Воја Брајовић

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Војислав Брајовић)
Воја Брајовић
Брајовић 2008.
Лични подаци
Пуно имеВојислав Брајовић
НадимакВоја
Датум рођења(1949-05-11)11. мај 1949.(74 год.)
Место рођењаБеоград, НР Србија, ФНР Југославија
Занимањеглумац
Породица
СупружникЉиљана Брајовић
Милица Михајловић
Деца3
Рад
Активни период1968 — данас
Битна улогаОтписани — Тихи
Тито и јаЈосип Броз Тито
Турнеја — Љубић
Веза до IMDb-а
Министар културе и информисања
На дужности
15. мај 2007 — 7. јул 2008.
ПретходникДраган Којадиновић
НаследникНебојша Брадић
Саветник председнику Србије за културу
На дужности
31. јул 2008 — 5. април 2012.

Војислав Брајовић (Београд, 11. мај 1949), познат по надимку Воја, српски је глумац. Бивши је министар културе у Влади Србије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Основну школу и гимназију завршио је у Ваљеву. Године 1967. уписао се на Факултет драмских уметности у Београду на смеру за глуму у класи професора Предрага Бајчетића, а 1971. године дипломирао је у класи професорке Огњенке Милићевић.[1]

Од 1969. стални је члан Југословенског драмског позоришта у Београду.

Од 15. маја 2007. до 8. јула 2008. био је министар културе у Влади Републике Србије. Такође је и 25. добитник награде Добричин прстен за 2009. која му је свечано уручена у Југословенском драмском позоришту 26. децембра.[2][3]

Позориште[уреди | уреди извор]

Стални је члан Југословенског драмског позоришта од 1969. године у коме за више од четрдесет година остварио готово педесет улога. Још као студент играо је у представама Одбрана Сократова и смрт, Агамемнон, Кад су цветале тикве, Пигмалион, Кин, Кориолан, Паклена машина, Рат и мир у кафани Снефл, да би се у Хамлету у режији Стеве Жигона појавио у улози Хорација и Лаерта. Улогу Турнела у премијерној поставци Бубе у уху играо је до 1997. Затим, улоге у представама Елизабета од Енглеске; За ким звоно звони; Варвари; Како је Јуда издао Христа; Мистер Долар. Посебно се истакао у улози Аполона Мурзавецког у комаду Вуци и овце. У Васи Железновој је играо лик Семјона. Играо је Жарка у Голготи; Вилија Натана у Три сина; Грофа у Романтичним ћудима; Ивана Каљајева у Праведницима; Грофа Обољанинова у Зојкином стану; Доктора Пробста у Хрватском Фаусту; Газда-Ису у Комунистичком рају; Жутилова у Родољупцима; Алонза у Олуји; Кнеза Милоша у Ружењу народа у два дела; Папу Мафеоа Барберинија у Светлости у ноћи; Јакова Шалимова у комаду На летовању; Матамора у Позоришним илузијама, улога за коју је награђен Октобарском наградом града Београда; затим, насловну улогу у копродукцијској представи с Градом театром – Будва, Лажни цар Шћепан Мали, за коју је награђен Стеријином наградом за главну улогу; Терзита у представи Троил и Кресида, такође копродукцији с будванским Фестивалом, а за коју је награђен „Златном маском“ на Охридском фестивалу; лик Димитрија у представи Буре барута за којег је добио Награду „Миливоје Живановић“; Др Нинковић у Госпођи министарки; по други пут је Жутилов у Родољупцима када је отворена нова зграда Југословенског драмског позоришта; Др Дорн у Галебу; Шајлок (у алтернацији с Предрагом Ејдусом) у Млетачком трговцу; Макс, Максим у Скакавцима; Дух и Први гробар у Хамлету; Уча у Броду за лутке; Сатин у комаду На дну; и, најновије остварење, улоге Војводе и Фредерика у Како вам драго. Осам од ових улога понеле су Годишњу награду ЈДП-а.

Истовремено је, као гост, играо и игра на сценама других позоришта: Звездара театар, Атеље 212, Београдско драмско позориште, Српско народно позориште из Новог Сада, Црногорско народно позориште из Подгорице, Град театар Будва...

У Звездара театру остварио је неколико изузетних улога: Васа Вучуровић у представи која је отворила позориште, Мрешћење шарана и за коју је награђен својом првом Стеријином наградом, „Ћураном“ на Данима комедије и наградом на Позоришним свечаностима „Љубиша Јовановић“; Пуниша и Пуша Рсавац у Пазарном дану; Том Сарџент у комаду који му је посебно драг, Поглед у небо.

У Атељеу 212 играо је ликове: Нил Федосијевић Мамајев у комедији Кола мудрости, двоја лудости и, Данијел Паркер у представи Егзибициониста. У Београдском драмском позоришту одиграо је Доктора Колеа у представи Villa Sachino. За фестивал Град театар Будва и Театар Култ обновио је лик Радована III (и добио награду Града театара Будве, „Ћурана“, Награду града Вршца и – „Зоранов брк“). Остварио је и улоге: Феђа у комедији Кокошка (која је данас на репертоару ЈДП-а); Саша у представи Антигона у Њујорку; Просперо из Буре; лик Дотореа у Легенди о постанку; улогу Томазоа Мединија у представи Конте Зановић.

На Дубровачким љетним играма био је Алонсо у Олуји.

За Црногорско народно позориште у Подгорици играо је: Игумана Стефана из Горског вијенца за коју је добио Стеријину награду, „Ардалиона“ и Годишњу награду ЦНП-а; Тома у Party time; Тетерева у Малограђанима; Торвалда у Нори, као и Дануција у Монтенегринима (копродукција ЦНП и Града театара Будве). Војислав Брајовић је проглашен „Доживотним почасним чланом ЦНП-а“.

За улогу Кнеза Вићенција у комедији Мера за меру у Српском народном позоришту у Новом Саду добио је „Ардалиона“, Годишњу награду СНП-а и Награду града Вршца.

Лични живот[уреди | уреди извор]

Његова ћерка је Искра Брајовић.

Филмографија[уреди | уреди извор]

Год. Назив Улога
1971. Шешир професора Косте Вујића Михајло Петровић Алас
1971. Сократова одбрана и смрт Закон
1972. Смех са сцене: Југословенско драмско позориште
1972. Буба у уху Ромен Турнел
1972. Чучук Стана Голуб
1973. Последњи
1974. Мистер Долар
1974. Ујеж Миладин Спасић
1974. Позориште у кући 2 Фрајер
1974. Отписани Тихи
1974-1975. Отписани Тихи
1975. Синови Слуга 2
1975. Доле са оружјем Морнар прве класе Љубомир Краус
1975. Голгота
1975. Павле Павловић студент са брадом
1976. Марија Миле
1976. Повратак отписаних Тихи
1976. Коштана Хаџи-Томин син Стојан
1976. Војникова љубав Станко Јовановић
1976. Вуци и овце
1976. Поробџије Перо
1977. Васа Железнова
1977. Више од игре Бецић
1978. Отписани ТВ филм Тихи
1978. Повратак отписаних ТВ серија Тихи
1978. Сва чуда света
1978. Образ уз образ: Новогодишњи специјал Воја
1979. Срећна породица Тата
1979. Национална класа Папи
1979. Срећна породица (ТВ серија) Тата
1979. Другарчине Нови професор књижевности
1979. Ланци Јован Кадић
1980. Стан
1980. Позоришна веза Драган Стојановић „Лаки“
1981. Сок од шљива Тодор
1981. Светозар Марковић Иван Боцкарјев
1981. Шеста брзина Преварант
1981. Почнимо живот из почетка Лекар
1982. 13. јул Томо
1982. Указање Госпе у селу Грабовица
1982. Мој тата на одређено време Вођа пута
1982. Приче из радионице Преварант
1983. Хало такси Бизмарк
1984. Пази шта радиш Директор школе
1984. Камионџије 2 Урош Добропољац
1984. Јагуаров скок Миле „Мачак“
1984. Амбасадор Марк
1985. Указање Госпе у селу Грабовица (ТВ) /
1985. Тајванска канаста Драгиша
1986. Родољупци Жутилов
1986. Приче са краја ходника Аца, Рамилин муж
1986. Покондирена тиква Светозар Ружичић
1987. Увек спремне жене Васке
1987. Изненадна и прерана смрт пуковника К. К Капетан
1987. И то се зове срећа Ицко
1987. Тесна кожа 2 Ђоле
1988. Вук Караџић Леополд фон Ранке
1987–1988. Бољи живот Душан Марковић - Терминатор
1988. Браћа по матери Инспектор
1988. Тесна кожа 3 Ђоле
1988. Балкан експрес 2 Мајор Лангер
1989. Бој на Косову Вук Бранковић
1989. Госпођа министарка Нинковић
1989. Балкан експрес 2 Мајор Лангер
1991. Метла без дршке Срећковић
1991. Мала шала Мићко
1991. Глинени голубови
1991. Холивуд или пропаст Редитељ
1991. Тесна кожа 4 Џорџ
1992. Похвала светом кнезу Лазару
1992. Тито и ја Јосип Броз Тито
1993. Метла без дршке Срећковић
1993. Броз и ја (ТВ серија) Јосип Броз Тито
1995. Урнебесна трагедија Доктор
1997. Кир Јања Кир Јања
1997. Танго је тужна мисао која се плеше
1998. Повратак лопова Зоран Зец/Деда Марко
1998. Буре барута Топи
2001. Метла без дршке 5 Срећковић
2002. Гајба од 500 вајферта
2003. Сироти мали хрчки 2010 Професор/нови начелник
2002–2003. Казнени простор Проналазач Медвед
2003. М(ј)ешовити брак
2004. Између изгубљеног и неодржаног прота Матеја Ненадовић
2004. Скела Лингвиста
2004. Јесен стиже, дуњо моја Савин отац
2004. Смешне и друге приче
2005. Ивкова слава Краљ Милан Обреновић
2005. Леле, бато Деда мраз
2005. Идеалне везе Светислав Алексић
2006. Љубав, навика, паника Стева
2007. Мера за меру
2007. Црни Груја и камен мудрости Среброљубов
2007. Поглед у небо Том Саргент
2008. Гледај ме Марко Шћепановић
2008. Краљевина Србија (филм) Ђорђе Вајферт
2008. Није крај Стеван
2008. Турнеја Љубић
2009. Друг Црни у Народноослободилачкој борби Генадиј
2009. Јесен стиже, Дуњо моја (ТВ серија) Савин отац
2011. Турнеја (ТВ серија) Љубић
2011. Како су ме украли Немци лекар
2011. Жућко — Прича о Радивоју Кораћу
2012–2014. Војна академија (ТВ серија) Стошићев отац
2012. Шангхај Драган Ковачевић
2013. Други
2013. Отворена врата Продуцент
2013–2019. Синђелићи Сретен Синђелић
2014. Тражим помиловање или велика тајна Богдан Поповић
2014. Стварање света
2015. Ти мене волиш Иван
2015. Хорватови Јосип „Јожа” Хорват
2015. Да сам ја нетко Иван
2016. Santa Maria della Salute Антоније Хаџић
2016−2019. Црно-бијели свијет Ћале
2017. Козје уши Зоран Зарић
2017−2020. Сенке над Балканом Таки Папахаги
2017. Santa Maria della Salute (ТВ серија) Антоније Хаџић
2018. Ургентни центар Гвозден Цвијановић
2020. Тајкун Небојша Илић
2020. Мочвара (ТВ серија) Адам Деверовић
2021. Црно-бијели свијет Ћале
2021. Александар од Југославије (ТВ серија) Мирослав Спалајковић
2021. Дрим тим (ТВ серија) Трнавац
2021—2022. Коло среће (ТВ серија) Мирослав Константиновић
2021. Династија (српска ТВ серија) тужилац Жељко Родић
2021. Време зла (ТВ серија) Слободан Јовановић
2022. Чудне љубави Раде
2023. Игра судбине Виктор Брунер
2020-2023. Убице мог оца Вукашин
2021-2023. Калкански кругови Момчило Матић
2023. Хероји Халијарда др Бехара
2023. Деца зла Богдан Ивановић
2023. Смрт дјевојчице са жигицама Бобо
2024. V ефекат Мирослав Видовић
2024. Ваздушни мост др Бехара
2024. Време смрти (ТВ серија) Радомир Путник
2024. Апсурдни експеримент

Улоге у синхронизацијама[уреди | уреди извор]

Година Наслов Улога
2006. Ледено доба 2: Отапање Дијего[4]
2009. Ледено доба 3: Диносауруси долазе Дијего
2010. Прича о играчкама 3 Лотсо
2011. Кунг фу панда 2 Шифу
2011. Ледено доба: Мамутски Божић Дијего
2012. Ледено доба 4: Померање континената Дијего
2016. Добри диносаурус Буч
2016. Зоотрополис — град животиња Градоначелник Лавослав Срчани
2016. Кунг фу панда 3 Шифу
2016. Ледено доба 5: Велики удар Дијего
2024. Кунг-фу панда 4 Шифу

Награде и признања[уреди | уреди извор]

Добитник је готово свих релевантних позоришних награда за глуму:

  • Глумац вечери на глумачким свечаностима "Миливоје Живановић" у Пожаревцу за улогу Оца у представи Није смрт бицикло (да ти га украду), 2. април 2012.
  • Добричин прстен“, највећа глумачка награда за животно дело (2009)
  • “Стеријина награда” за улогу Шћепана у представи “Шћепан Мали”, на Стеријином позорју,
  • “Стеријина награда” за улогу Игумана Стефана у представи “Горски вијенац”, на Стеријином позорју,
  • Награда листа “Дневник” за улогу Васе Вучуровића у представи “Мрешћење шарана”, на Стеријином позорју,
  • Награда стручног жирија за улогу Васе Вучуровића у представи “Мрешћење шарана”, на Стеријином позорју,
  • Награда “Ардалион” за најбољу улогу-улога Игумана Стефана- у представи “Горски вијенац”, на Позоришном фестивалу Ужице,
  • Награда “Ардалион” за најбољу улогу-улога кнез Вићенција у представи “Мера за меру”, на Позоришном фестивалу Ужице,
  • “Награда града Вршца” за најбољу улогу - улога Радована III у представи “Радован III”, на фестивалу Вршачка позоришна јесен,
  • “Награда града Вршца” за најбољу улогу - улога кнез Вићенција у представи “Мера за меру”, на фестивалу Вршачка позоришна јесен,
  • Годишња награда Српског народног позоришта у Новом Саду за улогу кнез Вићенција, у представи “Мера за меру”,
  • Октобарска награда града Београда” 1992. године, за улогу Матамора у представи “Позоришне илузије”,
  • Награда “Златна маска” за улогу Терзита у представи “Троил и Кресида”, на интернационалном позоришном фестивалу у Охриду,
  • Награда “Вечерњег листа” из Охрида за улогу Терзита у представи “Троил и Кресида”,
  • Награда Статуета Ћуран за најбољу улогу-улога Васе Вучуровића у представи “Мрешћење шарана”, на Данима комедије у Јагодини,
  • Награда Статуета Ћуран за најбољу улогу-улога Радована III у представи “Радован III”, на Данима комедије у Јагодини,
  • Награда “Зоранов брк” за најбољу улогу-улога Радована III у представи “Радован III”, на фестивалу “Зоранови дани” у Зајечару,
  • Награда “Миливоје Живановић” за улогу Димитрија у представи “Буре барута”,
  • Награда Удружења драмских уметника Шапца, за улогу Васе Вучуровића у представи “Мрешћење шарана”, на позоришним свечаностима “Љубиша Јовановић” у Шапцу,
  • Плакета “Љубиша Јовановић” за улогу Димитрија у представи “Буре барута” на позоришним свечаностима “Љубиша Јовановић” у Шапцу,
  • Плакета “Љубиша Јовановић” за улогу Шћепана у представи “Лажни цар Шћепан Мали”, на позоришним свечаностима “Љубиша Јовановић” у Шапцу,
  • Годишња награда ЦНП из Подгорице за улогу Игумана Стефана у представи “Горски вијенац”,
  • Награда -“Доживотни почасни члан” ЦНП из Подгорице за укупно уметничко достигнуће,
  • Добитник је осам Годишњих награда Југословенског драмског позоришта из Београда, за улоге: Шћепан Мали у представи “Лажни цар Шћепан Мали”; Терзит у представи “Троил и Кресида”; Матамор у представи “Позоришне илузије”; Папа у представи “Светлост у ноћи”; Нинковић у представи “Родољупци”; кнез Милош у представи “Ружење народа у два дела”; Острим Шалимов у представи “На летовању”; Димитрије у представи “Буре барута”.
  • Награда Павле Вуисић (2020)[5]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Vojislav Brajović”. UDUS. Приступљено 14. 1. 2021. 
  2. ^ „To je OVAJ ČOVEK: Vojislav Voja Brajović”. Indeks. Приступљено 15. 1. 2021. 
  3. ^ „Voja Brajović - biografija”. Sve o poznatima. Приступљено 15. 1. 2021. 
  4. ^ „Vojislav Brajović: Tihi iz „Ledenog doba. Danas. Приступљено 15. 1. 2021. 
  5. ^ „Voja Brajović: Glumački velikani poput Paje Vuisića su nezamjenjivi”. Aljazeera. Приступљено 15. 1. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Политичке функције
Министар културе и информисања
2007—2008.