Nikotinski acetilholinski receptor

Из Википедије, слободне енциклопедије

Nikotinski acetilholinski receptori (nAChR) su holinergički receptori koji formiraju ligandom kontrolisane jonske kanale u ćelijskim membranama pojedinih neurona i na postsinaptičkoj strani neuromaskularnog spoja. Kao jonotropni receptori, nAChR su direktno vezani za jonske kanale i ne koriste sekundarne glasnike (poput metabotropnih receptora). Nikotinski acetilholinski receptori su najbolje ispitani među jonotropnim receptorima.[1]

Poput drugih tipova acetilholinskih receptora (npr. muskarinskih acetilholinskih receptora - mAChR) nAChR se iniciraju vezivanjem neurotransmitera acetilholina (ACh). Dok su muskarinski receptori isto tako aktivirani muskarinom, nikotinski receptori mogu da budu aktivirani nikotinom. Iz tog razloga se nazivaju "nikotinskim" receptorima.[1][2][3]

Postoje tri tipa nikotinskih receptora: mišićni, ganglijski i CNS.[4]

Struktura[уреди]

Oni predstavljaju tipične predstavnike jonskih kanala koji se otvaraju posredstvom liganda. Oni su pentameri su. Pet podjedinica može da bude jedan od 16 različitih članova ove familije proteina. Svaka od 5 podjedinica sadrži 4 transmembranski alfa heliksa. Po jedan od tih heliksa (M2) formira centralnu poru. Acetilholin se vezuje za ove podjedinice (alfa) i to za dve koje su smeštene ekstracelularno.

Lokalizacija[уреди]

  • Receptori mišićnog tipa su lokalizovani na neuromišićnom spoju skeletnih mišića.
  • Gangliski tip se nalazi u ganglijama simpatikusa i parasimpatikusa, i odgovoran je za transmisiju.
  • CNS tip je široko distribuiran u mozgu i veoma je heterogen u pogledu molekulske strukture i lokalizacije.

Reference[уреди]

  1. ^ а б Purves, Dale, George J. Augustine, David Fitzpatrick, William C. Hall, Anthony-Samuel LaMantia, James O. McNamara, and Leonard E. White (2008). Neuroscience (4th ed.). Sinauer Associates. стр. 122–6. ISBN 978-0-87893-697-7. 
  2. ^ Siegel G.J., Agranoff B.W., Fisher S.K., Albers R.W., and Uhler M.D. (1999). „Basic Neurochemistry: Molecular, Cellular and Medical Aspects“. GABA Receptor Physiology and Pharmacology. American Society for Neurochemistry Приступљено 1. 10. 2008.. 
  3. ^ Itier V, Bertrand D (August 2001). „Neuronal nicotinic receptors: from protein structure to function“. FEBS Letters 504 (3): 118–25. DOI:10.1016/S0014-5793(01)02702-8. PMID 11532443. 
  4. ^ H.P. Rang, M.M. Dale, J.M. Ritter, P.K. Moore. Pharmacology. ISBN 0443071454. 

Literatura[уреди]

  • H.P. Rang, M.M. Dale, J.M. Ritter, P.K. Moore. Pharmacology. ISBN 0443071454. 
  • Purves, Dale, George J. Augustine, David Fitzpatrick, William C. Hall, Anthony-Samuel LaMantia, James O. McNamara, and Leonard E. White (2008). Neuroscience (4th ed.). Sinauer Associates. стр. 122–6. ISBN 978-0-87893-697-7. 

Spoljašnje veze[уреди]