Malo ratno ostrvo
| Malo ratno ostrvo | |
|---|---|
IUCN kategorija III (spomenik prirode) | |
 Pogled na Malo ratno ostrvo | |
  | |
| Mesto | Zemun, Beograd  |
| Koordinate | 44° 49′ 24.016″ N 20° 26′ 15.817″ E / 44.82333778° S; 20.43772694° I |
| Osnovano | 8. aprila 2005. godine |
| Upravljačko telo | JKP „Zelenilo Beograd“ |
Malo ratno ostrvo ili Konjsko ostrvo je ada u Beogradu, koja se nalazi na ušću reke Save u Dunav i pripada opštini Zemun.
Lokacija[uredi | uredi izvor]
Ostrvo pripada opštini Zemun i nalazi se između južne obale Velikog ratnog ostrva i desne obale Dunava u opštini Novi Beograd u blizini ušća Save u Dunav.[1]
Karakteristike[uredi | uredi izvor]
Malo ratno ostrvo nastalo je viševekovnim gomilanjem peska, šljunka i mulja koje je Dunav nosio i na ovom prostoru zbog male brzine i pada terena taložio.[2] Za razliku od Velikog ratnog ostrva, ovo ostrvo imalo je stabilniju i čvršću podlogu, a prilikom rasta vode ređe je plavljeno i tokom istorije zbog toga prestavljalo je sigurnije mesto od Velikog ratnog ostrva.[2] Zbog svoje stabilnosti i manje rastresitog zemljišta nego na susednom ostrvu, beogradski trgovci su na Malom ratnom ostrvu držali svoje konje, pa od tada i datira naziv „Konjsko ostrvo”. Naziv Ratno ostrvo dobilo je tokom opsade Beograda 1717. godine, tokom Balkanskih ratova, kada ga je koristila srpska vojska, a po nekim izvorima koristili su ga i Austrougari tokom Prvog svetskog rata.[3]
Nakon Prvog svetskog rata, Malo i Veliko ratno ostrvo su izgubili vojni značaj, pa su nazvani „Konjska ada“ i „Sirotinjsko ostrvo“.[4] U to vreme na ostrvu su bile podignute sojenice najsiromašnijih stanovnika Zemuna, a ostrvo je bilo u celosti obrađivano i imalo je veliki značaj za prehranu stanovništa. Na livadama ostrva gajio se kukuruz i lubenica, sa kojima se trgovalo na gradskim pijacama.[5][6][7]
Ostrvo je bilo znatno veće pre Drugog svetskog rata. Kada je 1948. počela gradnja Novog Beograda, pesak sa ostrva je transportovan na kopno pomoću velikih transportnih traka i koristio se za pokrivanje močvara na kojoj je trebalo da se izgradi Novi Beograd.[8][3] Prilikom tog procesa, ostrvo se smanjilo i danas se ponekad pesnički kaže kako je Novi Beograd „grad na ostrvu“.[9]
Ono što je ostalo od ostrva je uglavnom tanak pojas zemlje, dužine od oko 300 metara i širine od oko 60 metara. Ostrvo je potpuno pokriveno vegetacijom (drvećem topole) i nepristupačno je za posetioce, ali se može lepo posmatrati sa restorana na obali Dunava.[3] Danas Malo ratno ostrvo ima izuzetno malu površinu i prepušteno je reci i pticama, na njemu se ne sprovode bilo kakve intervencije, čak ni naučnoistraživačka delatnost, a za vreme većih vodostaja biva u potpunosti potopljeno.[10]
Zbog razvijene vegetacije i netaknute prirode na ostrvu boravi veliki broj ptica od međunarodog značaja kao što su patka pupčanica, patka njorka, žuta pliska, mali gnjurac, žuta čaplja i mnoge druge vrste.[11] Zajedno sa Velikim, Malo Ratno ostrvo se nalazi u nebranjenoj plavnoj zoni Dunava i zato nepodesni za urbanizaciju ostali su bez direktnog uticaja urbane zone Beograda, koji ih okružuje u dužini od dve trećine obale. Ostrva su ostala kao zelena oaza relativno sačuvane prirode koja poseduje raznolikost i bogatstvo živog sveta, karakteristično za nekada široke plavne zone Dunava i Save. Veliko i Malo Ratno ostrvo imaju, među očuvanim vlažnim staništima koja se nalaze u Beogradu najveću raznovrsnost u brojnosti životinjskih vrsta, posebno ptica, i biljnih vrsta vezanih za močvarna staništa.[12]
Klima[uredi | uredi izvor]
Prosečna godišnja temperatura vazduha na ostrvu je 12,5 °C, dok je u prosek u vegetacionom periodu 19,2 °C. Tokom jula, koji je najtopliji mesec, prosečna temperatura iznosi 23 °C, dok u januaru koji je najhladniji, iznosi 1,4 °C. Prosečna količina padavina iznosi 690,9 mm vodenog taloga, a tokom vegetacionog perioda 391,9 mm vodenog taloga.[8]
| Klima Malog ratnog ostrva (1981—2010) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Pokazatelj \ Mesec | Jan. | Feb. | Mar. | Apr. | Maj | Jun | Jul | Avg. | Sep. | Okt. | Nov. | Dec. | God. |
| Apsolutni maksimum, °C (°F) | 20,7 (69,3) |
23,9 (75) |
28,8 (83,8) |
32,2 (90) |
34,9 (94,8) |
37,4 (99,3) |
43,6 (110,5) |
40,0 (104) |
37,5 (99,5) |
30,7 (87,3) |
28,4 (83,1) |
22,6 (72,7) |
43,6 (110,5) |
| Maksimum, °C (°F) | 4,6 (40,3) |
7,0 (44,6) |
12,4 (54,3) |
18,0 (64,4) |
23,5 (74,3) |
26,2 (79,2) |
28,6 (83,5) |
28,7 (83,7) |
23,9 (75) |
18,4 (65,1) |
11,2 (52,2) |
5,8 (42,4) |
17,4 (63,3) |
| Prosek, °C (°F) | 1,4 (34,5) |
3,1 (37,6) |
7,6 (45,7) |
12,9 (55,2) |
18,1 (64,6) |
21,0 (69,8) |
23,0 (73,4) |
22,7 (72,9) |
18,0 (64,4) |
12,9 (55,2) |
7,1 (44,8) |
2,7 (36,9) |
12,5 (54,5) |
| Minimum, °C (°F) | −1,1 (30) |
−0,1 (31,8) |
3,7 (38,7) |
8,3 (46,9) |
13,0 (55,4) |
15,8 (60,4) |
17,5 (63,5) |
17,6 (63,7) |
13,5 (56,3) |
9,0 (48,2) |
4,2 (39,6) |
0,2 (32,4) |
8,5 (47,3) |
| Apsolutni minimum, °C (°F) | −26,2 (−15,2) |
−15,4 (4,3) |
−12,4 (9,7) |
−3,4 (25,9) |
2,5 (36,5) |
6,5 (43,7) |
9,4 (48,9) |
6,7 (44,1) |
4,7 (40,5) |
−4,5 (23,9) |
−7,8 (18) |
−13,4 (7,9) |
−26,2 (−15,2) |
| Količina padavina, mm (in) | 46,9 (1,846) |
40,0 (1,575) |
49,3 (1,941) |
56,1 (2,209) |
58,0 (2,283) |
101,2 (3,984) |
63,0 (2,48) |
58,3 (2,295) |
55,3 (2,177) |
50,2 (1,976) |
55,1 (2,169) |
57,4 (2,26) |
690,9 (27,201) |
| Dani sa padavinama (≥ 0.1 mm) | 13 | 12 | 11 | 13 | 13 | 13 | 10 | 9 | 10 | 10 | 12 | 14 | 139 |
| Dani sa snegom | 10 | 7 | 4 | 1 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 3 | 8 | 33 |
| Relativna vlažnost, % | 78 | 71 | 63 | 61 | 61 | 63 | 61 | 61 | 67 | 71 | 75 | 79 | 68 |
| Sunčani sati — mesečni prosek | 72,2 | 101,7 | 153,2 | 188,1 | 242,2 | 260,9 | 290,8 | 274,0 | 204,3 | 163,1 | 97,0 | 64,5 | 2.111,9 |
| Izvor: RHZ[13] | |||||||||||||
Zaštita područja[uredi | uredi izvor]
Prirodno dobro Veliko ratno ostrvo koje se sastoji od Velikog i Malog ratnog ostrva, proglašeno je za predeo izuzetnih odlika od 8. aprila 2005. godine.[14] Povereno je na upravljanje Javnom komunalnom preduzeću Zelenilo-Beograd i Upravi opštine Zemun.[15] Odluku o zaštiti donela je Skupština grada Beograda na predlog Sekretarijata za zaštitu životne sredine. Zaštićeno prirodno dobro Veliko ratno ostrvo sastoji se od dve ade, Velikog i Malog ratnog ostrva.[16] Ostrvske vode proglašene su prirodnim ribljim plodištem u okviru ribarskih područja „Dunav III“ i „Sava II“.[17]
Zajedno sa Malim, Veliko ratno ostrvo stavljeno je pod zaštitu radi očuvanja živopisnih pejzažnih obeležja i nenarušenih primarnih predeonih vrednosti od izuzetnog značaja za očuvanje staništa, prirodnih retkosti, retkih i ugroženih ptica močvarica i radi zaštite reprezentativne morfološke i geološke tvorevine rečnog ostrva koje je nastalo kao produkt fluvijalne faze u faciji korita, koje ima ekološki, kulturno-istorijskih i rekreativni značaj za grad Beograd.[18][19]
Zona zaštite prirode (režim zaštite I stepena) ima karakter specijalnog rezervata prirode i obuhvata Malo ratno ostrvo u celini, zonu priobalja Velikog ratnog ostrva, šumski kompleks, vlažna područja unutar Velikog ratnog ostrva i vodene površine oko Malog ratnog ostrva.[20]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Beograd — plan grada; M@gic M@p. 2006. ISBN 978-86-83501-53-3.
- ^ a b „Istorija prestonice koju malo ko ovo zna: U Beogradu i danas postoji Konjsko ostrvo”. dnevno.rs. 15. 4. 2016.
- ^ a b v „Život i smrt Malog ratnog ostrva”. 011info.com. Pristupljeno 25. 5. 2020.
- ^ „Veliko ratno ostrvo: Mesto početka vojne pobede”. danas.rs. 22. 4. 2018.
- ^ „Svaki dan se kupate na Lidu, a nemate pojma kakve sve tajne krije Veliko ratno ostrvo!”. telegraf.rs. Pristupljeno 10. 9. 2016.
- ^ „Veliko ratno ostrvo – Beogradska oaza za ljubitelje prirode”. kreativnozabavno.com. 5. 8. 2018.
- ^ "Politika", 7. avg. 1939
- ^ a b „GJ Veliko Ratno Ostrvo - Uprava za šume Republike Srbije”. upravazasume.gov.rs. Pristupljeno 7. 6. 2019.
- ^ Đarmati et al. 2006, str. 9.
- ^ „Urbani ekoturizam kao koncept optimalnog razvoja PIO „Veliko ratno ostrvo“” (PDF). scindeks-clanci.ceon.rs. Pristupljeno 25. 5. 2020.
- ^ „Misterija Malorg ratnog ostrva u Beogradu”. telegraf.rs/. Pristupljeno 25. 7. 2015.
- ^ „Prirodno dobro Veliko ratno ostrvo”. zelenilo.rs. Arhivirano iz originala 07. 09. 2018. g. Pristupljeno 8. 6. 2019.
- ^ „Monthly and annual means, maximum and minimum values of meteorological elements for the period 1981–2010 – Belgrade”. Hydrometeorological Service of Serbia. Pristupljeno 13. 11. 2017.
- ^ „Prirodno dobro "Veliko ratno ostrvo” stavljeno pod zaštitu Skupštine grada”. Arhivirano iz originala 26. 07. 2011. g. Pristupljeno 12. 6. 2019.
- ^ „Bogatstvo Velikog ratnog ostrva”. Politika. 19. 3. 2008.
- ^ „Divlja lepota u srcu Beograda – Veliko ratno ostrvo”. portalmladi.com. Pristupljeno 10. 6. 2019.
- ^ „Službeni glasnik RS“, br. 76/94 i 79/2002.
- ^ „Rešenje o stavljanju pod zaštitu prirodnog dobra Veliko ratno ostrvo”. demo.paragraf.rs. Pristupljeno 16. 6. 2019.
- ^ „Veliko ratno ostrvo – raj za ptice iz Sibira”. Politika. 14. 7. 2018.
- ^ „Na skriveno te vodim mesto - Veliko ratno ostrvo”. medias.rs. 20. 5. 2016.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Mala enciklopedija Prosveta (3 izd.). Beograd: Prosveta. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
- Marković, Jovan Đ. (1990). Enciklopedijski geografski leksikon Jugoslavije. Sarajevo: Svjetlost. ISBN 978-86-01-02651-3.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Život i smrt Malog ratnog ostrva 011info.com
