Куп сајамских градова
| Куп сајамских градова | |
|---|---|
| Основано | 1955. |
| Укинуто | 1971. (расформирано) |
| Регија | Европа |
| Бр. тимова | 12 (прво издање) 64 (последње издање) |
| Слична такмичења | Куп УЕФА (наследник) |
| Последњи првак | Лидс јунајтед (2. титула) |
| Најуспешнији клуб | Барселона (3 титуле) |
Куп сајамских градова (енгл. Inter-Cities Fairs Cup; понекад скраћено Сајамски куп, енгл. Fairs Cup), бивше европско међународно фудбалско клупско такмичење које се играло од 1955. до 1971. године. Укинуто је у корист Купа УЕФА који ће касније бити познат под називом УЕФА Лига Европе.
Идеја за стварање такмичење настала је од потпредседника и члана Извршног одбора Фифе, Ернста Томена, председника Фудбалског савеза Италије и члана Извршног одбора Фифе, Оторина Барасија, и генералног секретара Фудбалског савеза Енглеске и председника Фифе (1961—1974), Стенлија Роуза.
Куп је организовао Сајамски одбор који су водили високи званичници Фифе. Уз подршку тих појединаца, није било потребе да међународна управљачка тела одобре такмичење. Међутим, 1971. године, након неколико година преговорања, Сајамски куп се нашао под покровитељством Уефе. С новим власником, дошло је и ново име (Куп УЕФА), нови трофеј и нови прописи.[1]
Иако се Куп сајамских градова сматра за претходника Купа УЕФА, УЕФА га није организовала и, сходно томе, она га не сматра званичним турниром и не признаје постигнућа клубова који су учествовали у истом.[2]
Историја[уреди | уреди извор]
Иницијатор је био Швајцарац Ернст Томен, потпредседник УЕФА, који је 1955. у Базелу окупио представнике 10 европских велесајамских градова (Барселона, Базел, Бирмингем, Франкфурт, Копенхаген, Лозана, Лајпциг, Лондон, Милано и Загреб) и предложио организацију такмичења градских репрезентација, које су могли представљати и клубови
Прво издање је замишљено као двогодишње такмичење али се протегло на три године. И следећа два, 1958/60. и 1960/61., одржана су као такмичење градских екипа, а од сезоне 1961/62. постаје једносезонско клупско такмичење у које је сваки члан УЕФА имао право послати до три представника. Број учесника, конкуренција и углед стално су расли. Од сезоне 1971/72. организацију преузима УЕФА и мијења му назив у Куп УЕФА. Од клубова из Југославије, Динамо из Загреба био је победник такмичења 1966/67. и финалиста 1962/63 a Црвена звезда је играла полуфинале 1961/62.
Финала[уреди | уреди извор]
| Сезона | Домаћин | Резултат | Гост | Стадион |
|---|---|---|---|---|
| 1955/58. |  Репрезентација Лондона
|
2 : 2 |  Барселона[3] |
Стамфорд бриџ, Лондон Посећеност: 45.466 |
| Барселона [3] |
6 : 0 | Репрезентација Лондона |
Камп ноу, Барселона Посећеност: 70.000 | |
| Барселона је победила укупним резултатом 8 : 2 | ||||
| 1958/60. | Бирмингем Сити
|
0 : 0 | Барселона
|
Сент Ендруз, Бирмингем Посећеност: 40.524 |
| Барселона
|
4 : 1 | Бирмингем Сити
|
Камп ноу, Барселона Посећеност: 70.000 | |
| Барселона је победила укупним резултатом 4 : 1 | ||||
| 1960/61. | Бирмингем Сити
|
2 : 2 |  Рома
|
Сент Ендруз, Бирмингем Посећеност: 21.000 |
| Рома
|
2 : 0 | Бирмингем Сити
|
Стадион олимпико, Rome Посећеност: 60.000 | |
| Рома је победила укупним резултатом 4 : 2 | ||||
| 1961/62. | Валенсија
|
6 : 2 | Барселона
|
Местаља, Валенсија Посећеност: 65.000 |
| Барселона
|
1 : 1 | Валенсија
|
Камп ноу, Барселона Посећеност: 60.000 | |
| Валенсија је победила укупним резултатом 7 : 3 | ||||
| 1962/63. |  Динамо Загреб
|
1 : 2 | Валенсија
|
Максимир, Загреб Посећеност: 40.000 |
| Валенсија
|
2 : 0 | Динамо Загреб
|
Местаља, Валенсија Посећеност: 55.000 | |
| Валенсија је победила укупним резултатом 4 : 1 | ||||
| 1963/64. | Реал Сарагоса
|
2 : 1 | Валенсија
|
Камп ноу, Барселона Посећеност: 50.000 |
| Одиграла се само једна утакмица | ||||
| 1964/65. |  Ференцварош
|
1 : 0 | Јувентус
|
Стадион комунале, Торино Посећеност: 40.000 |
| Одиграла се само једна утакмица | ||||
| 1965/66. | Барселона
|
0 : 1 | Реал Сарагоса
|
Камп ноу, Барселона Посећеност: 50.000 |
| Реал Сарагоса
|
2 : 4 (п. с. н.) |
Барселона
|
Ла Ромареда, Сарагоса Посећеност: 33.000 | |
| Барселона је победила укупним резултатом 4 : 3 | ||||
| 1966/67. | Динамо Загреб |
2 : 0 | Лидс јунајтед |
Максимир, Загреб Посећеност: 32.000 |
| Лидс јунајтед |
0 : 0 | Динамо Загреб |
Еланд роуд, Лидс Посећеност: 35.604 | |
| Динамо Загреб је победио укупним резултатом 2 : 0 | ||||
| 1967/68. | Лидс јунајтед |
1 : 0 | Ференцварош |
Еланд роуд, Лидс Посећеност: 25.268 |
| Ференцварош |
0 : 0 | Лидс јунајтед |
Непстадион, Будимпешта Посећеност: 76.000 | |
| Лидс јунајтед је победио укупним резултатом 1 : 0 | ||||
| 1968/69. | Њукасл јунајтед
|
3 : 0 | Ујпешт Дожа
|
Сент Џејмс парк, Њукасл Посећеност: 60.000 |
| Ујпешт Дожа
|
2 : 3 | Њукасл јунајтед
|
Међери ут, Будимпешта Посећеност: 37.000 | |
| Њукасл јунајтед је победио укупним резултатом 6 : 2 | ||||
| 1969/70. |  Андерлехт
|
3 : 1 | Арсенал
|
Стадион Емил Версе, Брисел Посећеност: 37.000 |
| Арсенал
|
3 : 0 | Андерлехт
|
Хајбери, Лондон Посећеност: 51.612 | |
| Арсенал је победио укупним резултатом 4 : 3 | ||||
| 1970/71. | Јувентус
|
2 : 2 | Лидс јунајтед
|
Стадион комунале, Торино Посећеност: 58.555 |
| Лидс јунајтед
|
1 : 1 | Јувентус
|
Еланд роуд, Лидс Посећеност: 42.483 | |
| Резултат је 3 : 3, Лидс јунајтед је победио због правила гола у гостима | ||||
Суперфинале 1971.[уреди | уреди извор]
Након сезоне 1970/71, организацију Сајамског купа преузела је УЕФА. Такмичење је расформирано под називом Куп УЕФА, а направљен је и потпуно нови трофеј. Старији трофеј није припао ниједном клубу за стално, па је УЕФА одлучила да организује својеврсни плеј-оф (суперфинале) који би одлучио коме ће припасти оригинални трофеј Купа сајамских градова.[4][5]
Утакмица је одиграна 22. септембра 1971. између првог шампиона, Барселоне, и последњег шампиона купа, Лидс јунајтеда.
| Година | Домаћин | Резултат | Гост | Стадион |
|---|---|---|---|---|
| 1971. | Барселона
(3 титуле) |
2 : 1 | Лидс јунајтед
(2 титуле) |
Камп ноу, Барселона
Посећеност: 45.000 |
Статистике[уреди | уреди извор]
Клубови по успешности[уреди | уреди извор]
| Клуб | Победник | Финалиста | Године када је клуб био победник | Године када је клуб био финалиста |
|---|---|---|---|---|
| Барселона
|
3 | 1 | 1958, 1960, 1966. | 1962. |
| Лидс јунајтед
|
2 | 1 | 1968, 1971. | 1967. |
| Валенсија
|
2 | 1 | 1962, 1963. | 1964. |
| Динамо Загреб
|
1 | 1 | 1967. | 1963. |
| Ференцварош
|
1 | 1 | 1965. | 1968. |
| Реал Сарагоса
|
1 | 1 | 1964. | 1966. |
| Арсенал
|
1 | 0 | 1970. | |
| Њукасл јунајтед
|
1 | 0 | 1969. | |
| Рома
|
1 | 0 | 1961. | |
| Јувентус
|
0 | 2 | 1965, 1971. | |
| Бирмингем Сити
|
0 | 2 | 1960, 1961. | |
| Андерлехт
|
0 | 1 | 1970. | |
| Ујпешт Дожа
|
0 | 1 | 1969. | |
| Репрезентација Лондона
|
0 | 1 | 1958. |
Најбољи стрелци[уреди | уреди извор]
| Играч | Бр. голова | Клуб(ови) |
|---|---|---|
 Валдо
|
31 | Валенсија
|
 Питер Лоример
|
20 | Лидс јунајтед
|
| Флоријан Алберт
|
19 | Ференцварош
|
| Ференц Бене
|
Ујпешт Дожа
| |
| Хосе Антонио Залдуа
|
Барселона
| |
 Педро Манфредини
|
18 | Рома
|
| Еваристо
|
17 | Барселона
|
| Висенте Гиљот
|
16 | Валенсија
|
| Марселино
|
15 | Реал Сарагоса
|
 Ектор Нуњез
|
14 | Валенсија
|
- Извор: rsssf.com
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „UEFA 60 years at the heart of football” (PDF). UEFA. 2014. Приступљено 20. 8. 2019.
- ^ „Classic Football: Clubs: FC Barcelona”. FIFA. Архивирано из оригинала 29. 4. 2015. г. Приступљено 14. 8. 2014.„Classic Football: Clubs: AS Roma”. FIFA. Архивирано из оригинала 17. 8. 2015. г. Приступљено 30. 3. 2015.
- ^ а б Head and Tails for the English (Spanish) This articles indicates F. C. Barcelona participated in this first edition of the tournament representing the City of Barcelona, and using, not the colours of the club, but the colours of the city.
- ^ „40th anniversary of Fairs Cup victory”. Архивирано из оригинала 16. 03. 2022. г. Приступљено 23. 8. 2019.
- ^ „Fairs Cup Trophy play off - Nou Camp”. Приступљено 23. 8. 2019.