija Online (на језику: српски). Приступљено 2022-07-10.
- ^ а б „Dubičke krečane | Jasenovac - virtuelni muzej” (на језику: српски). Приступљено 2022-07-09.