Љубушки

Из Википедије, слободне енциклопедије
Љубушки

Панорама Љубушког
Панорама Љубушког

Основни подаци
Држава Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина
Ентитет Застава Федерације Босне и Херцеговине Федерација Босне и Херцеговине
Кантон Застава Западнохерцеговачког кантона Западнохерцеговачки кантон
Општина Општина Љубушки
Становништво
Становништво (1991) 4.198
Положај
Координате 43°10′00″N 17°31′00″E / 43.1833333333, 17.5333333333
Временска зона централноевропска:
UTC+1
Љубушки на мапи БиХ
{{{alt}}}
Љубушки
Љубушки на мапи БиХ
Остали подаци
Поштански број 88320
Позивни број 039


Координате: 43° 10′ 60" СГШ, 17° 31′ 60" ИГД

Љубушки је градско насеље и сједиште истоимене општине у јужном делу Босне и Херцеговине. У граду живи око 5.000, а у општини око 30.000 становника.

Географија[уреди]

Клима је умерена медитеранска (25,2 °C средња годишња) са 2.300 сунчаних сати у години. Уз познати кршки херцеговачки рељеф Љубушки има више плодних низија: Љубушко поље, Вељачко поље, Витинско поље, Расток и Бериш. Град Љубушки се налази на раскрсници важних саобраћајница према Мостару (36 km), Макарској (55 km), Сплиту (120 km), Дубровнику (130 km) и Сарајеву (170 km).

Историја[уреди]

Претпоставља се да је љубушки крај, с обиљем воде, богатством флоре и фауне био настањем у праисторијско доба, о чему сведоче камени, коштани и метални налази. Први познати становници били су Илири. Од њих су остале бројне гробне камене гомиле и утврђене градине по падинама и брдаима.

Римљани су у 3. вијеку п. н. е. заратили с Илирима и покорили их почетком I века. Од шест векова римске владавине остало је доста споменика. Зна се да су постојале и ранохршћанске цркве, базилике, од којих се издвајају оне у Војнићима, Витини, Пробоју и Ц. Грму.

У писаним изворима Љубушки се први пут спомиње 1444. под називом Lubussa. Зна се да је имао предграђе и цркву.

Под османску власт Љубушки пада вероватно 1472. убрзо након пада Почитеља. Османлије су учврстиле и прошириле тврђаву, доградили бедеме с пушкарницама и близу тврђаве подигли џамију. Љубушки, који је у османско доба имао статус кале (тврђаве), припадао је Имотском кадилуку до 1718., а након тога сам постаје сједиште кадије. У то доба често га нападају хајдуци из Приморја и Далматинске загоре.

Након Берлинскога конгреса 1878. аустроугарска војска под вођством генерала Јовановића ушла је 2. августа 1878. у Љубушки. За вријеме аустроугарске управе Љубушки доживљава значајан привредни развој. Ударени су темељи винарству и узгоју дувана, извршена је мелиорација Љубушкога поља, саграђени су путеви, мостови.

Први светски рат Љубушком је донео велику глад, немаштину и болести. Назадак се наставио и у раздобљу Краљевине СХС, када су се многи Љубушаци иселили у прекоокеанске земље. У априлу 1941, по устројству НДХ Љубушки је као котар припао великој жупи Хум. У самом Другом светском рату у Љубушком није било већих жртава. Међутим, почетком 1945. и након краја Другог светскога рата страдао је и један дио усташа и припадника војске НДХ из љубушкога краја, претпоставља се њих око 2.000.

Послије потписивања Дејтонског споразума, 1995. године, општина Љубушки је у цјелини ушла је састав Федерације БиХ.

Становништво[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Попис становништва у СФРЈ 1991: Љубушки

По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Љубушки је имала 28.340 становника, распоређених у 35 насељених места. У граду Љубушком било је 4.198 становника (2.658 Хрвата, 1.174 Муслимана, 53 Срба, 180 Југословена и 133 осталих).

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Љубушки