Сергеј Трифуновић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сергеј Трифуновић

Сергеј Трифуновић на Трибека Филмском Фестивалу
Сергеј Трифуновић на Трибека Филмском Фестивалу

Пуно име Сергеј Трифуновић
Датум рођења 2. септембар 1972.
Место рођења Мостар (СФРЈ)
Активни период 1993—данас

Сергеј Трифуновић (Мостар, 2. септембар 1972) је српски глумац, пореклом из глумачке породице. Његов отац, Томислав Трифуновић, и брат Бранислав Трифуновић су такође глумци. [1]

Трифуновић је један од најпопуларнијих глумаца своје генерације из Србије. Студирао је глуму на Факултету драмских уметности, а на великом платну се први пут појавио 1995. у филму „Туђа Америка“. Прославио се улогама у филмовима „Убиство с предумишљајем“ „Стршљен“, „Спаситељ“, „Муње!“, „Кад порастем бићу кенгур“, „Караула“ и серији „Црни Груја“.

Биографија[уреди]

Сергеј Трифуновић је рођен 2. септембра 1972. године у Мостару у породици глумца Томислава Трифуновића и правнице Слободанке. Његов млађи брат је глумац Бранислав Трифуновић. Отац Томислав се у својој каријери често селио, па је Сергеј живео у Мостару, Ужицу, Крушевцу и Београду. [2] Године 1990, уписао се на београдски Факултет драмских уметности у класи професора Владимира Јевтовића. Заједно са њим су студирали Наташа Нинковић, Војин Ћетковић и Небојша Глоговац. [1] Дипломирао је 1994. године, а 2009. године постао је асистент свом некадашњем професору (Владимиру Јевтовићу) на катедри за глуму Факултета драмских уметности у Београду.

Почетак каријере[уреди]

Прву улогу на великом платну добио је у филму Горана ПаскаљевићаТуђа Америка“ из 1995. године. У том филму је тумачио улогу Лукаса, старијег Бајиног (Мики Манојловић) безобзирног сина који је једини успео да оствари амерички сан. Исте године Трифуновић се појавио у филму „Убиство са предумишљајемГорчина Стојановића у ком је тумачио улогу Крсмана Јакшића, младог официра Озне из провинције, заљубљеног у Јелену, предратну госпођицу (Ана Софреновић) за коју мора да се бори против Јована (Драган Мићановић), уображеног сина Јелениног очуха, чијег су оца нове власти затвориле јер је био симпатизер монархије.

Трифуновић се појавио као специјални гост на албуму „Heart Core“ поп групе Еве Браун у обради песме „Одведи ме из овог града“ групе Филм.[3]

Пробој[уреди]

Година 1998. је била успешна за Трифуновића. Прво је у филму „Стршљен“ Горчина Стојановића тумачио улогу Албанца Миљаима, плаћеног убицу који ради за албанску мафију и заљубљеног у Српкињу Адријану (Мирјана Јоковић). Потом је глумио и у српско-америчком филму „Спаситељ“ редитеља Предрага Антонијевића заједно са Денисом Квејдом. У том филму је играо Горана, суровог војника Војске Републике Српске. Коначно, глумио је отмичара аутобуса у Паскаљевићевом филму „Буре барута“.

Претходне улоге и добро знање енглеског језика су му донеле главну мушку улогу у француској драми „Љубавници“ (Lovers) Жан-Марка Бара из 1999. у којој глуми Драгана, илегалног емигранта из Југославије заљубљеног у Францускињу коме прети депортација и улогу у америчком филму редитеља Лија Дејвиса и продуцента Спајка ЛијаТри после поноћи“ (3 AM) из 2001. године. [4] У филму Три после поноћи првобитно је требало да глуми Албанца, али је на његов захтев националност промењена, прво у муслимана, па касније у Србина из Мостара. [5] Биле су му понуђене улоге у филму „Љубав пре свега“ (Birthday Girl) са Никол Кидман, коју је одбио због бомбардовања Југославије 1999. (та улога је касније припала Метјуу Касовицу) и у филму Bad Company (улогу добио Драган Мићановић) јер није био задовољан улогом. [2]

2000e[уреди]

Сергеј Трифуновић (први са лева) на представљању екипе филма War, Inc. на Трајбека филмском фестивалу 2008.

Године 2001, глумио је у популарној српској урбаној комедији „Муње!“, Радивоја Андрића. Трифуновић је током 2002. служио војни рок у Петроварадину. После војске добио је улогу Црног Грује у истоименој српској серији, али није глумио у наставку серије „Црни Груја 2“ јер је покушао да своју каријеру настави у Америци, па је улога припала Ненаду Јездићу. Године 2003, глумио је у Андрићевом хиту „Кад порастем бићу Кенгур“ и „ПрофесионалцуДушана Ковачевића.

У Америци је имао главну улогу у нискобуџетном америчком филму „Љубав“ (Love) Владана Николића, у ком је играо Вању Новаковића, бившег специјалца ЈНА, који ради у Њујорку као плаћени убица и након једног неуспелог задатка узима за таоца своју бившу супругу. Улогу у филму Трифуновић је добио случајно, пошто је претходни глумац отказао учешће у филму. [6]

У 2005. је глумио у високобуџетном филму „КараулаРајка Грлића по роману Анте Томића „Ништа нас не смије изненадити“ у копродукцији свих држава насталих од бивше СФРЈ. У филму играо је Љубу Пауновића, бунтовног војника који се услед сукоба са старешином Сафетом Пашићем (Емир Хаџихафизбеговић) постаје психопата. До краја године имао је споредне улоге у нискобуџетној домаћој драми „АпоријаАриса Мовсесијана, босанско-хрватском-српском филму „Све џабаАнтонија Нуића и домаћем „Условна слободаМирослава Живановића.

У Америци Трифуновић је имао мале улоге у серији „Спавачка ћелија“ (Sleeper Cell) и у филму „Следеће“ (Next), у ком глуми терористу који покушава да убије главног протагонисту филма Криса Џонсона (Николас Кејџ).

У 2007. имао је споредну улогу у америчко-српском филму „Српски ожиљци“ („Serbian Scars“). Трифуновић је желео улогу Гаврила у најскупљем српском филму свих времена „Свети Георгије убива аждаху“, међутим, дошло је до „креативног размимоилажења“ између њега и редитеља Срђана Драгојевића. [7]

У међувремену је наставио да изграђује каријеру у Америци споредном улогом сина диктатора измишљене земље у филму „War Inc“. Филм је углавном добио негативне критике. Крајем 2007. и почетком 2008. био је ангажован на снимању филма „Турнеја“.

Политика[уреди]

Трифуновић је близак Демократској странци. Током 1990их учествовао је на бројним скуповима против ондашњег председника СРЈ Слободана Милошевића.[8]

Улоге[уреди]

Филмографија глумца Сергеја Трифуновића
Год. Назив Улога
1993. Рај
1995. Туђа Америка Лукас
1995. Убиство с предумишљајем Крсман Јакшић
1998. Љубинко и Десанка Љубинко
1998. Стршљен Миљаим
1998. Спаситељ Горан
1998. Буре барута отмичар аутобуса
1999. Љубавници Драган
2001. Три после поноћи Раша
2001. Муње! Поп
2001. Трећи канал од сунца
2002. Лисице Небојша Ђуричко
2002. Ко чека дочека
2003. Професионалац тихи лудак
2003. Црни Груја Црни Груја
2004. Кад порастем бићу Кенгур Браца
2005. Поглед са Ајфеловог торња Човек са ногама у лавору
2005. Љубав Вања Новаковић
2006. Апорија Зоран
2006. Караула Љуба Пауновић
2006. Условна слобода возач
2006. Све џаба Складиштар
2006. Спавачка ћелија
2007. Следеће господин Вајт
2007. Битанге и принцезе менаџер Коцка
2007. У име сина Тарик
2007. Маска Бранко Радичевић
2008. War, Inc.
2008. Турнеја Аркан
2009. Српски ожиљци Бени
2009. Српски филм Вукмир
2009-2010. Оно као љубав Џони
2010. Монтевидео, бог те видео! Анђелко Коматина
2013. Фалсификатор
2014. Мали Будо Мишо

Референце[уреди]

  1. ^ а б Biography for Sergej Trifunovic, IMDb
  2. ^ а б „Sergej Trifunović - Ceo život u dva kofera“. Srđan Jokanović. Ilustrovana Politika Приступљено 07. 03. 2009. ], Приступљено 25. 4. 2013.
  3. ^ www.berzabendova.com, Eva Braun
  4. ^ „Интервју за магазин Време, 1. април 2000“. Vreme.com Приступљено 26. 10. 2012.. 
  5. ^ Играм, а кукати бих хтео, НИН, бр. 2586, 20. јул 2000.
  6. ^ „Ilustrovana Politika“. Ilustrovana.com Приступљено 26. 10. 2012.. 
  7. ^ „Sergej Trifunović: Nisam kriv zbog gubitka uloge u filmu "Sveti Georgije ubiva aždahu", želeo sam da tumačim lik Gavrila“. PRESS Online. 15. 06. 2007 Приступљено 07. 03. 2009. 
  8. ^ „Sergej Trifunović“. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :