Стеван Сремац

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Стеван Сремац
Информације
Датум рођења	23. новембар 1855.
Место рођења	Сента, Аустријско царство
Датум смрти	25. август 1906.
Место смрти	Сокобања, Краљевина Србија
Дела
Најважнија дела	„Ивкова слава“ „Поп Ћира и поп Спира“ „Зона Замфирова“
Потпис

Стеван Сремац (Сента, 11/23. новембар 1855 — Сокобања, 12/25. август 1906) је један од најзначајнијих и најчитанијих српских реалистичких писаца, академик.

Биографија

Рођен је у Сенти, у Банату, 11. новембра 1855. године, у занатлијској породици, где је провео рано детињство а делом и код баке по мајци у Пироту. Пошто је остао без родитеља, ујак Јован Ђорђевић, знаменити српски историчар и књижевник, доводи га 1868. године у Београд на даље школовање. Ту завршава гимназију (1875) и опредељује се за студије историје на Великој школи у Београду и за припадност Либералној странци. Свој радни век провео је као професор у гимназијама у Нишу, Пироту и Београду. Као добровољац учествовао је у ратовима 1876. и 1877 — 1878. године. Умро је 12. августа 1906. године у Сокобањи.

Писац

Почео је да пише релативно касно. У тридесет и трећој години живота, 1888. године, почео је да објављује прозне хронике о личностима и догађајима из српске прошлости, које ће се појавити као књига 1903. године под насловом „Из књига староставних“. То је било пишчево одуживање дуга професији историчара, љубави према националној прошлости и сну о великој Србији. Реалистичку прозу почиње да пише тек после доласка у Београд. Дугогодишњи живот у Нишу био је период стваралачке инкубације. Прву реалистичку приповетку објавио је 1893. године под насловом „Божићна печеница“, а потом следе „Ивкова слава“ (1895), „Вукадин“ (1903), „Лимунација на селу“ (1896), „Поп Ћира и поп Спира“ (1898), један о најбољих хумористичких романа у нашој књижевности и „Зона Замфирова“ (1906) најбоље компоновано Сремчево дело. Иначе Сремац је био познат као „писац са бележницом“. Његова дела су углавном реалистична и садрже одређену дозу хумора у себи. Карактеристичност његовог стваралаштва је такође и епизодичност. Такође битно је да су његова дела везана за три релације: Београд-Ниш-Војводина.

Књижевни утицаји и узори

Биста Стевана Сремца испред Народног позоришта у Нишу

Као приповедач Сремац се у великој мери ослања на ранију традицију српске прозе, нарочито на дела Јакова Игњатовића. Са Игњатовићем га повезују многе заједничке црте: конзервативност и традиционализам, идеализација прошлости, љубав према простом свету чији живот најрадије приказују у својим делима, хумор.

Од страних писаца највише је волео Сервантеса и Гогоља. Са Гогољем га повезују такође многе заједничке особине, нарочито у стилу и књижевном поступку.

Познавао је и ценио енглески реалистички роман 18. и 19. века: Филдинга, Свифта, Дикенса, Џорџ Елиота.

По познавању домаће и стране књижевности и начитаности, Сремац спада у најобразованије српске писце друге половине 19. века.

Либерал

Рођен у Бачкој, где је сан о великој Србији било основно духовно обележје, брзо је пришао Либералној странци која се заносила романтичном прошлошћу а у пракси била потпора режиму Обреновића. То ће га окренути против свега што је ново и што је дошло са стране, из Европе. То ће га окренути и против Светозара Марковића и његових присталица, па ће до краја живота остати окорели конзервативац окренут прошлости, противник сваке промене. Сремац је на страни газда, бирократије, власти и владара; он је против сеоске сиротиње и слободоумних учитеља. У „Луминацији на селу“ и „Вукадину“ проговорио је Сремац либерал, огорчен на политичке противнике и нетрпељив.

Сукоб писца и политичара

У Сремчевом делу сукобљавају се две стране његове личности: Сремац грађанин и политичар и Сремац писац. Као грађанин, Сремац је на страни старог, патријархалног и старовременског у људима и животу, на страни онога што полако чили и нестаје. Његов живот у паланци је живот у амбијенту који воли, који му „лежи“. Као политичар је на страни конзервативних идеја, на страни оних који имају и владају. Сремац писац надвладава Сремца политичара и тада настају приповетке и романи трајне умјетничке вредности.

Стеван Сремац је расни реалиста. Обдарен способностима посматрања и запажања проницања у суштину појава и догађања. Сремац је увек полазио од стварних чињеница и података, од онога што је видео, проверио и забележио.

Изабран је за редовног члана Српске краљевске академије 3. фебруара 1906.

Дела

• Ивкова слава, 1895.
• Поп Ћира и поп Спира, 1898.
• Зона Замфирова, 1903.
• Насрадин-хоџа
• Из књига староставних

Приповетке

• Вукадин
• Лимунација на селу
• Чича Јордан — једна слика, 1901.
• Кир Герас, 1903.
• Ибиш-ага
• Нова година
• Аца Грозница — слика из Бачке, 1905.
• Идеал, 1904.
• Дим и дим, 1904.
• Мица и Микица – или »За ’но наше негда што бијаше«, 1904.
• Ђокица — слика из Београда приликом пописа људства и стоке, 1904.
• Малер — слика из Београда приликом пописа људства и стоке, 1905.
• Зли поданик
• Нова година, 1904.
• Јусуф-агини политички назори
• Јунак дана – или »Његов дан«, 1904.
• Нацкова женидба, 1906.
• Јексик-аџија, 1902.
• Прва жалост Пушина — једна сличоца, 1902.
• Капетан Марјан — једна слика, 1902.
• »Часна старина!...« — слика из друштва, 1903.
• У трамвају – илити: Једна — ако ма и овлаш прелистамо нашу историју — јасна и доказана истина — (У виду скице један панегирик генију српском.)
• Поштарев испит — сличица
• Божићна печеница
• Максим — једна троглава силуета из наших дана
• Бури и Енглези — сличица из српског живота
• Погрешно експедовани аманет — слика из београдског живота која би управо требала га уђе у Тасин дневник
• Политички мученик — сличица из нашег друштва
• Пазар за старо — привредно-економска слика из живота београдских домаћица
• Путујуће друштво
• Ћир Моша Абеншаам − или прича о тме како је ћир Моша изгубио једну своју повластицз, 1902.
• Пера Дружески — слика из нашег друштвеног живота, 1904.
• Величанствена шетња мадам-Помпадуре – или (Што је рек′о Вук Врчевић) »Али је боља наравска али учена«, 1906.
• Seccesio plebis
• Либаде — скица
• Ћирин јубилеј
• Прича о томе како је један књижевник појео мецената свог — скица
• Човекова трагедија – или – Бал у Елемиру – истинит догађај, епос у 10 песама

Напомена: Текст преузет са презентације http://www.znanje.org уз одобрење.

Филмови

Сремчева дела су од 1957. до данас приказана на филмском платну:

• 1957. Поп Ћира и поп Спира
• 1961. Мића и Микица (ТВ)
• 1962. Јунаци дана (ТВ)
• 1967. Зона Замфирова (ТВ)
• 1968. Вукадин (серија)
• 1972. Поп Ћира и поп Спира (ТВ)
• 1982. Поп Ћира и поп Спира (мини-серија)
• 2002. Зона Замфирова
• 2005. Ивкова слава
• 2007. Божићна печеница (ТВ)
• 2007. Оно наше што некад бејаше (серија)

Види још

• Награда Стеван Сремац за новинску причу
• Награда Стеван Сремац за књигу прозе

Спољашње везе

• Биографија на сајту САНУ
•  ИМДб  Стеван Сремац на ИМДб-у ((en))
• „Север и југ Стевана Сремца“, Зоран Арацки, Вечерње новости, фељтон, 13 наставака, 27. новембар - 10. децембар 2005.
• Стеван Сремац на Српском наслеђу {((sr))
• Откривено Свето писмо Стевана Сремца („Вечерње новости“, 22. јун 2011)
• Драматизације „Зоне Замфирове“ и „Ивкове славе“
• Стеван Сремац - цитати
• Стеван Сремац: „Зона Замфирова“, „Лимунација у селу“, „Поп Ћира и поп Спира“, „Проза“ на Антологији српске књижевности (.docx формат)