Domaća svinja

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za druge upotrebe, pogledajte Svinja (višeznačna odrednica).

Domaća svinja
Krmača sa prasetom
Pripitomljen
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Mammalia
Red: Artiodactyla
Porodica: Suidae
Rod: Sus
Vrsta:
S. scrofa
Podvrsta:
S. s. domesticus
Trinomijalno ime
Sus scrofa domesticus
Erxleben, 1777
Sinonimi[1]
  • Sus domestica Erxleben, 1777
  • Sus domesticus Erxleben, 1777

Domaća svinja (lat. Sus scrofa domesticus, ili Sus domesticus), ili samo svinja, je domestifikovana podvrsta divlje svinje (Sus scrofa; ponekad se smatra zasebnom vrstom). Uzgaja se kao domaća životinja radi mesa (svinjetina), masti, mesnih prerađevina (čvarci, kavurma, krvavica, slanina,...) i kože. Dlaka svinje se koristi za pravljenje četaka.

Na osnovu farmske proizvodnje, plemenite rase svinja su razvrstane u sledeće kategorije: prasad - muška i ženska mladunčad do telesne mase od 25 kg. Preko 25 kg pa do 120 kg (klanična težina) su tovljenici. Za potrebe tova muška grla se kastriraju a ženska ne. Ukoliko su grla ostavljena za priplod, ženke se nazivaju nazimice (koje se još nisu prasile) i krmače (ženska grla nakon prvog prašenja). Muške jedinke u priplodu se nazivaju nerastovi. U Vojvodini se umesto reči „svinja” često koristi sinonim „brav”.

Izučavanje gajenja plemenitih rasa svinja naziva se svinjarstvo.

Karakteristike[uredi | uredi izvor]

Period trudnoće kod krmača (suprasnost) traje 112-114 dana (tri meseca, tri nedelje, tri dana). Očekivani broj živorođenih prasadi je između 9 i 12. Najmanji je kod prvog prašenja, najveći je između trećeg i petog, a zatim lagano opada kod starijih jedinki.[2] U uzrastu od 6 meseci prasad dostižu težinu od oko 100 kilograma žive vage, pri čemu dostižu klaničnu težinu. Životni vek svinje iznosi oko 12 godina, na šta direktan uticaj imaju ishrana, način držanja i pripadnost rasi.

Većina ih ima retku dlaku, iako postoje i vrste sa gustom dlakom, poput mangulice.[3] Svinje poseduju apokrine i ekrine znojne žlezde, mada su ekrine žlezde ograničene na njušku i dorsonasalna područja.[4] Svinje, međutim, poput drugih „bezdlakih” sisara (npr. slonova, nosoroga, i Bathyergidae), ne koriste termalne znojne žlezde za hlađenje.[5] Svinje isto tako imaju manju sposobnost nego drugi sisari da rasipaju toplotu sa vlažne sluzokože u ustima putem dahtanja. Njihova termoneutralna zona je 16 do 22 °C.[6] Pri višim temperaturama, svinje gube toplotu putem valjanja u blatu i vodi; mada je bilo predloženo da blaćenje služi drugim funkcijama, kao što je zaštita od sunca, kontrola ektoparazita, i obeležavanje mirisom.[7]

Svinje su jedna od četiri poznate vrste sisara koje poseduju mutacije u nikotinskom acetilholinskom receptoru koje ih štite protiv zmijskog venoma. Mungosi, medojedni jazavci, ježevi i svinje, svi imaju modifikacije u aktivnom mestu receptora koje sprečavaju zmijski venom α-neurotoksin da se veže. To su četiri zasebne, nezavisne mutacije.[8]

Mnoge vrste svinja su sklone stresu i mogu da razviju slične bolesti kardiovaskularnog sistema kao i ljudi. Ljudi i svinje su fiziološki slične vrste. Stoga se svinje često koriste kao laboratorijske životinje.

Svinje su svaštojedi, što znači da se hrane hranom i biljnog i životinjskog porekla. Na manjim farmama se hrane ostacima iz kuhinje — pomijama. U divljini svinje hranu pronalaze u zemlji koju riju kljovama. Svinja ima veoma osetljivo čulo mirisa, tako da se koriste za pronalaženje tartufa u mnogim evropskim zemljama.

Svinje spadaju među najinteligentnije sisare. Smatra se da su svinje inteligentnije od psa i mačke[9]

Taksonomija[uredi | uredi izvor]

Domaća svinja se najčešće smatra podvrstom divlje svinje, kojoj je ime Sus scrofa dao Karl fon Line 1758. godine; shodno tome, formalno ime domestikovane svinje Sus scrofa domesticus.[10][11] Međutim, 1777. godine je Johan Erksleben klasifikovao domaću svinju kao zasebnu vrstu od divlje svinje. On joj je dao ime Sus domesticus, koje taksonomi još uvek koriste.[12][13]

Poreklo[uredi | uredi izvor]

Arheološki nalazi ukazuju da su svinje pripitomljene od divlje svinje već u periodu od 13.000–12.700 PS na Bliskom istoku u slivu Tigra.[14],[15][16] Njima se upravljalo na sličan način kao što to danas čine stanovnici Nove Gvineje.[17] Pojedini pronađeni ostaci svinja datiraju iz perioda starijeg od 11.400 godina PS, na Kipru, i najverovatnije da su uvezeni sa kontinentalnog dela kopna, što ukazuje da su do tada već bile pripitomljene.[18] Proces pripitomljavanja divljih svinja desio se zasebno i u Kini.[19][20]

DNK nalazi iz pod-fosilnih ostataka zuba i vilica evropskih svinja iz perioda neolita ukazuju da su prve domaće svinje uvezene sa Bliskog istoka. Ovo je ubrzalo i proces pripitomljavanja lokalnih svinja u Evropi, što predstavlja treći proces pripitomljavanja, u kojem se genetička baza uvezena sa Bliskog istoka polako smanjivala u Evropi. Današnje domaće svinje doživele su složen proces međusobnog mešanja u vremenu kada se sada i evropske svinje izvoze na Bliski istok.[21][22]. Istorijski nalazi ukazuju da su azijske svinje predstavljene Evropi tokom 18. i početkom 19. veka.[19]

U avgustu 2015, jedna studija je razmotrila preko 100 svinjskih genoma s ciljem utvrđivanja procesa njihove domestikacije, za koji se pretpostavljalo da su ga inicirali ljudi, da je u tome učestvovalo nekoliko individua, i da se oslanjao na reproduktivnu izolaciju između divljih i domaćih formi. Ta studija je utvrdila da je pretpostavka o reproduktivnoj izolaciji sa postojanjem populacionih uskih grla neosnovana. Studija je izvela zaključak da su svinje bile domestifikovane zasebno u Zapadnoj Aziji i Kini, pri čemu su zapadnoazijske svinje uvedene u Evropu, gde su one bile ukrštene sa divljim svinjama. Model koji podrobno opisuje podatke obuhvata hibridizaciju sa sad izumrlom populacijom divljih svinja tokom pleistocena. Ta sutija je isto tako utvrdila da uprkos ukrštanja sa divljim svinjama, genomi domestikovanih svinja imaju snažan potpis selekcije u DNK lokusima koji utiču na ponašanje i morfologiju. Studija je izvela zaključak da je ljudska selekcija kod domestikovanih sojeve verovatno suzbila homogenizirajući efekat protoka gena sa divljih svinja i kreirala domestikaciona ostrva u genomu. Moguće je da je isti proces primenljiv na druge domestikovane životinje.[23][24]

Prilagodljiva priroda svaštojedske ishrane divlje svinje učinili su da se pripitomljavanje obavi bez većeg truda. Svinje su se uglavnom koristile za ishranu, ali rane civilizacije su koristile svinjsku kožu za oklope, zube za alate i oružje, a čekinje za četke.[25] Svinje su u jugoistočne delove Severne Amerike iz Evrope uvezli Hernando de Soto i drugi rani španski istraživači. Odbegle svinje su u divljini ponovo postajale divlje i uzrokovale brojne probleme američkim urođenicima koji nisu držali pripitomljenu stoku.[26]

Među životinjama koje su Španci uveli u Čiloenski arhipelag u 16. veku, svinje su se najuspešnije adaptirale. Svinje su imale koristi od izobilja školjki i algi izloženih velikim osekama arhipelaga.[27] Svinje su doneli u jugoistočnu Severnu Ameriku iz Evrope de Soto i drugi rani španski istraživači. Odbegle svinje su postale divlje i izazvale su veliki broj poremećaja u načinu života američkih domorodaca, koji nisu imali domestikovane životinje, izuzev pasa.[28] Populacije divljih svinja u jugoistočnim Sjedinjenim Državama su od tog doba migrirale na sever i postale su sve veći problem na Srednjem zapadu. One se matraju invazivnom vrstom, te mnogi programi državnih agencija imaju za cilj njihovo hvatanje ili lovljenje radi odstranjivanja.[29][30][31] Domestikovane svinje su postale divlje u mnogim drugim delovima sveta (npr. Novi Zeland i severni Kvinslend) i uzrokovale su znatnu štetu u životnom okruženju.[32][33] Divlji hibridi Evropskih divljih svinja i domestikovanih svinja su isto tako veoma remetilački za okolinu i poljoprivredu (oni su među 100 najštetnijih životinjskih vrsta),[34] posebno u jugoistočnoj Južnoj Americi od Urugvaja do brazilskog Mato Groso do Sula (Srednjozapadne regije), i Sao Paulo (država) (Jugoistočne regije), gde su poznati kao javaporcos (from javali i porco, sa značenjem „divlje svinje”).[35][36][37][38][39]

Sa oko 1 milijarde živih individua u bilo koje vreme, domestikovana svinja je jedna od najbrojnijih velikih životinja na planeti.[40][41]

Reprodukcija[uredi | uredi izvor]

Krmače dostižu polnu zrelost pri uzrastu od 3–12 meseci i prolaze kroz estrus svakih 18–24 dana ako nisu uspešno oplođene. Gestacioni period je u proseku 112–120 dana.[42] Estrus traje dva do tri dana tokom kojih ženke ispoljavaju spremnost za parenje. To je reflektivni respons koji je stimulisan kad je ženka u kontaktu sa pljuvačkom polno zrelog vepra. Androstenol je jedan od feromona koji se formira u submaksilarnim pljuvačnim žlezdama veprova i koji izazivaju respons ženki.[43] Ženski vrat materice sadrži seriju od pet interdigitirajućih jastučića, koji pridržavaju veprov penis tokom kopulacije.[44] Ženke imaju bikornuatne materice i do dve oplodnje mora doći u oba materična roga da bi došlo do suprasnosti.[45] Majčino prepoznavanje trudnoće kod svinja javlja sa 11 do 12 dana suprasnosti.[46]

Svinjsko meso u ishrani[uredi | uredi izvor]

Svinjsko meso i mesne prerađevine su široko rasprostranjeni u ishrani. Ipak, zbog visokog nivoa masti, kao i zbog toga što svinje mogu biti domaćini širokoj lepezi parazita, svinjske mesne prerađevine su često meta kritika vezanih za zdravu ishranu. Najčešće se kao svinjski paraziti spominju trihinela, cysticercosis i brucellosis.

U judaizmu i islamu, svinjsko meso je zabranjeno u ishrani, jer se smatra prljavom i zlobnom životinjom[47][48].

Svinjogojstvo[uredi | uredi izvor]

Broj uzgajanih svinja
oblast/država Broj svinja (u milionima)
Kina 489
SAD 60
Brazil 33
Srbija 3,49[49]
svet 961

Domaća svinja se često gaji na seoskim imanjima na otvorenom. U nekim slučajevima svinjama se dozvoljava da se hrane u šumama pod nadzorom svinjara. U industrijalizovanom svetu, uzgoj svinja se više ne obavlja u tradicionalnim svinjcima, već u svinjskim farmama uz intenzivnu primenu naučnih metoda. Time je značajno smanjena cena uzgoja svinja.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Colin P. Groves (1995). „On the nomenclature of domestic animals” (PDF). Bulletin of Zoological Nomenclature. 52 (2): 137—141. doi:10.5962/bhl.part.6749. Arhivirano iz originala (PDF) 8. april 2011. g.  Biodiversity Heritage Library
  2. ^ „Factors Affecting Litter Size”. Arhivirano iz originala 10. 11. 2012. g. Pristupljeno 28. 08. 2011. 
  3. ^ Royal visit delights at the Three Counties Show.
  4. ^ Sumena, K.B.; Lucy, K.M.; Chungath, J.J.; Ashok, N.; Harshan, K.R. (2010). „Regional histology of the subcutaneous tissue and the sweat glands of large white Yorkshire pigs” (PDF). Tamilnadu Journal of Veterinary and Animal Sciences. 6 (3): 128—135. Arhivirano iz originala (PDF) 9. 8. 2017. g. Pristupljeno 30. 11. 2017. 
  5. ^ Folk, G.E.; Semken, H.A. (1991). „The evolution of sweat glands”. International Journal of Biometeorology. 35 (3): 180—186. Bibcode:1991IJBm...35..180F. PMID 1778649. S2CID 28234765. doi:10.1007/bf01049065. 
  6. ^ Sweat like a pig?
  7. ^ Bracke, M.B.M. (2011). „Review of wallowing in pigs: Description of the behaviour and its motivational basis”. Applied Animal Behaviour Science. 132 (1): 1—13. doi:10.1016/j.applanim.2011.01.002. 
  8. ^ Drabeck, D.H.; Dean, A.M.; Jansa, S.A. (1. 6. 2015). „Why the honey badger don't care: Convergent evolution of venom-targeted nicotinic acetylcholine receptors in mammals that survive venomous snake bites.”. Toxicon. Elsevier. 99: 68—72. PMID 25796346. doi:10.1016/j.toxicon.2015.03.007. 
  9. ^ Eksperimenti na Univerzitetu Pensilvanija
  10. ^ National Center for Biotechnology Information data page
  11. ^ Gentry, Anthea; Juliet Clutton-Brock; Groves, Colin P. (2004). „The naming of wild animal species and their domestic derivatives” (PDF). Journal of Archaeological Science. 31 (5): 645—651. Bibcode:2004JArSc..31..645G. doi:10.1016/j.jas.2003.10.006. Arhivirano iz originala (PDF) 8. 4. 2011. g. 
  12. ^ Corbet and Hill (1992), referred to in Wilson, D.E.; Reeder, D.M., ur. (2005). Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd izd.). Johns Hopkins University Press. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494. 
  13. ^ Gentry, Anthea; Juliet Clutton-Brock; Groves, Colin P. (1996). „Proposed conservation of usage of 15 mammal specific names based on wild species which are antedated by or contemporary with those based on domestic animals”. Bulletin of Zoological Nomenclature. 53: 28—37. doi:10.5962/bhl.part.14102. 
  14. ^ Sarah M. Nelson Ancestors for the Pigs. Pigs in prehistory. (1998)
  15. ^ Nelson, Sarah M. (1998). Ancestors for the Pigs. Pigs in prehistory. University of Pennsylvania Museum of Archaeology and Anthropolog. ISBN 9781931707091. 
  16. ^ Ottoni, C; Flink, LG; Evin, A; Geörg, C; De Cupere, B; Van Neer, W; Bartosiewicz, L; Linderholm, A; Barnett, R; Peters, J; Decorte, R; Waelkens, M; Vanderheyden, N; Ricaut, FX; Cakirlar, C; Cevik, O; Hoelzel, AR; Mashkour, M; Karimlu, AF; Seno, SS; Daujat, J; Brock, F; Pinhasi, R; Hongo, H; Perez-Enciso, M; Rasmussen, M; Frantz, L; Megens, HJ; Crooijmans, R; Groenen, M; Arbuckle, B; Benecke, N; Vidarsdottir, US; Burger, J; Cucchi, T; Dobney, K; Larson, G. „our data suggest a narrative that begins with the domestication of pigs in Southwest Asia, at Upper Tigris sites including Çayönü Tepesi (Ervynck et al. 2001) and possibly Upper Euphrates sites including Cafer Höyük (Helmer 2008) and Nevali Çori (Peters et al. 2005);
    from google (Çayönü pig ancestor) result 2; 'Çayönü Tepesi' in wiki (Cattle)”    . Mol Biol Evol. 30: 824—32. PMC 3603306 Slobodan pristup. PMID 23180578. doi:10.1093/molbev/mss261.     
  17. ^ Rosenberg M, Nesbitt R, Redding RW, Peasnall BL (1998). Hallan Cemi, pig husbandry, and post-Pleistocene adaptations along the Taurus-Zagros Arc (Turkey). Paleorient, 24(1):25–41.
  18. ^ Vigne, JD; Zazzo, A; Saliège, JF; Poplin, F; Guilaine, J; Simmons, A (2009). „Pre-Neolithic wild boar management and introduction to Cyprus more than 11,400 years ago”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 106 (38): 16135—8. Bibcode:2009PNAS..10616135V. PMC 2752532 Slobodan pristup. PMID 19706455. doi:10.1073/pnas.0905015106 Slobodan pristup. 
  19. ^ a b Giuffra, E; Kijas, JM; Amarger, V; Carlborg, O; Jeon, JT; Andersson, L (2000). „The origin of the domestic pig: independent domestication and subsequent introgression”. Genetics. 154 (4): 1785—91. PMC 1461048 Slobodan pristup. PMID 10747069. doi:10.1093/genetics/154.4.1785. 
  20. ^ Jean-Denis Vigne (2015). „Early domestication and farming: what should we know or do for a better understanding?”. Anthropozoologica. 50 (2): 123—150. S2CID 54079884. doi:10.5252/az2015n2a5. 
  21. ^ BBC News, "Pig DNA reveals farming history" 4 September 2007. The report concerns an article in the journal PNAS
  22. ^ Larson, G.; Albarella, U.; Dobney, K.; Rowley-Conwy, P.; Schibler, J.; Tresset, A.; Vigne, J. D.; Edwards, C. J.; Schlumbaum, A.; Dinu, A.; Balaçsescu, A.; Dolman, G.; Tagliacozzo, A.; Manaseryan, N.; Miracle, P.; Van Wijngaarden-Bakker, L.; Masseti, M.; Bradley, D. G.; Cooper, A. (2007). „Ancient DNA, pig domestication, and the spread of the Neolithic into Europe”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 104 (39): 15276—81. PMC 1976408 Slobodan pristup. PMID 17855556. doi:10.1073/pnas.0703411104 Slobodan pristup. 
  23. ^ Frantz, L (2015). „Evidence of long-term gene flow and selection during domestication from analyses of Eurasian wild and domestic pig genomes”. Nat. Genet. 47 (10): 1141—8. PMID 26323058. S2CID 205350534. doi:10.1038/ng.3394. 
  24. ^ Pennisi, E (2015). „The taming of the pig took some wild turns”. Science. doi:10.1126/science.aad1692. 
  25. ^ Oral Care Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. septembar 2007)
  26. ^ II.G.13. - Hogs.
  27. ^ Torrejón, Fernando; Cisternas, Marco; Araneda, Alberto (2004). „Efectos ambientales de la colonización española desde el río Maullín al archipiélago de Chiloé, sur de Chile” [Environmental effects of the spanish colonization from de Maullín river to the Chiloé archipelago, southern Chile]. Revista Chilena de Historia Natural (na jeziku: Spanish). 77 (4): 661—677. doi:10.4067/S0716-078X2004000400009. 
  28. ^ II.G.13. – Hogs. Arhivirano 2007-12-20 na sajtu Wayback Machine
  29. ^ „Feral Hogs in Missouri | Missouri Department of Conservation”. mdc.mo.gov (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 08. 03. 2017. g. Pristupljeno 7. 3. 2017. 
  30. ^ „AGFC | Feral Hog Hunting Regulations”. www.agfc.com. Pristupljeno 7. 3. 2017. 
  31. ^ „Feral Hog Management | Georgia DNR - Wildlife Resources Division”. georgiawildlife.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 8. 3. 2017. 
  32. ^ Alien Species Threaten Hawaii's Environment.
  33. ^ Introduced Birds and Mammals in New Zealand and Their Effect on the Environment.
  34. ^ „World's 100 most destructive species named”. The Independent (na jeziku: engleski). 21. 11. 2004. Pristupljeno 7. 3. 2017. 
  35. ^ Authorization for the slaughter of the 'javaporco' reassures farmers in Assis, SP (jezik: portugalski)
  36. ^ IBAMA authorizes capture and slaughter of 'javaporcos' – Folha do Sul Gaúcho Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. jul 2017) (jezik: portugalski)
  37. ^ 'Javaporco' gives damage and scares farmers in Maracaí, SP – O Grito do Bicho Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. januar 2019) (jezik: portugalski)
  38. ^ MS Rural – farmers are authorized to make populational control of exotic species, such as the European boar (jezik: portugalski)
  39. ^ „Status and Distribution of wild boar in Rio Grande do Sul, Southern Brazil”. 2009. 
  40. ^ Production, Supply and Distribution Online Query Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. decembar 2017), United States Department of Agriculture, Foreign Agricultural Service
  41. ^ Swine Summary Selected Countries Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. mart 2012), United States Department of Agriculture, Foreign Agricultural Service, (total number is Production (Pig Crop) plus Total Beginning Stocks
  42. ^ „Feral Hog Reproductive Biology”. 16. 5. 2012. Arhivirano iz originala 25. 11. 2015. g. Pristupljeno 30. 11. 2017. 
  43. ^ „G2312 Artificial Insemination in Swine: Breeding the Female | University of Missouri Extension”. extension.missouri.edu. Arhivirano iz originala 08. 03. 2017. g. Pristupljeno 7. 3. 2017. 
  44. ^ „The Female - Swine Reproduction”. livestocktrail.illinois.edu (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 10. 02. 2022. g. Pristupljeno 7. 3. 2017. 
  45. ^ Bazer, F. W.; Vallet, J. L.; Roberts, R. M.; Sharp, D. D.; Thatcher, W. W. (1986). „Role of conceptus secretory products in establishment of pregnancy”. J. Reprod. Fert. 76 (2): 841—850. PMID 3517318. S2CID 44789580. doi:10.1530/jrf.0.0760841. 
  46. ^ Bazer, Fuller W.; Song, Gwonhwa; Kim, Jinyoung; Dunlap, Kathrin A.; Satterfield, Michael Carey; Johnson, Gregory A.; Burghardt, Robert C.; Wu, Guoyao (1. 1. 2012). „Uterine biology in pigs and sheep”. Journal of Animal Science and Biotechnology. 3 (1): 23. ISSN 2049-1891. PMC 3436697 Slobodan pristup. PMID 22958877. doi:10.1186/2049-1891-3-23. 
  47. ^ Islamski svet, „Zašto islam zabranjuje svinjetinu“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. april 2008) („Take a look at the nature of the pig for example. The pig is naturally lazy and indulgent in sex, it is dirty, greedy and gluttonous.“)
  48. ^ Glas islama, „Zašto je svinjetina zabranjena?“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. mart 2008) („Pig is one of the filthiest animals on earth ... Pig is the most shameless animal...“)
  49. ^ [http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/00/21/20/po12122010.pdf Republika Srbija, Republički zavod za statistiku: Broj stoke - Stanje 01.12.2010. godine]

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Domaća svinja na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Домаћа_свиња&oldid=26548140”