Finale Kupa evropskih šampiona 1966.

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Finale Kupa evropskih šampiona 1966.
Zvaničan poster za finalnu utakmicu
DogađajKup evropskih šampiona 1965/66.
Real Madrid Partizan
 Španija  SFRJ
2 1
Datum11. maj 1966. (1966-05-11)
StadionHejsel, Belgija Brisel
SudijaZapadna Nemačka Rudolf Krajtlajn (FS Zapadne Nemačke)
Posećenost55.000
← 1965
1967 →

Finale Kupa evropskih šampiona 1966. održano je na stadionu Hejsel u Briselu 11. maja 1966. pred oko 55.000 gledalaca. Utakmica je igrana između Real Madrida i Partizana, a završena je rezultatom 2:1 za ekipu iz Madrida. Partizan je poveo u 55. minutu golom Velibora Vasovića, da bi Real najpre izjednačio rezultat u 70. minutu golom Amansija Amara, a zatim je u 76. minutu pobednika odlučio Fernando Serena. Tako je Real Madrid osvojio svoju šestu titulu, dok je ovo bilo prvo i do sada jedino finale Kupa evropskih šampiona koje je igrao Partizan. Utakmicu je sudio Nemac Rudolf Krajtlajn, koji je kasnije sa engleskim sudijom Kenom Astonom uveo koncept žutog i crvenog kartona u fudbalu.[1]

U Jugoslaviji se utakmica direktno prenosila na Jugoslovenskoj radio-televiziji (JRT) od 19:25. TV komentator je bio Dragan Nikitović, dok je radijski bio Radivoje Marković.[2] Jugoslovenski izveštač iz Brisela za Borbu je bio Bora Šolaja.[3] U Španiji je utakmicu najverovatnije prenosio njihov javni servis La 1, takođe u 19:25, pošto su Španija i Jugoslavija bile u istoj vremenskoj zoni. Španski komentator utakmice je po rečima španskog novinara Matijasa Pratsa bio Enrike Martinez.[4] Televizijski prenos je tada još uvek bio u crno-beloj tehnici.

Timovi[uredi | uredi izvor]

Klub Prethodni nastupi u finalima (podebljane godine označavaju pobednika te godine)
Španija Real Madrid 7 1956, 1957, 1958, 1959, 1960, 1962, 1964
Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Partizan 0

Put do finala[uredi | uredi izvor]

Za više informacija pogledajte: Kup evropskih šampiona 1965/66.

Real Madrid[uredi | uredi izvor]

Startna postava Real Madrida pred finale. Gornji red, s leva na desno: Hoze Arakvistain, Pačin, Pedro de Felipe, Manuel Sančis, Piri, Ignacio Zoko. Donji red, s leva na desno: Fernando Serena, Amansio Amaro, Ramon Groso, Manuel Velaskez, Fransisko Hento

Real je skoro cele sezone bio na prvom mestu u ligi pre poraza od Barselone od 1:2, potom titulu gubi od gradskog rivala Atletiko Madrida jedno kolo pre kraja za samo jedan poen. Odbrambeni igrač Levantea Antonio Kalpe je došao kako bi pojačao klupu, i igrač veznog reda Malage, Manuel Velaskez se vratio sa dvogodišnje pozajmice i zamenjuje francuskog plejmejkera Lusijana Milera. Iz Rajo Valjekana dolazi odbrambeni igrač Pedro de Felipe, koji iz startne postave istiskuje Hozea Santamariju. Oba pojačanja su odigrala fenomenalnu sezonu. U kupu Generalisima ispada u četvrtfinalu od strane Real Betisa.

Kvalifikacije[uredi | uredi izvor]

1. Utakmica:

Fajenord Holandija2–1Španija Real Madrid
Veneker Gol 78’
Kraj Gol 85’		 Izveštaj sa utakmice Puškaš Gol 35’
Gledalaca: 62.610
Sudija: Čehoslovačka Karol Galba

2. Utakmica:

Real Madrid Španija5:0Holandija Fajenord
Puškaš Gol 10’, 20’, 29’, 86’
Groso Gol 44’		 Izveštaj sa utakmice
Gledalaca: 53.239
Sudija: Engleska Džek Tejlor

Real Madrid prolazi ukupnim rezultatom 6:2.

Osmina finala[uredi | uredi izvor]

1. Utakmica:

Kilmarnok Škotska2:2Španija Real Madrid
Meklin Gol 22’ (pen.)
Mekinali Gol 60’		 Izveštaj sa utakmice Piri Gol 25’
Amansio Gol 55’
Gledalaca: 25.385

2. Utakmica:

Real Madrid Španija5:1Škotska Kilmarnok
Groso Gol 25’, 36’
Ruiz Gol 26’
Hento Gol 58’
Piri Gol 90’		 Izveštaj sa utakmice Mekilroj Gol 22’
Gledalaca: 26.879

Real Madrid prolazi ukupnim rezultatom 7:3.

Četvrtina finala[uredi | uredi izvor]

1. Utakmica:

Anderleht Belgija1:0Španija Real Madrid
Van Himst Gol 2’ Izveštaj sa utakmice
Gledalaca: 34.862
Sudija: Škotska Tomas Vorton

2. Utakmica:

Real Madrid Španija4:2Belgija Anderleht
Amansio Gol 12’, 35’
Hento Gol 58’ (pen.), 83’		 Izveštaj sa utakmice Jurion Gol 87’
Pui Gol 90’
Gledalaca: 54.415

Real Madrid prolazi ukupnim rezultatom 4:3.

Polufinale[uredi | uredi izvor]

Real Madrid Španija1:0Italija Inter
Piri Gol 12’ Izveštaj sa utakmice
Gledalaca: 120.000
Inter Italija1:1Španija Real Madrid
Faketi Gol 78’ Izveštaj sa utakmice Amansio Gol 20’
Gledalaca: 75.991

Real Madrid prolazi ukupnim rezultatom 2:1.

Partizan[uredi | uredi izvor]

Startna postava Partizana pred finale. Gornji red, s leva na desno: Hasanagić, Pirmajer, Mihajlović, Šoškić, Vasović, Rašović. Donji red, s leva na desno: Jusufi, Bečejac, Kovačević, Bajić, Galić

Florijan Matekalo je bio 17 godina trener omladinaca Partizana, i iznedrio je ovu generaciju Partizanovih fudbalera koji su bili poznati kao „Partizanove bebe”. Tim iz 1966. je stvaran u omladinskoj školi Partizana, koji je u tom uzrastu beležio vrhunske rezultate, da bi prilikom smene generacija skoro kompletan omladinski tim promovisan u prvotimce, uz neznatnu dopunsku selekciju. U narednih 5 godina "bebe" su 4 puta bile prvak Jugoslavije.[5] Osvajanjem titule šampiona Jugoslavije u sezoni 1964/65, Partizan je stekao pravo da igra u Kupu šampiona Evrope. U startnoj postavi je imao trećeg, četvrtog i deobu petog najboljeg strelca lige, Milan Galić sa 15 golova, Vladimir Kovačević sa 14 i Mustafa Hasanagić sa 13. Aleksandar Atanacković napušta mesto trenera, a na njegovo mesto dolazi Abdulah Gegić. Ekipa je predstavljala ozbiljnog rivala bilo kom tadašnjem Evropskom klubu, i sastojala se od dosta mladih igrača. Uprkos velikom talentu, tadašnje prvenstvo Jugoslavije završavaju na 11. mestu, a u kupu ispadaju u osmini finala.

Međutim u Kupu Evropskih šampiona su odigrali vrhunsku sezonu.

Kvalifikacije[uredi | uredi izvor]

1. Utakmica:

Partizan Jugoslavija2–0Francuska Nant
Galić Gol 37’
Hasanagić Gol 48’		 Izveštaj sa utakmice
Gledalaca: 20.464

2. Utakmica:

Francuska Nant2–2Jugoslavija Partizan
Manji Gol 32’
Blanše Gol 70’		 Izveštaj sa utakmice Kovačević Gol 43’
Galić Gol 47’
Gledalaca: 16.007

Partizan prolazi ukupnim rezultatom 4:2.

Partizan je u predtakmičenju za protivnika dobio Francuskog prvaka Nanta. Pobedom u Beogradu sa 2:0 i nerešenim rezultatom u gostima 2:2, prva prepreka je bila preskočena sa ukupim skorom od 4:2.[5]

Osmina finala[uredi | uredi izvor]

1. Utakmica:

Partizan Jugoslavija3–0Zapadna Nemačka Verder Bremen
Jusufi Gol 70’
Hasanagić Gol 75’
Pirmajer Gol 89’		 Izveštaj sa utakmice
Gledalaca: 24.203

2. Utakmica:

Verder Bremen Zapadna Nemačka1–0Jugoslavija Partizan
Šic Gol 32’ Izveštaj sa utakmice
Gledalaca: 28.478
Sudija: Škotska Tomas Vorton

Partizan prolazi ukupnim rezultatom 3:1.

Sledeći protivnik je bio prvak Nemačke Verder iz Bremena. Verder je eliminisan ukupnim rezultatom 3:1. U Beogradu 3:0 i u Bremenu 0:1. U prvom meču u Beogradu je bilo 0:0 sve do 70. minuta, kada Jusufi postiže gol, a nakon toga po gol postižu i Hasanagić i Pirmajer. Revanš meč se igrao u Bremenu na Vezer stadionu, po ledenim uslovima. Škotski arbitar je dozvolio jako grubu igru u kojoj se naročito isticao Arnold Šic, koji je i postigao jedini gol na meču. Šoškić se istakao svojim odbrana na meču, a i Rašović je odigrao dobru partiju. Na kraju meča crveni karton dobijaju Bečejac, a za Verder crvene kartone dobijaju Arnold Šic, i Volfgang Bordel.[5]

Četvrtina finala[uredi | uredi izvor]

1. Utakmica:

Sparta Prag Čehoslovačka4–1Jugoslavija Partizan
Kvašnjak Gol 20’, 54’ (pen.), 86’
Mašek Gol 73’		 Izveštaj sa utakmice Hasanagić Gol 16’
Gledalaca: 30,214
Sudija: Narodna Republika Mađarska Đula Emsberger

2. Utakmica:

Partizan Jugoslavija5–0Čehoslovačka Sparta Prag
Kovačević Gol 4’, 29’
Vasović Gol 23’
Hasanagić Gol 35’, 41’		 Izveštaj sa utakmice
Gledalaca: 36.912

Partizan prolazi ukupnim rezultatom 6:4.

U četvrtfinalu Partizan je za protivnika dobio prvaka Čehoslovačke, Spartu iz Praga. Za Spartu u tom trenutku nastupaju puno reprezentativaca iz Čehoslovačke, koja je u tom trenutku bila vicešampion sveta na Svetskom prvenstvu u Čileu, između ostalih Mraz, Vrana, Taborski, Mašek, Tihi, Migaš, Pospihal, i najbolji među njima, Andrej Kvašnjak. Prvu utakmicu u Pragu Partizan je izgubio sa 4:1, uz 3 gola Kvašnjaka. U tom meču Šoškić nije branio, Bečejac je imao crveni iz prošlog meča, Bajić i Kovačević takođe nisu igrali, a Galić je služio u JNA.[5] Drugu utakmicu u Beogradu pobedio sa rezultatom 5:0 i time sa ukupnim skorom od 6:4 se kvalifikovao u polufinale. Hasanagiću je poništen jako lep gol makazicama,[6][5] ali taj gol nije uticao na konačni ishod dvomeča, i Partizanov duel sa Mančester junajtedom.

Polufinale[uredi | uredi izvor]

1. Utakmica:

Partizan Jugoslavija2–0Engleska Mančester junajted
Hasanagić Gol 46’
Bečejac Gol 59’		 Izveštaj sa utakmice
Gledalaca: 37.031

2. Utakmica:

Mančester junajted Engleska1–0Jugoslavija Partizan
Stajls Gol 72’ Izveštaj sa utakmice
Gledalaca: 61.475

Partizan prolazi ukupnim rezultatom 2:1.

U polufinalu je Partizana čekao šampion Engleske, Mančester junajted. Međutim Partizanove bebe su i ovaj put uspešno odradile zadatak ukupnim skorom od 2:1 (2:0 u Beogradu i 0:1 u Londonu) prebrodile su i ovu prepreku i plasirale se u finale.

Utakmica[uredi | uredi izvor]

Televizor na sajmu elektronike u Ljubljani iz 21. oktobra 1961. godine. Uslikao Jože Gal.

U Jugoslaviji se utakmica direktno prenosila na Jugoslovenskoj radio-televiziji (JRT) od 19:25. TV komentator je bio Dragan Nikitović, dok je radijski bio Radivoje Marković.[2] Jugoslovenski izveštač iz Brisela za Borbu je bio Bora Šolaja.[3] U Španiji je utakmicu najverovatnije prenosio njihov javni servis La 1, takođe u 19:25, pošto su Španija i Jugoslavija bile u istoj vremenskoj zoni. Španski komentator utakmice je po rečima španskog novinara Matijasa Pratsa bio Enrike Martinez.[4] Televizijski prenos je tada još uvek bio u crno-beloj tehnici.

Rezime[uredi | uredi izvor]

Finale je bilo veoma izjednačeno. Milan Galić je imao dve velike šanse za gol u prvom poluvremenu. Partizan je poveo u 55. minutu golom Velibora Vasovića, nakon što mu je posle izvedenog kornera Mustafa Hasanagić asistirao glavom. Real Madrid preko Amansija izjednačava u 70. minutu. Real preokreće golom Fernanda Serene u 76. minutu, i ovaj gol je bio i poslednji na meču.

Prema kasnijim rečima Velibora Vasovića, Vladica Kovačević je ovu utakmicu igrao sa upalom pluća i temperaturom 38.5, dok je Milan Galić posle služenja vojske bez treninga tokom bar 9 meseci igrao u prvoj postavi.[7] Pored toga, prema sećanju Radoslava Bečejca, oko pola prvog tima je već bilo prodato čak i pre samog finala.[7] Kao jedan od ekstremnijih primera, Milutin Šoškić je samo nekoliko časova pre ovog finala potpisao ugovor na dve godine sa Kelnom.[8]

Real Madrid je postao Evropski prvak šesti put u 11 godina takmičenja, ali do 1998. nije osvojio nijednu titulu prvaka, kada, možda ironično, bivši igrač Partizana Predrag Mijatović postiže gol u 66. minutu meča.

Detalji meča[uredi | uredi izvor]

Kup evropskih šampiona 1965/66.
Real Madrid Španija2—1Partizan Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija
Amansio Gol 70’
Serena Gol 76’		 Izveštaj Vasović Gol 55’
Gledalaca: 55.000
Sudija: Rudolf Krajtlajn (Zapadna Nemačka)
Real Madrid
Partizan
GK 1 Španija Hoze Arakistain
RB 2 Španija Pačin
LB 3 Španija Manuel Sančiz
RM 4 Španija Piri
CB 5 Španija Pedro de Felipe
CB 6 Španija Ignacio Zoko
RF 7 Španija Fernando Serena
CF 8 Španija Amansio Amaro
CF 9 Španija Ramon Groso
LM 10 Španija Manuel Velaskez
LF 11 Španija Fransisko Hento (k)
Trener:
Španija Migel Munjoz
GK 1 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Milutin Šoškić (k)
RB 2 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Fahrudin Jusufi
LB 3 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ljubomir Mihajlović
CM 4 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Radoslav Bečejac
CB 5 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Velibor Vasović
CB 6 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Branko Rašović
RF 7 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Mane Bajić
CM 8 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Vladica Kovačević
CF 9 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Mustafa Hasanagić
CF 10 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Milan Galić
LF 11 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Josip Pirmajer
Trener:
Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Abdulah Gegić

Nakon meča[uredi | uredi izvor]

Finale je naznačilo početak tzv. "Yé-yé" generacije Real Madrida, koja je naziv dobila po pesmi Bitlsa "She loves you" i refrenu "yeah-yeah"[9], nakon što su 4 igrača Reala pozirala za Marku u stilu Bitlsa. U narednih par sezona većina Partizanovih igrača napušta klub.[10]

Sećanje na utakmicu[uredi | uredi izvor]

Partizan je obeležio pedesetu godišnjicu ovog finala 11. maja 2016. Tom prilikom su u trofejnoj sali Partizana došli i igrači koji su u tom finalu nastupali. Vladica Kovačević je tada rekao da su 1966. bili mladi i puni entuzijazma, a da je od njih jedino bio bolji Mančester junajted.[11]

Real Madrid je tokom 2002. godine povodom 100 godina kluba posvetio i jednu emisiju ovom finalu. U njoj su učestvovali dva igrača Reala iz tog finala, Ignacio Zoko i Pedro de Felipe, poznati novinar Matijas Prats, a voditelj je bio Načo Aranda, direktor TV Real Madrid. Njih četvorica su tom prilikom gledala snimak ove utakmice i govorili su o sećanjima i situacijama vezanih za nju.[12]

Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]

  • U Jugoslaviji se utakmica direktno prenosila na Jugoslovenskoj radio-televiziji (JRT) od 19:25. TV komentator je bio Dragan Nikitović, dok je radijski bio Radivoje Marković.[2] Jugoslovenski izveštač iz Brisela za Borbu je bio Bora Šolaja.[3]
  • Iako je Partizan igrao finale Kupa evropskih šampiona, u domaćem prvenstvu i kupu je odigrao jako loše. U ligi su u sezoni 1965/66 od 16 ekipa bili jedanaesti,[13] a u kupu su u osmini finala ispali od Rijeke sa 3:1.[14] Da Željezničaru i Hajduku iz Splita nisu oduzeti poeni, bili bi dva mesta iznad zone ispadanja.
  • Prema sećanju Radoslava Bečejca, oko pola prvog tima je već bilo prodato čak i pre samog finala.[7] Kao jedan od ekstremnijih primera, Milutin Šoškić je samo nekoliko časova pre ovog finala potpisao ugovor na dve godine sa Kelnom.[8]
  • Po kasnijem svedočenju Velibora Vasovića, kada su ga pitali da li je Partizan možda "prodao" finale Realu, odgovorio je: "Ne, nego je Vladica Kovačević igrao sa upalom pluća i temperaturom 38,5 i igrao je Milan Galić tek doveden iz vojske, posle osam meseci bez treninga! Igrali su jer su generali tako hteli. Mislili su: 'Nema problema, Vaske će udenuti gol, onda će dvojici polomiti noge i sve će biti u redu.' E, neće Vaske da lomi noge kad se nekom ćefne"![7]
  • Jedan dan nakon ove utakmice je Fudbalski savez Jugoslavije kaznio Branka Rašovića sa 6 meseci zabrane igranja u svim utakmicama zbog njegovog oštrog starta na utakmici odigranoj 10 dana pre ovog finala (1. maj 1966) između Željezničara i Partizana. Rašovićev start je doveo do preloma noge igraču Željezničara.
  • Dan pre utakmice je uprava Partizana dozvolila igračima da sa ženama i partnerkama ceo dan provedu u kupovini.[7]
  • Mustafa Hasanagić je posle izvedenog kornera asistirao Veliboru Vasoviću za 1:0.
  • Španski komentator utakmice je po rečima španskog novinara Matijasa Pratsa bio Enrike Martinez.[4]
  • Real Madrid narednu 31 godinu nije igrao finale ovog kupa.
  • Real Madrid je tokom 2002. godine povodom 100 godina kluba posvetio i jednu emisiju ovom finalu. U njoj su učestvovala dva igrača Reala iz tog finala, Ignacio Zoko i Pedro de Felipe, poznati novinar Matijas Prats, a voditelj je bio Načo Aranda, direktor TV Real Madrid. Njih četvorica su tom prilikom gledala snimak ove utakmice i govorili su o sećanjima i situacijama vezanih za nju.[15]
  • Predsednik Real Madrida je u to vreme bio Santijago Bernabeu.[16]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Germany’s “Brave Little Tailor””. fifamuseum.com. Fifa museum. 23. jul 2020. Pristupljeno 28. maj 2021. 
  2. ^ a b v „Radio i televizija prenosiće ceo tok utakmice na Hejselu”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 11. maj 1966. Pristupljeno 17. avgust 2023. „Vest skroz dole po sredini stranice” 
  3. ^ a b v Bora Šolaja (12. maj 1966). „Po šesti put - Real (9. strana)”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. str. 9. Pristupljeno 10. april 2023. 
  4. ^ a b v Real Madrid TV. „European Cup 1965-66 FINAL: Real Madrid x Partizan — deo kada se govori o komentatoru”. youtube.com (na jeziku: španski). Pristupljeno 8. januar 2023. 
  5. ^ a b v g d „KADA SU PARTIZANOVE BEBE HARALE EVROPOM Dan kada je Sparta iz Praga osvetila svu snagu crno-belih”. Blic (Blic sport). 09. 03. 2019. Pristupljeno 02. 12. 2020. 
  6. ^ „Mustafa Hasanagic: Cleared Goal vs Sparta Prague”. Youtube. Pristupljeno 02. 12. 2020. „Isečak iz intervjua sa Hasanagićem” 
  7. ^ a b v g d „SEĆANJA: Partizanova NEPREŽALJENA briselska noć”. mondo.rs. 11. maj 2020. Pristupljeno 25. februar 2023. 
  8. ^ a b „Pobeda modernije koncepcije fudbala (11. strana)”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 13. maj 2023. Pristupljeno 10. april 2023. 
  9. ^ „La flor del Real Madrid Yé-yé”. Diario Marca. Arhivirano iz originala 22. 6. 2020. g. Pristupljeno 7. 12. 2019. 
  10. ^ „1966. - PARTIZANOV „DAN” POSLE - Vasović ispravio nepravdu”. Sportski Žurnal. 11. 5. 2020. Pristupljeno 2. 12. 2020. „Pri dnu stranice je prikazana slika gde su navedene ekipe za koje su igrači igrali nakon ovog finala” 
  11. ^ R. Đurović (11. maj 2016). „Jubilej vredan ponosa: Partizan obeležio 50 godina od finala sa Realom”. sportal.blic.rs. Pristupljeno 8. januar 2023. 
  12. ^ Real Madrid TV (2002). „European Cup 1965-66 FINAL: Real Madrid x Partizan - uvodni deo snimka”. youtube.com (na jeziku: španski). Pristupljeno 8. januar 2023. 
  13. ^ „Yugoslavia - List of Final Tables”. rsssf.org. Pristupljeno 25. februar 2023. „Tabela gde piše "1965/66 Vojvodina Novi Sad"” 
  14. ^ „CUP OF YUGOSLAVIA 1965/66”. rsssf.org. Pristupljeno 25. februar 2023. „Oko trećine dužine od vrha stranice” 
  15. ^ Real Madrid TV (2002). „European Cup 1965-66 FINAL: Real Madrid x Partizan - uvodni deo snimka”. youtube.com (na jeziku: španski). Pristupljeno 8. januar 2023. 
  16. ^ „Santiago Bernabéu - Chairman 1943 - Real Madrid CF”. realmadrid.com/en (na jeziku: engleski). Pristupljeno 10. april 2023. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Финале_Купа_европских_шампиона_1966.&oldid=27794692”