Бранко Костић

Из Википедије, слободне енциклопедије
БРАНКО КОСТИЋ
Пошаљи фотографију
Датум рођења 28. август 1939.
Место рођења Рваши, код Цетиња,
Застава Краљевине Југославије Краљевина Југославија
Професија економиста

Члан СКЈ од 1957.



Функција в.д. председник Председништва
СФР Југославије
Мандат 6. децембар 199115. јун 1992.
Претходник Стјепан Месић
Наследник нико
Функција друга генерални секретар
Покрета несврстаних
Мандат 6. децембар 199115. јун 1992.
Претходник Стјепан Месић
Наследник Добрица Ћосић
Функција трећа председник Председништва
СР Црне Горе
Мандат 17. март 198923. децембар 1990.
Претходник Слободан Симовић (вд)
Наследник Момир Булатовић

Бранко Костић (Рваши код Цетиња, 28. август 1939), економиста и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Црне Горе.

Биографија[уреди]

Рођен је 28. августа 1939. године у Рвашима код Цетиња. Завршио је Економски факултет у Београду. Члан Савеза комуниста Југосалвије постао је 1957. године.

Био је организациони секретар факултетског комитета и секретар Универзитетског комитета СКЈ у Београду, члан Централног комитета СК Црне Горе од Четвртог конгреса, члан па председник ЦК Народног одбора Црне Горе од 1963, члан и председник ЦК Савеза омладине Југославије, члан Извршног одбора ССРН Црне Горе, председник Секције за друштвене организације Републичке конференције Црне Горе. Био је и саветник за комерцијалне послове Алуминијумског комбината у Титограду.

Био је председник Председништва СР Црне Горе од 17. марта 1989. до 23. децембра 1990. и вршилац дужности председника Председништва СФР Југославије од 6. децембра 1991. до 15. јуна 1992. године, када је функција укинута. Био је и четрнаести генерални секретар Покрета несврстаних од 6. децембра 1991. до 15. јуна 1992. године.

Године 1990, постао је члан Демократске партије социјалиста Црне Горе, наследника СК Црне Горе. Од 16. маја 1991. године, био је члан Председништва СФР Југославије.

Био је велики заговаратељ српско-црногорског заједништва.

Литература[уреди]

  • Југословенски савременици: Ко је ко у Југославији. „Хронометар“, Београд 1970. година, 492. стр.