Noćni vukovi

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Noćni vukovi
Nočnыe Volki Nochny'ye Volki
Datum osnivanja1989.
Pravni statusAktivan
LokacijaRusija (bivši Sovjetski Savez) i druge bivše sovjetske teritorije, Ukrajina, Letonija, Nemačka, Bugarska, Srbija, Australija, Rumunija, Slovačka, Belorusija, Filipini, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Češka Republika i Severna Makedonija
PredsednikAleksandar Zaldostanov
Međunarodno članstvoProcenjuje se da ima 7.000 članova širom sveta
Veb-sajthttps://nightwolves.ru/nw/
Noćni vukovi

Noćni vukovi (Rus. Nočnыe Volki, Nochnye Volki) ili Moto klub Noćni vukovi su ruski motociklistički klub koji je osnovan u okolini Moskve 1989. godine. Ima međunarodni status sa najmanje 45 filijala širom sveta.[1]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Klub je počeo da se formira od mešavine ljubitelja rok muzike i entuzijasta motocikala koji su držali tada ilegalne rok koncerte u Moskvi (pogledajte Cenzura u Sovjetskom Savezu) još 1983.[2] Do 1989. godine klub je konsolidovan kao neformalna motociklistička grupa koja je nosila ime "Noćni vukovi", tokom ere Perestrojke u Sovjetskom Savezu. Postao je prvi zvanični biciklistički klub u SSSR- u. Od početka 2018. godine, Noćni vukovi imaju ogranke u Rusiji, Ukrajini, Letoniji, Nemačkoj, Bugarskoj, Srbiji, Rumuniji, Australiji, Slovačkoj, Belorusiji, Filipinima, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Češkoj Republici i Severnoj Makedoniji.[1] Aleksandar Zaldastanov (poznat i kao Hirurg) postao je vođa kluba 1989. godine.

Klub vodi više rok klubova i organizuje mnoge rok koncerte u Rusiji. Takođe vodi nekoliko salona za tetoviranje i jedan je od osnivača godišnje Međunarodne moskovske konvencije o tetovažama. Godine 1995. pokrenuli su liniju odeće „Wolf Wear“ i osnovali radnju „Wolf Engineering“. Okuplja mehaničare i opšte entuzijaste motocikala iz cele Rusije, vodi nekoliko servisa motocikala i prilagođenih radnji, a takođe je razvio motocikl Wolf-Ural (Volk-Ural) zajedno sa proizvođačem IMZ-Ural.[3] Obično voze Harli-Dejvidsone.[4] Još jedna filijala je i trkački tim "Wolf Racing" koji je nastao 2001. godine i učestvuje i organizuje razne događaje u Rusiji.

Član Noćnih vukova, Valeri Beli, ubijen je iz vatrenog oružja u sporu sa rivalskim bajkerskim klubom Three Roads u novembru 2012.[5] Predsednik Čečenije Ramzan Kadirov pridružio se grupi u avgustu 2014.[6] U maju 2015. Zaldastanov je otvorio čečenski ogranak grupe u Groznom i imenovao Kadirova za njenog počasnog vođu.[7]

Noćni vukovi su postavili kompleks u Slovačkoj u blizini Bratislave, nedaleko od češke granice, u kojem su smešteni stari tenkovi i oklopna vozila.[8]

Aktivizam[uredi | uredi izvor]

Klub se već dugo interesuje za politički i društveni život Rusije, baveći se društvenim pitanjima mladih,[9] uspostavljanje bliskih veza sa Kremljom i radi na uspostavljanju prijateljstva sa predsednikom Putinom.[10] Oni su takođe doprineli invaziji na Krim tako što su patrolirali ulicama poluostrva sa neobeleženim vojnicima poslatim iz Rusije[11][12][13] i borili se na proruskoj strani u ratu u Donbasu.[14] Oni su povezani sa Ruskom pravoslavnom crkvom i nekoliko puta godišnje hodočaste motorima na sveta ruska pravoslavna mesta.[15] 

Odnos sa Kremljom[uredi | uredi izvor]

Klub ima bliske veze sa Vladimirom Putinom i generalno gaje ruski nacionalistički osećanje.[4][16][17] Putin ih je opisao kao svoje „prijatelje“ i sam se pojavljivao na njihovim mitinzima, vozeći Harli-Dejvidson.[18] Istoričar Univerziteta Jejl Timoti Snajder veruje da on služi "kao paravojna i propagandna ruka Putinovog režima".[19]

Noćne vukove finansira Kremlj, primajući „nekoliko stotina miliona rubalja godišnje“ prema izveštaju iz 2013.[4] U maju 2015, Aleksej Navaljni je tvrdio da je ruska vlada dala grupi 56 miliona rubalja u prethodnih godinu i po dana.[20][21] Noćni vukovi su u oktobru 2015. dobili donaciju od 12.000.000 rubalja od ruske vlade za „izgradnju omladinskog centra „Patriot“ u Sevastopolju na Krimu“.[22]

Noćni vukovi su pominjani kao „Putinovi anđeli“ u izveštavanju zapadnih medija 2015.[23]

Intervencija u Ukrajini[uredi | uredi izvor]

Pripadnici Noćnih vukova borili su se na strani proruskih militanata tokom Krimske krize i rata u Donbasu. Blokirali su glavne puteve ka Sevastopolju[24] i učestvovali u napadima na postrojenje prirodnog gasa i štab mornarice u gradu.[25] U aprilu 2015, agencija Frans pres je navela da se Aleksej Vereščjagin borio protiv ukrajinskih vladinih snaga u Lugansku.[18]

Emisija[uredi | uredi izvor]

Njihovu emisiju iz avgusta 2014. u Sevastopolju, koja podržava aneksiju Krima od strane Rusije i prikazuje Ukrajinu kao zemlju koju kontrolišu fašisti, pratilo je oko 100.000 ljudi, a prenosila je ruska državna televizija.[26][27]  

Tokom svojih novogodišnjih emisija za decu, Noćni vukovi su prikazali Zapad kao zaveru da uništi Rusiju.[20][21] U intervjuu za RIA Novosti iz januara 2015. Zaldastanov je izjavio da „Kada deca dođu kod nas, mi ne smanjujemo troškove za specijalne efekte ili napore da deci prenesemo osećaj istinskog pokreta i opasnosti“.[21]

Sankcije[uredi | uredi izvor]

Kanada[uredi | uredi izvor]

Kanada je dodala Zaldastanova na svoju listu sankcija u februaru 2015.[28][29] Noćni vukovi su uključeni u junu 2015.[30]

Nemačka i Poljska[uredi | uredi izvor]

2015. godine, kada su Noćni vukovi planirali da proslave „ Dan pobede“ — pobeda nad Trećim rajhom u Velikom otadžbinskom ratu — 9. maja putovanjem iz Moskve u Berlin, vlada Poljske im nije dozvolila ulazak u zemlju zbog aktivne podrška članova kluba Putinu, a Nemačka je ukinula šengenske vize bajkerima.[31][32] Na putu za Berlin, uprkos problemima sa vizama, Noćni vukovi su obeležili smrt poljskih oficira koje je NKVD ubio u Katinu paljenjem sveća u njihovo ime 26. aprila,[33] iako su Noćni vukovi i njihov vođa otvorene pristalice Josifa Staljina, koji je naredio ubistva.[14]

Poljska organizacija motociklista koja sebe naziva Katyń Motorocycle Raid (KMR) kritikovala je zabranu i rekla da su Noćni vukovi već obavili dva takva putovanja u prošlosti, a poljsko javno mnjenje je podeljeno oko odluke, sa 38,7% podržalo, a 28,5% protiv.[34] Nakon zabrane, KMR je proglasio da će zapaliti sveće na grobovima palih vojnika Crvene armije u ime Noćnih vukova.[35] Porodice žrtava masakra u Katinju izjavile su da ne žele da budu povezane sa KMR-om.[36]

Bajkerima koji su hteli da uđu u Nemačku na međunarodnom aerodromu Šenefeld u Berlinu, ulazak je odbijen.[37] Dana 6. maja, jedan član, koji je pokušavao da uđe u Nemačku brodom iz Helsinkija u Travemunde, deportovan je u Finsku.[38]

Amerika[uredi | uredi izvor]

U decembru 2014. SAD su najavile sankcije Noćnim vukovima[39] zbog njihove umešanosti u napade na gasnu stanicu u Strikolkovi i štab ukrajinske mornarice u Sevastopolju, kao i regrutovanje boraca za rat u Donbasu.[39]

Pogledi[uredi | uredi izvor]

Noćni vukovi i državljani Češke položili su cveće na grobove vojnika Crvene armije poginulih tokom Praške ofanzive 1945. godine, Češka Republika, 7. maj 2016.

Na samom početku Noćni vukovi su često bili u sukobu sa drugim biciklističkim klubovima. Jevgenij Vorobjev, lider Three Roads, optužio ih je da su se previše politizovani. Predstavnik Anđela pakla u Rusiji rekao je za Moskva tajms: „Zovemo jedni druge braćom i izbegavamo da budemo povezani sa bilo kakvim verskim i političkim organizacijama, jer su to stvari koje dele ljude. Da bih izrazio svoje političke stavove, glasam.“[40]

Na Staljina[uredi | uredi izvor]

Prema Petru Pomerancevu, Noćni vukovi se dive Josifu Staljinu,[4] sovjetskom diktatoru i jednom od tri glavne savezničke vođa u Drugom svetskom ratu. Tokom vožnje do Berlina na miting povodom godišnjice završetka Drugog svetskog rata 2015. godine, istakli su crvene zastave sa Staljinovim portretima i uzvikivali zakletvu Crvene armije iz Drugog svetskog rata „Za otadžbinu! Za Staljina!“[18] Prema Alekseju Magisteru, predsedniku bajkerskog kluba povezanog sa Noćnim vukovima, „Mi nikome ne nanosimo štetu, mi samo poštujemo sećanje na one koji su pali da unište fašizam“.[18]

Protest protiv vožnje Noćnih vukova kroz Prag, Češka Republika, 7. maj 2016.

Tokom svoje vožnje do Berlina 2015. godine, Noćni vukovi su odali počast Staljinu na ruskom spomeniku poljskim ratnim zarobljenicima ubijenim u masakru u Katinu od strane NKVD-a po Staljinovom i Berijinom naređenju 1940.[41]

O antimajdanskim protestima[uredi | uredi izvor]

U januaru 2015, vođa grupe, rođen u Ukrajini Aleksandar Zaldastanov, izrazio je podršku ruskom pokretu protiv Majdana koji je rekao da je spreman da upotrebi nasilje kako bi zaustavio antivladine demonstrante.[42][43]  

O stranim zemljama[uredi | uredi izvor]

Noćni vukovi u Sofiji, Bugarska sa bugarskom i ruskom zastavom, 1. jul 2016

U intervjuu, Zaldastanov je rekao: „Prvi put smo pokazali otpor globalnom satanizmu, rastućem divljaštvu zapadne Evrope, jurnjavi ka konzumerizmu koji negira svaku duhovnost, uništavanju tradicionalnih vrednosti, svom ovom homoseksualnom govoru, ovoj američkoj demokratiji."[13]

U intervjuu sa finskim novinarom Juhom Portankorvom 2016. godine, Zaldastanov je rekao „Voleo bih da Finska ostane dobar sused Rusije. Voleo bih da Finci više veruju Rusiji nego Americi.“[44]

O LGBT osobama[uredi | uredi izvor]

U januaru 2015. Zaldastanov je sugerisao da bi „Smrt pederima“ mogao da bude alternativni naziv za ruski pokret protiv Majdana.[42] Na "Antimajdanskom" mitingu u Moskvi u februaru 2015. koji je organizovao Zaldastanov, popularni slogani su uključivali "Ne trebaju nam zapadna ideologija i gej parade!"[45]

Članstvo[uredi | uredi izvor]

Prema nekima od Noćnih vukova, potencijalni član mora biti muškarac, iz bivše sovjetske zemlje, pozvan od strane postojećeg člana, i mora učestvovati u klupskim događajima dve godine pre nego što postane član.[46]

Noćni vukovi tvrde da ne diskriminišu na verskoj osnovi.[46] Noćni vukovi su otvoreno homofobični i ne dozvoljavaju gej muškarcima da se pridruže klubu; ženama takođe nije dozvoljeno da se pridruže.[47]

Noćni vukovi imaju preko 7.000 članova, uključujući Ramzana Kadirova, predsednika Čečenske Republike.[48]

U Severnoj Makedoniji postoje Noćni vukovi.[49]

Mediji[uredi | uredi izvor]

Mark Galeoti, koji je pisao za The Moscow Times, opisao je Noćne vukove kao „studiju slučaja u Kremljovoj strategiji usvajanja i pripitomljavanja potencijalno neprijateljskih grupa i njihovog korišćenja upravo kao oruđa kontrole — takoreći kontrakulture“.[50]

Drugi pogled opisuje Ulsona Gunara u New Eastern Outlook, onlajn časopisu Instituta za orijentalne studije Ruske akademije nauka. Za njega, afera Noćni vukovi pokazuje sve veće licemerje Zapada.[51]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Abrams, P.; Lucas, M. (2003-05-27). „Poster Session 13: Surgery of LUT Dysfunction”. BJU International. 91: 90—94. ISSN 1464-4096. doi:10.1046/j.1464-410x.91.s2.14.x. 
  2. ^ „Erratum”. info. 16 (2). 2014-03-04. ISSN 1463-6697. doi:10.1108/info-03-2014-002. 
  3. ^ „ČETЫRE ЭPIZODA TERMALЬNOЙ ЭVOLЮCII ЭKLOGITOV MAKSЮTOVSKOGO KOMPLEKSA (Юžnый Ural)”. Geologiя i geofizika (15). 2019. ISSN 0016-7886. doi:10.15372/gig2019182. 
  4. ^ a b v g Pomerantsev, Peter; Harris, Claire (2016-09-01). „Autopsie d’un crime d’État”. Books. N° 79 (9): 44—50. ISSN 1967-7375. doi:10.3917/books.079.0044. 
  5. ^ Copley, Tom, (born 11 May 1985), Member (Lab) London Assembly, Greater London Authority, since 2012, Oxford University Press, 2012-12-01, Pristupljeno 2022-05-11 
  6. ^ Autobiography of Night, University of Pittsburgh Press, str. 21—21, Pristupljeno 2022-05-11 
  7. ^ Collins, Philip James, (born 16 May 1967), columnist, The Times, since 2009 (Deputy Chief Leader Writer, 2009–13, Chief Leader Writer, 2013–15); Associate Editor, Prospect, since 2015, Oxford University Press, 2007-12-01, Pristupljeno 2022-05-11 
  8. ^ „Weekly Report On Israeli Human Rights Violations in the Occupied Palestinian Territory (26 July – 01 August 2018)”. Human Rights Documents Online. Pristupljeno 2022-05-11. 
  9. ^ Bova, Yu.I.; Kryukovsky, A.S.; Lukin, D.S. (2017-12-15). „Frequency-Modulated Signal in an Ionospheric Plasma with Allowance for the Deflecting Absorption and the Effect of an External Magnetic Field”. Fizičeskie osnovы priborostroeniя. 6 (4): 34—45. ISSN 2225-4293. doi:10.25210/jfop-1704-034045. 
  10. ^ Christian, Noack (2015-04-15), Education : Russian, Amsterdam University Press, Pristupljeno 2022-05-11 
  11. ^ Simonia, Nodari (2006-04-13), The Pro-Putin Vote, Oxford University Press, str. 227—238, Pristupljeno 2022-05-11 
  12. ^ Conacher, J. B. (1987), The Palmerston Coalition, February 1855, Palgrave Macmillan UK, str. 1—28, ISBN 978-1-349-19001-0, Pristupljeno 2022-05-11 
  13. ^ a b Parfitt, Tom (2006). „Putin urged to address “Russia's curse””. The Lancet. 367 (9506): 197—198. ISSN 0140-6736. doi:10.1016/s0140-6736(06)68015-x. 
  14. ^ a b Selvey, Michael Walter William, (born 25 April 1948), Cricket Correspondent, The Guardian, 1987–2016, Oxford University Press, 2007-12-01, Pristupljeno 2022-05-11 
  15. ^ Berkeщuk, Іrina (2015-01-01). „SLOVOTVІRNІ ІNNOVACІЇ Z PREFІKSOЇDOM AVTO- TA ЇHNІ KOGNІTIVNІ HARAKTERISTIKI”. Studia Ukrainica Posnaniensia. 3: 19. ISSN 2300-4754. doi:10.14746/sup.2015.3.03. 
  16. ^ Spencer, Charles Easdale, (born 4 March 1955), theatre critic, Daily Telegraph, 1991–2014, Oxford University Press, 2007-12-01, Pristupljeno 2022-05-11 
  17. ^ Kidd, Frank S., (30 March 1878–12 May 1934), consulting surgeon; late Surgeon, London Hospital; Consulting Surgeon St Paul’s Hospital; Captain RAMC (T), Oxford University Press, 2007-12-01, Pristupljeno 2022-05-11 
  18. ^ a b v g Gürsel, Zeynep Devrim (2016-04-12), Agence France-Presse, University of California Press, str. 126—159, Pristupljeno 2022-05-11 
  19. ^ Snyder, Timothy (2018). The road to unfreedom : Russia, Europe, America. London. ISBN 978-1-84792-527-5. OCLC 1033621359. 
  20. ^ a b „Navalny arrest shows Russian indifference to optics”. Emerald Expert Briefings. 2021-01-18. ISSN 2633-304X. doi:10.1108/oxan-es258839. 
  21. ^ a b v Drywa, Anna (2016-03-01). „Damages paid to taxpayers for issuing an unlawful tax decision – public expenditure which may be avoided”. Financial Law Review. 1 (1): 23—37. ISSN 2299-6834. doi:10.1515/flr-2016-0003. 
  22. ^ Appendix, University Press of Kansas, str. 291—302, Pristupljeno 2022-05-11 
  23. ^ Barker, Thomas (2014), Hells Angels Motorcycle Club and the One Percenters, Springer International Publishing, str. 9—12, ISBN 978-3-319-07430-6, Pristupljeno 2022-05-11 
  24. ^ „Ramsar sites of the Crimea can suffer from military bases”. Climate Change and Law Collection. Pristupljeno 2022-05-11. 
  25. ^ Parfitt, Tom (2004). „Global Fund suspends payments to Ukraine”. The Lancet. 363 (9408): 540. ISSN 0140-6736. doi:10.1016/s0140-6736(04)15580-3. 
  26. ^ Solchanyk, Roman (2019-06-12), Language Demands in Belorussia and the Ukraine, Routledge, str. 194—203, ISBN 978-0-429-30719-5, Pristupljeno 2022-05-11 
  27. ^ Putin, Vladimir (2017-03-27), Reading 9.3 The Threat to Ukraine From the West, Routledge, str. 568—575, ISBN 978-1-315-23137-2, Pristupljeno 2022-05-11 
  28. ^ Federal Audit Criteria: Laws, Regulations, Audit Standards, John Wiley & Sons, Inc., 2015-09-12, str. 17—43, Pristupljeno 2022-05-11 
  29. ^ List of Interviews, Penn State University Press, 2002-12-02, str. 333—336, Pristupljeno 2022-05-11 
  30. ^ „Committee List”. 2015 IEEE Globecom Workshops (GC Wkshps). IEEE. 2015. doi:10.1109/glocomw.2015.7413953. 
  31. ^ Dupont, Juliette (2021-12-15). „Des visas Schengen à la carte ?”. Migrations Société. N° 186 (4): 29—42. ISSN 0995-7367. doi:10.3917/migra.186.0029. 
  32. ^ Ward, Jane (2015-07-31), Bars, Bikers, and Bathrooms, NYU Press, str. 51—82, Pristupljeno 2022-05-11 
  33. ^ Dolska, Anna (2009-12-15). „Bezpłatna gazeta „Echo Miasta” w kontekście funkcjonowania gazet bezpłatnych na polskim rynku w latach 2005–2009”. Środkowoeuropejskie Studia Polityczne (4): 215. ISSN 1731-7517. doi:10.14746/ssp.2009.4.12. 
  34. ^ Koprowska, Karolina (2018). „Nocne i dzienne historie: doświadczenie Zagłady na polskiej prowincji. (O książce „Dalej jest noc. Losy Żydów w wybranych powiatach okupowanej Polski”)”. Wielogłos. 2 (36): 161—174. ISSN 1897-1962. doi:10.4467/2084395xwi.18.025.9970. 
  35. ^ Jureńczyk, Łukasz (2015-01-01). „Reakcja administracji Jimmy’ego Cartera na komunistyczny przewrót i wkroczenie wojsk sowieckich do Avganistanu”. Dzieje Najnowsze. 47 (3): 147. ISSN 0419-8824. doi:10.12775/dn.2015.3.07. 
  36. ^ Ryszka, Łukasz (2015), Istota przemian ustrojowo-społecznych dokonujących się w Polsce : perspektywa pedagogiczna, Uniwersytet Papieski Jana Pawła II. Wydawnictwo Naukowe, str. 8—39, Pristupljeno 2022-05-12 
  37. ^ Nash, C.; Peters, T. (2012-08-02). „ANALYSES OF HTF-48-12-20/24 (FEBRUARY, 2012) AND ARCHIVED HTF-E-05-021 TANK 48H SLURRY SAMPLES”. 
  38. ^ Sheep in wolves’ clothing?, Manchester University Press, 2021-05-25, Pristupljeno 2022-05-12 
  39. ^ a b „Memorial to the Treasury by Virginia General Assembly for Lords Commissioners of the Treasury [Treasury Board], c. Wednesday, 12 December 1759 [fauqfrVH0010280c1d]”. Electronic Enlightenment Scholarly Edition of Correspondence. 2000. Pristupljeno 2022-05-12. 
  40. ^ Hogan, Michelle (2005). „Religion More Important to Doctors than Previously Thought”. Oncology Times. 27 (13): 39—40. ISSN 0276-2234. doi:10.1097/01.cot.0000292606.27213.e2. 
  41. ^ Pourhamzavi, Karim; Pherguson, Philip (2015-12-30). „Al Jazeera and Qatari Foreign Policy: A Critical Approach”. Journal of Media Critiques. 1 (2): 11—27. ISSN 2056-9785. doi:10.17349/jmc115301. 
  42. ^ a b „Asia’s new generation of pro-democracy protesters”. Strategic Comments. 27 (4): vii—ix. 2021-04-21. ISSN 1356-7888. doi:10.1080/13567888.2021.1949140. 
  43. ^ Bolster, Mary (2017). „Keeping His Cool”. Neurology Now. 13 (4): 36. ISSN 1553-3271. doi:10.1097/01.nnn.0000522204.36871.f7. 
  44. ^ Simonsuuri, Kirsti; Pellinen, Jyrki (1988). „Yön kaunottaret ovat todellisia kuvitelmia”. World Literature Today. 62 (3): 484. ISSN 0196-3570. doi:10.2307/40144417. 
  45. ^ From Maidan to Moscow: Washington’s response to the crisis in Ukraine, Peter Lang, Pristupljeno 2022-05-12 
  46. ^ a b Dixon, Deborah (2014). „School Matters: How to Make Collaboration Click”. The ASHA Leader. 19 (2): 32—33. ISSN 1085-9586. doi:10.1044/leader.scm.19022014.32. 
  47. ^ Brügger, Niels; Laursen, Ditte; Nielsen, Janne (2016-06-13). „Methodological reflections about establishing a corpus of the archived web: the case of the Danish web from 2005 to 2015”. Researchers, practitioners and their use of the archived web. School of Advanced Study, University of London. doi:10.14296/resaw.0009. 
  48. ^ From News to Independent Documentaries, Routledge, 2007-06-19, str. 326—339, ISBN 978-0-08-054547-9, Pristupljeno 2022-05-12 
  49. ^ Vancouver, CASIS (2018-11-16). „The Night Wolves Motorcycle Club”. The Journal of Intelligence, Conflict, and Warfare. 1 (2): 8. ISSN 2561-8229. doi:10.21810/jicw.v1i2.646. 
  50. ^ Galeotti, Mark (2019-03-04), The view from the Kremlin, Routledge, str. 26—40, ISBN 978-0-429-44344-2, Pristupljeno 2022-05-12 
  51. ^ The Plan for Victory, The University Press of Kentucky, str. 26—32, Pristupljeno 2022-05-12 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ноћни_вукови&oldid=27822550”