Љубушки
| Љубушки |
|
|---|---|
|
|
|
| Основни подаци | |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација Босне и Херцеговине |
| Кантон | Западнохерцеговачки кантон |
| Општина | Општина Љубушки |
| Становништво | |
| Становништво (1991) | 4.198 |
| Положај | |
| Координате | |
| Временска зона | централноевропска: UTC+1 |
 Љубушки
Љубушки на мапи БиХ
|
|
| Остали подаци | |
| Поштански број | 88320 |
| Позивни број | 039 |
Координате: 43° 10′ 60" СГШ, 17° 31′ 60" ИГД
Љубушки је градско насеље и сједиште истоимене општине у јужном делу Босне и Херцеговине. У граду живи око 5.000, а у општини око 30.000 становника.
Садржај |
Географија [уреди]
Клима је умерена медитеранска (25,2 ºC средња годишња) са 2.300 сунчаних сати у години. Уз познати кршки херцеговачки рељеф Љубушки има више плодних низија: Љубушко поље, Вељачко поље, Витинско поље, Расток и Бериш. Град Љубушки се налази на раскрсници важних саобраћајница према Мостару (36 km), Макарској (55 km), Сплиту (120 km), Дубровнику (130 km) и Сарајеву (170 km).
Историја [уреди]
Претпоставља се да је љубушки крај, с обиљем воде, богатством флоре и фауне био настањем у праисторијско доба, о чему сведоче камени, коштани и метални налази. Први познати становници били су Илири. Од њих су остале бројне гробне камене гомиле и утврђене градине по падинама и брдаима.
Римљани су у 3. вијеку п. н. е. заратили с Илирима и покорили их почетком I века. Од шест векова римске владавине остало је доста споменика. Зна се да су постојале и ранохршћанске цркве, базилике, од којих се издвајају оне у Војнићима, Витини, Пробоју и Ц. Грму.
У писаним изворима Љубушки се први пут спомиње 1444. под називом Lubussa. Зна се да је имао предграђе и цркву.
Под османску власт Љубушки пада вероватно 1472. убрзо након пада Почитеља. Османлије су учврстиле и прошириле тврђаву, доградили бедеме с пушкарницама и близу тврђаве подигли џамију. Љубушки, који је у османско доба имао статус кале (тврђаве), припадао је Имотском кадилуку до 1718., а након тога сам постаје сједиште кадије. У то доба често га нападају хајдуци из Приморја и Далматинске загоре.
Након Берлинскога конгреса 1878. аустроугарска војска под вођством генерала Јовановића ушла је 2. августа 1878. у Љубушки. За вријеме аустроугарске управе Љубушки доживљава значајан привредни развој. Ударени су темељи винарству и узгоју дувана, извршена је мелиорација Љубушкога поља, саграђени су путеви, мостови.
Први светски рат Љубушком је донео велику глад, неимаштину и болести. Назадак се наставио и у раздобљу Краљевине СХС, када су се многи Љубушаци иселили у прекоокеанске земље. У априлу 1941, по устројству НДХ Љубушки је као котар припао великој жупи Хум. У самом Другом светском рату у Љубушком није било већих жртава. Међутим, почетком 1945. и након краја Другог светскога рата страдао је и један дио усташа и припадника војске НДХ из љубушкога краја, претпоставља се њих око 2.000.
Послије потписивања Дејтонског споразума, 1995. године, општина Љубушки је у цјелини ушла је састав Федерације БиХ.
Становништво [уреди]
 |
За више информација погледајте чланак Попис становништва у СФРЈ 1991: Љубушки |
По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Љубушки је имала 28.340 становника, распоређених у 35 насељених места. У граду Љубушком било је 4.198 становника (2.658 Хрвата, 1.174 Муслимана, 53 Срба, 180 Југословена и 133 осталих).
Напомене [уреди]
Референце [уреди]
Спољашње везе [уреди]
