Татјана Николајевна
| Татјана Николајевна | |
|---|---|
|
|
|
| Датум рођења | 11. јул 1897. |
| Место рођења | Петерхоф (Руска Империја) |
| Датум смрти | 17. јул 1918. |
| Место смрти | Јекатеринбург (Русија) |
| Титула | велика кнегињица |
| Порекло | |
| Династија | Романов |
| Отац | Николај II Александрович |
| Мајка | Александра Фјодоровна |
| Породица | |
Татјана Николајевна (рус. Татьяна Николаевна; Петерхоф, 11. јул 1897 — Јекатеринбург, 17. јул 1918) била је руска велика кнегињица, друга кћерка императора Николаја II и његове жене Александре Фјодоровне.
Садржај |
Биографија [уреди]
Рођена је 11. јула 1897. године, а умрла је са само 21 годином, 17. јула 1918. године, када су њу и њену породицу стрељали бољшевици.
Татјану Николајевну су често описивали као најлепшу цареву кћерку. Висока, светло-смеђе косе, сивих очију, важила је за веома привлачну девојку. Била је омиљена својој мајци, царици Александри. Као и све остале принцезе, њу су занимале хаљине и накит те их је имала на гомиле. Свог најбољег пријатеља је видела у својој старијој сестри Олги, са којом је делила собу и „титулу“ Великог пара. Њима је касније, додељен пук војника Елизаветских девојака и дат ранг пуковника. У време Револуције, Татјана је заједно са мајком и сестром Олгом неговала рањене војнике попут праве болничарке. Свом млађем брату, цесаревићу Алексеју, била је као друга мајка у Тоболску, селу где је породица Романов била заточена неколико месеци. Бринула је о њему када мајка није била у тој могућности. Такође је водила бригу о свему зашта није марила Олга, која се радије придржавала књиге но кућних послова. Након што је добила мале богиње, нагло је смршала и променила се. Када су је стрељали, имала је само двадесет и једну годину.
Несуђена југословенска краљица [уреди]
Краљ Србије Петар I је намеравао да осигура руку кћери руског цара Николаја II, седамнестогодишње велике књегиње Татјане, за свог млађег сина и престолонаследника Александра. Приликом посете Петровграду, у јануару 1914. председник српске владе Никола Пашић је цару Николају уручио лично краљево писмо у коме је била изражена жеља да „ожени свог сина са једном од великих књегињица“.[1] Као разлог за то наводила се дужност према земљи и сину.[2] Краљ Петар је уверавао цара да ће понуда остати тајна и да његово одбијање неће умањити наклоност према Русији.[2] Цар је одговорио да он оставља својим ћеркама да саме одлуче за кога ће се удати, додавши да је приметио да је Александар на породичном ручку често бацао погледе на велику књегињицу Татјану. Избијање Великог светског рата, 28. јула 1914. године прекинуле су преговоре између две династије око руке цареве кћери. Вест о масакру царске породице у Јекатинбургу, 17. јула 1918. године врховног команданта српске војске регента Александара је стигла на Солунском фронту, доживевши нервни слом оплакивао је смрт своје несуђене супруге велике књегињице Татјане.[3] Два месеца касније, по наређењу врховног команданта регента Александра, 15. септембра 1918. српска војска на Солунском фронту кренула је у јуриш, 5. октобра ослобођено је Врање, 12. октобра трупе су ушле у Ниш, а 1. новембра ослобођен је Београд, чиме је дефинитивно прекинута комуникација Беч — Истанбул, због чега је Бугарска капитулирала 29. септембра, а потом Турска 30. октобра, да би 3. новембра капитулирала Аустроугарска, а 11. новембра и Немачка што је довело до краја Првог светског рата.
Референце [уреди]
- ^ Нацрт писма цару, писан Пашићевом руком, на руском. Грађа Николе Пашића, Архив Србије.
- ^ а б Opet AE
- ^ Илузија звана Југославија, Вечерње новости, Миодраг Јанковић, 17. јул 2003.
Спољашње везе [уреди]
