Религија у Чешкој

С Википедије, слободне енциклопедије
Катедрала Светог Вацлава у Оломоуцу

Религија у Чешкој је разнолика, са великом већином становништва (78%) или нерелигиозним (атеисти, агностици или други нерелигиозни животни ставови) или се не изјашњавају ни о верским ни о нерелигиозним идентитетима, а готово једнаке мањине представљају хришћанство (11,7%, скоро у потпуности католичанство) и други верски идентитети или уверења (10,8%). Верски идентитет земље се драстично променио од прве половине 20. века, када су више од 90% Чеха били хришћани. [1] Према социологу Јану Споусти, нису сви нерелигиозни или ни религиозно ни нерелигиозно идентификовани људи атеисти; заиста, од касног 20. века долази до све већег удаљавања и од хришћанског догматизма и од атеизма, а истовремено су идеје и ванинституционални модели слични онима источних религија постали широко распрострањени кроз покрете које су покренули различити гуруи, и херметички, окултни и мистичним путеви. [2]

Христијанизација Чеха (Бохемија, Моравска и Чешка Шлеска) догодила се у 9. и 10. веку, када су укључени у католичку цркву и напустили старословенско паганство. Након бохемијске реформације која је започела крајем 14. века, већина Чеха су постали хусити, односно следбеници Јана Хуса, Петра Челчицког и других регионалних протопротестанских верских реформатора. Таборити и Каликстинци су биле две главне фракције Хусита. Током хуситских ратова почетком 15. века, Утраквисти су стали на страну Католичке цркве, а након заједничке победе утраквиста и католика, Католичка црква је прихватила праксу утраквиста као легитимну доктрину коју треба практиковати у Краљевини Чешкој, док су сви остали покрети хусита били су забрањени. У земљи су биле присутне и јеврејске мањине. [3]

После протестантске реформације у 16. веку, неки у Чешкој, посебно Судетски Немци, прешли су на учење Мартина Лутера (лутеранизам). У јеку реформације, утраквистички хусити преузели су обновљени све више антикатолички став, док су неке од поражених фракција Хусита (посебно таборити) оживљене. Пораз бохемијских земаља од стране Хабзбуршке монархије у Бици на Белој гори 1620. године утицао је на верска осећања Чеха, пошто су Хабзбурговци подржали контрареформацију да би насилно вратили све Чехе, чак и утраквисте хусите, назад у католичку цркву. [3]

Од битке на Белој гори, широко распрострањено антикатоличко расположење и отпор католичкој цркви били су у основи историје Чешке чак и када је целокупно становништво номинално припадало католичкој цркви, а Чеси су историјски окарактерисани као „толерантни и чак индиферентни према религији“. [4] Крајем 18. века протестантској и јеврејској мањини су поново дата нека права, али су морали да чекају још један век да би остварили пуну равноправност. [3] Године 1918. Хабзбуршка монархија је пропала, а у новој Чехословачкој, 1920. године, Католичка црква је претрпела раскол пошто се Чехословачка хуситска црква поново успоставила као независна. [3] У периоду 1939–1945, нацизам је уништио или протерао већину јеврејског становништва. [5] Католичка црква је изгубила око половине својих присталица током комунистичког периода Чехословачке Социјалистичке Републике (1960–1990), и број је наставио да опада у савременој епохи након што је Плишана револуција 1989. обновила демократију у Чехословачкој. [6] Протестантизам се никада није опоравио након Хабзбуршке контрареформације, и иако је поново задобио неке основе почетком 20. века (1950. око 17% Чеха су били протестанти, углавном хусити), после 1950-их њихов број је поново опао и данас су веома мала мањина (око 1%).

Према званичним пописима становништва које је спровео Чешки статистички завод, католицизам је био религија 39,1% Чеха 1991. године, а опао је на 9,3% 2021. године; протестантизам и други типови хришћанства су у истом периоду опали са око 5% на око 2%; у исто време, број припадника других религија или верника без идентификације религије је порастао са 0,3% на 10,8%. Мале мањинске религије у Чешкој су будизам, ислам, паганизам, хиндуизам, јудаизам и друге. На попису становништва 2021. године, 47,8% Чеха изјавило је да не верује ни у једну религију, док се 30,1% није изјаснило за било какву идентификацију, ни верску ни нерелигиозну.

Анкета Евробарометра из 2010. показала је да је 16% чешких грађана одговорило да „верују да постоји Бог“, 44% је одговорило да „верују да постоји нека врста духа или животне силе“, а 37% је одговорило да „не верује постоји било какав дух, Бог или животна сила“. 3% није одговорило.[7]

Религије[уреди | уреди извор]

Хришћанство[уреди | уреди извор]

Катедрала Светог Вида, седиште римокатоличког надбискупа Прага
Опадање хришћанства забележено током пописа из 1991, 2001. и 2011. године.

Чеси су постепено прелазили на хришћанство из словенског паганства између 9. и 10. века, а хришћанство — посебно католичка црква, са значајним мањинама протестантизма, па чак и већином у неким периодима, од 15. века надаље [3] — је остало религија скоро целокупног становништва до краја 19. века. [8] Борживој I, војвода Чешке, крштен од светих Ћирила и Методија, био је први владар Чешке који је прихватио хришћанство као државну религију. Од касног 19. века, а посебно током 20. века, хришћанство је постепено напуштала већина Чеха и данас је оно остало религија мањине. [8] Од 1950. до 2021. године, званични пописи чешког статистичког завода забележили су пад исповеданог хришћанства са око 94% на око 12% становништва Чешке.

Комунистички период Чехословачке Социјалистичке Републике (1960–1990) свакако је доживео угњетавање хришћанства, што је допринело његовом опадању, али и ометало појаву било какве алтернативе у области религије, тако да је хришћанство и даље имало монополски положај у религиозном тумачењу света. [9] Тек обнова демократије након Плишане револуције 1989. отворила је земљу ширењу нехришћанских религија. [9] Према научнику Јану Споусти, током 20. века хришћанство је постепено губило свој карактер традиционалне религије Чеха, и већина га је напуштала, претварајући се у религију искреног избора за мањину која наставља да се идентификује са њим и практикује га. [10] Споуста је такође открио да су хришћани почетком 21. века били старији и мање образовани од опште популације, а да је већа вероватноћа да су жене вернице него мушкарци. [8] Хришћанство је остало релативно веће у процентима међу становништвом аграрних југоисточних региона Моравске, док су проценти већ били веома ниски у великим градовима и северозападним индустријализованијим регионима Чешке. [11]

Римокатоличанство[уреди | уреди извор]

Римокатолицизам је био главна традиција хришћанства коју су историјски практиковали Чеси након што су прешли са словенског паганства, и иако су се у 15. и 16. веку многи Чеси — у многим областима и периодима већина — придружили протопротестантским и протестантским црквама, у Хабзбуршкој монархији која је стекла царску власт у Чешкој почетком 17. века покренуо је покрет противреформације који је већину Чеха преобратио у католичку цркву. [3] У време слома хабзбуршке власти и успостављања независне Чехословачке 1918. године, положај католичке цркве је већ био ослабљен критиком интелектуалне класе и друштвеним променама које је донела брза индустријализација посебно у северном и западном делу земље, Бохемији. [3] У исто време, повезаност католицизма са некадашњом хабзбуршком моћи довела је до широко распрострањеног антиклерикализма и антикатолицизма, и до оживљавања изворног историјског облика чешког протестантизма, наиме хуситизма; 1920. Хусити су се одвојили од Католичке цркве са око 10% некадашњег католичког свештенства и успоставили се као Чехословачка хуситска црква. [3]

Од 1950. године па надаље, комунисти су освојили власт у Чехословачкој, која је од 1960. до 1989. постала Чехословачка Социјалистичка Република, и док су се борили против свих религија, католицизам је био на мети са посебном агресивношћу. [5] После Плишане револуције 1989. и обнове демократије у Чешкој, католицизам се, као ни други облици хришћанства, није опоравио и наставио је да губи присталице. [5] Подаци из националних пописа показују да су католици смањени са 76,7% Чеха 1950. пре комунистичког периода, на 39,1% 1991. након пада комунизма, на 26,9% у 2001, на 10,5% у 2011. и на 9,3% у 2021.

Протестантизам[уреди | уреди извор]

Црква Светог Николе, главна црква Чехословачке Хуситске цркве са спомен обележјем Јана Хуса, у Прагу. Јан Хус (1369–1415), кључна фигура бохемијске реформације, инспирисао је прото-протестантски покрет хуситизма.

У касном 14. веку, верски и друштвени реформатор Јан Хус покренуо је протопротестантски покрет који је касније по њему назван „хуситизам“. Иако је Јан Хус проглашен јеретиком од стране Католичке цркве и спаљен на ломачи у Констанцу 1415. године, његови следбеници су се отцепили од католичке цркве и у Хуситским ратовима (1419–1434) победили су пет крсташких ратова које је против њих организовао цар Светог римског царства Жигмунд. Петар Челчицки је наставио у јеку бохемијске хуситске реформације и довео до Хуситске моравске цркве. Током 15. и 16. века већина Чеха су били присталице хуситизма, а у исто време многи судетски Немци у Чешкој су се придружили протестантској реформацији Мартина Лутера и његовој доктрини (лутеранизам). [3]

После 1526, Чешка је све више долазила под контролу Хабзбуршке монархије, пошто су Хабзбурговци прво постали изабрани, а касније наследни владари Чешке. Прашка дефенестрација и каснија побуна против Хабзбурга 1618. означили су почетак Тридесетогодишњег рата, који се брзо проширио средњом Европом. Побуна у Чешкој је 1620. угушена у бици на Белој гори, а везе између Чешке и наследних земаља Хабзбурга у Аустрији су ојачане. Рат је имао разоран ефекат на локално становништво, а људи су били приморани да се врате у католичанство под контрареформацијским напорима Хабзбурговца. [3]

Године 1918, када се Хабзбуршка монархија распала и када је настала независна Чехословачка, већина Чеха је исповедала формалну припадност католичанству; антикатоличка осећања су се брзо ширила пошто је католицизам сматран религијом коју су поново наметнули Хабзбурговци, тако да се 1920. Чехословачка хуситска црква одвојила од Католичке цркве и придружило јој се око 10% бившег католичког свештенства [3] и 10,6% Чеха су поново постали Хусити до 1950. Чехословачку цркву подржавала је влада првог председника Чехословачке Томаша Масарика (1850–1937). [3] Исте године, Евангелистичка црква чешке браће (доктринарно мешовита црква лутеранске, калвинистичке и хуситске традиције) представљала је још 4,5% становништва, а још 1% су били чланови лутеранских цркава Аугзбуршке конфесије (углавном Шлеске евангелистичке цркве Аугсбуршке конфесије).

Током комунистичких година Чехословачке Социјалистичке Републике, влада је обесхрабрила све религије; чешке протестантске цркве су изгубиле много чланова (Чехословачка црква је изгубила 80% својих присталица), а наставиле су да опадају након обнове демократије после 1989. [5] Протестантизам данас чини малу мањину од око 1% становништва; према попису из 2021. године, само 0,2% Чеха (23.610) је било привржено Чехословачкој Хуситској цркви, 0,3% (32.577) је било привржено Евангелистичкој цркви чешке браће, а 0,1% (11.047) су били лутерани Аугсбуршке конфесије (углавном из Шлеске). Моравска црква, историјски везана за Моравску област, и даље је била присутна са веома малим бројем присталица, око 1.257. Друге протестантске мањине укључују англиканце, адвентисте, апостолске пентекосталце, баптисте, методисте и неденоминационе евангелисте.

Православно хришћанство, Јеховини сведоци и други хришћани[уреди | уреди извор]

На попису из 2021. године, 41.178 Чеха (0,4% становништва) се изјаснило као присталице Православне цркве, скоро сви су чланови Православне цркве чешких земаља и Словачке и само неколико стотина чешког огранка Руске православне цркве. У истом попису, 13.298 (0,1%) се изјаснило као Јеховини сведоци, а врло мало као мормони Цркве Исуса Христа светаца последњих дана, присталице Цркве уједињења и других мањих хришћанских цркава. 71.089 Чеха (0,7%) се изјаснило једноставно као „хришћани“.

Будизам[уреди | уреди извор]

На попису из 2021. године, 5.257 Чеха се изјаснило као присталице будизма. Многи Чеси Вијетнамци, који чине највећу имигрантску етничку групу у Чешкој Републици, присталице су махајанске традиције вијетнамског будизма. Етнички чешки будисти су иначе углавном следбеници вађрајанске традиције тибетанског будизма, махајанске традиције корејског будизма и традиције тераваде. У земљи постоје различити тибетански будистички, корејски будистички и теравада будистички центри; многи од оних из тибетанске традиције су повезани са Дијамантским путем који је основао дански лама Оле Нидал.[12]

Паганизам[уреди | уреди извор]

Статуа словенског бога Радгоста, коју је израдио вајар Албин Поласек, на планини Радхошт, Моравско-шлеска област. Предмет ходочашћа и обожавања локалних Родновера, који такође верују да је његово привремено уклањање ради рестаурације 2002. године изазвало поплаву која је те године погодила Моравску. [13]

Читаву паганску заједницу у Чешкој, укључујући словенску родноверју (чешки: Rodnověří), као и друге паганске религије, научници религије су описали као малу 2013. [14] На попису становништва из 2021, 2.953 Чеха су се изјаснила као пагани ( укључујући 189 Друида). Прве паганске групе које су се појавиле у Чешкој 1990-их биле су оријентисане на германско паганство и келтску друидију [15], док је модерна славенска родноверја почела да се развија око 1995–1996. оснивањем две групе, Националног фронта касиста и Radhoŝť, који су 2000. године спојени у Заједницу домородне вере (Společenství Rodná Víra). [16] Постоје и присталице родноверске деноминације инглизма; Грађанско удружење Тартарија (Občanské sdružení Tartaria), са седиштем у Словачкој, такође опслужује чешке инглисте.[17] Поред словенских родноверјаца, германских пагана и келтских друида, у Чешкој постоје и викански следбеници,[18] и једна кеметска организација, Per Kemet.[19]

Заједница домородних вера била је међу верским ентитетима које је признавала влада до 2010. године, када је нерегистрована и постала неформално удружење због идеолошких неслагања између касиста и других подгрупа око тога да ли је словенска религија индоевропско хијерархијско богослужење (подржано од касиста), неолитско обожавање богиње мајке, или ниједно. Вођа организације од 2007. године је Ричард Бигл (Кхотебуд), а данас је посвећена прослави годишњих празника и појединачних обреда преласка, рестаурацији светих места повезаних са словенским божанствима и ширењу знања о словенској духовности у чешком друштву. [20] Док је савремена асоцијација потпуно адогматична и аполитична, [21] и одбија да „уведе чврст верски или организациони поредак“ због прошлих унутрашњих сукоба, [22] између 2000. и 2010. имала је сложену структуру, [21] и редиговала Кодекс домородне вере који дефинише прецизну доктрину за чешку Родноверју (која је чврсто одбацила Велесову књигу. [23] Иако Rodná Víra више не одржава структурисане територијалне групе, подржавају га појединачне присталице расуте широм Чешке. [24]

Друге религије[уреди | уреди извор]

Дубоке промене религиозног сензибилитета Чеха од почетка 20. века, губитак верског монопола и пад хришћанства, отворили су простор за раст нових облика религиозности, [9] укључујући идеје и ванинституционалне, дифузне моделе сличне онима код источних религија, [25] са ширењем покрета усредсређених око различитих гуруа, херметичких и мистичних путева. [11]

На попису из 2021. године, 21.539 Чеха (0,2% становништва) се изјаснило као присталице џедајизма (права филозофија заснована на филозофији измишљених Џедаја из свемирске опере Ратови звезда [26]), 5.244 као муслимани, 2.696 као пастафаријанци, 2.024 као хиндуси, 1.901 као Јевреји, 1.053 као присталице биотронике (инкорпориране као Заједница Јосефа Зезулке, Společenství Josefa Zezulky [27]), и 89,254 (0,8% становништва) као присталице других мањинских вероисповести. Још 9,6% Чеха се изјаснило да имају неко веровање, али да се не могу идентификовати ни са једном одређеном религијом.

Нерелигиозни људи који се не идентификују[уреди | уреди извор]

Старосни састав нерелигиозних Чеха према попису из 2011. године.

На попису из 2021. године, 5.027.794 Чеха, што одговара 47,8% укупног становништва Чешке Републике, изјаснило се као нерелигиозно, укључујући атеизам, агностицизам и друге нерелигиозне животне ставове. Осталих 3.162.540 Чеха, или 30,1% становништва земље, није се идентификовало ни са верским ни са нерелигиозним идентитетом. Неки чешки атеисти су се организовали у Грађанско удружење атеиста (Občanské sdružení ateistů), које је члан Међународне атеистичке алијансе.[28] Нису сви нерелигиозни или ни религиозно ни нерелигиозно идентификовани Чеси атеисти; један број нерелигиозних људи верује или практикује неорганизоване облике духовности које не захтевају стриктно придржавање или идентификацију, слично источњачким религијама. [25]

Напомене[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Цитати[уреди | уреди извор]

  1. ^ Spousta 2002, стр. 345, 362.
  2. ^ Spousta 2002, стр. 345–346, 348, 358.
  3. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к Spousta 2002, стр. 346.
  4. ^ Staar 1982, стр. 90.
  5. ^ а б в г Spousta 2002, стр. 347.
  6. ^ Spousta 2002, стр. 346–347.
  7. ^ „Eurobarometer on Biotechnology 2010 – page 381” (PDF). Приступљено 1. 2. 2013. 
  8. ^ а б в Spousta 2002, стр. 345.
  9. ^ а б в Spousta 2002, стр. 350.
  10. ^ Spousta 2002, стр. 355.
  11. ^ а б Spousta 2002, стр. 348.
  12. ^ „World Buddhist Directory – Czech Republic”. Buddhanet. Архивирано из оригинала 26. 1. 2022. г. 
  13. ^ Mačuda 2014, стр. 102, note 3.
  14. ^ Dostálová 2013, стр. 179.
  15. ^ Mačuda 2014, стр. 101.
  16. ^ Mačuda 2014, стр. 102.
  17. ^ „Občanské sdružení Tartaria”. Архивирано из оригинала 28. 8. 2021. г. 
  18. ^ „Wicca.cz – Tradiční iniciační Wicca v České republice”. Архивирано из оригинала 23. 1. 2022. г. 
  19. ^ „Per Kemet – stránki o Kemetismu”. Архивирано из оригинала 24. 5. 2021. г. 
  20. ^ Mačuda 2014, стр. 103.
  21. ^ а б Mačuda 2014, стр. 104.
  22. ^ Mačuda 2014, стр. 107.
  23. ^ Mačuda 2014, стр. 106.
  24. ^ Mačuda 2014, стр. 105.
  25. ^ а б Spousta 2002, стр. 345–346, 358, 362.
  26. ^ „Jediismus.cz”. Архивирано из оригинала 27. 3. 2021. г. 
  27. ^ „Společenství Josefa Zezulky”. Архивирано из оригинала 23. 1. 2022. г. 
  28. ^ „Ateisté ČR”. Архивирано из оригинала 17. 12. 2021. г. 

Извори[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Религија_у_Чешкој&oldid=26989021”