Ванадијум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ванадијум (23V)
Ti - V - Cr
 
V
Nb  
 
 
V-TableImage.png

V,23.jpg
Општи подаци
Припадност скупу прелазни метали
група, периода VB, 4
густина, тврдоћа 6110 kg/m3, 7,0
боја челичносива
Особине атома
атомска маса 50,9415 u
атомски радијус 135 (171) pm
ковалентни радијус 125 pm
ван дер Валсов радијус без података
електронска конфигурација [Ar]3d34s2
e- на енергетским нивоима 2, 8, 11, 2
оксидациони број 5, 3
Особине оксида амфотерни
Кристална структура регуларна просторно
центрирана
Физичке особине
агрегатно стање чврсто
температура топљења 2175 K
(1902 °C)
температура кључања 3682 K
(3409 °C)
молска запремина 8,32×10-3 m³/mol
топлота испаравања 0,452 kJ/mol
топлота топљења 20,9 kJ/mol
брзина звука 4.560 m/s (293,15 K)
Остале особине
Електронегативност 1,63 (Паулинг)
1,45 (Алред)
специфична топлота 490 J/(kg*K)
специфична проводљивост 4,89×106 S/m
топлотна проводљивост 30,7 W/(m*K)
I енергија јонизације 650,9 kJ/mol
II енергија јонизације 1.414 kJ/mol
III енергија јонизације 2.830 kJ/mol
IV енергија јонизације 4.507 kJ/mol
V енергија јонизације 6298,7 kJ/mol
Најстабилнији изотопи

Ванадијум (V, латински - vanadium) је метал VB групе.[1][2] Има 11 изотопа чије се атомске масе налазе између 44-55. Постојан је само 51. Заступљен је у земљиној кори у количини од 80 ppm (енг. parts per million) у облику минерала: патронита и ванданита.

Открио га је 1801. мексички научник, Андрес Мануел дел Рио. Име је добио по скандинавској богињи Ванадис.

Вандијум гради неколико оксида са оксидацоним бројем од 1 до 5 са различитим кристалним структурама. Многи од њих су нашли примену у индустрији као катализатори оксидационих реакција у органској хемији.

Вандијум је лиснат, сребрнаст метал, лоших механичких особина. Ипак он се додаје челику да би побољшао његову отпорност на отирање и пуцање. Због малих количина његових руда и због његове војне примене он представља метал од страешке важности.

Биолошки значај — ванадијум се налази у човековом окружењу и у његовој исхрани. У човековом организму он се јавља у траговима. Препоручљиво га је уносити у количини од 10 микрограма. Код особа које се редовно и правилно хране не долази до недостатка ванадијума. Ванадијумом може доћи до индустријског загађења животне средине, најзначајнији ефекти су: оштећење бубрега, надражај слузокоже система за дисање и за варење.

Ванадијум је елемент који се налази у ензимима који мењају глукозу и друге шећере.

Извори[уреди]

  1. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 
  2. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 


Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Ванадијум


- Добављено из „http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ванадијум&oldid=6788570“