Амперов закон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Струја која тече кроз проводник ствара магнетско поље око проводника. Поље је оријентисано на основу правила десне руке.

У физици, Амперов закон, који је открио Андре-Мари Ампер, описује зависност кружног магнетског поља око електричне струје. Овај закон је магнетски еквивалент Фарадејевом закону електромагнетске индукције.

Садржај

Изворни Амперов закон [уреди]

У свом изворном облику, Амперов закон повезује магнетско поље B са својим извором, густином струје J:

\oint_C \mathbf{B} \cdot d\mathbf{l} = \int\!\!\!\!\int_S \mathbf{J} \cdot d \mathbf{S} = \mu_0 I_{\mathrm{konture}}
где је
\oint_C затворени линијски интеграл око затворене контуре C.
\mathbf{H} јачина магнетског поља у амперима по метру,
d\mathbf{l} инфинитезимални (диференцијални) елемент контуре C,
\mathbf{J} густина струје у амперима по квадратном метру кроз површину S ограниченом контуром C
 d \mathbf{S} \!\ диференцијални елемент вектора површине S, са инфинитезималним интензитетом и правцем нормалним на површину S
I_{\mathrm{konture}} \!\ је струја уоквирена контуром C, или строже струја која продире кроз површину S,
\mu_0  = 4 \pi \times 10^{-7} је пермеабилност вакуума, у хенријима по метру.

Еквивалентно, изворна једначина у диференцијалној форми је

\nabla \times \mathbf{H} =   \mathbf{J}

Јачина магнетског поља H у линеарној средини, је сразмерна магнетској индукцији B према:

 \mathbf{B} \ = \ \mu \mathbf{H}

Кориговани амперов закон: Ампер-Максвелова једначина [уреди]

Џејмс Клерк Максвел је приметио неслагање Амперовог закона када се примени на пуњење или пражњење кондензатора. Ако површина S пролази између плоча кондензатора, а не преко проводника, онда је \mathbf{J} = 0. То је зато што се између плоча кондензатора налази диелектрик, па ту не може бити густине струје. Међутим између плоча кондензатора важи \oint_C \mathbf{H} \cdot d\mathbf{l}\ne 0, што је у супротности са претходним закључком да између плоча кондензатора нема струје. Максвел је закључио да Амперов закон није потпун. Да би решио проблем, осмислио је концепт струје диелектричног помераја и направио је општи облик Амперовог закона који је уврстио у Максвелове једначине.

Општи закон, како га је Максвел исправио, има следећи интегрални облик:

\oint_C \mathbf{H} \cdot d\mathbf{l} = \iint_S \mathbf{J} \cdot d \mathbf{S} +
{d \over dt} \iint_S \mathbf{D} \cdot d \mathbf{S}

где је у линеарним срединама:

 \mathbf{D} \ = \ \varepsilon \mathbf{E}

густина струје диелектричног помераја у амперима по метру квадратном.

Овај Ампер-Максвелов закон се може написати и у диференцијалном облику:

\nabla \times \mathbf{H} =   \mathbf{J} +     \frac{\partial \mathbf{D}}{\partial t}

где други члан настаје из струје диелектричног помераја.

Додавањем струје диелектричног помераја, Максвел је био у могућности да претпостави (потпуно исправно) да је светлост облик електромагнетског таласа.

Види још [уреди]

Референце [уреди]

  • Griffiths, David J., Introduction to Electrodynamics (3rd ed.), Prentice Hall, year=1998, ISBN 013805326X
  • Tipler, Paul, Physics for Scientists and Engineers: Electricity, Magnetism, Light, and Elementary Modern Physics (5th ed.), W. H. Freeman, 2004, ISBN 0716708108