Амфилохије Радовић

Неутрална тачка гледишта овог чланка је оспорена. Молимо Вас да погледате страницу за разговор овог чланка.

Амфилохије (Радовић)
Датум рођења:	7. јануар 1938.
Место рођења:	Доња Морача (Краљевина Југославија)

Амфилохије (световно Ристо Радовић, Доња Морача код Колашина, 7. јануар 1938) је митрополит црногорско-приморски и администратор Епархије буеносајреске.

Његова почасна и литургијска титула гласи: Архиепископ цетињски, митрополит црногорско-приморски, зетско-брдски и скендеријски и егзарх свештеног трона пећког.

Биографија

Ристо Радовић, син Ћира и Милеве Радовић, рођен је на Божић 7. јануара 1938. године у Барама Радовића у Доњој Морачи. Завршио је Богословију Светог Саве у Београду. На Богословском факултету СПЦ у Београду дипломирао је 1962. године. Поред теолошких наука, на Филозофском факултету у Београду, студирао је класичну филологију. Постдипломске студије наставља у Берну и Риму. Одатле прелази у Атину, у којој, за време седмогодишњег боравка, поред свакодневне парохијске службе, успева да докторира, а тезу, коју иначе пише на грчком језику, о Светом Григорију Палами, брани уз највишу могућу оцену. Потом, годину дана проводи на Светој гори, а онда је позван да предаје на Руском православном институту „Свети Сергије“ у Паризу од 1974. до 1976, где уз осталих пет језика које је савладао, и који му одлично служе, усавршава и француски језик.

По повратку, у Београду је биран за декана Богословског факултета и ванредног професора, крајем 1985. изабран је за епископа банатског са седиштем у Вршцу, одакле је уочи Божића 1991. године дошао и на Цетињу устоличен за митрополита црногорско-приморско-скендеријско-брдско-зетског и пећког трона егзарха. Устоличен је у веома тешко време. Након дуге комунистичке власти многе цркве су биле запуштене, а број свештеника је умањен, а читаве генерације су биле под дејством комунистичке идеологије. Амфилохије је подстакао обнову цркви и манастира и повећао број свештеника. Покренуо је 1992. гласило Црногорско-приморске митрополије „Светигора“, а покренуо је и широку издавачку активност. Током 1998. покренуо је и Радио Светигора.

Предавао је на Богословском факултету Универзитета у Београду од 1980. до 2005, када се повукао због мноштва обавеза. Поред теологије и филозофије, бави се есејистиком и преводилаштвом. Подстакао је обнову и подизање великог броја цркава и манастира. Године 1996. владика Амфилохије је уредио зборник Јагње Божије и звијер из бездана, у коме се излаже православна филозофија рата. По први пут у историји његове митрополије, године 1993. митрополију су посетила два најистакнутија патријарха, цариградски и руски. Те исте године по први пут је Свети архијерејски сабор Српске православне цркве одржан у Митрополији црногорско-приморској.

Након хоспитализације патријарха Павла дана 13. новембра 2007. године, Свети архијерејски сабор Српске православне цркве је одлучио да привремено пренесе дужности патријарха српског на Свети архијерејски синод Српске православне цркве на челу са митрополитом Амфилохијем, као замјеником патријарха. Након смрти патријарха Павла, 15. новембра 2009, на ванредној сједници Светог архијерејског синода изабран је за мјестобљуститеља патријарашког трона.

Одлуком Светог архијерејског синода од 21. маја 2010, именован је за администратора Епархије рашко-призренске, а престао је то бити 26. децембра 2010. године након увођења епископа липљанског господина Теодосија у трон епископа рашко-призренских. На редовном мајском засједању Светог архијерејског сабора одржаном у периоду од 17. до 26. маја, митрополит Амфилохије је именован за администратора новоосноване Епархије буеносајреске.

Митрополит Амфилохије је „други по части“ међу епископима, одмах након патријарха српског. Фебруара 2012. добио је почасни докторат Института Светог Сергија у Паризу.

Контроверзе

Током рата у Хрватској митрополит црногорско-приморски Амфилохије је у јесен 1991. обилазио црногорске припаднике ЈНА која је вршила опсаду Дубровника. Новембра 1991. године Амфилохије је епском песмом „Мојковачка битка“ извођеном уз гусле храбрио резервисте подгоричке бригаде „Вељко Влаховић“ на дубровачком ратишту. Амфилохије је на Петровдан 1991. године у цетињском манастиру примио Жељка Ражнатовића Аркана и његову паравојну формацију „Тигрови“.

У Црној Гори се почетком 1990-их јавља покрет за обновом аутокефалности некадашње црногорске митрополије у форми Црногорске православне цркве, чије припаднике представници СПЦ називају „антисрпским групацијама“.

Односи између црногорског митрополита Амфилохија и власти Црне Горе су бивали све хладнији због њиховог опредељења за независност. Радовић веома оштро критикује постојање Црногорске православне цркве, коју назива, „злоћудном израслином“, „некрофилском“, „безбожничком“. У лето 2005. године Амфилохије је организовао спектакуларну акцију којом је на врх планине Румије хеликоптером подгоричког гарнизона постављена метална црква.

Библиографија

Дела:

• „Тајна Свете Тројице по учењу Григорија Паламе“, студија на грчком, 1973. (Докторска дисертација);
• „Смисао литургије“, студија на грчком, 1974,
• „Тумачење Старог завета кроз векове“, Београд, 1979. г.;
• „Синаити и њихов значај у Србији XIV вијека“, студија, 1981;
• „Филокалијски покрет XVIII и почетком XIX вијека“, студија на грчком, 1982;
• „Основе православног васпитања“, студије 1983;
• „Духовни смисао храма Светог Саве“, Београд 1987,
• „Враћање душе у чистоту“, бесједе, разговори, погледи, Подгорица, 1992,
• „Историјски пресјек тумачења Старог завјета“, Никшић, 1995.

Преводи:

• Епископ Николај: „Касијана“, роман, са српског на грчки 1973.
• Јустин Поповић: „Житије Светог Симеона и Саве“, са српског на грчки 1974;
• Старац Арсеније Кападокијски, са грчког на српски, "Премудрости Соломонове" и бројна друга дела и чланци, беседе.

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Амфилохије Радовић

• Био-библиографија митрополита Амфилохија
• Нема подела у цркви (интервју за „Вечерње новости“, 27. новембар 2006)
• Амфилохије: Прогоне нас плански („Вечерње новости“, 25. јун 2011)

Претходник: Висарион Костић	епископ банатски 1985—1991.	Наследник: Атанасије Јевтић
Претходник: Данило Дајковић	митрополит црногорско-приморски од 1991.	Наследник: -
Претходник: {{{пре3}}}	{{{списак3}}}	Наследник: {{{после3}}}
Претходник: {{{пре4}}}	{{{списак4}}}	Наследник: {{{после4}}}
Претходник: {{{пре5}}}	{{{списак5}}}	Наследник: {{{после5}}}
Претходник: {{{пре6}}}	{{{списак6}}}	Наследник: {{{после6}}}