БПЛ неурон
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Авион неурон је европска, експериментална, борбена беспилотна летелица (БПЛ). Носилац развоја ове летелице је фирма Марсел авиони.
Макета, прве верзије летелице неурон је приказана на Париском салону авиона 2005. године, а друге двомоторне верзије 2007. године.
Концепција Неурона се заснива на примени технологија смањене уочљивости у току лета (стелт, енгл. Stealth).
Планирани буџет за развој летелице је 400 милиона евра. Предрачунска вредност једне сериске летелице је 25 милиона евра. Очекује се полетање и испитивање прототипа Неурона после 2010. године.
Садржај |
[уреди] Очекивани ефекти реализације
Програм Неурон је важан за Европу с аспекта:
- Одржања и даљег развоја ваздухопловне технологије у специјализованим Европским компанијама, учесницама у програмима успешних ловачких авиона Рафала, Јурофајтера и Грипена. Са програмом Неурон ће се очувати висока кондиција стручног кадра, у временском међупростору између завршених послова на развоју и производњи садашњих ловачких авиона и нових, наредне генерације у Европи. Ови садашњи, успешни авиони се неће замењивати све до 2030. године.
- Истраживања и доказа напредне технологије, која ће бити потребна до периода 2015. године за почетак пројектовања нове генерације борбених авиона.
- Уходавања европских ресурса у интегрисаном раду у домену високих технологија, као и успостављање тимова за вођење развоја и производње нове генерације борбених авиона.[1]
Неурон је експериментална беспилотна летелица (БПЛ). Намењен је да буде платформа за развој и процену будућих врхунских технологија. Као што су напредна и отпорна авиоелектроника, аутономија лета, технологије које умањују откривање и детекцију, борбена способност и прилагођавање системима глобалних одбрамбених решења. Постигнути ниво спремности технологија, користити ће се за будућа решења нове генерације беспилотних летелица.
Развој Неурона води француска компанија Дасо авиони. Варијанта, добијена у досадашњим фазама развоја Неурона, са делта крилом, смањеном уочљивости, претставља основу концепције решења летелице без репних површина.
Неурон је еволуирао у варијанту с два мотора, по узору на изглед америчког бомбардера B-2. То је разрађенији одговор на претходну скромнију једномоторну варијанту, приказану на ранијем Париском салону авиона 2005. године. Досадашњи резултати, на томе програму су плод европске кооперације француских, шпанских, италијанских, шведских, грчких и швајцарских фирми. Очекује се укључење у сарадњу и неких других чланица Европске уније. Француска је покренула овај програм 2003. године, остали учесници су се касније придружили. Велика Британија се није придружила пошто је већ укључена у сличне програме са Американцимаа, а Немачка није због рестрикције свога буџета.[2]
У функцији демонстратора технологија, произвешће се Неурон у мањем броју примерака. На њима ће се реализовати оперативна и технолошка истраживања нових концепција и намена будућих генерација БПЛ смањене уочљивости, што ће бити основа за дефинисање стандарда за производњу оваквих летелица у временском периоду од 2020. до 2025. године. Према досадашњем плану, Неурон ће се испитивати у лету почетком друге деценије овог века, на простору Француске, Италије и Шведске. Основни је циљ да се са платформом БПЛ неурон истраже и постигну ефекти:
- Дежурства у ваздушном простору, у трајању до 100 минута, на већим удаљеностима од базе од 100 km. Да се при томе ефикасно интегрише у глобалну аутоматизовану мрежу извиђања, јављања и обавештавања и борбених дејстава.
- Минимизирања радарских и топлотних одраза летелице на даваче (сензоре) са земље и с других летелица.
- Носивости двеју, ласерски вођених, бомби масе до 250 kg и способности успешног борбеног дејства на циљу.[3][4]
[уреди] Учесници
Програм води Француска фирма Дасо авиони. Од укупних трошкова, 50% сносе Французи, а преосталих 50% међусобно деле остале државе учеснице.
| Земље и њихове фирме које учествују у програму „нерона“. [5][2][6] | |||
|---|---|---|---|
|
|||
[уреди] Опис и развој
Неурон ће бити знатно већи и напреднији од других познатих БПЛ, као што су нпр предатор. Биће контабилан са системима, са којима ће се интегрисати у садејство с борбеним авионима и са системима извиђања, обавештавања и јављања, у оквиру против ваздухопловне одбране и подршке копнене војске и морнарице.
На Неурону, као демонстратору напредних технологија, интегрисаће се и доказати тренутно постојеће најсавременије свемирске и ваздухопловне технологије у оквиру европске индустрије.
Главни технолошки изазови су у областима аеродинамике, композитних структура, унутрашње интеграције оружја, аутоматизације, информатичке технологије, вештачке интелигенције и веће отпорности (робусности) електронских система, посебно сензора.
Пројекат још увек није прецизно дефинисан, илустрације и изјаве и штури подаци, које је конзорцијум коопераната пустио у јавност, указају на то да је Неурон замишљен као такмичарски програм са америчким J-UCAS, X-45C и X-47B. Произилази да се са својим димензијама, масом и с нивоом потиска погона нЕУРОн уврштава међу летелице, реда величина, авиона Миража 2000.
Идеја и развој БПЛ неурон, одвијали су се постепено, у корацима, још од 1999. године, па све до тренутно важећег стандарда. Прва концепција је прошла аеродинамичка испитивања у аеротунелима у Онери.[7] Следеће године је направљен модел, са 2 m размаха крила и са масом од 50 kg. Тај модел је управљан помоћу радио сигнала, у визуелном домету(радио вођење), с малим брзинама лета. Модел је први пут полетео 18 јула 2000. године. Интезитет радарског и топлотног одраза, овог модела, је испитан у септембру 2003. године. Потпуно аутоматизовани и аутономни лет, са свим фазама полетања, поравњања, маневрисања, слетања и кочења, са моделом изведен је у јулу 2008. године. Следећи корак је био испитивање већег модела, масе од 500 kg, који је с добијеним резултатима, омогућио прелазак на садашње стање развоја Неурона.
По изгледу из профила, Неурон асоцира на орла, с кљуном од кога се постепено линије утапају у аеродинамичан труп који се постепено утапа у крила без наглих закривљења. Уводник ваздуха је скривен и одпочиње на месту где се код авиона поставља ветробран кабине пилота. Тако концепиран усисник скрива лопатице компресора мотора од радарског одраза. У функцији смањења радарског одраза, преко укупног смањења одразних површина, изостављене су стабилизирајуће површине хоризонталног и вертикалног репа. Стабилизација се, уместо с тим аеронамичким површинама, реализује преко система команди лета, то јест с пригушивачима и аутопилотима, око све три осе летелице.
Дужина Неурона је око 10 m, а распон крила око 12,5 m. Маса празног 4900 kg, а максимална је 6500 kg.
Садашња демонстрациона верзија Неурона, користи моторе Адур Mk.951 укупног потиска 40 dN, с авиона Јагуар. У будућности се планира прелазак на један мотор М88 од 75 dN потиска, који се користи на авиону Рафал.
Услов је за сву примењену опрему да има смањени електронски, радарски и топлотни одраз за откривање (детектовање) с непријатељским сензорима (давачима).
Неурон је подзвучна летелица с опсегом брзина лета, израженим преко Маховог броја, од М = 0,3 - 0,8.
Архитектура, са сложеним линијама просторног постепеног преласка трупа у крила Неурона, је изводљива у реализацији с компјутерским пројектовањем, а у производњи с композитном структуром, користећи одговарајуће алате. У Дасо авиони су, кроз програм Рафала, максимално освојили савремене технологије композита и за склопове структуре најсложенијег облика.
Произилази да структура Неурона вишеструко умањује радарски и топлотни одраз са:
- применом композитних материјала, који не рефлектује радарске зраке,
- минимизацијом рефлексних површина,
- подешеним прелазима између површина и
- скривеношћу бомби (у бункерима), усисника ваздуха и издува мотора.[8][9][10][4]
[уреди] Опрема
БПЛ Неурон има у своме садржају опремљености све што и најсавременији борбени авион (нпр Рафал) изузев кабине и опреме везане за интерфејс с пилотом (показивачки и управљачки системи).
БПЛ Неурон има:
- Систем команди лета са свим подсистемима за прецизно и стабилно управљање.
- Модуларан и продуктиван рачунар мисије (задатка) с високим перформансама и са софтвером у реалном времену.
- Давачки (сензорски) комплекс за потребе навигације и команди лета.
- Ласерски озрачивач циља.
- Земаљску управљачку станицу.
[уреди] Управљање
БПЛ неурон има систем комади лета сличан као и савремени авиони, нпр Рафал. Сачињавју га извршни покретачи, аутопилот и пригушивачи око све три осе и интерфејс са слојем везе. Вештачку интелегенцију управљања, аутопилот и пригушиваче подржава рачунар високих перформанси, а мерење вектора стања кретања летелице обавља систем заштићених и прецизних давача (сензора).
Неуроном ће се управљати директно са земље преко слоја везе, стандарда НАТО СТАНАГ 7885. Са овим слојем везе, летелици се шаљу подаци о мисији, a даље вештачка интелегенција уграђена у нЕУРОн, преузима све управљачке радње за реализацију постављеног профила лета и циља. На делу извршавања основног задатка је једноставан меморисан профил лета, с директним и континуираним командама, што обезбеђује потпуну радио тишину, без додатних сигнала између Неурона и окружења. То је веома важно да непријатељ не би открио и хватао никакве сигнале у тој најдужој фази лета, што заједно с осталим особинама смањене уочљивости представља посебан квалитет Неурона.
Обезбеђена је још једна значајна могућност управљања, у тимском извршавању борбеног задатка, у садејству са савременим ловачким авионима Рафал и JAS 39 Грипен. Омогућено је да пилот ловачког авиона управља летом и извршавањем борбеног задатка Неурона.
[уреди] Наоружање
Као и све остале нове технологије и систем наоружања и начин његове употребе се демонстрира, истражује и доказује на Неурону за будућу примену на новим европским БПЛ, које ће се дефинисати и градити у наредној деценији. Неурон је прва летелица у Европи са смештајем бомби у унутрашњости змаја. Ово је решење важно за смањење радарског и топлотног одраза, а поред тога смањује и аеродинамички отпор. У овом сегменту је истраживање фокусирано на доказивање решења смештаја бомби у унутрашњи бункер. То изнуђује разрешење безбедности, транспорта из бункера при употреби, а и цео алгоритам борбене употребе бомби.
Наоружање се састоји од две бомбе од 250 kg масе, са ласерским вођењем.
Ласерско озрачење циља се може вршити с Неурона, с неке друге летелице или са земље.
На Неурону ће се испитивати интеграција и других врста интелигентног оружја.
[уреди] Подела активности реализације
Расподела одговорности за развој, интеграцију и испитивања Неурона је направљена између предузећа земаља учесница.[2][4][11][12]
[уреди] Француске фирме
- Дасо Авиони (Марсел авиони) је носилац програма Неурон. Стекли су значајно искуство на претходна два своја програма БПЛ а поготово на последњем борбеном авону Рафал. На програму Неурон имају највећи обим активности и одговарности:
- Носилац концепције и супервизор свих активности развоја, интеграције и испитивања.
- Систем команди лета.
- Финална монтажа летелице (финализатор).
- Глобално испитивање (статичко, структуре и опште у лету)
- Талес је задужен за:
- слој везе STANAG 7085 и за компантабилност с њим и
- управљачки интерфејс.
- EADS (EADS)
- Није саопштена његова улога.
[уреди] Шведске фирме
- Саб (Саб) је задужен за:
- пројектовање,
- опремање трупа,
- авиоелектронику,
- горивни систем и
- испитивање у лету.
[уреди] Италијанске фирме
- Аеро Аленија (Аеро Аленија), задужена је за:
- ситем наоружања,
- интеграцију паметног оружја,
- систем података о лету,
- електро систем и
- испитивање у лету.
[уреди] Шпанске фирме
[уреди] Грчке фирме
- EAB (EAB), задужена је за:
- завршни део трупа,
- издувну цев и
- лабораторијски сто за интегацију система.
[уреди] Швајцарске фирме
- RUAG (RUAG), одговорна је за:
- аеродинамичка испитивања у аеротунелима и
- транспортер за оружје (бомбе).
[уреди] Види још
- Беспилотна летелица
- MQ-1 Предатор
- RQ-170 Сентинел
- Х-47 Пегас
- Х-45 Боинг
- ЕАДС Барикуда
- Локид Мартин Полекат
- БАЕ Коракс
- АВЕ-Д Дасо
- АВЕ-Ц Дасо
[уреди] Извори
- ^ Неурон у "Одбрани 1". Dassault-aviation.com. Приступљено на дан 29. 12. 2011.
- ^ а б в Неурон. Dassault-aviation.com (24. 6. 2009.). Приступљено на дан 29. 12. 2011.
- ^ Демонстратор Неурон (((fr))). Defense.gouv.fr. Приступљено на дан 29. 12. 2011.
- ^ а б в Саб неурон. Saabgroup.com. Приступљено на дан 29. 12. 2011.
- ^ Програм Беспилотне летелице Дасоа[мртва веза]
- ^ Flight Daily News of June 14, 2005 о Неурону. Flightglobal.com (14. 6. 2005.). Приступљено на дан 29. 12. 2011.
- ^ ОНЕРА о Неурону. Onera.fr (27. 1. 2009.). Приступљено на дан 29. 12. 2011.
- ^ ((fr)) Premier vol autonome de l'AVE-D, Défense & Sécurité Internationale, septembre 2008, ISSN=1772-788X
- ^ Air & Cosmos n°1946 S, 23 juillet 2004, pages 38-41
- ^ Aviation Week & Space Technology, 7 janvier 2007
- ^ нЕУРОн у Аленији
- ^ Дасо неурон. Informationdelight.info. Приступљено на дан 29. 12. 2011.
[уреди] Литература
[уреди] Спољашње везе
- Авион Неурон у векторсајту
- nEUROn (AVE Grand Duc version) promotional featurette, June 11, 2005 (Dassault Aviation)
- nEUROn, AVE-C & AVE-D design and flight, Dassault Activities (Dassault Aviation)
- nEUROn (single-engine version) official gallery by Dassault (Scale model replica photographies & CG concept artworks)
- nEUROn's official 1:48 scale model by Dassault
- Беспилотне летелице
- БПЛ у "Будућим технологијама"
- Пројекат Неурон
|
||||||||