Фидел Кастро

Фидел Кастро
Фидел Кастро
Лични подаци
Датум рођења	(1926-08-13)13. август 1926.
Место рођења	Биран, Куба
Датум смрти	25. новембар 2016.(2016-11-25) (90 год.)
Место смрти	Хавана, Куба
Универзитет	Универзитет у Хавани
Професија	адвокат
Породица
Супружник	1) Мирта Диаз-Балар (1948—1955) 2) Далиа Сото Дел Валео (1980—2016)
Деца	9
Политичка каријера
Политичка странка	Комунистичка партија Кубе (1965-2016), Раније: Покрет 26. јул (1953-1965), Правоверна партија (1948—1952)
Чин	Главнокомандујући Кубе
Мандати 17. Председник Кубе 2. децембар 1976 — 24. фебруар 2006. Претходник Освалдо Торадо Наследник Раул Кастро Премијер Кубе 16. фебруар 1959 — 2. децембар 1976. Претходник Хосе Миро Кардона Наследник укинут положај
Потпис
Стандарта председника Републике Кубе

У посети Београду

Фидел Алехандро Кастро Руз (шп. Fidel Alejandro Castro Ruz ( audio); Биран, 13. август 1926 — Хавана, 25. новембар 2016) био је кубански револуционар, бивши генерални секретар Комунистичке партије Кубе и бивши председник и премијер Кубе.

Биографија

Фидел Кастро рођен је 13. августа 1926. у месту Мајари на породичној плантажи шећерне трске у близини места Биран у тадашњој покрајини Оријенте, данашњој покрајини Олгин. Кастров отац, родом из места Ланкара у Галицији (Шпанија), био је власник плантаже од 230 хектара на којој је као младић радио и Фидел. У младости је Фидел похађао две језуитске школе—Ласале и Долорес, обе у Сантијагу. Године 1942. уписао се у језуитску школу Белен у Хавани и успешно ју је завршио 1945. године. Фидел Кастро је 1950. године докторирао право на Универзитету у Хавани. Након завршеног факултета Кастро је планирао да се кандидује за место заступника у кубанском парламенту на изборима заказаним за 1952. годину, али је генерал Фулгенсио Батиста у државном удару збацио владу и председника Карлоса Прио Сокараса и отказао изборе. Кастро је стога против Батисте уложио тужбу суду због кршења устава, али је суд тужбу одбацио.

Писмо Френклину Рузвелту

Као четрнаестогодишњак (иако је у писму навео да има 12) је 6. новембра 1940. написао писмо Френклину Д. Рузвелту, у то време новоизабраном председнику САД. У писму је Рузвелту честитао победу на председничким изборима 1940, и затражио је од њега 10 долара, јер никада раније није видео ту новчаницу. Писмо је било следећег садржаја:

„

Писмо које је 6. новембра 1940. Фидел Кастро са 14 година написао Френклину Д. Рузвелту

Santiago de Cuba Nov 6 1940. Mr. Franklin Roosevelt, President of the United States.

My good friend Roosevelt I don't know very English, but I know as much as write to you. I like to hear the radio, and I am very happy, because I heard in it, that you will be President for a new (período) I am twelve years old. I am a boy but I think very much but I do not think that I am writting to the President of the United States.

If you like, give me a ten dollar bill green american and I would like to have one of them. My address is: Sr. Fidel Castro Colegio de Dolores Santiago de Cuba Oriente, Cuba. I don't know very English but I know very much Spanish and I suppose you don't know very Spanish but you known very English because you are American but I am not American.

Thank you very much Good by. Your friend, (signature) Fidel Castro

If you want iron to make your sheaps ships I will show to you the biggest (minas) of iron of the land. They are in Mayarí, Oriente Cuba.

”

Превод:

„ Сантијаго де Куба,

6. новембар 1940. Господин Френклин Рузвелт, председник Сједињених држава.

Мој добри пријатељу Рузвелт. Не знам пуно да говорим енглески, али знам довољно да бих Вам писао. Волим да слушам радио, и веома сам срећан, јер сам на њему чуо да ћете бити председник у новом мандату. Имам дванаест година. Ја сам дечак који пуно размишља, али не мислим да пишем председнику САД. Ако бисте желели, пошаљите ми зелену америчку новчаницу од 10 долара, јер бих волео да је имам. Моја адреса је: Sr. Fidel Castro, Colegio de Dolores, Santiago de Cuba, Oriente, Cuba.

Не знам пуно енглеског, али веома добро знам шпански, и претпостављам да Ви не знате пуно шпанског, али да веома добро познајете енглески, пошто сте Американац, али ја нисам Американац.

Хвала Вам пуно, довиђења. Ваш пријатељ (потпис) Фидел Кастро.

Ако желите гвожђе како бисте направили Ваше бродове, показаћу Вам највеће руднике гвожђа у држави. Они су у Мајарију, у Источној Куби.

”

Почетак револуције

Због уведене диктатуре, Кастро је са групом истомишљеника 26. јула 1953. године повео револуционарни покрет. Први потез је био напад на касарну "Монкада", у Сантијаго де Куби, са око 300 људи. Међутим тај напад је био неуспешан, већина његових другова је побијена, а Кастро је са још неколицином њих затворен. У затвору је остао све до 1955. године. У то доба његове политичке идеје биле су: национализам, антиимперијализам и реформација. Његове идеје тада још нису били повезане са комунизмом. Након пуштања из затвора Кастро је отпутовао прво у САД, а потом у Мексико где је организовао револуционарни покрет назван "26. јул" заједно са својим истомишљеницима међу којима је био и Че Гевара.

Његова борба против диктатора Батисте је завршена уласком трупа побуњеника у Хавану 8. јануара 1959. године.

Фидел Кастро је доласком на власт био веома непријатељски расположен према Сједињеним Америчким Државама, које су се пријатељски односиле према Батисти и често се мешале у унутрашње послове Кубе док је он био на власти. Након што је Кастрова влада национализовала рафинерије нафте, шећеране и погоне за производњу електричне енергије 1960. године Сједињење Америчке Државе су престале да купују кубански шећер и увеле економски ембарго према Куби. 1961. године САД су покушале уз помоћ кубанских избеглица да збаце Кастра с власти у инвазији на Залив свиња, али без успеха.

Приближавање Совјетском Савезу

Можда и као последица те инвазије следила је Кастрова изјава у децембру 1961. године: „Ја сам марксиста-лењиниста и остаћу то до своје смрти“. Раних 1960-их Кастро је отворено пригрлио комунизам и успоставио блиске везе са Совјетским Савезом примајући све већу совјетску војну и економску помоћ. У доба 1960-их и 1970-их Кастрова влада је учинила значајна побољшања у кубанском образовном систему и организацији здравствене заштите тиме приказујући кубанску револуцију као пример другим народима. Међутим, америчко-кубански односи су наставили да се погоршавају, нарочито током Кубанске ракетне кризе 1962, када су Американци открили да је Совјетски Савез на Куби поставио своје балистичке пројектиле далеког домета и тиме практично имао Сједињене Државе „на длану“. Председник Џон Кенеди је тада увео поморску блокаду Кубе како би присилио совјетског лидера Никиту Хрушчова на повлачење совјетских пројектила с Кубе. Кастро је такође активно помагао револуционарне покрете у Латинској Америци, а у 1970-их и 1980-их и у Африци (Ангола, Етиопија). Године 1979. изабран је за вођу Покрета несврстаних, позицију која му је дала међународни углед. Након што је касних 1980-их СССР почео да спроводи низ социјалних и економских реформи Кастро је оштро критиковао такве експерименте с капитализмом и тврдио како на Куби нема потребе за сличним реформама.

Распад Совјетског Савеза и његове последице по Кубу

Распад Совјетског Савеза 1991. године прекинуо је доток помоћ Куби изазивајући тиме још веће пропадање посрнуле кубанске економије. Кастро је на такав развој догађаја одговорио 1993. године када је допустио ограничени низ економских реформи и делимичну легализацију приватног предузетништва. Кастро је у децембру 1995. посетио Кину и изразио своје дивљење домаћинима у њиховом успешном комбиновању ограничених економских реформи и социјалистичке привреде. По повратку на Кубу Кастро је ипак критиковао експерименте с приватним предузетништвом који су се указивали на Куби. Тврдио је како је једини начин да се постигне економски раст очување једнопартијске државе, ограничавање приватног предузетништва и брзо утишавање политичких противника. У фебруару 1996. кубански ратни авиони су оборили два цивилна авиона за која су кубанске власти тврдиле да су нарушиле кубански ваздушни простор. Ови авиони су припадали организацији кубанских избеглица Brothers of the Rescue који су се посветили помагању кубанским избеглицама. Америчка влада одговорила је на овај инцидент даљњим јачањем економског ембарга што је укључивало и кажњавање страних фирми које инвестирају на Куби.

Једном приликом упитан када ће обријати браду и скинути војну одору (по томе и с цигаретом у устима постао је препознатљив лик у целом свијету) одговорио је: „Када се оконча револуција!“

Породични живот

Године 1948. оженио се Миртом Диаз-Балар, али је брак завршен разводом 1954. године.

Кастров син Фидел Кастро Диаз-Балар, који је потекао из тог брака, рођен је 1949. године. Доласком оца на власт најмлађи Кастро вршиће дужност шефа кубанске комисије за атомску енергију. Међутим, Кастро се још женио. До своје смрти, Фидел Кастро је био у браку са Далиом Сото Дел Валеом, с којом се венчао 1980. године и с њом је имао пет синова чија имена редом почињу на слово А.

Смрт

Фидел Кастро преминуо је 25. новембра 2016, у 91. години. Његова урна је положена на гробљу у граду Сантијаго де Куба, где је почела кубанска револуција.

Види још

• Фиделизам

Литература

• Борислав Лалић, „Фидел Кастро: један човек једна револуција“, Београд: Новости, 2007 (Београд: Публикум).
• Azicri, Max (2009). „The Castro-Chávez Alliance”. Latin American Perspectives. 36 (1). стр. 99—110. ISSN 1552-678X. 

• Balfour, Sebastian (1995). Castro (second изд.). London and New York: Longman. ISBN 978-0582437470. 

• Bardach, Ann Louise (2007). Cuba Confidential: Love and Vengeance in Miami and Havana. New York: Random House. ISBN 978-0-307-42542-3. 

• Bourne, Peter G. (1986). Fidel: A Biography of Fidel Castro. New York City: Dodd, Mead & Company. ISBN 978-0-396-08518-8. 

• Castro, Fidel (2009). My Life: A Spoken Autobiography. Ramonet, Ignacio (interviewer). New York: Scribner. ISBN 978-1-4165-6233-7. 

• Coltman, Leycester (2003). The Real Fidel Castro. New Haven and London: Yale University Press. ISBN 978-0-300-10760-9. 

• Draper, Theodore (1965). Castroism: Theory and Practice. New York: Praeger. OCLC 485708. 

• Evenson, Fredric (2010). „A Deeper Shade of Green: The Evolution of Cuban Environmental Law and Policy”. Golden Gate University Law Review. 28 (3). стр. 489—525. OCLC 61312828. 

• Franqui, Carlos (1984). Family Portrait with Fidel. New York: Random House First Vintage Books. ISBN 978-0-394-72620-5. 

• Geyer, Georgie Anne (1991). Guerrilla Prince: The Untold Story of Fidel Castro. New York City: Little, Brown and Company. ISBN 978-0-316-30893-9. 

• Gott, Richard (2004). Cuba: A New History. New Haven and London: Yale University Press. ISBN 978-0-300-10411-0. 

• Guerra, Lillian (2012). Visions of Power in Cuba: Revolution, Redemption, and Resistance, 1959–1971. Chapel Hill: University of North Carolina Press. ISBN 978-1-4696-1886-9. 

• Kozloff, Nicholas (2008). Revolution!: South America and the Rise of the New Left. New York: Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-230-61754-4. 

• Lecuona, Rafael A. (1991). „Jose Marti and Fidel Castro”. International Journal on World Peace. 8 (1): 45—61. JSTOR 20751650. 

• Mallin, Jay (1994). Covering Castro: Rise and Decline of Cuba's Communist Dictator. Piscataway: Transaction Publishers. ISBN 978-1-56000-156-0. 

• Marcano, Christina; Barrera Tyszka, Alberto (2007). Hugo Chávez: The Definitive Biography of Venezuela's Controversial President. New York: Random House. ISBN 978-0-679-45666-7. 

• Quirk, Robert E. (1993). Fidel Castro. New York and London: W.W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-03485-1. 

• Ros, Enrique (2006). El Clandestinaje y la Lucha Armada Contra Castro. Miami: Ediciones Universal. ISBN 978-1-59388-079-8. 

• Sampson, Anthony (1999). Mandela: The Authorised Biography. HarperCollins. ISBN 978-0-00-638845-6. 

• Skierka, Volka (2006). Fidel Castro: A Biography. Cambridge: Polity. ISBN 978-0-7456-4081-5. 

• Sivak, Martín (2010). Evo Morales: The Extraordinary Rise of the First Indigenous President of Bolivia. New York: Palgrave MacMillan. ISBN 978-0-230-62305-7. 

• Sondrol, Paul C. (1991). „Totalitarian and Authoritarian Dictators: A Comparison of Fidel Castro and Alfredo Stroessner”. Journal of Latin American Studies. 23 (3): 599—620. ISSN 0022-216X. JSTOR 157386. S2CID 144333167. doi:10.1017/S0022216X00015868. 

• Von Tunzelmann, Alex (2011). Red Heat: Conspiracy, Murder, and the Cold War in the Caribbean. New York City: Henry Holt and Company. ISBN 978-0-8050-9067-3. 

• Whittle, Daniel; Rey Santos, Orlando (2006). „Protecting Cuba's Environment: Efforts to Design and Implement Effective Environmental Laws and Policies in Cuba” (PDF). Cuban Studies. 37. стр. 73—103. ISSN 1548-2464. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 8. 2016. г. Приступљено 5. 12. 2018. 

• Wickham-Crowley, Timothy P. (1990). Exploring Revolution: Essays on Latin American Insurgency and Revolutionary Theory. Armonk and London: M.E. Sharpe. ISBN 978-0-87332-705-3. 

• Wilpert, Gregory (2007). Changing Venezuela by Taking Power: The History and Policies of the Chávez Government. London and New York: Verso. ISBN 978-1-84467-552-4. 
• Benjamin, Jules R. (1992). The United States and the Origins of the Cuban Revolution: An Empire of Liberty in an Age of National Liberation. Princeton, New Jersey: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-02536-0. 
• Bohning, Don (2005). The Castro Obsession: U.S. Covert Operations Against Cuba, 1959–1965. Washington, D.C.: Potomac Books, Inc. ISBN 978-1-57488-676-4. 
• Roman, Peter (2003). People's Power: Cuba's Experience with Representative Government. Rowman & Littlefield. ISBN 978-0742525658. 

Спољашње везе

• Преминуо лидер кубанске револуције Фидел Кастро („Политика”, 26. новембар 2016)
• Кастрове тајне америчке везе („Вечерње новости”, фељтон, јануар 2017) Архивирано на сајту Wayback Machine (6. јул 2017)
• Фидел Кастро на сајту C-SPAN (језик: енглески)
• Fidel Castro's speeches
• vFidel Castro History Archive at Marxists Internet Archive}-
• Фидел Кастро на сајту IMDb (језик: енглески) 
• Fidel Castro (Character) on IMDb
• Fidel Castro Records at FBI Records: The Vault
• Fidel Castro: A Life in Pictures – slideshow by BBC News
• Fidel Castro: From Rebel to El Presidente – timeline by NPR
• Fidel Castro – extended biography by Barcelona Centre for International Affairs