Sargaško more

Koordinate: 28° N 66° W / 28° S; 66° Z / 28; -66
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Sargaško more
Položaj Sargaškog mora u centralnom Atlantiku
LokacijaCentralni Atlantik
Zemlje basena Bermudi
Maks. dužina~ 3.200 km
Maks. širina~ 1.100 km
Površina~ 8.635.000 km2
Maks. dubina6.760 m
Salinitet37‰
Maks. temperaturaizmeđu 23° i 27°C
Min. temperaturado 17°C
Vodena površina na Vikimedijinoj ostavi

Sargaško more (engl. Sargasso Sea; franc. Mer des Sargasses; šp. Mar de los Sargazos; rus. Саргассово море) predstavlja akvatoriju u centralnom delu Atlantskog okeana koja se odlikuje specifičnim fizičko-hemijskim karakteristikama.[1] Jedino je more koje nema obalsku liniju, a jedina kopnena površina koju povremeno zapljuskuje su Bermudska ostrva.[2][3][4] Sargaško more je dobilo ime po jednoj vrsti alge Sargassum (port. sargaço) čije prisustvo su otkrili portugalski moreplovci prilikom istraživanja obala Azorskih ostrva.[1][5]

Sargaško more u severnom Atlantiku omeđeno je Golfskom strujom na zapadu, Severnoatlantskom strujom na severu, Kanarskom strujom na istoku i Severnoekvatorijalnom strujom na jugu.

More je na zapadu omeđeno Golfskom strujom, na severu Severnoatlantskom strujom, na istoku Kanarskom strujom, a na jugu Severnoatlantskom ekvatorijalnom strujom. Njih četiri zajedno čine sistem koji cirkuliše u smeru kazaljke na satu. Ove okeanske struje koje se nazivaju Severnoatlantski krug. On leži između 20° i 35° severno i 40° i 70° zapadno i širok je približno 1.100 km (680 mi) i dugačak 3.200 km (2.000 mi). Bermuda se nalaze blizu zapadnih ivica mora.

Dok sve gore navedene struje talože morske biljke i otpad u more, okeanska voda u Sargaškom moru je karakteristična po svojoj tamnoplavoj boji i izuzetnoj bistrini, sa podvodnom vidljivošću do 61 m (200 ft).[6] To je takođe vodeno telo koje je zaokupilo maštu javnosti, te se tako vidi u širokom spektru književnih i umetničkih dela i u popularnoj kulturi.[7]

Položaj i fizičko-hemijske karakteristike[uredi | uredi izvor]

Akvatoriju Sargaškog mora ograničavaju morske struje, i to Golfska struja na zapadu, Kanarska struja na istoku i Severnoekvatorijalna na jugu, dok je na severu Severnoatlantska struja. Kako se menja položaj struja tako se menja i položaj Sargaškog mora. Uglavnom se proteže između 70° i 40° zapadne geografske dužine te između 20. i 35. severne paralele. Dužina Sargaškog mora je u proseku oko 3.200 km, širina oko 1.100 km, a prosečna površina je oko 8.635.000 km².

Kako je akvatorija ograničena morskim strujama, voda Sargaškog mora je uvek u stanju mirovanja (zona morske tišine), a iznad same akvatorije nalazi se zona visokog vazdušnog pritiska (anticiklon) sa mirnim i suvim vremenom. Prosečne temperature površinskih slojeva morske vode u zimskom delu godine kreću se od 17° do 23 °C, odnosno od 23° do 27 °C u letnjem delu godine. S obzirom na potpuno odsustvo padavina i na veliku evaporaciju, površinske slojeve odlikuje visok salinitet, a procenat soli po litru morske vode dostiže vrednosti od 37%. Zbog čistog neba (bez oblaka) boja vode Sargaškog mora je izrazito svetloplava, a njena providnost dostiže i do 61 metar (najveći stepen providnosti u akvatorijama Svetskog mora).

Prosečne dubine se kreću oko 6.000 metara, a najdublja tačka nalazi se u južnom delu mora i leži na dubini od 6.995 metara.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Arapski kartograf i putopisac Muhamed el Idrisi koji je živeo u XII veku pisao je o izvesnom Ahmedu ibn Umaru koji je po nalogu mavarskog vladara Ali ibn Jusufa plovio ka zapadu do mora prekrivenog morskom travom.

U jednom spevu s kraja IV veka rimski pisac Ruf Fest Avijen opisuje pustolovine kartaginskog moreplovca Himilka i njegovo putovanje u vode daleko izvan Herkulovih stubova po kojima su poput tepiha razastrte ogromne količine čudne morske trave.[8]

More je dobilo ime po jednoj vrsti alge sargassum (port. sargaço), čije prisustvo su otkrili portugalski moreplovci prilikom istraživanja obala Azorskih ostrva još početkom XV veka.[5]

Prilikom prve ekspedicije u Novi svet 1492. Kristifor Kolumbo je tokom plovidbe preko ovih voda primetio velike količine morskih algi žućkaste boje koje je nazvao sargazo. Iako su alge u stvari bile braon boje, žuta boja je dolazila od vazdušnih mehurića koji su ih održavali na površini vode.[9]

Ekologija[uredi | uredi izvor]

Alga sargasum obuhvata ogromne površine sargaškog mora.

Sargaško more je dom za vrstu morskih algi iz roda Sargassum koje u nepreglednim kolonijama plutaju po njegovoj površini.[10]

Zahvaljujući visokoj evaporaciji i veoma slabim strujama salinitet je izrazito visok (do 37‰) što onemogućuje intenzivniji razvoj planktona koji su glavna hrana ribljih vrsta. U takvim uslovima živi biocenoza od 8 vrsta smeđih algi roda Sargasum, te specifična fauna od nekih 50 do 60 vrsta beskičmenjaka.[11]

U vodama Sargaškog mora mreste se evropska i američka jegulja koje polažu jaja u algama. Nakon izleganja larve napuštaju ove vode i migriraju do zapadnih obala Evrope i istočnih obala Severne Amerike. Takođe mlade jedinke glavatih morskih kornjača (Caretta caretta) koristeći tokove Golfske struje migriraju u ove vode gde ostaju dok ne odrastu koristeći alge sargasum kao zaštitu od predatora.[12][13]

Veliki ekološki problem u Sargaškom moru predstavlja gomilanje ogromnih količina biološki nerazgradivog čvrstog otpada koji nanose okolne morske struje. Kako je morska voda ovde u stanju mirovanja, otpad se gomila u velikim količinama i stvaraju se takozvane „morske deponije“.[14]

Poslednjih godina primetno je povećanje koncentracije raznih emisija aerosoli (posebno izotopa olova) na području sargaške akvatorije, a koje su posledica atmosferskog zagađenja u Evropi i SAD nastalog povećanjem potrošnje fosilnih goriva.[15]

Pretnje[uredi | uredi izvor]

Zagađenje[uredi | uredi izvor]

Zahvaljujući površinskim strujama, Sargaško more akumulira visoku koncentraciju nerazgradivog plastičnog otpada.[16][17] Područje sadrži ogromnu količinu smeća u severnom Atlantiku.[18]

Nekoliko nacija i nevladinih organizacija ujedinilo se da zaštite Sargaško more.[19] Ove organizacije uključuju Komisiju za Sargaško more[20] koju su 11. marta 2014. osnovale vlade Azorskih ostrva (Portugalija), Bermuda (Ujedinjeno Kraljevstvo), Monaka, Ujedinjenog Kraljevstva i Sjedinjenih Država.

Bakterije koje konzumiraju plastiku pronađene su u vodama Sargaškog mora zagađenim plastikom; međutim, nije poznato da li ove bakterije na kraju čiste otrove ili ih jednostavno šire negde drugde u morskom mikrobnom ekosistemu. Plastični ostaci mogu da apsorbuju toksične hemikalije iz zagađenja okeana, potencijalno trujući sve što ih pojede.[21]

Drugo[uredi | uredi izvor]

Neke ljudske aktivnosti u Sargaskom moru negativno su uticale na njega, kao što su prekomerni ribolov i brodarstvo.[22]

Prikazi u popularnoj kulturi[uredi | uredi izvor]

Sargaško more se u literaturi i medijima često prikazuje kao područje misterije.[7] U fikciji se često prikazuje kao opasno područje gde su brodovi vekovima zaglibljeni u korov, nesposobni da pobegnu.[23]

Književnost[uredi | uredi izvor]

Portret jedne žene Ezre Paunda otvara se stihom: „Tvoj um i ti si naše Sargaško more“, sugerišući da je žena o kojoj se govori u pesmi skladište trivijalnosti i nepovezanih činjenica.[24]

Sargaško more se pojavljuje u klasičnim fantastičnim pričama Vilijama Hopa Hodžsona, kao što su njegov roman Čamci „Glen Keriga“ (1907), Don Stardijski roman Viktora Epltona Don Stardi u luci izgubljenih brodova: Ili, plovi u Sargaškom moru, i nekoliko srodnih kratkih priča.[25] Dvadeset hiljada milja ispod mora Žila Verna opisuje Sargaško more i daje izveštaj o njegovom nastanku.[26] Roman Tomasa Alibona Žanvijea iz 1898. naslovljen je U Sargaškom moru.[27]

Široko Sargaško more (1966) Žana Risa je prepisivanje Šarlot Brontinog dela Džejn Ejr sa gledišta Berte Mejson.[28][29]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Stow, Dorrik A.V. (2004). Encyclopedia of the Oceans. Oxford University Press. str. 90. ISBN 978-0198606871. Pristupljeno 27. 6. 2017. 
  2. ^ NGS Staff (27. 9. 2011). „Sea”. nationalgeographic.org. National Geographic Society. Pristupljeno 27. 6. 2017. „...a sea is a division of the ocean that is enclosed or partly enclosed by land...” 
  3. ^ Karleskint, George (2009). Introduction to Marine Biology. Boston: Cengage Learning. str. 47. ISBN 978-0495561972. Pristupljeno 7. 1. 2017. 
  4. ^ „What's the Difference between an Ocean and a Sea?”. Ocean Facts. Silver Spring MD: National Ocean Service (NOS), National Oceanic and Atmospheric Administration (NOAA). 25. 3. 2014. Pristupljeno 7. 1. 2017 — preko OceanService.NOAA.gov. 
  5. ^ a b Guido Gomez de Silva (1988). Breve Diccionario Etimologico de la Lengua Espanola. Fondo de Cultura Economica S.A. de C.V. 
  6. ^ „Sargasso Sea”. World Book. 1958. 15. Field Enterprises Educational Corp. 
  7. ^ a b Heller, Ruth (2000). A Sea Within a Sea: Secrets of the Sargasso. Price Stern Sloan. ISBN 978-0448424170. 
  8. ^ "Wide Sargasso Sea". Архивирано на сајту Wayback Machine (15. децембар 2013) Book Drum. Pristupljeno 16. decembra 2013.
  9. ^ "The Sargasso Sea". BBC - Homepage. BBC. Pristupljeno 15. decembra 2013.
  10. ^ „Sargasso”. Straight Dope. avgust 2002. 
  11. ^ Proleksis enciklopedija - Sargaško more.
  12. ^ „Turtles return home after UK stay”. BBC News. 30. 6. 2008. Pristupljeno 23. 5. 2010. 
  13. ^ „Satellites track turtle 'lost years'”. BBC News. 5. 3. 2014. Pristupljeno 5. 3. 2014. 
  14. ^ Venter, JC; Remington, K; Heidelberg, JF; et al. (april 2004). „Environmental genome shotgun sequencing of the Sargasso Sea”. Science. 304 (5667): 66—74. Bibcode:2004Sci...304...66V. CiteSeerX 10.1.1.124.1840 Slobodan pristup. PMID 15001713. S2CID 1454587. doi:10.1126/science.1093857. 
  15. ^ "Isotopic evidence of pollutant lead transport from North America to the subtropical North Atlantic gyre". Geochimica et Cosmochimica Acta. 1997. Pristupljeno 15. decembra 2013.
  16. ^ „The Trash Vortex (2008)”. Greenpeace. Arhivirano iz originala 11. 1. 2009. g. Pristupljeno 20. 4. 2008. 
  17. ^ „The trash vortex (2014)”. Greenpeace. 
  18. ^ Wilson, Stiv J. (16. 6. 2010). „Atlantic Garbage Patch”. HuffPost. Pristupljeno 27. 6. 2017. 
  19. ^ Shaw, David (27. 5. 2014). „Protecting the Sargasso Sea”. Science & Diplomacy. 3 (2). 
  20. ^ „Sargasso Sea Commission”. sargassoalliance.org. Pristupljeno 7. 1. 2017. 
  21. ^ Gwyneth Dickey Zaikab (mart 2011). „Marine microbes digest plastic”. Nature. doi:10.1038/news.2011.191. 
  22. ^ Sargasso Sea Alliance 2011, str. 33.
  23. ^ Ryther, John H. (1956). „The Sargasso Sea”. Scientific American. 194 (1): 98—108. Bibcode:1956SciAm.194a..98R. ISSN 0036-8733. JSTOR 24943833. doi:10.1038/scientificamerican0156-98. 
  24. ^ Roberts, Brian Russell; Stephens, Michelle Ann (2017). Archipelagic American Studies (na jeziku: engleski). Duke University Press. ISBN 978-0822373209. 
  25. ^ Hodgeson, William Hope (2011). The Collected Fiction of William Hope Hodgson: Boats of Glen Carrig & Other Nautical Adventures. New York: Night Shade Books. ISBN 978-1892389398. 
  26. ^ Verne, Jules (1870). 20,000 Leagues Under the Seas. Prevod: Butcher, William (2001 izd.). Oxford University Press. ISBN 978-0192828392. 
  27. ^ The Literary World: A Monthly Review of Current Literature (na jeziku: engleski). S. R. Crocker. 1898. str. 243. 
  28. ^ Jolley, Susan Arpajian (2005). „Teaching "Wide Sargasso Sea" in New Jersey”. The English Journal. 94 (3): 61—66. ISSN 0013-8274. JSTOR 30046421. doi:10.2307/30046421. 
  29. ^ Gilchrist, Jennifer (2012). „Women, Slavery, and the Problem of Freedom in Wide Sargasso Sea”. Twentieth Century Literature. 58 (3): 462—494. ISSN 0041-462X. JSTOR 24246943. doi:10.1215/0041462X-2012-4003. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Sargaško more na Vikimedijinoj ostavi.
28° N 66° W / 28° S; 66° Z / 28; -66
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Саргашко_море&oldid=27681692”