Вук Караџић (ТВ серија)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Вук Караџић

Вук Караџић (ТВ серија).jpg

Жанр биографија
драма
историја
Формат Телевизијска серија
Издавачка кућа RTB-logotip.png РТБ 1
Österreichischer Rundfunk, Аустрија
Сценариста Милован Витезовић
Режисер Ђорђе Кадијевић
Улоге Предраг Манојловић
Композитор Војислав Костић
Земља порекла Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије СФРЈ
Језик српски
Број епизода 16.
Продукција
Продуцент(и) Петар Галовић
Ко-продуцент(и) Зоран Оташевић
Монтажер(и) Бојана Субота
Вуксан Луковац
Кинематографија Александар Петковић
Братислав Грбић
Дужина трајања 82 минута
Емитовање
Премијерно приказивање 8. новембар 1987. – 21. фебруар 1988.
Сродно приказивање Карађорђева смрт
Спољашње везе
Профил на IMDb-ју

Вук Караџић је југословенска телевизијска серија, снимљена у продукцији Телевизије Београд 1987. године. Серија прати живот и рад просветитеља и реформатора српског језика Вука Караџића (17871864), као и српску националну и културну револуцију током 19. века, чији је Вук Караџић био савременик, као активан учесник и сведок. Режирао ју је Ђорђе Кадијевић, по сценарију који је написао књижњвник Милован Витезовић.

Редитељ, историчар уметности и ликовни критичар Ђорђе Кадијевић је екранизовање српске националне историје започео још 1983. године дводелном телевизијском драмом „Карађорђева смрт“. Ова драма доживела је велики успех код публике, поготово оригиналном и упечатљивом глумачком поделом - главне улоге Карађорђа и Милоша Обреновића поверене су глумцима Марку Николићу и Александру Берчеку (ова подела задржана је и у серији Вук Караџић). Серија о просветитељу и реформатору српског језика Вуку Караџићу, чији је животни пут био више него трновит, поред његовог живота веома сликовито приказује и кључне догађаје из времена српске националне револуције, са почетка 19. века, као и стварање српске националне државе.

Садржај серије[уреди]

Вука Караџић чији је живот обележио целу прву половину 19. века, био је савременик и познавалац скоро свих битних историјских личности тога доба - Карађорђа, Милоша Обреновића, Доситеја Обрадовића, Кнеза Михаила, Његоша, кнеза Александра Карађорђевића, Хајдук Вељка, Младена Миловановића. Као и личности из културе - Јернеја Копитара, Гетеа, Бранка Радичевића, Димитрија Давидовића и др. Упоредо са животом и радом Вука Караџића, серија прати и приказује кључне догађаје из српске историје, који су се одиграли у овом периоду - подизање и пропаст Првог српског устанка (1804-1813), Други српски устанак (1815), Карађорђеву смрт (1817), добијање Хатишерифа (1830), доношење Сретењског (1835) и Турског устава (1838), одлазак са власти кнеза Милоша (1839), прву владавину кнеза Михаила (1840-42), владавину кнеза Александра Карађорђевића (1842-58), националну револуцију (1848), другу владавину кнеза Милоша (1958-60), почетак друге владавине кнеза Михаила (1860), догађај на Чукур-чесми (1862) и друге битне догађаје.

Списак епизода[уреди]

Епизода Прво приказивање
1. Родни Јадар 8. новембар 1987.
2. Буна 15. новембар 1987.
3. Војевање 22. новембар 1987.
4. Правитељствујушћи совјет 29. новембар 1987.
5. Господар Вук 6. децембар 1987.
6. У големом Бечу 13. децембар 1987.
7. Таковски устанак 20. децембар 1987.
8. Неслоге 27. децембар 1987.
9. Мед и жуч 3. јануар 1988.
10. Најславнији дани 10. јануар 1988.
11. Особита грађа 17. јануар 1988.
12. Добри ходи Црној Гори 24. јануар 1988.
13. Братимство 31. јануар 1988.
14. Вучићи 7. фебруар 1988.
15. Договор 14. фебруар 1988.
16. Путовање 21. фебруар 1988.

Главне улоге[уреди]

Глумац Улога
Предраг Манојловић Вук Караџић
Александар Берчек Кнез Милош Обреновић
Марко Николић Вожд Карађорђе Петровић
Драгана Варагић Ана Краус Караџић, Вукова супруга
Аљоша Вучковић Тома Вучић-Перишић
Петар Краљ Јернеј Копитар
Бранимир Брстина Прота Матеја Ненадовић
Велимир Бата Живојиновић Јаков Ненадовић
Светозар Цветковић Петар Николајевић Молер
Адем Чејван Младен Миловановић
Милорад Мандић Игрић
Драган Зарић Јеврем Обреновић
Данило Лазовић Стефан Караџић, Вуков отац
Душан Јанићијевић Јефто Савић Чотрић
Љуба Тадић Митрополит Стеван Стратимировић
Ирфан Менсур Лукијан Мушицки
Михаило Јанкетић Митрополит Мелентије Никшић
Снежана Савић Јегда Караџић, Вукова мајка
Милош Жутић Јован Хаџић
Тихомир Станић Јован Стерија Поповић
Милан Штрљић Димитрије Давидовић
Жарко Лаушевић Кнез Михајло Обреновић
Бранислав Лечић Хајдук Вељко Петровић
Горица Поповић Љубица Обреновић
Бора Кандић Млади Вук Караџић
Радош Бајић Сима Милутиновић Сарајлија
Зоран Цвијановић Кнез Александар Карађорђевић

Спољашње везе[уреди]