Клајпеда

Из Википедије, слободне енциклопедије

Клајпеда лит. Klaipėda
Центар Клајпеде

Основни подаци
Држава	Литванија
Округ	Округ Клајпеда
Општина	{{{општина}}}
Становништво
Становништво	187.442 (2005)
Положај
Координате	55°42′00″N 21°07′00″E / 55.7, 21.133333
Површина	98,35 (шири део града 1938,5) km²
Клајпеда Клајпеда на мапи Литваније
Остали подаци
Веб-страна	Званична презентација града

Координате: 55° 42′ 00" СГШ, 21° 07′ 60" ИГД

Клајпеда (лит. Klaipėda, нем. Memel, рус. Клайпеда, пољ. Kłajpeda) је трећи град по величини у Литванији, смештен у њеном западном делу. Град је управно средиште истоименог Клајпеда округа.

Клајпеда је и једина велика лука Литваније, смештена на обалама Балтичког мора. Лука Клајпеда данас повезује Литванију са Шведском, Данском и Немачком. Поред града се налазе популарна одмаралишта Неринга и Паланга.

[уреди] Порекло назива

Древни, немачки назив града је Мемел, који изведен од назива тевтонског замка на месту данашњег града, Мемелбурга. Сматра се да је назив куронијског порекла. Дати назив као службени назив града био од 1252-1923. и од 1939-1945..

Литвански облик Клајпеда се користи у литванским изворима од 15. века. Као једини у званичној употреби од 1945. године.

[уреди] Природни услови

Клајпеда је смештена у западном делу Литваније. Од главног града Виљнуса град је удаљен 310 км западно, а од Каунаса, другог по величини града у држави, 215 км западно.

Рељеф: Град Клајпеда се налази у југоисточном делу Балтичког мора. Град се образовао у равничарском, некад мочварном подручју, на северном крају Курског залива, који је одељен Курском превлаком од главнине мора. Стратешки, Клајпеда је постављена на улазу у залив, па се из ње надизе велики део овог дела Балтика.

Клима: У Каунасу влада континетална клима.

Воде: Клајпеда је смештена на Балтичком мору. Град је велика лука, а северноод града пружа се "литванска ривијера" (Паланга, Неринга).

[уреди] Историја

Лука Клајпеда

Стара разгледница Клајпеде

Пешачка улица у старом језгру Клајпеде

Кроз скоро целу историју Клајпеда је била део Пруске, Немачке и Литваније. Архитектура у граду је слична грађевинама у Енглеској, Данској и Немачкој.

Област је насељена у 7. веку од стране Балтичких племена. Тевтонски витезови подижу замак Мемелбург на овом месту 1252. године. У следећем раздобљу око града се образовало градско насеље Мемел, настањено Немцима, док је окружење остало литванско. Између два народа је често долази до сукоба. 1379. године град су преузели литвански кнежеви. На крају, 1422. године споразумно је одређена граница између тевтонског Мемела и литванског залеђа, која се одржала следећих 500 година.

У 16. веку становништво Мемела је прихватило лутеранство. У следећем раздобљу град је доживео привредни и културни процват. Градско становништво је било познато по обради дрвета. Он је био прекинут једино Тридесетогодишњим ратом у 17. веку. Град је 1773. године постао део Источне Пруске. Међутим, крајем 19. века град почиње заостајати као најсевернији и најисточнији град у тадашњој Немачкој царевини. Град је даље имао изразити немачки карактер.

После Првог светског рата област Мемела је стављен апод међународну управу. Новооснована Литванија је 1923. године заузела целу област и званично је прикључила себи следеће године. Град добија двојни назив Мемел - Клајпеда. У овим годинама долази до непријатељства Немаца и Литванаца у обладти Мемела. Све ово је зваршено ултиматумом Рибентропа Литванији 1939. године, којом је област Мемела враћена Немачкој. Међутим, већ 1945. године СССР је заузео Мемел, сада Клајпеду. У ово време су матични Немци исељени у матицу, а у град су се доселили Литванци и други народи из СССР-а (поглавито Руси и Белоруси). После стицања независности, Клајпеда је постала трећи по величнии град и највећа луика Литваније, али је град претрпео суноврат привреде и соипање становништва.

[уреди] Становништво

Данас је Клајпеда трећи по величини град Литваније и има 187.442 (2005. г.), док је пре имао 207.100 (1992. г.).

Етнички састав: Током 20. века дошло је до знатних промена у етничкој слици града. Док су на његовом почетку Немци били претежно становништво, данас су то народи бившег СССР-а са литванском већином: