Suhoj Su-6
 Suhoj Su-6 | |
| Opšte | |
|---|---|
| Dimenzije | |
| Masa | |
| Pogon | |
| Performanse | |
| Početak proizvodnje | prototip |
| Status | prototip |
| Prvi korisnik |  SSSR - Sovjetsko vojno vazduhoplovstvo |
| Broj primeraka | 10 |
| Dužina | 9,24 |
| Razmah krila | 13,50 |
| Visina | 3,89 |
| Površina krila | 26,00 |
| Prazan | 4.000 |
| Maks. masa pri uzletanju | 5.534 kg |
| Klipno-elisni motor | 1 h Шведсов М-71Ф |
| Snaga | 1 x 1.620 kW |
| Brzina krstarenja | 320 km/h |
| Maks. brzina na Hopt | 514 km/h |
| Maks. brzina na H=0 | 480 km/h |
| Dolet | 973 km |
| Plafon leta | 8.100 m |
| Brzina penjanja | 471 m/min |
Suhoj Su-6 (rus. Сухой Су-6) je jurišni bombarder (šturmovik) napravljen u Sovjetskom Savezu u toku Drugog svetskog rata. Avion je prvi put poleteo 1941. godine. Na bazi ovog aviona je razvijen i visinski lovac Su-7 jednosed sa kombinovanim pogonom klipnim motorom i dodatno raketni motor. Ovaj avion je razvijen 1944. godine i napravljen je samo jedan prototip.
Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]
Projektovanje aviona Su-6 je počelo 1939. godine i razvijan je kao jurišni bombarder koji je trebalo da zameni avion Su-2 i njegovu modifikaciju Su-4. Koncipiran je kao niskokrilni jednomotorni avion sa vazdušnim hlađenjem. Taktičko-tehnički zahtevi za ovaj avion su bili:
- motor radijalni vazdušno hlađen,
- maksimalna brzina 435 do 450 km/h,
- dolet 800 km,
- naoružanje: 2 krilna mitraljeza kalibra 12,7 mm, 2 krilna mitraljeza 7,62 mm,
- normalno opterećenje 200 kg bombi, maksimalno 400 kg bombi,
- posada od 1 člana.
- preporučena debljina zaštitnog oklopa 4 do 7 mm,
- zaštita treba da obuhvati posadu, rezervoare, donju i zadnju stranu aviona.
U septembru 1939. godine OKB Suhoj daje predlog jurišnog bombardera sa motorom M-88, alternativa M-71, koji je prihvaćen 4. marta 1940. godine sa rokom završetka dva protoipa do 15. novembra 1940. godine. Avion je završen tek u decembru 1940. i dobio je oznaku Su-6M-71. Prvi probni let je napravljen 13. marta 1941. godine. Rezultati testiranja su pokazali da avion ima mnogo bolje karakteristike od onih zadatih Taktičko-tehničkim zahtevima. U toku razvoja aviona Su-6 napravljeno je nekoliko varijanti koje su se međusobno razlikovale uglavnom po naoružanju ili po ugrađenom motoru. Pregled varijanti aviona Su-6 i njihovih karakteristika prikazana je tabeli Taktičko tehničke karakteristika varijanti aviona Su-6 i Su-7.
Tehnički opis aviona Su-6[uredi | uredi izvor]
Jurišni bombarder (šturmovik) Su-6 je bio jednomotorni jednosedi ili dvosedi konzolni niskokrilac mešovite konstrukcije. Pokretao ga je u zavisnosti od tipa aviona radijalni (zvezdasti) vazduhom hlađeni motor ili linijski tečnošću hlađen motor V rasporeda cilindara, postavljen u kljun aviona. Avioni koji su imali radijalne motore su imali trokraku metalnu elisu, a avioni sa linijskim rasporedom cilindara su imali četvorokraku metalnu elisu. Posada je sedela u zatvorenom kokpitu koji se nalazio iznad krila aviona. Kod dvoseda, iza leđa pilota u istoj prostranoj kabini je sedeo zadnji strelac koji je za odbranu zadnje sfere aviona imao na raspolaganju mitraljez kalibra 12,7 mm. Trup aviona je oblog poprečnog preseka polu-monokok konstrukcije izvedene od drveta, koji se sužavao idući ka repu aviona. Krila su bila trapezastog oblika sa kružnim završetkom krajeva. Napadna ivica krila je bila kosa, a zadnja ivica krila je bila gotovo upravna na trup aviona. Konstrukcija krila je bila od čelika visoke elastičnosti i duraluminijuma, a obloga krila aviona od ravnog Al-lima. Klasični stajni trap je bio uvlačeći, u toku leta se uvlačio je prednje noge u krila aviona, ispod repnog dela aviona je bio postavljen takođe uvlačeći mali točak, kao treća tačka oslonca aviona. Avion je bio dobro naoružan streljačkim naoružanjem u zavisnosti od namene aviona (vidi tabele). Ispod svakog krila avion je imao po pet podvesnih nosača na koje su mogle da se prikače bombe ili balističke rakete.[1][2][3]
Tehnički opis aviona Su-7(1944)[uredi | uredi izvor]
Još 1940. godine u OKB Suhoj je završen nacrt lovca za borbu na velikim visinama, zbog nepostojanja motora sa dobrim turbinskim kompresorom, ali više zbog toga što nije postojala izrazita potreba za ovakim avionom odustalo se od njegove dalje razrade. Probni pilot P. M. Stefanovski [4] 1943. godine testirajući avion Su-6M-71F i uverivši se u njegove izvanredne letne karakteristike predložio je da se napravi jedan Su-6 naoružan sa dva topa kalibra 37 mm koji bi mogao biti upotrebljen za borbu protiv aviona Hajnkel He 111, FW-200 i Junkers Ju 87. Ovaj njegov predlog nije prihvaćen verovatno zato što su već tada postojali lovci La-7 i Jak-9 koji su se sa uspehom nosili sa ovim avionima.
Početkom 1944. godine potreba za ovakvim avionom je postala realna, pored nemačkih izviđača koji su leteli na velikim visinama, pojavili su se i saveznički avioni bombarder B-29 i lovac Спитфајер XIV kojima sovjetski lovci nisu mogli parirati. Stoga je P. O. Suhoj.[4] dobio zadatak da predloži idejno rešenje za ovakav avion, a on se opredelio za modifikaciju postojećeg aviona Su-6, tj. avion jednosed bez oklopa sa radijalnim vazduhom hlađenim motorom sa dva dva turbo kompresora TK-3 uz dodatak raketnog motora RD-1-H3 konstruktora V. P. Gluškova[4]
Avion je dobio oznaku Su-7 (1944) i kao Su-6 bio je konzolni niskokrilac mešovite konstrukcije, imao je trup drvene konstrukcije sa oblogom od špera i metalna krila. Motor M-82FN snage 1.360 kW smešten u kljunu aviona, a raketnim motorom RD-1-H3 potiska 3kN koji je bio smešten u trup aviona iza pilota. Raketni motor je kao gorivo koristio tečno gorivo kerozin i azotnu kiselinu mogao je neprekidno da radi 4 minuta s tim što je mogao da radi i u prekidima odnosno kad se pojavi potreba za ubrzanjem. Kada se koristi raketni motor potrebna dužina poletne staze je bila samo 300 metara. Nedostatak raketnog motora je bila velika toplotna emisija mlaznika koja je nagorevala trup i oplatu aviona. Ovaj problem nije mogao nikako drukčije da se reši pa je probušen rep aviona, a mlaznik izbačen skoro pola metra van aviona (pogledaj sliku). Naoružanje aviona su bila tri topa kalibra 20 mm sa 370 granata. Jedan top je bio sinhronizovan sa elisom, a druga dva su se nalazila u krilima aviona. Maksimalna brzina aviona Su-7 (1944) je bila 705 km/h, plafon leta 12.750 m, a dolet 990 km. Prvi probni let je obavio probni pilot Komarov.[4]
januara meseca 1945. godine, a ispitivanje je trajalo do decembra iste godine. Na kraju ispitivanja (18. decembra 1945) je doneta odluka da se prekine dalji rad na razvoju ovog aviona pošto se uvidelo da kombinacija klasičnog motora sa unutrašnjim sagorevanjem i raketnog motora nije perspektivna za dalji razvoj avijacije te da je neophodna primena turbo mlaznih motora u cilju postizanja većih visina i brzina.[5][6]
Naoružanje[uredi | uredi izvor]
| Naoružanje aviona: Suhoj Su-6 | |||
| Vatreno (streljačko) naoružanje | |||
| Top | |||
| Broj i oznaka topa | 2 h N-37 Nudelman | ||
| Broj granata | 90 | ||
| Kalibar | 37 mm | ||
| Mitraljez | |||
| Broj i oznaka mitraljeza | (1 h Berezin UB) i 2 h ŠKAS | ||
| Broj metaka | 196 UB; 1.400 ŠKAS | ||
| Kalibar | UB 12,7 mm; i ŠKAS 7,62 mm | ||
| Bombardersko naoružanje (bombe) | |||
| Ukupna masa | 400 kg | ||
| Broj tačaka za podvešavanje | 10 | ||
| Raketno naoružanje (rakete) | |||
| Broj i oznaka raketa | 10 h РС-82 ili 10 h ПЦ-132 | ||
Taktičko tehničke karakteristike varijanti aviona Su-6 i Su-7[uredi | uredi izvor]
| Karakteristika | Su-6/81 (mart 1941) |
Su-6/82 (septembar 1941) |
Su-6/VS (juli 1942) |
Su-6M-71F (mart 1943) |
Su-6 AM-42 (mart 1944) |
Su-6 AM-42 (juli 1944) |
Su-7 (1944) |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Dužina (m) | 9,133 | 9,243 | 9,243 | 9,243 | 9,5 | 9,5 | 9,14 |
| Visina (m) | 3,983 | 3,89 | 3,89 | 3,89 | 3,98 | 3,98 | 2,85 |
| Razmah krila (m) | 13,5 | 13,5 | 13,5 | 13,5 | 13,58 | 13,58 | 13,50 |
| Površina krila (m²) | 26,0 | 26,0 | 26,0 | 26,0 | 28,6 | 28,6 | 26,0 |
| Težina praznog aviona (kg) | 3.187 | 3.727 | 3.835 | 4.110 | 4.370 | 4.366 | 2.600 |
| Maksimalna težina (kg) | 4.297 | 5.450 | 5.652 | 5.934 | 6.200 | 6.200 | 4.360 |
| Vrsta motora | klipni-radijalni | klipni-radijalni | klipni-radijalni | klipni-radijalni | klipni-linijski | klipni-linijski | klipni + raketni |
| Motori | 1 × Švestov M-71 | 1 × Švestov M-71 | 1 × Švestov M-71F | 1 × Švestov M-71F | 1 × Mikulin AM-42 | 1 × Mikulin AM-42 | 1×M-82FN + RD-1-H3 |
| Snaga (kW) | 1 × 1470 | 1 × 1470 | 1 × 1620 | 1 × 1620 | 1 × 1470 | 1 × 1470 | 1×1360 + 3kN |
| Maksimalna brzina (km/h) | 566 | 527 | 586 | 514 | 519 | 521 | 705 |
| Plafon leta (m) | 10.500 | 7.600 | 8.100 | 8.100 | 8.100 | 8.100 | 12.750 |
| Dolet (km) | 700 | 576 | 972 | 972 | 850 | 790 | 990 |
| Brzina penjanja (m/min) | 455 | 455 | 471 | 471 | 450 | 450 | 870 |
| Posada | 1 | 1 | 1 | 2 | 2 | 2 | 1 |
| Streljačko naoružanje | 6 x 7,62 mm | 2 x 23 mm 4 x 7,62 mm |
2 x 37 mm 2 x 7,62 mm |
2 x 37 mm 2 x 7,62 mm 1 x 12,7 mm |
2 x 37 mm 2 x 7,62 mm 1 x 12,7 mm |
2 x 37 mm 2 x 7,62 mm 1 x 12,7 mm |
3 h 20 mm |
Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]
Aviona Su-6 i Su-7(1944) je proizvedeno svega 10 primeraka. Iako je Su-6 po svojim karakteristikama bio bolji od svog konkurenta Il-2 nije se serijski proizvodio iz dva razloga jedan je: Il-2 je dobro obavljao svoj zadatak i postojala je uhodana serijska proizvodnja pa se nije želelo rizikovati uvođenjem novog aviona u proizvodnju, a drugi je: proizvodnja motora M-71F za avion Su-6 je bila nedovoljna jer su ovi motori ugrađivani u lovce, a oni su imali prednost. Avion Su-7 je tokom testiranja pokazao neperspektivnost kombinovanog pogona aviona (klipni motor + raketni) i time završio svoju ulogu (ne beznačajnu, kao i avion Su-5) u istoriji vazduhoplovstva.
Zemlje koje su koristile ovaj avion[uredi | uredi izvor]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
- Suhoj Su-5
- Iljušin Il-2
- Pavel O. Suhoj - avio-konstruktor
- Suhoj - fabrika aviona
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ [1][mrtva veza]
- ^ „Sukhoi Su-6 - assault aircraft”. www.aviastar.org. Pristupljeno 14. 9. 2011.
- ^ „Su-6, Sukhoj”. www.ctrl-c.liu.se. Pristupljeno 14. 9. 2011.
- ^ a b v g „Kto estь kto”. www.airforce.ru. Pristupljeno 14. 9. 2011.
- ^ „Suhoй Su-7 (PERVЫЙ)”. www.airwar.ru. Pristupljeno 14. 9. 2011.
- ^ „Su-7, Sukhoj”. www.ctrl-c.liu.se. Pristupljeno 14. 9. 2011.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Janić, Čedomir (2003). Vek avijacije - [ilustrovana hronologija] (na jeziku: (jezik: srpski)). Beočin: Efekt 1. COBISS.SR 110428172.
- Hlopotob, O. D. (2004). Istoriя voennoй aviacii ot pervыh letatelьnыh apparatov do reaktivnыh samolёtob (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: AST, Moskva i Poligon, SPb,.
- Antonov, Vladimir (1996). OKB Sukhoi (na jeziku: (jezik: engleski)). Gordon, Yefim & others. Midland: Leicester. ISBN 978-1-85780-012-8.
- Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7.
- Gunston, Bill (1995). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875—1995 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Osprey. ISBN 978-1-85532-405-3.
- Rendall, David (1999). Jane's Aircraft Recognition Guide (na jeziku: (jezik: engleski)) (2nd izd.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2.
- Monro, Bob (1995). Jane`s Combat Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Chant, Christopher;. Glasgow: Harper Collins Publishers.
- Gordюkov, Nikolaй (1994). Pervыe reaktivnыe istrebiteli Suhogo (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: Polygon. str. 26-35. ISBN 978-5-88541-003-8.
- Bagratinov, Valeriй (2005). Krыlья Rossii (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: Эksmo. str. 695-696. ISBN 978-5-699-13732-9.
- Gunston, Bill (1999). The Illustrated Directory of Fighting Aircraft of World War II. Salamander Books. ISBN 9781840650921.
- Shavrov, V.B. History of the aircraft construction in the USSR (na jeziku: (jezik: engleski)). ISBN 978-5-217-02528-2.
- Green, W (2001). The Great Book of Fighters. Swanborough, G. MBI Publishing. ISBN 978-0-7603-1194-3.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- „Su-6” (na jeziku: (jezik: ruski) i (jezik: engleski)). www.sukhoi.org. Pristupljeno 11. 2. 2011.
- „VVS Rossii Kto estь kto:” (na jeziku: (jezik: ruski)). www.airforce.ru. Pristupljeno 30. 1. 2011.
- „Su-6” (na jeziku: (jezik: ruski)). Ugolok neba. 2004. Pristupljeno 17. 2. 2011.[mrtva veza]
- „Su-7 (Pervый)” (na jeziku: (jezik: ruski)). Ugolok neba. 2004. Pristupljeno 17. 2. 2011.
- „Sukhoi Su-6 1942.” (na jeziku: (jezik: engleski)). www.aviastar.org. Pristupljeno 17. 2. 2011.
- „Su-6, P.O.Sukhoi” (na jeziku: (jezik: engleski)). www.ctrl-c.liu.se. Pristupljeno 17. 2. 2011.
- „Su-7, P.O.Sukhoi” (na jeziku: (jezik: engleski)). www.ctrl-c.liu.se. Pristupljeno 17. 2. 2011.
- „Suchoj Su-6” (na jeziku: (jezik: nemački)). Galerie. Pristupljeno 2. 4. 2011.
- „Suchoj Su-7 von 1943” (na jeziku: (jezik: nemački)). Galerie. Pristupljeno 2. 4. 2011.
- „Sukhoi Design Bureau” (na jeziku: (jezik: engleski)). www.globalsecurity.org. Pristupljeno 11. 2. 2011.
- „Sukhoi Su-6” (na jeziku: (jezik: engleski)). www.ranker.com. Pristupljeno 17. 2. 2011.