Валериј Борзов

Из Википедије, слободне енциклопедије
Валериј Борзов
Valeriy Borzov.jpg
Датум рођења: 20. октобар 1949.
Место рођења: Самбор
Држава рођења: СССР
Спортске информације

Валериј Борзов (укр. Валерій Пилипович Борзов; Самбор, Лавовска област СССР, 20. октобар 1949), је совјетски атлетичар украјинског порекла. Завршио је Кијевски институт за физичку културу 1971. Заслужни је мајстор спорта СССР-а 1970.

Учесник је олимпијских игара у Минхену 1972. и у Монтреалу 1976, где је освајао медаље на 100 м, 200 м и штафети 4х100м. Двострука победа у спринту на Олимпијским играма у Минхену 1972. године најсјајнији је тренутак његове каријере. Након победе на 100 м чинило се да је дисквалификација два најбоља спринтера из САД-а, Реја Робинсона и Едија Хејса, због кашњења на старт олакшала Борзову пут до злата. Међутим, на 200 м Борзов је победио обојицу у директном обрачуну те тиме доказао заиста сјајну форму.

Осим олимпијских успеха био је троструки европски првак у трци на 100 m, шестоструки дворански европски првак у тркама на 60 м, једном на 50 м и вишеструки првак СССР.

По завршетку каријере оженио се олимпијском победницом у гимнастици Људмилом Туришчевом. Од 19911999. био је председник Олимпијског комитета Украјине, а од 1994. и члан МОК–а и украјински министар за омладину и спорт.

Године 1982. написао је књигу „10 секунди — цео живот“

Спортски успеси[уреди]

Олимпијске игре

Европско првенство у атлетици
злато 100 м (1969, 1971, 1974)
злато 200 м 1971
Европско првенство у атлетици у дворани
злато 50 м 1972
злато 60 м (19701972. и 19741977)

Лични рекорди[уреди]

  • 100 м - 10,07
  • 200 м - 20,00

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Валериј Борзов