Гвинеја (регион)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Гвинеја (вишезначна одредница).

Гвинеја је традиционални назив за афричку регију која лежи дуж Гвинејског залива. Протеже се на север кроз шумовите, тропске регије, а завршава на граници Сахела.

У историји је ова регија била међу првим деловима субсахарске Африке који су трговали сс Европљанима. Велике количине трговине у слоновачи, злату и робовима учиниле су регију богатом, па су онде настала бројна централизована краљевства која су се развијала у 18. и 19. веку. Та краљевства су била много мања од великих држава пространог Сахела, имала су далеко већу густину становништва, па су била централизованија и технолошки напреднија. Захваљујући њима регија је пружила већи отпор европским нападима од остатка Африке, па је због тога велики део Гвинеје остао неколонизован све до самог краја 19. века.

Име регије долази из варверских језика преко португалског језика, а изворно је означавало „земљу црнаца."

Гвинеја се често дели на Доњу Гвинеју, једну од најгушће насељених регија у Африци, а обухвата јужну Нигерију, Бенин, Того и Гану, и Горњу Гвинеју, која је далеко ређе насељена и протеже се од Обале Слоноваче до Гвинеје Бисао. Унутар Републике Гвинеје обална раван се назива Доња Гвинеја, а унутрашњост земље Горња Гвинеја.

Европски трговци у регији поделили су регију на темељу њених главних извозних производа. Источни део дуж Бенина и Нигерије називао се Обала робова. Подручје данашње Гане називало се Обала злата, а исто је име дано британској колонији у том подручју. Западно од Обале злата налазила се Обала слоноваче, назив који још увек носи држава те регије. Даље према западу у подручју око модерне Либерије и Сијере Леоне налазила се Обала бибера или Обала жита.

Државе у Гвинеји[уреди]

Види још[уреди]