Религија у Црној Гори
 | Овом чланку је потребна лектура текста. То подразумева исправку граматичких, правописних и интерпункцијских грешака или тона. |
Религије Црне Горе (2011)[1]
Религије Црне Горе односе се на присталице, заједнице, институције и организације различитих религија у Црној Гори. Иако је Православна црква доминантна религијска деноминација у Црној Гори, постоји велики број присталица и Римокатоличких цркви и Ислама. Доминантна Црква је Српска Православна црква, иако су присутни трагови формирања црногорске Православне Цркве.[2]
Подела[уреди | уреди извор]
Резултати пописа становништва 2011. у Црној Гори, по етничким групама, су следећи:
| Етничке групе | Укупно | Црногорци | Срби | Бошњаци | Албанци | Роми | Хрвати | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број | % | Број | % | Број | % | Број | % | Број | % | Број | % | Број | % | |
| православци | 446,858 | 72.1 | 248,523 | 88.7 | 177,091 | 98.3 | 11 | 0.0 | 37 | 0.1 | 516 | 8.2 | 90 | 1.5 |
| ислам | 118,477 | 19.1 | 12,931 | 4.6 | 79 | 0.0 | 74,343 | 99.7 | 22,267 | 73.1 | 5,034 | 80.5 | 3 | 0.0 |
| католици | 21,299 | 3.4 | 5,667 | 2.0 | 116 | 0.6 | 3 | 0.0 | 7,954 | 26.1 | 13 | 0.2 | 5,527 | 91.8 |
| протестанти | 1,601 | 0.4 | 921 | 0.3 | 262 | 0.1 | 36 | 0.1 | 2 | 0.0 | 2 | 0.0 | ||
| атеисти/агностици | 9,005 | 3.3 | 6,393 | 2.3 | 697 | 0.4 | 108 | 0.1 | 35 | 0.1 | 1 | 0.0 | 224 | 3.7 |
Хришћанство[уреди | уреди извор]
Православље[уреди | уреди извор]
Православље је доминантна религија у Црној Гори. Присталице су претежно Црногорци и Срби. Срби у Црној Гори су припадници Српске православне цркве и њених епархија у Црној Гори: митрополија црногорско-приморска, епархија будимљанско-никшићка, делови епархије милешевске и делови епархије захумско-херцеговачке и приморске. Црногорци су подељени између српске и црногорске православне цркве (српска православна црква и остале аутокефалне православне цркве сматрају неправилно „раскол" православне цркве).[3]
Католичка црква[уреди | уреди извор]
Већина католика су Албанци и Хрвати, као и неки Црногорци. У неким општинама где Албанци чине већину, попут Туза, присталице су католицизма. Он је присутан и у Боки которској, где је значајно присуство Хрвата.
Ислам[уреди | уреди извор]
Муслимани чине највећу мањинску религију у земљи. 118.477 муслимана у Црној Гори чини 19,11% укупног становништва.[1]
Муслимани у Црној Гори подељени су у две веће групе и следеће подгрупе:
- Словенски муслимани
- Бошњачко говорно подручје — муслимани Бошњаци
- Црногорско говорно подручје — муслимани Црногорци
- Остали словенски муслимани, укључују Горанце
- Албански муслимани
- Албанско говорно подручје — муслимани Албанци
Ислам је доминантна религија у североисточним општинама, које су део области Санџак, и у општинама у којима Албанци чине већину. Ислам је већинска религија у Рожају, Плаву, Гусињу, Улцињу и Петњици.[4]
Јудаизам[уреди | уреди извор]
У фебруару 2012. црногорски премијер Игор Лукшић потписао је споразум са црногорском јеврејском заједницом о признавању Јевреја као мањина у Црној Гори. Споразум је такође утврдио јудаизам као четврту званичну религију у земљи, заједно са католицизмом, православљем и исламом.[5]
Атеизам[уреди | уреди извор]
Већина становништва Црне Горе, 98,69%, изјављује да припада некој религији, иако се придржавање њихове објављене религије може увелико разликовати.
По попису становништва из 2011. године, атеисти су чинили око 1,24% укупног становништва, а агностици 0,07%.[2]
Општине са највећим бројем атеиста су Херцег Нови (2,43%), Котор (2,03%), Подгорица (1,99%) и Тиват (1,7%). Супротно томе, Рожаје има најмање атеиста који чине свега 0,01% његовог становништва.[1] Међутим, у неким општинама више од половине становништва је непријављено.
Верска слобода[уреди | уреди извор]
Црногорски закони гарантују слободу вероисповести и забрањују неколико облика верске дискриминације, као и успостављајући да у Црној Гори не постоји државна религија. Влада обезбеђује одређено финансирање верским групама.
Према истраживању из 2017. године, које је Савет Европе спровео у сарадњи са Омбудсманом Црне Горе, 45% испитаника је пријавило да су доживели верску дискриминацију.[6]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „Census of Population, Households and Dwellings in Montenegro 2011” (PDF). Monstat. стр. 14, 15. Приступљено 12. 7. 2011. For the purpose of the chart, the categories 'Islam' and 'Muslims' were merged; 'Buddhist' (.02) and Other Religions were merged; 'Atheist' (1.24) and 'Agnostic' (.07) were merged; and 'Adventist' (.14), 'Christians' (.24), 'Jehovah Witness' (.02), and 'Protestants' (.02) were merged under 'Other Christian'.
- ^ а б Doe, John (9. 10. 2017). „Crna Gora:Demografska situacija, jezici i religije”. Eurydice - European Commission (на језику: енглески). Приступљено 21. 3. 2020.
- ^ Džankić 2016, стр. 110–129.
- ^ „MONTENEGRINA - digitalna biblioteka crnogorske kulture i nasljedja”. www.montenegrina.net. Приступљено 21. 3. 2020.
- ^ „Jewish history of Montenegro”. Jewish Virtual Library. Приступљено 21. 3. 2020.
- ^ International Religious Freedom Report 2017 Montenegro, US Department of State, Bureau of Democracy, Human Rights, and Labor.
Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.
Извори[уреди | уреди извор]
- Cattaruzza, Amaël; Michels, Patrick (2005). „Dualité orthodoxe au Monténégro”. Balkanologie: Revue d'études pluridisciplinaires. 9 (1–2): 235—253.
- Džankić, Jelena (2016). „Religion and Identity in Montenegro”. Monasticism in Eastern Europe and the Former Soviet Republics. London-New York: Routledge. стр. 110—129. ISBN 9781317391050.
- Morrison, Kenneth (2009). Montenegro: A Modern History. London-New York: I.B.Tauris.
- Morrison, Kenneth; Čagorović, Nebojša (2014). „The Political Dynamics of Intra-Orthodox Conflict in Montenegro”. Politicization of Religion, the Power of State, Nation, and Faith: The Case of Former Yugoslavia and its Successor States. New York: Palgrave Macmillan. стр. 151—170. ISBN 978-1-349-50339-1. doi:10.1057/9781137477866_7.
- Živković, Tibor (2012). De conversione Croatorum et Serborum: A Lost Source. Belgrade: The Institute of History.
- Živković, Tibor (2013). „On the Baptism of the Serbs and Croats in the Time of Basil I (867–886)” (PDF). Studia Slavica et Balcanica Petropolitana (1): 33—53.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Венецијанска комисија (2015): Нацрт заједничког привременог мишљења о нацрту закона о слободи вере Црне Горе
- Венецијанска комисија (2019): Црна Гора: Мишљење о нацрту закона о слободи вероисповести или веровања и правном положају верских заједница
- Council Савет Европе (2019): Црна Гора: Одредбе о правима на верску својину укључују позитивне измене застарелог законодавства, али им је потребна већа јасноћа, каже Венецијанска комисија
- Слобода религије или веровања у Црној Гори: закључци (2019) Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јануар 2020)
.svg){kind=small}