Piramide

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ovaj članak je o strukturama u obliku piramide. Za geometrijski termin pogledajte stranicu Piramida (geometrija).
Egipatske piramide sa nekropolisa Giza, gledane iz vazduha
Hram Prasat Tom kod Koh Kera, Kambodža
Piramida meseca, Teotivakan
Kandi Sukuh na Javi, Indonezija
Piramide Guimar, Tenerife (Španija)

Piramida (od grč. πυραμίς [pyramís] – piramis)[1][2] građevinska je struktura čije spoljašnje površine su trouglaste i konvergiraju u jednu tačku na vrhu, čineći oblik približno piramidnim u geometrijskom smislu. Osnova piramide može da bude trilateralna, četvorougaona, ili nekod od mogućih poligonskih oblika. Kao takva, piramida ima najmanje tri spoljašnje trougaone površine (najmanje četiri strane uključujući osnovu). Četvorougaona piramida, sa kvadratnom bazom i četiri trouglaste spoljne površine, je uobičajena verzija.

Dizajn piramide, sa većinom težine bliže zemlji,[3] i sa piramidionom na vrhu, znači da manje materijala iz gornjeg dela piramide pritiska nadole. Ova raspodela težine omogućila je ranim civilizacijama da stvore stabilne monumentalne strukture.

Civilizacije u mnogim delovima sveta su izgradile piramide. Najveća piramida po zapremini je piramida u Čoluli, u meksičkoj državi Puebla. Hiljadama godina, piramide su bile najveće strukture na Zemlji — prvo Crvena piramida u Dahšurskom nekropolisu, a zatim Velika piramida Keopsa, obe u Egiptu - pri čemu je potonja smatra jednim od sedam svetskih čuda starog sveta.

Keopsova piramida, uglavnom izgrađena od krečnjaka (sa velikim crvenim granitnim blokovima korištenim u nekim unutrašnjim komorama), sadrži preko 2.000.000 blokova u težinskom opsegu od 2,5 t (5.500 lb) do 15 t (33.000 lb)[4] i izgrađena je na kvadratnoj osnovi sa stranama od oko 230 m (755 ft), pokrivajući 5,26 ha (13 akri). Njene četiri strane precizno gledaju na četiri strane sveta, i ona ima ugao od 52 stepena. Originalna visina piramide je bila 146,5 m (488 ft), ali je danas samo 137 m (455 ft) visoka, jer je 9 m (33 ft) nestalo usled krađe kvalitetnog belog pokrovnog krečnjaka iz Ture, ili omotnog kamena, za građevinske radove u Kairu. Uprkos toga ona je i dalje najviša piramida.

Reč piramida dolazi iz grčke reči piramis (grč. πυραμίς [pyramís])[1][5] i odnosi se na piramidalni geometrijski oblik. Najpoznatiji piramidalni objekti na svetu su Egipatske piramide.

Geometrija[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Piramida (geometrija)
Piramida

Piramida je višestrani poliedar koji se sastoji od višestrane poligonalne osnove sa trougaonim stranicama koje se spajaju u tačku zvanu vrh piramide.

Drevni spomenici[uredi | uredi izvor]

Piramida u Tikalu (Gvatemala)

Najstarija piramida nalazi se u Elinikonu u Grčkoj, i potiče iz 2.720. godine p. n. e. Postoji više od 16 piramida širom Grčke (Vidi: Grčke piramide). Piramidalne strukture su gradili mnogi drevni narodi. Najpoznatije su Egipatske piramide – masivne piramide građene od kamenih blokova, koje su služile kao grobnice faraona. Keopsova piramida je najveća u Egiptu i najviša na svetu. Ona je jedno od Sedam svetskih čuda starog sveta, i jedina koja je opstala do modernih vremena. Stari Egipćani su prekrivali piramide zlatom i izglačanim belim krečnjakom, mada je većina ovog kamena otpala tokom vekova. Na jugu Egipta Nubijci su takođe gradili piramide. Oni su gradili daleko više piramida, ali su one bile mnogo manje. Nubijske piramide su građene pod mnogo strmijim uglom od egipatskih i nisu bile grobnice, već spomenici mrtvim kraljevima. U Nubiji su piramide građene do 300-ih godina nove ere. Mesopotamci su gradili stepenaste piramide, ili zigurate. U davna vremena one su bile jarko obojene. Pošto su zidane od zemljanih opeka, ima malo ostataka ovih zigurata. Veruje se da je biblijska Vavilonska kula u stvari bila Vavilonski zigurat. Postojala je piramida i u antičkom Rimu. Cescijusova piramida, visoka 27 m, izgrađena je krajem prvog veka p. n. e. i postoji i danas, u blizini Porta San Paolo.

U većem broju srednjoameričkih kultura takođe su građene piramidalne građevine. Srednjoameričke piramide su obično bile stepenaste, sa hramom na vrhu, sličnije mesopotamskim ziguratima nego egipatskim piramidama. Najveća piramida po masi je Velika piramida u Čoluli, u meksičkoj državi Puebla. Postoji jedna neobična piramida sa kružnom osnovom u nalazištu Kuilkuilko, sada unutar grada Meksika koja je velikom delom prekrivena lavom od davne erupcija vulkana Hiktli. Piramida u Čičen Ici (El Kastiljo) čuvena je po svome astronomskom, religijskom i simboličkom značaju, i ubraja se u Novih sedam svetskih čuda. Piramida mađioničara u Usmalu ima zaobljene uglove, dok su piramide u Tikalu veoma strme (stepeništa pod nagibom oko 70 stepeni). Piramida Sunca u Teotiuakanu je treća po veličini na svetu.

Ima nekoliko zaravnjenih piramida i u Kini. Prvi car dinastije Ćin, Ćin Ši Huang, sahranjen je ispod velike piramide okružen ratnicima od terakote. Ovaj maizolej se nalazi blizu današnjeg grada Sjian. U sledećim vekovima na desetine kineskih vladara dinastije Han su takođe sahranjivani ispod zemljanih piramida za zaravnjenim vrhom. Postoje i drugi piramidalni drevni spomenici pronađeni u delovima Azije.

Mesopotamija[uredi | uredi izvor]

Čoga Zanbil je antički elamitski kompleks u pokrajini Huzestan u Iranu.

Stanovništvo Mesopotamije je gradilo piramidne strukture zvane zigurati. U drevnim vremenima, one su bile sjajno obojene zlatnom/bronzanom bojom. S obzirom da su uglavnom izgrađene od nepečene opeke osušene na suncu, malo je ostalo od njih. Zigurate su gradili Sumeri, Vavilonci, Elamiti, Akadijci [ru], i Asirci za potrebe lokalnih religija. Svaki zigurat je bio deo kompleksa hrama koji je obuhvatao druge zgrade. Preteče zigurata su bile uzvišene platforme koje datiraju iz Ubaidskog perioda[6] tokom četvrtog milenijuma p. n. e. Najraniji zirutati potiču sa kraja ranog dinastičkog perioda.[7] Najveći mesopotamijski zigurati potiču iz 6. veka p. n. e.

Izgraćen u vidu sužavajući slojeva na pravouganoj, ovalnoj ili četvrtastoj platformi, zigurat je piramidna struktura sa ravnim vrhom. Na suncu osušeni ćerpič je sačinjavao osnovu zigurata, dok je fasada pravljena od cigle. Fasada je često bila glazirana različitim bojama, i moguće je da je imala astrološki značaj. Kraljevi su ponekad imali svoja imena ugravirana na ove glazirane cigle. Broj nivoa bio je između dva i sedam. Pretpostavlja se da su imali svetilišta na vrhu, ali za to nema arheoloških dokaza i jedini tekstualni dokazi potiču od Herodota.[8] Pristup svetilištu bio bi omogućen nizom strmih stepeništa sa jedne od strana zigurata, ili spiralnim stepenicama od baze do samita.

Egipat[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Egipatske piramide
Piramide u Gizi. Najveće piramide, sleva nadesno: Menkorova, Kefrenova i Keopsova piramida.

Najpoznatije piramide su one u Egiptu — koje su ogromne strukture od cigle i kamena, neke od koji su među najvećim građevinama na svetu. Oblikane su po uzoru na zrake Sunca. Većina piramida imala je poliranu, visoko reflektujuću belu krečnjačku površinu, koja im je davala blistav izgled kada se gleda sa udaljenosti. Završni kamen na vrhu je obično bio napravljen od tvrdog kamena – granita ili bazalta – i mogao je da bude obložen zlatom, srebrom, ili elektrumom i stoga je bio veoma reflektivan.[9] Nakon 2700. godine p. n. e., drevni Egipćani su počeli sa izgradnjom piramida, što je trajalo sve do oko 1700. godine p. n. e. Prva piramida je podignuta tokom Treće dinastije pod pokroviteljstvm faraona Džosera, a po dizajnu njegovog arhitekte Imhotepa. Ova stepenasta piramida sastojala se od šest naslaganih mastaba. Najveće egipatske piramide su one u kompleksu piramida u Gizi. Za egipatskog boga sunca Ra, koji se smatra ocem svih faraona, kaže se da je stvorio sebe iz humke zemlje piramidnog oblika pre nego što je kreirao sve druge bogove.[9]

Doba piramida je dostiglo svoj zenit u Gizi tokom 2575–2150. p. n. e.[10] Drevne egipatske piramide su se u većini slučajeva nalazile zapadno od reke Nila, jer je trebalo da se duša božanskog faraona pridruži suncu tokom njegovog spuštanja, pre nego što nastavi sa suncem u svom večnom krugu.[9] Do 2008. godine u Egiptu je otkriveno oko 135 piramida.[11][12] Velika piramida u Gizi je najveća u Egiptu i jedna od najvećih u svetu. Ona je bila najviša građevina na svetu dok Linkolnska katedrala nije bila završena 1311. godine. Njena osnova ima površinu od preko 52.600 m2 (566.000 sq ft). Mada se piramide obično asociraju sa Egiptom, sudanska nacija ima 220 postojećih piramida, te su u toj zemlji piramide najbrojnije na svetu.[13] Velika piramida u Gizi je jedno od sedam svetskih čuda starog sveta, i jedino među njima, koje je preživelo do današnjeg dana. Drevni Egipćani su oblagali strane piramida sa poliranim belim krečnjakom, koji je sadržao velike količine fosilizovanih morskih školjki.[14] Znatan deo fasadnog kamena je pao, ili je bio uklonjen radi upotrebe u građevinskim radovima u Kairu.

Većina piramida je locirana u blizini Kaira, i jedino se kraljevska piramida nalazi južno od Kaira, u kompleksu Abidoskog hrama. Piramide u Abidosu su napravljene po nalogu Ahmose I koji je osnovao 18. dinastiju i Novo kraljevstvo.[15] Izgradnja piramida je počela u Trećoj dinastiji tokom vladavine kralja Džosera.[16] Rani kraljevi kao što je Snefru izgradili su nekoliko piramida, a naknadni kraljevi su uvećavali broj piramida sve do kraja Srednjeg kraljevstva.

Zadnji kralj koji je izgradio kraljevsku piramidu je bio Ahmose,[17] dok su kasniji kraljevi skrivali svoje grobnice u brdima, kao što su one u Dolini kraljeva u Luksorskoj Zapadnoj obali.[18] U Deir el Medini manje piramide su izgradili pojedinci. Manje piramide su isto tako gradili Nubijci koji su vladali Egiptom u kasnom periodu. Njihove piramide imaju strmije strane.[19]

Rim[uredi | uredi izvor]

Cestijeva piramida u Rimu

U Rimu se nalazi Cestijeva piramida visoka 27 metara. Bila je jedna od dve podignute u ovom gradu, ova je poznata kao Meta Remi, a druga koja je poznata iz istorijskih izvora zvana Meta Remi je porušena u 15. veku. Piramida je podignuta za 330 dana kao grobnica rimskog pretora Gaja Cestija.[20]

Sudan[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Nubijske piramide
Nubijske piramide kod Meroe sa ulazima poput pilona.

Nubijske piramide su konstruisane (ima ih oko 220) na tri lokaliteta u Sudanu da služe kao grobnice kraljevima i kraljicama Napata i Meroe. Piramide u Kušu, takođe poznate kao Nubijske piramide, imaju različite karakteristike od piramida u Egiptu. Nubijske piramide su konstruisane pod strmijim uglom od egipatskih. Piramide su građene u Sudanu od kraja drugog veka naše ere.

Nigerija[uredi | uredi izvor]

Jedna od jedinstvenih struktura Igbo kulture si Nsudske piramide, u nigerijskom gradu Nsud, severno od Igbolanda. Deset pirimidalnih struktura je bilo izgrađeno od gline i zemlje. Osnova prvog nivoa ima 60 ft. u obimu i visoka je 3 ft. Sledeći nivo ima 45 ft. u obimu. Kružni novoi se nastavljaju do vrha. Strukture su bili hramovi za boga Ala/Uto, za koga se smatralo da počiva na vrhu. Štap bi bio postavljen na vrhu, koji bi predstavio božju rezidenciju. Strukture su postavljene u grupama od pet paralelno jedna drugoj. Zbog toga što su bile izgrađene od gline/blata poput Defufa iz Nubije, vreme je uzelo svoje, te su neophodne periodične rekonstrukcije.[21]

Grčka[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Grčke piramide

Pausanija (iz 2. veka) pominje dve građevine koje podsećaju na piramide, jednu 19 km (12 mi) jugozapadno od postojeće strukture u Elenikonu,[22] zajedničke grobnice za vojnike koji su poginuli u legendarnoj borbi za presto Argosa, i drugu za koju on navodi da je bila grobnica Argošana koji su poginuli u bici oko 669/8. p. n. e. Nijedna od njih nije očuvana da današnjeg dana, i nema dokaza da su ličile na egipatske piramide.

Elinikonska piramida

Postoje i najmanje dve preživele piramidne strukture koje su još uvek dostupne za izučavanje, jedna na Elenikonu i druga na Liguriu, selu u blizini drevnog pozorišta Epidaura. Te građevine nisu konstruisane u istom maniru kao i egipatske piramide. One imaju unutrašnje nagnute zidove, ali osim toga nema očevidne sličnosti sa egipatskim piramidama. Ove građevine imaju velike centralne prostorije (za razliku od egipatskih piramida). Elenikonske strukture su pravougaone, a ne kvadratne, dimenzija 12,5 sa 14 m. Isto tako njihove strane se ne sastaju u tačci.[23]‍:189–190 Kamen korišten u izgradnji ovih struktura je bio lokalno vađeni krečnjak i isečen po meri, a ne u slobodnostojeće blokove poput onih u Velikoj piramidi u Gizi.

Procena starosti ovih struktura je izvršena na osnovu iskopanih krhotina glinenih posuda iz poda i na podlozi. Prema najnovijim naučnim procenama baziranim na dostupnoj evidenciji one su izgrađene oko 5. i 4. veka. Normalno se ova tehnika koristi pri proceni starosti grnčarije, dok su je ovde istraživači primenili u pokušaju datiranja kamenih krhotina iz zidnih struktura. Ovo je dovelo do izvesne debate o tome da li su ove strukture stvarno starije od onih u Egiptu, što je deo kontroverze trilogije Crna Atina.[23]‍:185–186

Moderne piramide[uredi | uredi izvor]

Piramidalna arena u Memfisu, Tenesi.

Primer moderne piramide može se naći u Parizu, Francuska, ispred muzeja Luvr.

Tridesetdvospratna Piramidalna arena u Memfisu (Tenesi) (izgrađena 1991), bila je dvorana košarkaškog univerzitetskog tima Memfisa i NBA košarkaškog tima Memfis Grizlis do 2004.

Valter piramida, dvorana košarkaških i odbojkaških timova Državnog univerziteta Kalifornije, je 18 spratova visoka plava piramida.

Hotel Luksor u Las Vegasu, SAD, je 30-spratna piramida.

Dimenzije[uredi | uredi izvor]

  • Keopsova piramida: visina 138,8 m (prvobitno 146,6 m), 230,5 h 230,5 m u osnovi
  • Kefrenova piramida: visina 136,4 m (prvobitno 143,5 m), 215,25 h 215,25 m u osnovi
  • Mikerinova piramida: visina 65,5 m, 103,4 h 103,4 m u osnovi
  • Đoserova stepenasta piramida: visina 62 metra, 125,3 h 109 m u osnovi
  • Velika piramida u Čoluli: visina 66 m, 450 h 450 m u osnovi
  • Piramida Sunca u Teotiuakanu: visina 75 m, 225 h 246 m u osnovi
  • Hram IV u Tikalu: visina 72 metra
  • Piramida mađioničara u Usmalu: visina 55 m, 69 h 49 m u osnovi
  • Piramida u Čičen Ici: visina 30 m, 55 h 55 m u osnovi

Hijerarhijska struktura[uredi | uredi izvor]

Hijerarhijske strukture u nekim organizacijama se ponekad opisuju kao piramide. To se često odnosi na sportske ligaške sisteme. Piramidalna struktura se često koristu u većim organizacijama, ona pokazuje razne odseke i koliko su oni „visoko“ u organizaciji.

Ljudska piramida[uredi | uredi izvor]

Ovo je piramida, koju izvode cirkuski artisti – a ponekad istovremeno izvode i druge trikove kao što je žongliranje.

Ljudska piramida na Hindu festivalu Krišna Džanmaštami.
  • Za vreme Hindu festivala Krišna Džanmaštami, mladići formiraju ljudske piramide da bi dohvatili vrčeve napunjene pavlakom i buterom postavljene visoko iznad zemlje kao deo rituala „Dahi-Handi“.
  • Ljudske piramide se često formiraju da bi se dohvatili slatki kolači za vreme kineskog Festivala slatkiša.

Umetnost i mediji[uredi | uredi izvor]

Piramida od slatkiša.
Piramide napravljene od grudvi snega.
  • TV igra

Piramida je ime popularnog TV takmičenja..

  • Roman

Piramide je roman Teri Pračeta.

  • Album

Piramida je konceptualistički album Alan Parsons Projekta, izdat 1978.

  • Američki rok end rol bendovi

Piramida osnovana 1997. in Vinston-Salemu, Severna Karolina objavili "The First American" 2005.

Piramide su svirali instrumentalnu serf muziku u Long Biču, Kalifornija u ranim šezdesetim.

  • Magazin

Piramida je onlajn magazin koji objavljuje članke o igrama, koji izdaje Stiv Džekson Gejms.

  • Igra s kartama

Piramida igra s kartama za jednog igrača.

  • Izmišljeni sport

Piramida je timski sport koji se igra profesionalno i rekreativno u TV drami Battlestar Galactica (2003).

Igra poverenja[uredi | uredi izvor]

Piramidalna šema je širom sveta poznata prevara - igra slična Lancu svetog Antona, koja uključuje sticanje novca na taj način što se sve veći broj ljudi uključuje u šemu, uz obećanje višestrukog povraćaja uloženog novca dok god piramida učesnika raste, a što se neminovno brzo završava, tako da samo prvi učesnici ostvare zaradu. Bila je popularna na prostorima bivše Jugoslavije osamdesetih godina, a u Albaniju su zbog piramidalnih šema izbili neredi s brojnim žrtvama.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b πυραμίς, Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon, on Perseus Digital Library
  2. ^ The word meant "a kind of cake of roasted wheat-grains preserved in honey"; the Egyptian pyramids were named after its form (R. S. P. Beekes, Etymological Dictionary of Greek, Brill, (2009). str. 1261).
  3. ^ Centre of volume is one quarter of the way up – see Centre of mass.
  4. ^ „National Geographic: Egypt—Great Pyramid of Khufu at Giza”. nationalgeographic.com. Arhivirano iz originala 20. 10. 2014. g. 
  5. ^ Robert S. P. Beekes|R. S. P. Beekes, Etymological Dictionary of Greek, Brill, (2009). str. 1261).
  6. ^ Crawford, str. 73
  7. ^ Crawford, str. 73–74.
  8. ^ Crawford, str. 85.
  9. ^ a b v Redford, Donald B., Ph.D.; McCauley, Marissa. „How were the Egyptian pyramids built?”. Research. The Pennsylvania State University. Pristupljeno 11. 12. 2012. 
  10. ^ „Egypt Pyramids-Time Line”. National Geographic. 17. 10. 2002. Arhivirano iz originala 10. 8. 2011. g. Pristupljeno 13. 8. 2011. 
  11. ^ Slackman, Michael (17. 11. 2008). „In the Shadow of a Long Past, Patiently Awaiting the Future”. The New York Times. Pristupljeno 12. 4. 2010. 
  12. ^ Lehner, Mark (25. 3. 2008). Mark Lehner (2008). The Complete Pyramids: Solving the Ancient Mysteries. Thames & Hudson. str. 34. ISBN 978-0-500-28547-3. 
  13. ^ Pollard, Lawrence (2004). „Sudan's past uncovered”. BBC News. Pristupljeno 12. 4. 2010. 
  14. ^ Viegas, J., Pyramids packed with fossil shells, ABC News in Science, <www.abc.net.au/science/articles/2008/04/28/2229383.htm>
  15. ^ Filer, Joyce (2006). Pyramids. Oxford University Press. str. 38—39. ISBN 978-0-19-530521-0. 
  16. ^ Davidovits, Joseph (2008). They Built the Pyramids. Geopolymer Institute. str. 206. ISBN 978-2-9514820-2-9. 
  17. ^ Filer, Joyce (2006). Pyramids. Oxford University Press. str. 99. ISBN 978-0-19-530521-0. 
  18. ^ Fodor's (2011). Fodor's Egypt, 4th Edition. Random House Digital, Inc. str. 249-250. ISBN 978-1-4000-0519-2. 
  19. ^ Harpur, James (1997). Pyramid. Barnes & Noble Books. str. 24. ISBN 978-0-7607-0215-4. 
  20. ^ Lacovara, Peter (2018). „Pyramids and Obelisks Beyond Egypt”. Aegyptiaca (2): 124-129. Pristupljeno 19. 7. 2019. 
  21. ^ Basden, G. S. (1966) [1912]. Among the Ibos of Nigeria. Psychology Press. str. 109. ISBN 978-0-7146-1633-9. 
  22. ^ Lefkowitz, str. 188.
  23. ^ a b Lefkowitz, Mary (2006). „Archaeology and the politics of origins”. Ur.: Garrett G. Fagan. Archaeological Fantasies: How Pseudoarchaeology Misrepresents the Past and Misleads the Public. Routledge. ISBN 978-0-415-30593-8. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Lefkowitz, Mary (2006). „Archaeology and the politics of origins”. Ur.: Garrett G. Fagan. Archaeological Fantasies: How Pseudoarchaeology Misrepresents the Past and Misleads the Public. Routledge. ISBN 978-0-415-30593-8. 
  • Basden, G. S. (1966) [1912]. Among the Ibos of Nigeria. Psychology Press. str. 109. ISBN 978-0-7146-1633-9. 
  • Harpur, James (1997). Pyramid. Barnes & Noble Books. str. 24. ISBN 978-0-7607-0215-4. 
  • Fodor's (2011). Fodor's Egypt, 4th Edition. Random House Digital, Inc. str. 249-250. ISBN 978-1-4000-0519-2. 
  • Filer, Joyce (2006). Pyramids. Oxford University Press. str. 99. ISBN 978-0-19-530521-0. 
  • Davidovits, Joseph (2008). They Built the Pyramids. Geopolymer Institute. str. 206. ISBN 978-2-9514820-2-9. 
  • Filer, Joyce (2006). Pyramids. Oxford University Press. str. 38—39. ISBN 978-0-19-530521-0. 
  • Lehner, Mark (25. 3. 2008). Mark Lehner (2008). The Complete Pyramids: Solving the Ancient Mysteries. Thames & Hudson. str. 34. ISBN 978-0-500-28547-3. 
  • Hans Bonnet: Pyramide.. In: Lexikon der ägyptischen Religionsgeschichte. Nikol Verlag, Hamburg. 2000. ISBN 978-3-937872-08-7. стр. 619.f.
  • Frank Müller-Römer: Pyramidenbau mit Rampen und Seilwinden: Ein Beitrag zur Bautechnik im Alten Reich. Dissertation, LMU München, 2008. Online Version
  • Mohammed Z. Goneim: Die verschollene Pyramide. Eggers, Norderstedt. 2006. ISBN 978-3-8334-6137-8..
  • Zahi Hawass: Die Schätze der Pyramiden. Weltbild, Augsburg. 2004. ISBN 978-3-8289-0809-3..
  • Wolfgang Helck, Eberhard Otto: Pyramiden. In: Kleines Lexikon der Ägyptologie. Harrassowitz Verlag, Wiesbaden. 1999. ISBN 978-3-447-04027-3. стр. 230-237..
  • Christian Hölzl (editors): Die Pyramiden Ägyptens. Brandstätter, Wien. 2004. ISBN 978-3-85498-360-6..
  • Peter Jánosi: Die Pyramiden. Beck. . München. 2004. ISBN 978-3-406-50831-8.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  • Erich Lehner: Wege der architektonischen Evolution – Die Polygenese von Pyramiden und Stufenbauten. Aspekte zu einer vergleichenden Architekturgeschichte. Phoibos-Verlag, Wien. 1998. ISBN 978-3-901232-17-6..
  • Mark Lehner (2004). Geheimnis der Pyramiden. Bassermann. ISBN 978-3-8094-1722-4. 
  • Corinna Rossi: Pyramiden und Sphinx. Monumente ägyptischer Kultur. Belser. . Stuttgart. 2005. ISBN 978-3-7630-2265-6.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ). (populärwissenschaftliche, leicht lesbare Gesamtdarstellung mit zahlreichen anschaulichen Illustrationen)
  • Frank Müller-Römer (2011). Der Bau der Pyramiden im Alten Ägypten. Utz Verlag, München. ISBN 978-3-8316-4069-0. .
  • Rainer Stadelmann: Die ägyptischen Pyramiden. Vom Ziegelbau zum Weltwunder. Dritte Auflage. Verlag von Zabern, Mainz. 1997. ISBN 978-3-8053-1142-7..
  • Miroslav Verner: Die Pyramiden. Rowohlt, Hamburg. 1999. ISBN 978-3-499-60890-2..
  • Miroslav Bárta, Vladimír Brúna : Satellite atlas of the pyramids – Abu Ghurab, Abusir, Saqqara, Dahshur. Dryáda, Prag. 2006. ISBN 978-80-87025-01-7..

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Piramide na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пирамиде&oldid=27550455”