БПЛ неурон

Из Википедије, слободне енциклопедије
БПЛ неурон
Dassault nEUROn.jpg

БПЛ неурон

Опште
Намена вишенаменска
Посада Без посаде
Произвођач Марсел Авиони
Први лет 1. децембар 2012.
Почетак производње ???
Димензије
Дужина 10 m
Размах крила 12,5 m
Маса
Празан 4.900 kg
Макс. тежина при узлетању 6.500 kg
Макс. спољни терет 2 х 250 kg
Погон
Турбо-млазни мотор 2 х Adour Mk.951
Потисак ТММ 40 kN
Перформансе
Макс. брзина на Hopt ≈ 850 km/h
Портал:Ваздухопловство

Авион неурон је европска, експериментална, борбена беспилотна летелица (БПЛ). Носилац развоја ове летелице је фирма Марсел авиони.

Макета, прве верзије летелице неурон је приказана на Париском салону авиона 2005. године, а друге двомоторне верзије 2007. године.

Концепција Неурона се заснива на примени технологија смањене уочљивости у току лета (стелт, енгл. Stealth).

Планирани буџет за развој летелице је 400 милиона евра. Предрачунска вредност једне серијске летелице је 25 милиона евра. Очекује се полетање и испитивање прототипа Неурона после 2010. године.

Очекивани ефекти реализације[уреди]

Програм Неурон је важан за Европу с аспекта:

  1. Одржања и даљег развоја ваздухопловне технологије у специјализованим европским компанијама, учесницама у програмима успешних ловачких авиона Рафала, Јурофајтера и Грипена. Са програмом Неурон ће се очувати висока кондиција стручног кадра, у временском међупростору између завршених послова на развоју и производњи садашњих ловачких авиона и нових, наредне генерације у Европи. Ови садашњи, успешни авиони се неће замењивати све до 2030. године.
  2. Истраживања и доказа напредне технологије, која ће бити потребна до периода 2015. године за почетак пројектовања нове генерације борбених авиона.
  3. Уходавања европских ресурса у интегрисаном раду у домену високих технологија, као и успостављање тимова за вођење развоја и производње нове генерације борбених авиона.[1]

Неурон је експериментална беспилотна летелица (БПЛ). Намењен је да буде платформа за развој и процену будућих врхунских технологија. Као што су напредна и отпорна авиоелектроника, аутономија лета, технологије које умањују откривање и детекцију, борбена способност и прилагођавање системима глобалних одбрамбених решења. Постигнути ниво спремности технологија, користити ће се за будућа решења нове генерације беспилотних летелица.

Развој Неурона води француска компанија Дасо авиони. Варијанта, добијена у досадашњим фазама развоја Неурона, са делта крилом, смањеном уочљивости, представља основу концепције решења летелице без репних површина.

Неурон је еволуирао у варијанту с два мотора, по узору на изглед америчког бомбардера B-2. То је разрађенији одговор на претходну скромнију једномоторну варијанту, приказану на ранијем Париском салону авиона 2005. године. Досадашњи резултати, на томе програму су плод европске кооперације француских, шпанских, италијанских, шведских, грчких и швајцарских фирми. Очекује се укључење у сарадњу и неких других чланица Европске уније. Француска је покренула овај програм 2003. године, остали учесници су се касније придружили. Велика Британија се није придружила пошто је већ укључена у сличне програме са Американцимаа, а Немачка није због рестрикције свога буџета.[2]

У функцији демонстратора технологија, произвешће се Неурон у мањем броју примерака. На њима ће се реализовати оперативна и технолошка истраживања нових концепција и намена будућих генерација БПЛ смањене уочљивости, што ће бити основа за дефинисање стандарда за производњу оваквих летелица у временском периоду од 2020. до 2025. године. Према досадашњем плану, Неурон ће се испитивати у лету почетком друге деценије овог века, на простору Француске, Италије и Шведске. Основни је циљ да се са платформом БПЛ неурон истраже и постигну ефекти:

  • Дежурства у ваздушном простору, у трајању до 100 минута, на већим удаљеностима од базе од 100 km. Да се при томе ефикасно интегрише у глобалну аутоматизовану мрежу извиђања, јављања и обавештавања и борбених дејстава.
  • Минимизирања радарских и топлотних одраза летелице на даваче (сензоре) са земље и с других летелица.
  • Носивости двеју, ласерски вођених, бомби масе до 250 kg и способности успешног борбеног дејства на циљу.[3][4]

Учесници[уреди]

Програм води Француска фирма Дасо авиони. Од укупних трошкова, 50% сносе Французи, а преосталих 50% међусобно деле остале државе учеснице.


Земље и њихове фирме које учествују у програму „нерона“. [2]
Застава Француске Француска: Марсел авиони, Талес, EADS
Dassault neuron uav.JPG
Макета Неурона 1:1, изложена у салону авиона у Буржеу, крај Париза.
Застава Италије Италија

Аеро Аленија

Застава Шпаније Шпанија

EADS CASA

Застава Шведске Шведска

Саб

Застава Грчке Грчка

EAB

Застава Швајцарске Швајцарска

RUAG

Опис и развој[уреди]

нЕУРОн

Неурон ће бити знатно већи и напреднији од других познатих БПЛ, као што су нпр предатор. Биће контабилан са системима, са којима ће се интегрисати у садејство с борбеним авионима и са системима извиђања, обавештавања и јављања, у оквиру против ваздухопловне одбране и подршке копнене војске и морнарице.

На Неурону, као демонстратору напредних технологија, интегрисаће се и доказати тренутно постојеће најсавременије свемирске и ваздухопловне технологије у оквиру европске индустрије.

Главни технолошки изазови су у областима аеродинамике, композитних структура, унутрашње интеграције оружја, аутоматизације, информатичке технологије, вештачке интелигенције и веће отпорности (робусности) електронских система, посебно сензора.

Пројекат још увек није прецизно дефинисан, илустрације и изјаве и штури подаци, које је конзорцијум коопераната пустио у јавност, указају на то да је Неурон замишљен као такмичарски програм са америчким J-UCAS, X-45C и X-47B. Произилази да се са својим димензијама, масом и с нивоом потиска погона нЕУРОн уврштава међу летелице, реда величина, авиона Миража 2000.

Идеја и развој БПЛ неурон, одвијали су се постепено, у корацима, још од 1999. године, па све до тренутно важећег стандарда. Прва концепција је прошла аеродинамичка испитивања у аеротунелима у Онери.[тражи се извор од 01. 2014.] Следеће године је направљен модел, са 2 m размаха крила и са масом од 50 kg. Тај модел је управљан помоћу радио сигнала, у визуелном домету(радио вођење), с малим брзинама лета. Модел је први пут полетео 18. јула 2000. године. Интезитет радарског и топлотног одраза, овог модела, је испитан у септембру 2003. године. Потпуно аутоматизовани и аутономни лет, са свим фазама полетања, поравњања, маневрисања, слетања и кочења, са моделом изведен је у јулу 2008. године. Следећи корак је био испитивање већег модела, масе од 500 kg, који је с добијеним резултатима, омогућио прелазак на садашње стање развоја Неурона.

По изгледу из профила, Неурон асоцира на орла, с кљуном од кога се постепено линије утапају у аеродинамичан труп који се постепено утапа у крила без наглих закривљења. Уводник ваздуха је скривен и отпочиње на месту где се код авиона поставља ветробран кабине пилота. Тако концепиран усисник скрива лопатице компресора мотора од радарског одраза. У функцији смањења радарског одраза, преко укупног смањења одразних површина, изостављене су стабилизујуће површине хоризонталног и вертикалног репа. Стабилизација се, уместо с тим аеронамичким површинама, реализује преко система команди лета, то јест с пригушивачима и аутопилотима, око све три осе летелице.

Дужина Неурона је око 10 m, а распон крила око 12,5 m. Маса празног 4900 kg, а максимална је 6500 kg.

Садашња демонстрациона верзија Неурона, користи моторе Адур Mk.951 укупног потиска 40 dN, с авиона Јагуар. У будућности се планира прелазак на један мотор М88 од 75 dN потиска, који се користи на авиону Рафал.

Услов је за сву примењену опрему да има смањени електронски, радарски и топлотни одраз за откривање (детектовање) с непријатељским сензорима (давачима).

Неурон је подзвучна летелица с опсегом брзина лета, израженим преко Маховог броја, од М = 0,3 - 0,8.

Архитектура, са сложеним линијама просторног постепеног преласка трупа у крила Неурона, је изводљива у реализацији с компјутерским пројектовањем, а у производњи с композитном структуром, користећи одговарајуће алате. У Дасо авиони су, кроз програм Рафала, максимално освојили савремене технологије композита и за склопове структуре најсложенијег облика.

Произилази да структура Неурона вишеструко умањује радарски и топлотни одраз са:

  • применом композитних материјала, који не рефлектује радарске зраке,
  • минимизацијом рефлексних површина,
  • подешеним прелазима између површина и
  • скривеношћу бомби (у бункерима), усисника ваздуха и издува мотора.[5][6][7][4]

Опрема[уреди]

БПЛ Неурон има у своме садржају опремљености све што и најсавременији борбени авион (нпр Рафал) изузев кабине и опреме везане за интерфејс с пилотом (показивачки и управљачки системи).

БПЛ Неурон има:

  • Систем команди лета са свим подсистемима за прецизно и стабилно управљање.
  • Модуларан и продуктиван рачунар мисије (задатка) с високим перформансама и са софтвером у реалном времену.
  • Давачки (сензорски) комплекс за потребе навигације и команди лета.
  • Ласерски озрачивач циља.
  • Земаљску управљачку станицу.

Управљање[уреди]

БПЛ неурон има систем комади лета сличан као и савремени авиони, нпр Рафал. Сачињавју га извршни покретачи, аутопилот и пригушивачи око све три осе и интерфејс са слојем везе. Вештачку интелегенцију управљања, аутопилот и пригушиваче подржава рачунар високих перформанси, а мерење вектора стања кретања летелице обавља систем заштићених и прецизних давача (сензора).

Неуроном ће се управљати директно са земље преко слоја везе, стандарда НАТО СТАНАГ 7885. Са овим слојем везе, летелици се шаљу подаци о мисији, a даље вештачка интелегенција уграђена у нЕУРОн, преузима све управљачке радње за реализацију постављеног профила лета и циља. На делу извршавања основног задатка је једноставан меморисан профил лета, с директним и континуираним командама, што обезбеђује потпуну радио тишину, без додатних сигнала између Неурона и окружења. То је веома важно да непријатељ не би открио и хватао никакве сигнале у тој најдужој фази лета, што заједно с осталим особинама смањене уочљивости представља посебан квалитет Неурона.

Обезбеђена је још једна значајна могућност управљања, у тимском извршавању борбеног задатка, у садејству са савременим ловачким авионима Рафал и JAS 39 Грипен. Омогућено је да пилот ловачког авиона управља летом и извршавањем борбеног задатка Неурона.

Наоружање[уреди]

Као и све остале нове технологије и систем наоружања и начин његове употребе се демонстрира, истражује и доказује на Неурону за будућу примену на новим европским БПЛ, које ће се дефинисати и градити у наредној деценији. Неурон је прва летелица у Европи са смештајем бомби у унутрашњости змаја. Ово је решење важно за смањење радарског и топлотног одраза, а поред тога смањује и аеродинамички отпор. У овом сегменту је истраживање фокусирано на доказивање решења смештаја бомби у унутрашњи бункер. То изнуђује разрешење безбедности, транспорта из бункера при употреби, а и цео алгоритам борбене употребе бомби.

Наоружање се састоји од две бомбе од 250 kg масе, са ласерским вођењем.

Ласерско озрачење циља се може вршити с Неурона, с неке друге летелице или са земље.

На Неурону ће се испитивати интеграција и других врста интелигентног оружја.

Подела активности реализације[уреди]

Расподела одговорности за развој, интеграцију и испитивања Неурона је направљена између предузећа земаља учесница.[2][4]

Француске фирме[уреди]

  • Дасо Авиони (Марсел авиони) је носилац програма Неурон. Стекли су значајно искуство на претходна два своја програма БПЛ а поготово на последњем борбеном авону Рафал. На програму Неурон имају највећи обим активности и одговарности:
    • Носилац концепције и супервизор свих активности развоја, интеграције и испитивања.
    • Систем команди лета.
    • Финална монтажа летелице (финализатор).
    • Глобално испитивање (статичко, структуре и опште у лету)
  • Талес је задужен за:
    • слој везе STANAG 7085 и за компантабилност с њим и
    • управљачки интерфејс.
Није саопштена његова улога.

Шведске фирме[уреди]

  • Саб (Саб) је задужен за:
    • пројектовање,
    • опремање трупа,
    • авиоелектронику,
    • горивни систем и
    • испитивање у лету.

Италијанске фирме[уреди]

  • Аеро Аленија (Аеро Аленија), задужена је за:
    • систем наоружања,
    • интеграцију паметног оружја,
    • систем података о лету,
    • електро систем и
    • испитивање у лету.

Шпанске фирме[уреди]

  • EADS CASA (EADS CASA), задужена је за:
    • крило,
    • земаљску командну станицу и
    • интеграцију слоја везе.

Грчке фирме[уреди]

  • EAB (EAB), задужена је за:
    • завршни део трупа,
    • издувну цев и
    • лабораторијски сто за интегацију система.

Швајцарске фирме[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Неурон у „Одбрани 1"“. Dassault-aviation.com Приступљено 29. 12. 2011.. 
  2. ^ а б в „Неурон“. Dassault-aviation.com. 24. 6. 2009. Приступљено 29. 12. 2011.. 
  3. ^ „Демонстратор Неурон“ (на ((fr))). Defense.gouv.fr Приступљено 29. 12. 2011.. 
  4. ^ а б в „Саб неурон“. Saabgroup.com Приступљено 29. 12. 2011.. 
  5. ^ ((fr)) Premier vol autonome de l'AVE-D, Défense & Sécurité Internationale, septembre 2008, ISSN=1772-788X
  6. ^ Air & Cosmos n°1946 S, 23 juillet. 2004. ISBN . pp. 38-41
  7. ^ Aviation Week & Space Technology, 7 janvier 2007

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]