Синхротронско зрачење

Из Википедије, слободне енциклопедије
Маглина Рак: плавичасти део представља синхротронско зрачење.

Синхротронско зрачење је електромагнетско зрачење које емитују наелектрисане елементарне честице (најчешће електрони) док се крећу у магнетном пољу брзином блиском брзини светлости. Са порастом енергије честице смањује се таласна дужина зрачења. Синхротронско зрачење је снажно поларизовано. Велики део електромагнетног зрачења које потиче из пулсара, радио-галаксија или из маглине Рак.[1]

Извори[уреди]

  1. ^ Patrick Moore, ed. (2002) (на ((en))). Philip's Astronomy Encyclopedia. Philip's. стр. 399. ISBN 0–540–07863–8.