Пређи на садржај

Википедија:Трг/Архива/Идеје/19

С Википедије, слободне енциклопедије

Спискови

[уреди | уреди извор]

Да ли ће се и на нашој Википедији ускоро реализовати изабрани спискови као што је то случај на енвики? — SimplyFreddie (разговор) 11:49, 25. фебруар 2019. (CET)[одговори]

Предлог за ново такмичење

[уреди | уреди извор]

Поздрав, на овогодишњем Викилајву наш колега Горан осмислио је једну сјајну идеју за ново такмичење у писању чланака, па бих хтео само да је изнесем овде. На такмичењу би се пријављени уредници распоредили у два тима (црвени и плави). У сваком тиму би било око десетак уредника. Тимови би добили једну тему, наравно различите. Циљ би био да за одређени рок тим који направи боље чланке, побеђује. По мени би било добро да се награди појединац који се највише истакао у том такмичењу, а за цео тим би се додељивале споменице или неке друге награде. Замолио бих вас да изнесете ваше мишљење и предложите још неке идеје. --Rastko Milenković (разговор) 18:50, 21. април 2019. (CEST)[одговори]

Свиђа ми се идеја. — Александар () 19:24, 21. април 2019. (CEST)[одговори]
Мени је идеја помало нелогична и непрактична, али би било океј пробати па да видимо шта је боље, ово сад или то. — Марина Симић (разговор) 18:44, 27. април 2019. (CEST)[одговори]

Тешко је процијенити да ли ће бити успјешније од досадашњих модела такмичења, али у сваком случају вриједи покушати. — WR 22:28, 27. април 2019. (CEST)[одговори]

Zanimljivo. --Kolega2357 (разговор) 01:21, 28. април 2019. (CEST)[одговори]

Ja iskreno nisam skapirao propozicije takmičenja. dr Vs6507 01:45, 28. април 2019. (CEST)[одговори]

А да мало подигнемо квалитет чланака и направимо такмичење у писању добрих и сјајних чланака? --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 13:32, 28. април 2019. (CEST)[одговори]

Мислим да би писање добрих и сјајних чланака било превише захтјевно, али што се не би организовало сређивање чланака без извора? — Ранко   Нико лић   14:30, 28. април 2019. (CEST)[одговори]
И ја мислим да би то било превише захтевно и слажем се са Ранковим предлогом. Имамо скоро 10.000 чланака без извора… — Жиле () 16:01, 28. април 2019. (CEST)[одговори]
Зашто би било захтевније од било ког другог писања, ионако се рачуна бајтажа. Уместо сто клица направиш два супер чланка и ето награде --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:01, 28. април 2019. (CEST)[одговори]

@НиколаБ:@Ранко: Ja se slažem sa Nikolom. Trebalo bi nam jedno takmičenje u pisanju sjajnih i dobrih članaka. Nemci organizuju jedno takvo već 10-ak i kusur godina. Uporedo sa njim organizuju i takmičenje u pisanju minijaturnih članaka. Kao antipod prvom takmičenju. Cilj tog takmičenja je napisati što poptuniji članak ispod 14k kilobajta (ili tako nešto). I napravili su baš foru za zezanje glede nagrada. Osim standardnih nagrada koje daje njihova Vikimedija, organizovali su da svaki korisnik koji hoće da daruje nešto, bilo šta što hoće, može da ubaci u listu nagrada. Pa tako šalju jedni drugima knjige koje imaju kući viška (ili duplikate), semenke od paradajza, kartice za popust jela u restoranu itd. Takoe imaju i nagradu publike (dakle, najbolji članak po meri publike, ne žirija). Takmičenje traje tipa 3 meseca ili tako. Meni je ovo baš fina priča. --ANTI_PRO (разговор) 19:39, 28. април 2019. (CEST)[одговори]

Заштита чланака

[уреди | уреди извор]

Занима ме шта заједница мисли о томе да се као неписано правило (може и као писано) уведе заштита свих чланака са посебним статусом (добри и сјајни) и оних који су по теми осјетљиви (државе региона, сукоби итд.) и дозволу уређивање само аутоматски патролираним? — Ранко   Нико лић   00:44, 8. мај 2019. (CEST)[одговори]

  1. за Свакако! --Novak Watchmen (разговор) 20:58, 9. мај 2019. (CEST)[одговори]
  2. за --Rastko Milenković (разговор) 21:18, 9. мај 2019. (CEST)[одговори]

 Коментар: „чланци осетљиви по теми” је субјективна и релативна категорија и ја бих избегао генерално закључавање, већ би најбоље било закључавати их по потреби. Што се тиче добрих и сјајних чланака, неутралан сам по том питању, али ако би се закључавали, смањио бих ниво на аутоматски потврђене кориснике. И добри и сјајни чланци и даље могу бити уређивани, допуњавани, а могу се исправљати и грешке у њима, додавати и ажурирати информације, тако да с те стране не видим чему закључавање. С друге стране, то су чланци који се појављују на почетној страни и треба да буду супер фино скоцкани, па нема потребе да препуштамо случају да неки нерегистровани корисник вандализује исте. Но, зато и имамо патролере — они су ту да спрече вандализме. --Miljan Simonović (разговор) 21:23, 9. мај 2019. (CEST)[одговори]

 Коментар: Не вјерујем да имамо више од 100 активних аутоматски патролираних корисника, тако да мислим да би се више изгубило него што би се добило закључавањем свих тих чланака по аутоматизму. Можда бих подржао закључавање изабраних чланака за кориснике који нису аутоматски потврђени.— WR 22:20, 9. мај 2019. (CEST)[одговори]

 Коментар: нисам за то да се закључавају добри/сјајни чланци. Тиме се ограничава уређивање, а слажем се и са горенаведеним коментарима. С друге стране, слажем се да треба заштитити чланке осетљиве по теми, бар на аутоматски потврђене кориснике. — Жиле () 22:26, 9. мај 2019. (CEST)[одговори]

@Miljan Simonović: исправи ме ако гријешим, не умањујући њихов значаја за пројекат, али за све ове године које сам на овом пројекту нисам примјетио иоле значајне доприносе анонимаца у креирању и проширењу обимних чланака. Повод за мој приједлог су измјене које су се догодиле на чланку Србија (посебно:Diff/21847660/21863975), а вандализми нису ријетки ни на другим изабраним чланцима. Напоменућу само да је чланак Србија је у посљедњих 7 дана имао нешто више од 20.000 прегледа. Не бих се сложио са тобом да патролери спречавају вандализме, јер они препознају вандализам и уклањају га уколико постоји, а по мени је боље спријечити него лијечити.
@Ранко Николић: разумем ја разлог и схватам да постоји потреба, само мислим да се тиме удаљавамо од гесла „енциклопедија коју свако може да уређује” јер смо спречили људе да уређују више стотина чланака. Нису сви анонимни и аутоматски потврђени корисници лоши, штавише већина њих има добру намеру када праве неку измену, а доста анонимно направљених измена је сасвим коректно. Такође, постоје случајеви када су анонимни корисници писали сјајне чланке (не по статусу већ по квалитету, јер те људе не занима или не знају како да предложе чланак за добијање статуса), тако да не видим зашто бисмо целој групи људи забранили да уређују ако само неколицина њих има лошу намеру приличком уређивања, а имамо патролере и враћаче који су ту да лоше измене поништавају. --Miljan Simonović (разговор) 18:25, 19. мај 2019. (CEST)[одговори]
@Wikiwind: Према овој страници имамо преко 130 аутоматски патролираних који су били активни у посљедњих 30 дана. У основи, мени је у циљу заштита изабраних чланака, „чланци осетљиви по теми” је неодређена категорија па се може и занемарити. — Ранко   Нико лић   01:55, 17. мај 2019. (CEST)[одговори]
@Ранко Николић: Некада сам био активан патролер (сада већ нисам) и из искуства сам научио да вандализам много лакше и много чешће пролази у чланцима о темама које нису контроверзне, осјетљиве и занимљиве већини корисника, или које су занимљиве дјеци школског узраста. Осјетљиве теме надгледа већи број корисника па је и могућност вандализма у таквим чланцима смањена, при томе не сматрам да је вандализам који се поништи у року од пар минута велики проблем. Што се тиче изабраних чланака, нисам ни код њих примијетио велики проблем са вандализмима. Подржавам заштиту свих појединачних страница код којих постоји потреба, односно конкретан повод у виду дуготрајнијег и упорног вандализма. Можда би се чак могла направити и посебна страница Википедија:Захтеви за заштиту страница на којој би корисници могли тражити заштиту појединачних чланака.— WR 18:43, 19. мај 2019. (CEST)[одговори]

Генерализација којом би се закључао велики број страница не делује ми оправдана и не би била у духу Википедије. Боље је да странице закључавамо појединачно по потреби, пре свега уколико су изложене честим нападима и на ограничене временске интервале. Ако се то не покаже као довољна мера, може се повећати временски интервал. --Ђорђе Стакић (р) 22:07, 23. мај 2019. (CEST)[одговори]

Владимир Зеленски

[уреди | уреди извор]

https://www.blic.rs/volodimir-zelenski The international name of the Ukrainian president, Володимир Volodimir --Bohdan Bondar (разговор) 08:36, 8. мај 2019. (CEST) correct your lust[одговори]

Владимир is a Serbian form of a Slavic given name (see en:Vladimir (name)). Consequently, name of the new Ukrainian president is adapted to its Serbian form, is has nothing to do with politics.— WR 11:16, 8. мај 2019. (CEST)[одговори]

Гласање на Викивестима

[уреди | уреди извор]

Важно гласање, људи. Изјасните се и гласајте. Хвала! n:Викивести:Гласање/Нови назив пројекта --Novak Watchmen (разговор) 22:52, 20. јун 2019. (CEST)[одговори]

ЛГБТ категорије

[уреди | уреди извор]

Мислим да треба продискутовати о овим ЛГБТ категоријама, које су по мени за брисање. Кат. попут измишљени ЛГБТ ликови, ЛГБТ глумци, певачи и слично су тотално непотребне. Не видим сврху одвајања људи по сексуалном опредељењу, није баш да имамо групе Стрејт глумци. Притом то се може окарактерисати као етикетирање, што је лоше. То што их имају друге Википедије није оправдање, већ глупости тих који уређују те пројекте. --MareBG (разговор) 14:04, 9. септембар 2019. (CEST)[одговори]

Не видим оправданост оваквог категорисања. О овоме се реално може говорити као о етикетирању или дискриминацији, било позитивној или негативној. Посебно што не видим како је било ко релевантан само због своје сексуалне оријентације. --Lotom (разговор) 14:17, 9. септембар 2019. (CEST)[одговори]
Сви велики пројекти и добар дио пројеката средње величине имају ове категорије, тако да би њиховим брисањем ми били изузетак. Што се тиче оправдања да немамо категорије типа Стрејт глумци, немамо ни категорије Срби у Србији, а имамо Албанци у Србији и Хрвати у Србији, тако да је то дискриминација Срба по тој логици. Што се тиче релевантности, тачно је да нико није релевантан само због своје сексуалне оријентације, што опет важи и за националност, етничку припадност, вјероисповијест и друго, а опет не предлаже се брисање тих категорија.— WR 15:55, 9. септембар 2019. (CEST)[одговори]
Као што сам и на Дискорду написала, ова тема је јако контроверзна и те категорије су дискутабилне. Не сматрам их непотребним, али су опет упитне. Једна особа их може схватити као нешто позитивно, отворен ум народа према различитим сексуалним оријентацијама; с друге стране, у неком другом менталном склопу то може бити протумачено као нешто негативно. Мишљење ми је растргано између Виндовог објашњења за занимања по националностима, а опет ми то није сасвим примјењиво на сексуалну оријентацију. Опет понављам своју изјаву са Дискорда, мени има смисла да за неку особу стоји да је ЛГБТ активиста, неко ко је дао допринос ономе за шта се ЛГБТ заједница залаже. Ипак, јавно откривање своје сексуалне оријентације без страха и срама свакако јесте допринос: људи који се и даље стиде или плаше да то покажу, када виде да је неки њихов омиљени глумац пред цијелим свијетом себе тако „етикетирао”, можда скупи снагу па и сам то уради. У сваком случају, вјерујем да је моћ Википедије за овакве ствари велика и, ако те категорије помогну некоме на неки начин, не треба да се бришу. — Марина Симић (разговор) 16:14, 9. септембар 2019. (CEST)[одговори]
То што ове категорије има велики број пројеката није битно нити значи да је то исправно. Мислим да ово поређење које си изнео, без љутње Вики није исправно. За једног редитеља, музичара или глумца није битно којег је сексуалног опредељења. Ако делимо људе на основу тога, требамо ли их делити и по боји коже, косе... Остављањем ових категорија стиче се утисак као да се ЛГБТ особе етикетирају или уздижу изнад свих другачијих од њих, а сложићеш се ниједно ни друго није ок. --MareBG (разговор) 18:03, 9. септембар 2019. (CEST)[одговори]

 Коментар: пер Викивинд. ЛГБТ заједница је посебна прича у смислу да су толико у прошлости дискриминисани да ове категорије за њих раде управо супротну ствар од оне која се овде помиње. Њима је битно да се види да је неко ЛГБТ и стављање категорије не одмаже и дискриминише, већ, како рече Марина, помаже људима да се боре са дискриминацијом угледајући се на знамените личности. А што се тиче осталих пројеката, апсолутни нонсенс да није битно шта је тамо — ако је више десетина хиљада мозгова на више десетина пројеката усвојила нешто као нормално и стандардно, зашто је мање од хиљаду мозгова на ср.вики паметније па да не усвоји? То не значи да треба слепо пратити друге пројекте, него да се узме у обзир да тамо људи уређују, исто као и ми, само их има несразмерно много више па су сигурно стигли да се позабаве стварима које нама још нису ни пале на памет. --Miljan Simonović (разговор) 18:50, 9. септембар 2019. (CEST)[одговори]

Ако сам добро разумео Миљане, твој аргумент је да је ЛГБТ заједница била угрожена у прошлости и због тога као знак подршке треба да стоји ЛГБТ? Да се разумемо немам ништа против исте, али ово је прилично мршав аргумент. Ово није центар за подршку већ енциклопедија. Са друге стране многе групе људи и народи су због вероисповести, боје коже или нечег другог били такође угрожени, па не видим да се ти исти подржавају на овај начин. --MareBG (разговор) 20:07, 9. септембар 2019. (CEST)[одговори]
Опет се враћамо на исту причу. Подршка у оваквом контексту значи позитивна дискриминација, односно промоција, а промоцији није место на Википедији. Што се тиче поређења са народностима, ми водимо евиденцију колико има којих народа у неком месту на основу пописа, значи то јесте релевантно. А како ћемо да извучемо податак за то ко шта или кога симпатише? Што се мене тиче, људи као и сви други и заиста не видим потребу да се занимања класификују по томе. Особе као особе, то има смисла јер неко јавно говори о томе и све то, али прављење поткатегорија за све ми је бесмислено. На крају крајева, сви воде некакву борбу кроз живот, па је чак и Хитлер писао о томе. Још једном понављам, мени људи као људи не сметају све док не угрожавају неког другог, али лобирање за било чију страну не желим да толеришем и мислим да су такве ствари штетне за пројекат. --Lotom (разговор) 20:38, 9. септембар 2019. (CEST)[одговори]
@MareBG: ниси разумео. Рекао сам да сам сагласан са коментаром који је оставио Викивинд, а даља прича је само одговор на претходне коментаре. Што се тиче коментара о народима, читаве Википедије се креирају како би се чували и промовисали угрожени језици и народи света, између осталог. Тако да, да, све те групе које си поменуо се мноого боље подржавају и промовишу, што заправо нимало није лоше — моћ Википедије у очувању угрожених језика и народа је огромна!
@Lotom: бабе и жабе звуче слично, али немају никаквих сличности. Не можеш „подршку” посредно поистоветити са класичном промоцијом. Ако тако гледаш, онда је све промоција, јер наравно да сваком музичару, сваком глумцу или било којој другој јавној личности чланак на Википедији и те како значи када је реч о његовој каријери, тако да ето по твојој аналогији ми све то можемо посматрати као промоцију. На неки начин јесте, не кажем да није, али та промоција није иста као она промоција коју Википедија не дозвољава. --Miljan Simonović (разговор) 21:39, 9. септембар 2019. (CEST)[одговори]
Па ти како поставиш ствари, испада да је све као код Ајнштајна, релативно. Сви ти које наводиш су нешто створили, сами себе испромовисали, а ми само пишемо онако како јесте и то уз изворе. А оно што није за Википедију, не би на њој требало да се нађе, ма ко да врши притисак са друге стране. Теби лично нико не брани да дајеш подршку коме год и чему год желиш, то је твоја ствар и твој избор, исто као што може и било ко други. Ако се залажемо за то да нема дискриминације, онда треба искоренити сваки облик, било да се ради о негативној или позитивној врсти. Дискриминација, ма каква год била, остаје дискриминација. --Lotom (разговор) 21:53, 9. септембар 2019. (CEST)[одговори]
Нема хетеросексуалних категорија (или „стрејт” категорија, како ти рече) јер је та сексуална оријентација најзаступљенија, што те особе чини већинском групом. По истом принципу, који је Викивинд већ напоменуо, нема категорија „Срби у Србији” (јер су Срби најзаступљенији и већина у тој земљи), „Хрвати у Хрватској”, „Нијемци у Њемачкој” и тако можемо у недоглед. Овом логиком не бисмо требали имати ни категорије о глувим, слијепим и другим особама с инвалидитетом јер нема категорије за „већину” (без инвалидитета), и због тога што би се неке особе из те групе могле увриједити јер их се „етикетира”, као што ти рече. Рећи да их се „уздиже” исто је као да си рекао да се сви чланови категорије „Срби у Албанији” уздижу од Албанаца јер нема категорије о већини... мислим, стварно. Имајући у виду да је ово ипак расправа о категоризацији, а не о нечијим осјећањима, те историјски контекст за ову маргинализовану групу, сматрам да није прихватљиво потискивати или на одређени начин прешућивати дио нечије личности брисањем оваквих категорија. За неке особе, овај дио личност на сасвим је једнаком нивоу као што је за неког то што је дио одређене етничке групе (која се такође не може промијенити и коју не кријемо на викију). Брисање такође не би било досљедно с обзиром на друге категорије које постоје о мањинама. Толико од мене. – Srdjan m (разговор) 21:54, 9. септембар 2019. (CEST)[одговори]

 Komentar: Slažem se sa Vikivindom. Ova, kao i ostale slične kategorije su proizvod tematizovanja jednog političkog pitanja. Dakle, slične su kao kategorije o nacionalnosti ili političkog opredeljenja (američki socijalisti, nemački konzervativci i sl.) Pitanje relevantnosti je uvek pitanje individualne biografije. Nekim pevačima narodnost nije relevantna, pa smo ih ovde svejedno tako podveli. Takođe, dodao bih, da je praksa na -ovoj- enciklopediji, bar koliko pratim proceduru kategorisanja, do sad bila „bolje više nego manje”. Dakle, kad postoje upitne stvari, prave se kategorije koje kategorišu članak u svoj višeznačnosti. nemamo mi praksu brisanja kategorija ovde. Iz svega navedenog mislim da te kategorije treba da ostanu. --ANTI_PRO (разговор) 22:44, 9. септембар 2019. (CEST)[одговори]

За задржавање категорија, наравно. Викивинд и Срђан су све рекли. --Ф± 23:44, 9. септембар 2019. (CEST)[одговори]

 Коментар: ЛГБТ категорије су само једна од малих милион категорија које представљају мањину. Винд је дао неке примере. Категорисање према сексуалној оријентацији дозвољено је ако је субјект чланка постао значајан према томе и ако постоје проверљиви извори за ту тврдњу. „Знак подршке” је лош аргумент и подложан је манипулацијама. Можда је Миљан мислио да се историјском дискриминацијом ових људи пробудила свест да се исти боре за своја права што су на неки начин и успели. Углавном, мислим да би требало задржати овакве категорије. — Жиле () 01:11, 10. септембар 2019. (CEST)[одговори]

У реду, драго ми је да смо дискутовали о овоме. Мени и даље то делује као нека етикета, али шта је ту је. --MareBG (разговор) 10:44, 10. септембар 2019. (CEST)[одговори]

 Коментар: Истина је да је ово веома незгодна ствар, али како је кренуло почећемо да дискутујемо о упитном постојању категорија за националност, немојмо дотле ићи. — SimplyFreddie (разговор) 16:22, 10. септембар 2019. (CEST)[одговори]

Викивинд и Срђан су детаљно све објаснили тако да нема потребе да се понављам јер делим њихово мишљење. Дакле апсолутно против брисања. Теме везане за ЛГБТ популацију су веома битне са аспекта људских права и слобода и јако је битно да се истичу. Људи на овим просторима, нажалост и добар део њих на овој википедији, још увек нису способни да схвате право значење оне речи ”pride„ --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 11:49, 11. септембар 2019. (CEST)[одговори]

Једино због чега, по мени, ово разбијање на поткатегорије може да буде значајно је лакше сналажење и то у перспективи. Томе и служе категорије, ваљда. Све остало ми је бесмислено, јер може да обухвата и људе који се изјашњавају као хетеро, али се баве том темом у својим остварењима и остало, бар мени тако изгледа. Шта је кључ и како га се држати? Плаши ме дуплирање категорија и бесциљно лутање кроз исте, ако се све то не организује како треба. Што се тиче истицања и популаризације, горе сам већ све написао. НТГ. На дуже стазе ово може да буде мач са две оштрице. Тренутно нема превише чланака у тим категоријама, па би реално и могло без њих, међутим, треба бити опрезан са категоризацијом. Циљној групи је значајно, у реду, то иде у прилог томе да категорије остану због прегледности, само да се поведе рачуна шта се где и како сврстава, као и о чему се пише. Толико. --Lotom (разговор) 14:17, 11. септембар 2019. (CEST)[одговори]

Такмичење на тему Косова и Метохије

[уреди | уреди извор]

Пошто је такмичење у писању чланака о темама везаним за Републику Српску управо завршено, дошао сам на идеју да питам заједницу шта мисли о томе да се предложи слично такмичење о Косову и Метохији.

Како је та област историјски врло значајна за Србију и српски народ, сматрам да је важно да се теме везане за њу обраде, а тренутно нису баш на задовољавајућем нивоу. Такође, мислим да би требало да се забавимо техничким решењима која би допринела бољој прегледности и решила питања везана за мапе, локације и одударања стварног стања на терену од Устава Републике Србије. Било је разних питања и предлога, међутим нити један није задовољавао оба критеријума равноправно, те су као такви били неприхватљиви. Мени се допадају решења на Википедији на енглеском, (нпр. чланак Lugano) где се радио-дугмићима бира мапа. Међутим и даље остаје питање како их детаљно решити, јер је мени првом неприхватљиво било шта што би кршило интегритет и Устав Србије. У том смислу, као прихватљива ми се чини опција да основна мапа буде приказ читаве територије Србије, без било каквог шрафирања, а са испрекиданом административном линијом, подразумевано мање дебљине од граничних линија. Друга мапа би могла да буде расподела према практичном стању на терену, која би се бирала кликом на дугме, уз обавезно додавање шаблона {{напомена|{{Република Косово}}}} свуда где је потребно у чланку. Све ово у циљу потпуног увида у стање на терену дефакто и дејуре, а уз иницијалну ограду од било каквих објава у таблоидима и популистичким медијима који за циљ имају само компромитујуће дејство. Наравно, свако је слободан да изнесе свој предлог, али би било пожељно да будемо што концизнији, да се не би све затрпало бесциљном расправом.

Уколико би се такмичење спровело, битно је да се корисници упуте о начину писања, као и о томе да превод са других језичких пројеката не мора нужно бити исправан, јер можда не поштује суверенитет Србије. Такође, моје идеје иду ка томе да би специјалне награде са такмичења могле да буду за неке од категорија попут најбољег чланка (највећи појединачни унос помножен максималним оценама), највећи укупни унос бајтова, највећи број уређених чланака и најбољег новог корисника. Позивам заједницу да се изјасни и изнесе конструктивне идеје и критике, као и @Mickey Mystique: и остале из Викимедије Србије да размисле о овом предлогу. --Lotom (разговор) 15:24, 23. децембар 2019. (CET)[одговори]

Не свиђа ми се што си покренуо две ствари одједном, јер верујем да ће дискусија да оде на једну страну и да ће се запоставити такмичење као тема. Но, нема везе. Прво и основно, ова енциклопедија није власништво Републике Србије, тако да не мора да поштује устав те државе (овакву констатацију сам очекивао од неких других уредника). С тим у вези, не може подразумевана мапа бити мапа Србије. Исто тако то не би требало да буде ни мапа Косова. Оно што се може поткрепити изворима и оно што је реално стање је по мени једино исправно решење, а то је или да стоје обе мапе или (још боље) да тај део мапе буде шрафиран/другачије обојен, са јасним објашњењем ситуације.
Што се тиче такмичења на ту тему, мени се идеја свиђа и заиста има простора за побољшање тих чланака. Можда ће литература мало бити проблем, пошто (управо што то кажеш) неки извори на интернету нису непристрасни, а штампаних извора нема довољно, а и оних којих има или су неажурни или су опет пристрасни. Што се Викимедије Србије тиче, ми смо за почетак године спремили неке ствари, укључујући стандардно ЦЕЕ Пролеће од 21. марта до 31. маја, а биће вероватно и нека акција сређивања семинарских радова, пошто је то био закључак недавне дискусије на ту тему. У сваком случају, можемо размотрити и ову идеју, само да пре тога овде на Википедији видимо шта ћемо и како ћемо са овим мапама. --Miljan Simonović (разговор) 21:35, 23. децембар 2019. (CET)[одговори]

 Коментар: Слажем се с Миљаном да Википедија није власништво Републике Србије, па не мора да поштује устав те државе. Исто сматрам да би шрафирање било најбоље решење уз објашњење (раније предлагано). Што се такмичења тиче, свој став изнео сам на дискорд серверу. Узимајући у обзир чињеницу да нам недостаје доста чланка из те тематике и да се слично такмичење спроводило и на верзији Википедије на албанскоме језику, зашто и ми не бисмо то покренули? Слична такмичења показала су се успешним, тако да не видим разлог за противљење. — Жиле () 22:04, 23. децембар 2019. (CET)[одговори]

Нико ни речи о такмичењу и темама већ ударање на политику и покушај да се поново наметне нешто кроз паролу неутралности. Ако је главни проблем у организовању неког такмичења мапа подручја о којем ће да се пише, онда о истом не треба ни дискутовати. Наравно најгласнији ће бити они који бајта доприноса оставити неће, увек било. Јављам се Лотоме да направим акцију тог типа, те да позовем људе да се укључе и пишу, а остали нека воде овде интернет ратове чије је Косово. --MareBG (разговор) 22:49, 23. децембар 2019. (CET)[одговори]

Морам да приметим да нисте добро прочитали. Нико није писао ни о каквом власништву, већ је споменуто да је област изразито значајна за Србију и српски народ. Стога сигурно није ништа мање важна тема за популаризацију од било којих других пројеката који се подржавају одређеним сарадњама. Е сада, каква год да је доле ситуација, Србија то не признаје и док у Уставу тако пише, формално је у њеном саставу. Значи то је мора да се испоштује у чланку, шта год неко мислио о томе, јер у супротном не би ни било натезања и билатералних односно трилатералних споразума. Не на начин да само то пише у чланку, већ једноставно мора да се наведе. Међутим, реално стање ствари на терену је нешто другачије и то је оно што је под спором, а као такво јесте релевантно за чланак. Ја било какав сепаратизам, који се ослања на изворе искључиво једне циљне групе, нећу да толеришем. Зато и јесте битно да се ситуација представи најреалније. Шрафирање свакако то не укључује, јер је то један од облика изопштавања. Све у свему, не би требало да буде ни како је сад у неким чланцима, али не сме да се занемари став Србије, што није ретка појава на неким пројектима. Што се тиче техничких питања, ја сам изнео конкретан предлог да не бих превише теоретисао и паметовао. И то, подразумева се, не мора да буде коначно решење. Мени се свиђа овај модел са дугмићима и одабиром, јер је немогуће да се на истој мапи све представи. Ово на неки начин гарантује неутралност. Ценим да ово морамо да решимо пре него што се упустимо у неки озбиљнији подухват сређивања, па је зато и ово споменуто у оквиру предлога, јер је неопходна ставка. --Lotom (разговор) 23:10, 23. децембар 2019. (CET)[одговори]

Ево добре литературе па пишите. Џабе се препирете око небитних ствари. --Славен Косановић {разговор} 08:43, 24. децембар 2019. (CET)[одговори]

Свака акција са циљем даљег унапређења садржаја на википедији је свакако добродошла. Али овде је већ од старта расправа кренула у погрешном правцу, јер бесмислено је позивати се на уставе било које земље у уређивању енциклопедијског садржаја. Космет је тренутно територија са спорним статусом и то је проста чињеница, за пола света то је аутономна покрајина у саставу Србије, за другу половину независна држава. И на такав начин треба да се опходимо према тој теми. За сав остали садржај изван политике мислим да неће бити никаквих проблема. С тим што бих ја у такмичење укључио и теме које се тичу Црне Горе јер нам је и тај део доста скромно покривен --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 11:44, 24. децембар 2019. (CET)[одговори]

И то подржавам, али је и ту битно да се сви фактори узму у обзир, јер има доста контрадикторности у последње време. С тим што мислим да то треба да буде одвојено такмичење. Устав је само стављен у контекст збивања. Чињеница је да га неки не фермају, али као највиши правни акт једне државе не сме да се занемари. Ја нисам написао да мора да буде по томе, већ управо да морају сви чиниоци да се узму у обзир, а тренутно није тако у чланцима. Код нас стоји само како је формално према српској подели, а на већини осталих пројеката се Србија и не помиње. Зато сам и отворио то питање, као предуслов за организацију нечег оваквог. Чим је под спором, значи да није слободна територија и то је то, а ја да преписујем моделе са оних пројеката који занемарују Србију, не желим и не мислим да је то исправно. Укупно, да завршим, ако сам написао да мора да се испоштује, што се ваљда подразумева, под тим сам сматрао да мора да се наведе, узме у обзир, како год хоћете. Не под императивом да се замемарује све остало, нити било шта што одудара од свеукупног стања. Ово што пишем у доброј мери се наслања на тенденцију неких да без икакве провере преводе или преписују са других пројеката, пре свега енглеског, као да тамо нужно морају да буду најбољи чланци или техничка решења. Постоји неко правило да уз употребу термина Република Косово стоји напомена да је то спорна територија, које се често не поштује ни у званичним протоколима. --Lotom (разговор) 12:12, 24. децембар 2019. (CET)[одговори]
Проблем код нас и јесте то што се уређује према неким личним ставовима, а мало се поштује неутрални став, поготово кад је реч о тематици везаној за националне теме или за теме нпр везане за нама блиске пријатељске народе (Русија). Не може Крим бити неспорно руски, Абхазија независна држава, а Косово искључиво наше, јер просто то нису чињенице. За сваку тему која се тиче Крима мора се нагласити да је у политичком контексту то полуострво предмет спора између Украјине и Русије, да су Абхазија и Јужна Осетија самопроглашене државе са политички-правно спорним статусом и слично. Енциклопедије се не уређују срцем, већ главом. За мене као појединца Крим је саставни део Русије, баш као што је и Космет српска покрајина, и то је мој лични став, али тај став не сме да утиче на моје уређивање тих тема и да игнорише стварност, каква год она да јесте. Написао сам доста спортских чланака, између осталих, и на многим такмичењима учествују и спортисти који се такмиче под заставом Косова. Да ли је реално да ја крај Мајлинде Кељменди (олимпијско злато у џудоу) ставим заставу Србије и њену медаљу припишем успесима српског спорта? Јасно ми је да се разумемо --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 12:26, 24. децембар 2019. (CET)[одговори]
То је јасно, ја само инсистирам на томе да све што је предмет спора буде решено на одговарајући начин. Напомене и све што је потребно да се ситуација разјасни из свих углова, без гурања чињеница под тепих, али и нечега што може да изгледа сепаратистички. За то што си навео, ја могу да ти дам пример како сам нешто слично решио овде. Међутим, за спортисте могу да се раде и посебне напомене у зависности од тога шта прописују међународне организације и спортски комитети. Пошто сам урадио шаблон који генерише ту напомену за саму територију, конкретно. Није ми циљ да овде србујем и око тога се максимално разумемо, већ само напомињем да не могу да се занемаре релевантни фактори. На крају крајева, чак и та спорна територија има неке своје правне документе који су озваничени и у супротности су са Уставом Србије. То је сасвим довољно да се направи пресек стања. Али не може да се трпа све на исту мапу и у исти кош, ако се расподела општина у потпуности разликује, нити да се издваја, шрафира и фарба како би се постигло не знам шта, јер ни то не решава питање Северног Косова. Ја сам у старту написао да бих волео да прочитам конструктивне коментаре, концизно срочене, али је све отишло предалеко, чега сам се и бојао. И већ дуже време ми се речи извлаче из контекста, па не знам да ли сам стварно толико нејасан и недоречен, или је нешто друго у питању. --Lotom (разговор) 12:50, 24. децембар 2019. (CET)[одговори]

Пројекат проширивања чланака

[уреди | уреди извор]

Поздрав, шта мислите о пројекту проширивања чланака везаних за неку државу. Примера ради, одређен број савезних држава САДа имају чланке са релативно мало информација. Исто тако је за провинције и велике градове НР Кине. Верујем да би проширивањем ових чланака помогло да се побољша Википедија на српском језику. Не само чланци за НР Кину или САД, него и за Руску Федерацију, СР Немачку,... Реално говорећи, има на енглеској или некој другој Википедији доста информација за те теме, али исто тако не знају сви најбоље енглески или неки други језик где има доста информација о тој теми. Konduras (разговор) 17:23, 27. децембар 2019. (CET)[одговори]

Не само о државама, него и о фудбалским клубовима, кошаркашким клубовима, стадионима, итд. Konduras (разговор) 17:26, 27. децембар 2019. (CET)[одговори]
Ја сам имао идеју о неком такмичењу које би се тицало проширивања и писања нових чланака, међутим одустао сам од тога засад. Једино што можемо у краћем периоду да договоримо је нека уређивачка акција, где би се додељивале споменице за труд. Напоран је то посао, треба пронаћи времена и ухватити вољни моменат. Проблем нам је недостатак уредника, а некима опада интересовање, уколико нису материјално награђени за свој рад. У сваком случају подржавам предлог, јер нам је ово неопходно, без обзира на област интересовања, свако би у свом домену могао да допринесе неким „опширинијим” чланком. У наредном периоду можда нећу имати толико времена, па не могу да обећам значајан допринос, али покушаћу да се укључим, у складу с могућностима. --Lotom (разговор) 17:44, 27. децембар 2019. (CET)[одговори]
Свако по могућности да проширује, нико не живи од писања и/или проширивања чланака на Википедији. Konduras (разговор) 17:56, 27. децембар 2019. (CET)[одговори]

Колико си се расписао по трговима могао си направити два солидна чланка ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:29, 27. децембар 2019. (CET)[одговори]

Семинарски радови

[уреди | уреди извор]

Већ неко време прича се о семинарским радовима и њиховом (не)квалитету. Чињеница је да сваке године добијемо знатан број лоше написаних чланака и додатан посао сређивања истих, а да притом скоро ни не добијемо нове уреднике. Гомила се садржај, а нема довољно уредника за његово одржавање. Википедија и њен рад знатно су се променили временом, па би требало променити и систем семинарских радова. Моја идеја је да се чланци на почекту налазе у недавно формираном простору нацрта ради лакшег праћења и контолисања промена на њима. На крају радова би се, ако је чланак сређен, пребацио у главни именски простор (простор чланака; ГИП), ако не, остао би у нацрту док се не среди. Тиме бисмо се оградили од допирања и доспевања неквалитетних, несређених и често плагираних чланака у ГИП.

С друге стране, прошле године основан је дискорд сервер Википедије, место за лакшу комуникацију и сарадњу википедијанаца, који тренутно броји око 150 чланова. Испоставило се да је сервер задржао добар део новајлија на пројекту, већина њих постали су аутоматски патролирани, а неки су чак добили признање за ангажованост у доприношењу пројекта. Премда, мој други предлог јесте да се семинарци упуте на дискорд сервер где ће моћи да поставе питање, затраже помоћ и разреше недоумице око уређивања. Руководство сервера ће обезбедити посебан канал тамо за семинарце, корисниче групе за њих и друго.

Исто тако, има смисла обавити разне анкете око тога који аспект уређивања и Википедије уопштено семинарцима је најтежи за разумевање. Нека се обаве истраживања на сличне теме и за новајлије, па да пробамо да учинимо нешто што може да промени актуелну ситуцију. Има још безброј идеја. Навео сам само неке које су ми тренутно пале на памет.

Успут, ово се може сматрати наставком дискусије која се одвијала пре месец-два. Зато позивам учеснике те дискусије да се изјане (@MareBGSimplyFreddieIvan VAMiljan SimonovićLotomIvanaMadzarevicSoundwaweserbZoranzoki21MarinaSimicЖељко Тодоровић и Dungodung:)

Слободно узмите учешће у дискусији. Хвала и срдачан поздрав. — Жиле () 04:15, 2. јануар 2020. (CET)[одговори]

 Коментар: Идеја на месту, подржао сам и прошли пут. --MareBG (разговор) 10:29, 2. јануар 2020. (CET)[одговори]

 Коментар: За нацрт, било испочетка било по завршетку семинарског пројекта. Против дискорда, то је хљеба преко погаче, људе треба приближити википедији а не причати им на другом мјесту како је овдје. --Жељко Тодоровић (разговор) 10:32, 2. јануар 2020. (CET) с. р.[одговори]

Само је потребно упутити кориснике како да се сналазе на пројекту и да раде у именским просторима. Није превише компликовано, а нама је значајно. Уз систем менторства, не би требало да буде проблема. Што се тиче дискорда, лакше је за комуникацију, али је неформално и необавезно, па не би требало форсирати људе. --Lotom (разговор) 10:36, 2. јануар 2020. (CET)[одговори]
Испоставило се да је велики број људи остао на Википедији управо због Дискорда, као и да се велики број акција договорио тамо, а резултат тога су стотине нових и сређених чланака. На Википедији се воде интернет ратови због споменице па није ни чудо што се новајлије устручавају да питају било шта. Опет може и без Дискорда. Све у нацрт и направити неку сзр где семинарци могу да питају шта их занима, а накнадно их можемо позвати на Дискорд, па ако воле добродошли су. Овако немамо никакву евиденцију, а морам напоменути да раде поприлично лоше чланке. Дајте да се договоримо, најлакше је да их патролирамо, ставимо шаблон почетник и обришемо за 7 дана а то верујјем никоме није циљ. --MareBG (разговор) 11:04, 2. јануар 2020. (CET)[одговори]
Људи се некад не могу снаћи на овим пројектним страницама. Дискорд је за разлику од њих савремен и једноставан. Наравно, слажем се с Лотомом да га не би требало форсирати. Ако не, може се направити и једна страница за централизовану дискусију где семинарци могу постављати питања, као што Маре рече. — Жиле () 12:15, 2. јануар 2020. (CET)[одговори]

 Коментар: Ово и није баш наставак дискусије, пошто смо у претходној дискусији дошли до идеје коју је Викимедија Србије прихватила и ускоро ће је реализовати. Ради се о Жељковом предлогу, а то је да се организују акције сређивања семинарских радова како би се прочешљали постојећи семинарски радови и средило све што не ваља, а такође и да се у будућности редовно организују такве акције пар пута годишње пар месеци након што се заврше већи уноси.

Што се тиче нацрта, свакако је боља опција од пескова и корисничких подстраница, пошто је све на једном месту и лакше је за праћење и исправљање. Онда би горепоменуте акције могле да се трансформишу у то да се сређују нацрти и квалитетни чланци пребаце у ГИП. Што се Дискорда тиче, мислим да је и Викимедија Србије негде мишљења да он може више да помогне него да одмогне, пошто је комуникација на њему знатно лакша, па се свакако студентима може предложити као канал комуникације. Раније се користила фејсбук група за питања, али је фејсбук одавно „мртав” за млађу популацију, тако да ово може бити добра опција.

У сваком случају, ја бих ову дискусио замрзао или пустио да траје мало дуже, пошто тајминг није нимало идеалан. Празници су, људи су на одморима и/или путовањима. Није ништа горуће, тако да можемо да наставимо са овим после Божића. --Miljan Simonović (разговор) 15:01, 2. јануар 2020. (CET)[одговори]

 Коментар: Све што може да унапреди пројекат и поједностави сналажење корисницима, ја подржавам. Што се тиче Фејсбука и тренутног новог времена у виду Инстаграма, то је све пролазно, али нам је битна суштина, а то је Википедија и пројекти због којих смо овде. Дискорд сервер на ком комуницирамо јесте уско повезан са овим пројектом, узевши у обзир да је доста корисника одавде присутно, али има људи који не желе да се прикључе и то је легитимно. И о њима треба да поведемо рачуна и прихватимо их на Википедији на најбољи начин. Такође, било би добро када би сарадњама које драстично утичу на прилив нових чланака и било каквих великих промена на Википедији, била обавештена и заједница на Википедији, јер нам то у неким случајевима створи проблем. Овде је основно правило да се заједница пита за неке веће промене, а велики број корисника нису чланови Викимедије Србије и немају увид у мејлинг листу и годишње планове. Надам се да ће се по том питању нешто променити и догледно време и да ће се избећи међусобне оптужбе у скоријој будућности. Мислим да није у реду да се заједница заобилази, а сав терет после падне на исте људе. --Lotom (разговор) 18:06, 2. јануар 2020. (CET)[одговори]

@Lotom: далеко од тога да заједница није обавештена. Сама идеја постојања Викимедијиних огранака укључује транспарентност и све је видљиво на Мети, укључујући и годишње планове и буџете. Тако да, ако неко жели, може да погледа све што га интересује. Знам да то није исто као и кад би овде на Википедији било обавештавано о томе, али готово увек таква обавештења прођу без икаквих одговора заједнице, па је питање има ли смисла писати и да ли то некога занима. Свакако, на неким стварима се тренутно ради, те ће ускоро странице Википедија:Такмичења и Википедија:Уређивачки маратони бити сређене и ту ће бити убацивани датуми и теме догађаја који ће се организовати у наредном периоду, а све ради тога како би заједница била упућенија у рад Викимедије и како не би рецимо дошло до тога да се неко такмичење поклопи са акцијом коју организује заједница.
Поред тога, идеја је и да се током ове године среде странице за помоћ, а на основу инпута добијених на Викилајву и сличним догађајима. Више пута смо то сређивање помињали овде, али је и више него досадан посао, тако да не верујем да је неко вољан да своје волонтерско време троши на тај посао. Наравно, у питању ће бити заједнички процес, тј. идеја је да Викимедија само помогне у сређивању, а да заједница каже како би нове странице требало да изгледају и шта би требало да садрже. Но, више о томе кад дође време.
Такође, распоред семинара за наставнике у основним и средњим школама се може видети на „сајту” seminari.wikimedia.rs, а за Образовни програм су распореди и периоди уноса на Дешборду. --Miljan Simonović (разговор) 23:40, 2. јануар 2020. (CET)[одговори]

 Коментар: Дефинитивно се слажем за Нацрт, тај именски простор је идеалан за ову врсту уредника. Ником неће сметати да чланци буду тамо, а ни ми нећемо изгубити евиденцију о чланцима које треба поправити након што ти чланци прођу оцјењивање. Слажем се и за Дискорд, свакако да је тамо лакша комуникација, али новајлије треба упознати и са странама за разговор. — Марина Симић (разговор) 18:19, 2. јануар 2020. (CET)[одговори]

 Коментар: Викимедија Србије је посветила доста пажње овом питању јер "семинарски радови" и уопште образовни програм имају велики значај. Једна од идеја коју је Миљан већ поменуо је да се по завршетку семестра/полугодишта организује акција сређивања чланака из тог семестра/полугодишта, па ће прва таква акција бити већ ускоро. Поменути су спискови - сваки такав чланак је означен шаблоном, списак шаблона и уопште списак уноса, као и прецизан списак чланака за сваки унос постоји (шаблони су на ср Википедији, а на Дешборду су странице уноса). Викимедија Србије доста полаже на квалитет добијених чланака, о томе се посебно стара Небојша као Менаџер образовног програма, а помажу му Вики амбасадори, наставници, асистенти, професори - већ зависно од уноса. Где год је могуће чланци се прегледају и студентима/ученицима шаље фидбек шта је потребно да поправе. Не само да су направљене брошуре, већ сада имамо и туторијале, држе им се обуке, а од како је заживео Дискорд упућују се и охрабрују да и тамо постављју питања (Фејсбук групе такође постоје али неко не воли тамо јавно да пита кад нешто не зна). Што се тиче Нацрта мислим да би то само направило додатну збрку и посао око пребацивања чланака тама-овамо. Радије сам за то да пробамо како ће заживети ова прича о акцији сређивања. Ово све наводим да знате да Викимедија Србије истрајно и искрено ради на поправљању квалитета образовног програма (семинарских радова). Претходна дискусија је покренута за микрогрант "Ваздух који дишемо" који нема везе са семинарским радовима и образовним програмом, па су се оштрице заједнице неправедно прелиле на образовни програм. Поменуо бих и то да је 2016. бот све дотадашње семинарске радове означио шаблоном Шаблон:Neprovereni seminarski који додаје Категорија:Непроверени семинарски радови па је и то један механизам који може да све чланке окупи и пружи заједници могућност да их провери и где треба сређује. Слажем се да ако је потребно оне безнадежније случајеве пребацујемо у Нацрт или бришемо по обичној или поједностављеној процедури. --Ђорђе Стакић (р) 11:37, 4. јануар 2020. (CET)[одговори]

 Коментар: Слажем се у свему са Ђорђетом. Што се Дискорда тиче, није његова поента да одврати уреднике од Википедије, и није нешто лоше као што Жељко мисли. То је такорећи наследник ИРЦ-а, само што је модернија варијанта. --Zoranzoki21 (разговор) 11:55, 4. јануар 2020. (CET)[одговори]

 Коментар:Хвала вам на покренутој теми. И хвала Миљану, јер је имао у виду празнике, па је лепо продужити дискусију како би што више људи могло да да сугестије. Има смисла да заједно причамо о томе шта би могло бити боље, јер нам је свима у интересу да Википедија има квалитетније чланке. Ђорђе је напоменуо које је новине Викимедија Србије уводила како би осигурала боље уносе. Такође, ми се трудимо да наш рад буде што видљивији, али разумљиво је да вас неће интересовати баш све што радимо, па ћете неке вести прескочити. Они који су заинтересовани о нашим активностима и плановима могу прочитати на сајту, у оквиру блог постова, годишњих планова и извештаја на мети, месечника, а могу и доћи на окупљања у канцеларији. Апсолутно подржавам Дискорд као канал комуникације. Наравно, не мора и не треба да буде једини, али је једноставно лакши и врло брзо се добијају информације, што је у данашњем добу пресудно. Сви нови уредници који су комуницирали преко сзр су били потпуно збуњени, јер се иде са једне на другу страну и лако се могу превидети информације. Искрено речено, и ја верујем да је то лош нашин комуникације. Са друге стране, Дискорд је потпуна супротност од тога. Што се тиче Нацрта, слажем се да није лоше покушати, бар једну годину, па да видимо како то функционише. Уколико није добар модел, увек се можемо вратити на стари. Имам бојазан да ли ће то можда закомпликовати ствари, да ли ће ученици и студенти заиста ставити чланак у именски простор Нацрт, да ли ће се можда тај чланак загубити и слично... Но добро, вреди покушати. Осим ових модела, у међународној заједници постоје програми менторства. То засигурно одузима највише времена, али осигурава добре резултате. На Викиманији сам слушала о задацима који се уводе новајлијама на Википедији. На пример, новим уредницима се дају ситни задаци (убаци слику, убаци категорију, убаци референцу...) како би боље преварили материју и како не би одмах на почетку одустали, јер је информација превише. Ако су вам овакви модели занимљиви, можемо и то покушати да организујемо. Могла бих да пишем људима из Задужбине. Пинговаћу и Небојшу Ратковића @Neboysha87:, менаџера Образовног програма, јер сигурно и он има неке идеје и може објаснити на какве проблеме наилази на радионцама. --IvanaMadzarevic (разговор) 16:50, 8. јануар 2020. (CET)[одговори]

@IvanaMadzarevic: управо је у току рад на развоју програма менторства. Зоки и Аца су покренули дискусију о томе овде. --Миљан Симоновић (разговор) 17:37, 8. јануар 2020. (CET)[одговори]

 Коментар: Битно је да се поједностави коришћење новим корисницима, али је и нама овде потребна помоћ јер не можемо да постигнемо сами да све испратимо. Гомилају се непатролиране измене, које редовно чисти тек неколико корисника, али нам је важно да проверимо уносе, да се у чланцима не би налазило свашта. Такође је добро да се пронађе заједнички модел по ком ће се ти велики уноси одвијати управо због горе наведених проблема. Често се догађа и да због нечије самовоље на пројекту имамо проблема, иако можда неко није имао лошу намеру, али се догоди да се тиме направе грешке у великом броју чланака. Значи само је битно да заједница буде обавештена, да би се све испратило и реализовало у најбољем реду и указало на грешке уколико се догоде. Нацрт је добра ствар зато што омогућава да се чланци среде пре објаве у главном именском простору, међутим морам да скренем пажњу @BokicaK: да не повезује нацрт у главном именском простору, као овде. --Lotom (разговор) 17:08, 8. јануар 2020. (CET)[одговори]

Наравно да је боље стављати такве чланке у нацрт, а онда их након прегледања пуштати, не видим штету. Акција сређивања таквих чланака је ок, али несређених семинарских има пар хиљада, те не видим да ћемо успети да решимо тај проблем акцијама, за које ће се пријавити тек неколико људи. --MareBG (разговор) 17:52, 8. јануар 2020. (CET)[одговори]

 Коментар: Здраво свима, хвала вам на покренутој дискусији. Као неко ко је непосредно одговоран за остваривање сарадње са образовним институцијама и за обучавање наставника, ученика и студената за уређивање Википедије, желео бих да знате да смо у Викимедији Србије свесни проблема лоших семинарских радова и да настојимо константно да радимо на побољшању квалитета чланака које раде ученици и студенти. Осим што држимо обуке, идеја нам је да уводимо и консултације после одржаних радионица, а до сада смо учесницима слали више брошура, линкове ка страницама за помоћ, а недавно смо урадили и туторијале. Уколико се већина слаже са тим да чланци прво иду у Нацрт, ја немам ништа против и упућиваћу ученике и студенте да тако раде од сада. Прве радионице у овој години имамо већ следеће недеље, тако да им могу рећи да чланке стављају у Нацрт. Мислим да ће то мало компликовати њихов унос чланака и да ће сигурно бити неких који то неће испоштовати, али зато имамо Дешборд и шаблоне на почетку чланака па верујем да ћемо их лако пронаћи. Кажем да неће испоштовати, не зато што неће чути и запамтити, већ зато што је један од највећих проблема у школама са којима се сусрећем проблем мотивације и проблем опште незаинтересованости. Не само за Википедију, већ и за неко основно градиво, а да не помињемо пројекту наставу. Надам се да ће се то променити, нарочито из разлога што се у последње време инсистира на потреби за повећањем дигиталних компетенција ученика и студената. Што се осталих ствари тиче, мислим да комуникација путем Дискорда са ученицима једноставно није могућа у великој мери, јер сам им ја и до сада указивао на то да Дискорд постоји и да могу да га користе, али је одзив очигледно био мали. Систем менторства ми се свиђа и подржавам га, као и акције сређивања семинарских радова које су најављене. --Neboysha87 (разговор) 15:50, 9. јануар 2020. (CET)[одговори]

@Neboysha87: мислим да нема потребе журити са спровођењем, ово је ипак само једна од идеја у дискусији. Иако се начелно слажем да је боље да чланци иду у Нацрт, проблем са њим јесте што га већина уредника овде не користи, а још мање људи зна како се користи. Такође, проблем са Нацртом јесте што је то изгласано, усвојено, уведено и то је то. И даље постоји велики број ствари које нису сређене и разјашњене, а исто тако и доста ствари може да се побољша. Ево једног од примера: на Википедија:Нацрти се наводи „Онемогућите све категорије уметањем двотачке пре речи „Категорија”. Пример: промените [[Категорија:Рођени 1939.]] у [[:Категорија:Рођени 1939.]]”. Зашто? Ово само додатно компликује ствари за ионако неупућене новајлије и само ће им отежати да разумеју принцип категорисања. Разумем да не треба да се у категоријама појављују нацрти, али то се може средити на неки други начин, убацивањем одређених параметара на нивоу целог именског простора или нешто томе слично.
Даље, уколико се семинарски радови буду писали у Нацрту, онда треба за њих дефинисати засебна правила, пошто према тренутним „нацрти који нису уређивани у року од шест месеци могу се избрисати под критеријем за брзо брисање О13”. Да ли је то довољно? Два месеца само траје писање и прегледање тих чланака, па након тога може проћи доста времена док Небојша прегледа све чланке и пребаци у ГИП оно што ваља. Или ако се буду организовале акције сређивања семинарских радова, оне неће бити свако мало, него након неколико уноса. Такође, ево још једног примера који показује да је дорада потребна — шта је О13 у претходном правилу? Ми немамо О13 критеријум на Википедија:Критеријуми за брзо брисање. И зашто је то уопште битно некоме (новајлији) ко хоће да види шта су нацрти и колико могу да „трају”?
Све у свему, ако заједница усвоји идеју да се семинарски радови пишу у Нацрту, пре почетка спровођења је неопходно извршити добрану припрему терена. Иначе ћемо само направити још већи хаос. --Миљан Симоновић (разговор) 02:20, 10. јануар 2020. (CET)[одговори]
Све то стоји и јасно је да ни Нацрт није идеалан, мада се не придржавамо стриктно тих смерница за брисање, па не постоји бојазан да ће чланци нестати. На крају крајева, ту је премештање и спајање историја, а администратори су нам тренутно ажурнији од патролера. Такође, треба да наместимо категорисање изван главног именског простора. Међутим, ја бих поставио једно питање које се тиче самог програма. Зашто се не размисли о томе да се учесницима предложи могућност да раде у групама? Нека свако допринесе колико може, па да се на крају исправе грешке и комплетира чланак? Нама ће више значити да њих 5 формира један чланак задовољавајућег квалитета, него да се 5 чланака негде изгуби, или да остану недовршени. Можда то некоме изгледа као мали допринос, али је још горе ако не добијемо ништа конкретно. Треба указати људима да не посматрају ствари само из своје перспективе и да чланак треба да буде потпун и стилски и садржајно. Неко ће то после да чита, то је циљ. А питање је колико су и сами професори заиста упознати са писањем чланака на Википедији. Ако чланци утичу само на неколико додатних поена, а не на формирање коначне оцене, ја не видим проблем са тим. --Lotom (разговор) 12:58, 10. јануар 2020. (CET)[одговори]
Већи хаос од овога се не може направити. У нацрту имамо евиденцију, а када их семинарци пребаце из песка који се патролира без гледања у чланак, немамо. Данас имамо више хиљада чланака које су направили семинарци, а они не ваљају ништа. За рецимо 5 година ако се ништа не уради, бићемо затрпани чланцима које је немогуће исправити, с обзиром да имамо све мање активних корисника, а још мање људи који су заинтересовани да за њима исправљају. Не видим проблем да се у оквиру кат. Нацрти направи категорија Нацрти/Семинарски или нешто слично. Ту би имали евиденцију чланака, а с обзиром да би све било на једном месту, мислим да би се више људи укључило у њихово сређивање и аутоматски олакшали Небојши. Колико је ситуација озбиљна види се по категорији Категорија:Непроверени семинарски радови, где се налази 1100 чланака, (неки од пре 7 година) а тврдим да их је прегледано барем 10 пута толико, који такође нису добри. Верујем да је ово последњи воз да се преузме нешто поводом лоших чланака на Википедији. Људи губе вољу и жељу за уређивањем Википедије када виде х лоших чланака које је немогуће исправити. У суштини мени лично је цео тај пројекат лош, нити је семинарцима до писања, нити се задрже на пројекту, нама свакако није до исправљања хиљаде њихових чланака, а нешто не верујем ни да су људи који читају те чланке одушевљени. Али то није тема, мој став је такав да НАЦРТ треба увести. --MareBG (разговор) 13:39, 10. јануар 2020. (CET)[одговори]
@Lotom: да, да, то се и ради на неким факултетима. Углавном све зависи од професора и предмета, али на Фону су људи радили у тимовима од по 2 до 5 чланова, слично се радило и на Факултету безбедности. За та два сигурно знам, али верујем да постоје и још неки случајеви. И по мени је тај принцип бољи, јер онда један члан тима може да исправи и грешке другог члана, а свакако су чланци у тим случајевима садржајнији и богатији јер више људи ради на једном чланку. Но, кажем, то зависи и од професора, јер он можда сматра да такав модел није добар. --Миљан Симоновић (разговор) 15:54, 10. јануар 2020. (CET)[одговори]
Уз дужно поштовање према нечијим достигнућима, стажу и искуству, ја ипак мислим да неко треба да буде упућен у рад на Википедији да би био меродаван да оцени шта је добар модел. Некако ми се чини да ако у почетку дође до размимоилажења ставова, није реално ни касније очекивати неке значајне резултате. Делује да сами себи правимо магарећу услугу. Прво што има оних који Википедију не схватају за озбиљно, а друго што сарадња са таквима, уколико се не потруде да скапирају овде има и људи који покушавају нешто да направе нешто корисно, неће донети много тога доброг. Крупан је залогај давати некоме ко нема интересовања да пише неки озбиљан чланак, више ми се свиђа идеја о мањим задацима за вежбу. Требало би неки процес селекције да се уведе, јер ми дефинитивно немамо тај потенцијал који може да покрије толике уносе. Притом и тим људима треба скренути пажњу да није довољно само прекопирати референцу са неког другог пројекта, без отварања и читања. (Можда не одражава оно што пише у чланку, није исправан датум, лоше је форматирана, или веза не ради.) --Lotom (разговор) 23:57, 10. јануар 2020. (CET)[одговори]
Слажем се. Код мене је углавном ситуација била да ако је неки професор заинтересован за сарадњу, онда је спреман да прихвати моје предлоге за ствари у које није упућен. Било је и оних којима се идеја писања на Википедији свидела, али просто нисмо успели да ту идеју уоквиримо и убацимо у план и програм предмета на онај начин који је за Википедију задовољавајућ. Мислим да само треба више пажње посветити преговорима и дефинисању одговарајућег модела и да се на тај начин лечи узрок, а не последица. Пре 15 година, када је све ово почело, било је најбитније наћи факултете и професоре вољне за сарадњу. Сада их барем има колико хоћемо, тако да мислим да треба да себи пружимо могућност да некоме кажемо хвала и одбијемо сарадњу, уколико увидимо да нема потенцијала за успех. --Миљан Симоновић (разговор) 00:57, 11. јануар 2020. (CET)[одговори]
Жилетова идеја ми се свиђа, тј. можда би било добро направити нови Трг за семинарце, гдје би могли да поставе питања али и прочитају раније одговоре. Мало сам прегледао те чланке и чињеница је да ту има доста тема које су мало сложене да би један ученик сâм написао добар чланак, тако да можда не би било лоше предложити да раде у групама (од три до пет) по једну тему/чланак. Затим имамо хиљаде и хиљаде чланака које нису написали ученици, а који носе различите етикете за чишћење, прерађивање, итд., и друге који не носе никакав шаблон, али потпадају у те категорије. А за референцирање треба одлучити који систем има предност и средити те шаблоне како ваља. На крају, још једна идеја. Да се у шаблоне за чишћење и прерађивање стави да се чланци могу написати поново од нуле, па и кад се ради о семинарским радовима који их носе. Као информација онима који нису упућени у систем рада на Википедији. --Славен Косановић {разговор} 16:08, 10. јануар 2020. (CET)[одговори]
Ништа то неће помоћи. Ми се вјештачки претварамо да су то неки вриједни људи који имају проблема овдје јер им МИ нисмо омогућили да раде, да покажу потенцијал. Семинарци воле све што воле млади и овдје дођу „присилно” само зарад оцјене. Неће њима помоћи сто дискорда и тргова, њихови организатори су криви којима очигледно Википедија служи само за ставку у пословној биографији. --Жељко Тодоровић (разговор) 19:27, 10. јануар 2020. (CET) с. р.[одговори]

Већина учесника дискусије аргументовано је подржала укључивање именског простора Нацрт у семинарске радове. Пробаћу да постојећу пројектну страницу о нацртима средим, скратим и прилагодим. Што се Дискорда тиче, неформалан је и необавезан, па не би требало форсирати људе, мада се може препоручити. — Жиле () 00:49, 18. јануар 2020. (CET)[одговори]

Што се тиче евиденције ово ће бити одличан корак, али морам да напоменем да семинарци ако им је до сада објашњавано да пишу у песку онда мора да постоји промена правила и смерница која ће им се сервирати и објаснити им на коректан и једноставан начин како да њиме баратају да нам не би нацрт постао песак бр. 2. — SimplyFreddie (разговор) 00:53, 18. јануар 2020. (CET)[одговори]

Изабрани спискови на Главној страни

[уреди | уреди извор]

Прошло је скоро 9 месеци откако су уведени изабрани спискови на Википедији на српском језику. Међутим, они и даље немају своје место на Главној страни. У складу с тим, по узору на актуелни дизајн Главне, направио сам одељак за спискове. Овако изгледа. Шаблони {{Главна страна/Изабрани спискови}} и {{Текући изабрани спискови}} преведени су и локализовани са руског, а направио сам и CSS страницу {{Главна страна/Изабрани спискови/styles.css}} која јој даје својеврсни изглед. Шта ви мислите? — Жиле () 17:13, 6. март 2020. (CET)[одговори]

за Подржавам идеју, на овај начин, изабрани спискови ће бити видљивији свим читаоцима.--Soundwaweserb (разговор) 17:18, 6. март 2020. (CET)[одговори]

 Коментар: Браво Ацо, ово се чекало, наравно да подржавам! Само обриши коментаре на руском и све ок. — SimplyFreddie (разговор) 17:21, 6. март 2020. (CET)[одговори]

  Коментари локализовани Жиле () 17:35, 6. март 2020. (CET)[одговори]

 Коментар: Као што сам раније већ написао на Дискорду, подржавам идеју. — ВЛАДА да? 18:47, 6. март 2020. (CET)[одговори]

Сасвим логично решење. Подршка и са моје стране --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 19:36, 6. март 2020. (CET)[одговори]

 Коментар: Подршка, добро ће изгледати. --MareBG (разговор) 19:41, 6. март 2020. (CET)[одговори]

 Коментар: Подржавам, одлична идеја. Садкσ (речи су ветар) 23:24, 6. март 2020. (CET)[одговори]

 Коментар: Слажем се, фино изгледа. --Ф± 09:20, 7. март 2020. (CET)[одговори]

 Коментар: Не видим ништа спорно у овоме. --Lotom (разговор) 11:07, 7. март 2020. (CET)[одговори]

за Фино изгледа, ја сам за. --ANTI_PRO (разговор) 12:29, 7. март 2020. (CET)[одговори]

 Коментар: И мени изгледа лепо. Треба приказати и квалитетне спискове, није поента да се само изаберу и да стоје тамо негде. --Миљан Симоновић (разговор) 14:10, 7. март 2020. (CET)[одговори]

 Коментар: Фино изгледа, подржавам предлог. --Ђорђе Стакић (р) 16:33, 8. март 2020. (CET)[одговори]


Будући да није било противљења,   Урађено Жиле () 21:29, 9. март 2020. (CET)[одговори]

Шаблони за језике

[уреди | уреди извор]

Здраво! Предложио бих ажурирање шаблона за језике, тако да се уместо садашњег модула Jez користи модул Lang. Један од разлога јесте много нових корисних параметара. У наставку следе неке од измена.

Једна од промена јесте да би се називи језика писали целим именом, уместо скраћено. Генерално је добра ствар, јер је јасније некоме када прочита „македонски” или „старословенски” од „мкд.” и „стсл.”. Таман је и приступачније особама са оштећењем вида (читач екрана би изговорио целу реч уместо скраћенице) и људима који штампају чланке са Википедије [јер ће бити исписано цело име језика, уместо скраћенице и везе ка језику (која наравно по штампању нема неку сврху и читалац никако не би могао да кликне на њу)]. Дакле, у суштини, избегла би се конфузија.

Даље промене тичу се ширења сета доступних параметара. Успео сам да их све локализујем и спремни су за употребу. Дакле, новим параметром |искошено=не, текст на страном језику приказао би се обично уместо у курзиву. Овај параметар је користан за латинске називе фамилија које не би требало да буду искошене. Поред овог параметра, уносом |веза=не веза ка страном језику не би била додана. Корисно када се шаблон више пута јавља у чланку, па се веза учестало понавља. Сећам се да је на то једном указана примедба на сзр приликом расправе за добар чланак (Обсусер је ваљда био предлагач ). Сад, уместо километарског кода {{REPLACE:... може се користити овај параметар који би знатно олакшао ствари.

Поред тога, нови су параметри |превод= и |транслит=. Параметром превод једноставно би се генерисали наводници и превод стране речи, а транслит је користан за пресловљавање речи који су нам непознате. Поред тога има још пар параметара (снимак екрана неких од параметара и изглед) који могу бити од помоћи. Имам на уму да направим једну документацију за све шаблоне језика (која би садржавала краћи опис, листу параметара и TemplateData-у). Наравно, ништа превише обимно и дугачко, већ чисто да имамо, јер може олакшати употребу. Приметио сам да је Ранко већ покушао нешто слично, али му није пошло за руком због недостатка консензуса. Можда би га ова расправа занимала.

Слободно се изјасните. Срдачан поздрав. — Жиле () 12:06, 4. мај 2020. (CEST)[одговори]

Хвала Аци на иницијативи. Као што сам му већ поменуо, све ове промене су добродошле. Неће се променити срж самог шаблона, и даље ће се користити на исти начин, само ће бити решени одређени недостаци. Мени највише значи ово за латинска имена, али подржавам и остале промене. --Миљан Симоновић (разговор) 12:41, 4. мај 2020. (CEST)[одговори]

Писање пуног имена језика је бесмислено и непотребно, чак је и правопис јасан што се тиче кориштења тих скраћеница. Код латинских таксона, родова и уопште живих бића ниакда се не ставља никакав код за латински језик, јер се подразумева да је научно име на латинском. Самим тим је довољно ставити тагове за спречавање транслитерације и тагове за курзив. И једном за свагда, ово није википедија на енглеском језику и апсолутно сам против да се све своди на преношење тамошњих искустава. Све више постајемо енглеска википедија на српском језику --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:38, 4. мај 2020. (CEST)[одговори]

Писање пуног имена језика је бесмислено и непотребно, чак је и правопис јасан што се тиче кориштења тих скраћеница

@НиколаБ: Није баш бесмислено, управо из разлога које сам навео изнад, а и сусретао сам се с тим проблемима (поготово овај за штампање). Друго, сумњам да се у Правопису експлицитно наводи да мора да се користи скраћени облик, већ су то радили како би било економично, а ми овде немамо таквих ограничења. Ништа нас не кошта да напишемо целим именом.

Код латинских таксона, родова и уопште живих бића ниакда се не ставља никакав код за латински језик, јер се подразумева да је научно име на латинском. Самим тим је довољно ставити тагове за спречавање транслитерације и тагове за курзив.

Што се тиче латинских таксона, може и не мора. У сваком случају, виђао сам по неким чланцима да се користи латински + текст, јер шаблон тренутно може да генерише само искошен текст. Овом променом би то било покривено, па се шаблон може употребљавати и у таквим случајевима.

И једном за свагда, ово није википедија на енглеском језику и апсолутно сам против да се све своди на преношење тамошњих искустава. Све више постајемо енглеска википедија на српском језику.

Прво, иако је модул пренет са ен.вики, сви параметри су локализовани и у изворном коду се неће налазити никакав енглески текст. Друго, не видим разлог да будемо против тога кад су нам скоро сви шаблони и модули управо са ен.вики. Треће, не видим разлог да се нешто мање функционално замени нечему што има бољу функционалност и шири сет параметара. Иначе, ја сам такође жестоко против енглеског овде у том смислу. На десетине шаблона који су били на енглеском или су имали енглеске параметре сам локализовао. Тако да ми није намера англизовање Википедије. Срдачан поздрав! — Жиле () 21:10, 4. мај 2020. (CEST)[одговори]

Локализација не представља пуко превођење садржаја. То што преведеш текст на српски, а задржиш синтаксу енглеског језика је катастрофа. Бојан је својевремено исто тако пресликавао неке модуле са енглеске википедије, па смо имали исписе бројева са децималном тачком и стотим зарезом. Инфо кутије се пресликавају са енглеске википедије, све са параметрима који су потпуно бесмислени у контексту српског језика.... Прекопиране су на стотине модула и шаблона које нико не користи и за које је тешко сконтати и искуснијим уредницима чему уопште служе (као кад је Обсусер инсистирао да се поред свих метричких мерних јединица убаце и империјалне). Сваки шаблон и модул на википедији на енглеском језику је прилагођен синтакси енглеског језика, синтакси која са српским језиком нема везе. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:38, 4. мај 2020. (CEST)[одговори]

Слажем се с тобом по том питању. Нажалост, има много таквих модула и шаблона. Међутим, целокупна синтакса модула који сам предлажио је локализована. Види се у горњем тексту и на снимку екрана ако си имало бацио поглед. И приказ и параметри су на српском. Мислим да је све океј. — Жиле () 23:08, 4. мај 2020. (CEST)[одговори]

Мислим да сам био довољно јасан што се латинског језика и таксономске номенклатуре тиче, ознака језика је подразумевана и не ставља се. Стране речи и изрази написани у изворном облику унутар српског текста се издвајају курзивом или знацима навода, самим тим је параметар који уклања курзив непотребан. Енциклопедије на српском језику корист скраћене облике код писања многих појмова који се често понављају, ово јесте енциклопедија на српском језику, а имена језика су један од најчешће помињаних термина, што ће рећи да је правописно исправно користити имена језика у овом контексту у скраћеном облику. Сама плава веза код сваког језика је уједно напомена која објашњава о ком језику је реч. И заиста нема потребе да се измишља топла вода.

Швајцарска (латински: Helvetica, немачки: Schweiz, италијански: Svizzera, француски: Suisse, реторомански: Svizra), званично Швајцарска Конфедерација (латински: Confoederatio Helvetica, немачки: Schweizerische Eidgenossenschaft, италијански: Confederazione Svizzera, француски: Confédération Suisse, романш Confederaziun Svizra

Ово горе у овом облику не може ни у лудилу. Шаблони треба да буду једноставни и директни. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:34, 4. мај 2020. (CEST)[одговори]

@НиколаБ: не бих се сложио за латинска имена. За латинске називе се и те како користи шаблон за језик, поготово у уводном делу чланка. Кад се пише о фамилијама или вишим категоријама, онда уредници најчешће стављају [[Латински језик|лат.]] Strigidae, што је прилично непрегледно и непотребно. Ако се проблем може решити необавезним параметром шаблона, не видим што не бисмо имали исти. --Миљан Симоновић (разговор) 00:30, 5. мај 2020. (CEST)[одговори]
То што уредници дописују језик не значи и да је исправно. Имена живих организама се исписују на латинском језику, род и врста су обавезно у курзиву, више категорије без (иако већина све пише у курзиву). Научно је погрешно писати са префиксом за латински језик и самим тим нема потребе да се ишта исправља по том питању на шаблону --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 15:19, 5. мај 2020. (CEST)[одговори]

Називи шаблона, модула, параметри и текст за приказ, морају да буду на српском језику, осим у ријетким случајевима, када се ради о стварима које се остављају у оригиналу, о чему је било гласање скорије. Ја о томе уопште не бих ни расправљао. То што се шаблон копира са енглеске википедије, а затим прилагоди српској, није ни најмање спорно нити би требало да буде. С обзиром на то да је овдје ријеч о параметрима који нису неопходни за коришћење, већ могу да се ставе по потреби, како у којем чланку, то није ништа спорно. Али мислим да је непотребно стављати пун назив језика. -- Vux33 (разговор) 07:42, 5. мај 2020. (CEST)[одговори]

 Коментар: Нови параметри не могу да шкоде, а корисни су. Наравно, не морају све ствари бити исте као на ен.вики, али овде не видим проблем, јер су параметри локализовани. Што се тиче писања пуног назива језика то ми је сасвим свеједно, иако ће у неким случајума то заузимати превише места (као у примеру који је Никола дао), аргументи које је Аца дао су по мени сасвим солидни. — ВЛАДА да? 19:33, 5. мај 2020. (CEST)[одговори]

 Коментар: Мени се много свиђа ова Ацина идеја и подржавам је. @НиколаБ: Што се тиче латинских назива таксона, довољно је само на почетку чланка навести да се ради о латинском језику (пођимо од претпоставке да није свима познато да је латински језик науке). Ја сам апсолутно за то да се техничка рјешења са Википедије на енглеском (шаблони, модули, справице итд.) користе и код нас, у складу са нашим правилима и смјерницама, јер је њихова вики заједница технички најнапреднија. Само погледајте како изгледају пројекти који су технички заостали и упоредите са нашим стањем (мислим на једну језички сродну вики заједницу, коју не бих именовао). Ја сам поприлично лијен за преводе параметара, па у огромној већини шаблона која сам направио или пребацио остају енглески називи, али ако заједница мисли да треба да се са таквом праксом престане, ја се томе нећу противити. У том случају, морамо да одредимо правило (или смјерницу) по којем би радило у будућности. Морамо порадити и на униформности параметара, али о том потом. А примјер Швајцарске је рогобатан и са скраћеним и са пуним називима језика. — Ранко   Нико лић   23:40, 8. мај 2020. (CEST)[одговори]


Затварам. Нема консензуса за промену на дужи назив. Покушао сам и да прилагодим модул Lang тако да приказује скраћени назив, но није ми пошло за руком. Пробао сам да уградим предложене параметре у модул Jezik, али ми ни то није ишло. Није урађеноЖиле () 01:06, 31. мај 2020. (CEST)[одговори]

Update: Предложене параметре у модул Jezik уградио Филип. жута квачицаY Делимично урађено на основу расправе. — Жиле () 03:02, 4. јун 2020. (CEST)[одговори]

A new projet that may interest you: Structured tasks

[уреди | уреди извор]
Sketch of an idea for a structured workflow for adding links to an article. The goal is to help newcomers edit at high volume.

Hello!

Sorry for using English. Помозите у превођењу на свој језик. If this message is not at the right place, please move it and tell me.

I'm contacting you about a new project the Growth team is working on. You may have heard about it in our last newsletter. This project is about making it easy for newcomers to make real article edits. Since you already have the Growth team prototypes enabled on your wiki, your opinion is important to us !

newcomer tasks feature makes good results: about 900 newcomers made over 5,000 suggested edits so far. We've learned that newcomers are interested in receiving suggested edits.

Now, we are thinking about how to give them easy edits. We have a new idea called "structured tasks". The goal is to break down edits into easy steps, and easy on mobile devices.

In the past, certain kinds of editing tasks have been structured. For instance, adding categories using HotCat is done by pressing some buttons. Now, we are thinking about how to structure the editing of articles. The goal is to allow newcomers can make large content additions, especially from their mobile devices.

Please visit the project page and respond to the discussion questions listed on the talk page. This conversation is open until June 18.

Please respond after this message if you prefer. We will read you in Serbian, but replies would be in English.

Thank you for your help!

Trizek (WMF) (разговор) 18:26, 20. мај 2020. (CEST)[одговори]

Редизајн Трга и његових подстраница

[уреди | уреди извор]

Здраво! У свом секундарном песку довршио сам редизајн Трга и његових подстраница. Тренутно стање је мало шарено, јер је Трг браон, а подстранице плаве боје. Ево неких аргумената који иду у прилог новом дизајну.

  1. Респонзивност: Предложени дизајн је респонзиван што значи да се прилагођава величини екрана. Нови мобилни приказ 1, 2 (уп. тренутни мобилни приказ 1, 2). Уопштено, гломазне табеле су биг но-но у UX дизајну.
  2. Доследност: Предложени дизајн се у одређеној мери поклапа с дизајном Главне стране. Одељци, односно секције су уоквирене, а дугмићи се користе на исти начин као на Главној.
  3. Сажетост: Буквалан превод с енглеског језика замењен је краћим текстом који је прецизнији и наводи основна правила при комуникацији.
  4. Једноставност, а функционалност: Покушао сам да изглед што више поједноставим, а истовремено да не ускратим неке од постојећих функција.
  5. Прилагођеност (новим) корисницима: Дизајн који генеришу шаблони {{Обојена кутијица}}, {{Обојена трака/центар}} и {{Обојена кутија}} поприлично је user-friendly. Олакшао би сналажење и навигацију.

Имате ли неке предлоге? Шта мислите о овоме? Срдачан поздрав! — Жиле () 01:54, 31. мај 2020. (CEST)[одговори]

 Коментар: Делује ми ОК. Свакако боље него што је сада тренутно. Подршка.--Soundwaweserb (разговор) 02:48, 31. мај 2020. (CEST)[одговори]

 Коментар: Није лоше. --Lotom (разговор) 07:54, 31. мај 2020. (CEST)[одговори]

 Коментар: Мени се свиђа. Сведено, уклапа се у тај неки минималистички дизајн и, што је можда најбитније, респонзивно. Хвала на иницијативи! --Миљан Симоновић (разговор) 09:39, 31. мај 2020. (CEST)[одговори]

 Коментар: Свиђа ми се. — Ранко   Нико лић   17:52, 31. мај 2020. (CEST)[одговори]

 Коментар: Што се мене тиче палац горе --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:06, 31. мај 2020. (CEST)[одговори]

 Коментар: -- Супер иницијатива Ацо, свиђа ми се. Acaalexaca (разговор) 21:44, 31. мај 2020. (CEST)[одговори]

 Коментар: Није лоше, али ништа не фали ни тренутном дизајну. Непотребно. --MareBG (разговор) 21:48, 31. мај 2020. (CEST)[одговори]

Па баш није да ништа не фали. Ако си видео горе снимке екрана, могао си се уверити да је моблини приказ и Трга и његових одељака катастрофалан. Неки делови се уопште ни не виде. Лако је за нас „компјутераше” :), али имати у обзир да нам доста прегледа/приказа долазе с мобилних уређаја. Ово ми је неки главни разлог, а има их још, наведени горе. — Жиле () 22:04, 31. мај 2020. (CEST)[одговори]
Ако је старински не значи да је лоше, имаш потребу да све мењаш, а већина ствари је без потребе. Мени је мобилни приказ сасвим ок. --MareBG (разговор) 22:13, 31. мај 2020. (CEST)[одговори]

 Коментар: Подржавам идеју освежавања странице, с тим што би онда требало средити и табелицу испод коме се за шта обратити. Мој предлог је да се стави по јачини ранкова (бирократе, администратори, администратори интефејса), и уклонити везе ка страницама са саветима и туторијалима, њих би требало ставити на једно место, причам за именске просторе Википедија и Помоћ. Потенцијалне новонаправљене кутијице такође приказати у облику као што су приказани википолитика, правопис итд. — SimplyFreddie (разговор) 23:08, 31. мај 2020. (CEST)[одговори]

@SimplyFreddie: Хвала на опширнијем коментару! Редослед је исправљен. Претпостављам да си под уклањањем веза мислио на уклањање ових поља. То је оке, али не знам где другде да их метнем а да не изгледа пренатрпано кутијицама. Можда пак има смисла макнути целу табелу и заменити је неким краћим и јаснијим текстом (узевши у обзир да су те странице сада видљивије новајлијама откако је уведен систем менторства). — Жиле () 01:04, 1. јун 2020. (CEST)[одговори]
@Acamicamacaraca: Рекох ти, да би изгледало прегледно, могу да буду у оквиру обојених кутијица које си користио за главне подстранице трга. — SimplyFreddie (разговор) 09:51, 2. јун 2020. (CEST)[одговори]
Мхм. У том случају бих морао да правим знатне измене на шаблону, јер на неким од ових страница рецимо не пишу се одељци, па је постојање дугмета „Пиши” сувишно. Will try. — Жиле () 12:40, 2. јун 2020. (CEST)[одговори]
Update за Симплија: Овако? (или овако). Прво изгледа празњикаво, а центрирањем није интуитивно, јер се положај дугмета мења у односу на остале кутијице. Шта ти мислиш? — Жиле () 13:18, 2. јун 2020. (CEST)[одговори]
Јао бре Ацо ниси ме разумео. Лепо што си се потрудио, али ја сам мислио да се странице на којима нема директног обраћања другим члановима уклоне (Метавики, Решавање сукоба, Контакт), управо те за које кажеш да се у њима не пишу одељци и оставити за бирократе, админе и АИ. А ове остале туторијалске странице сместити на једно место. Наравно, на тргу треба да буде веза ка њима. — SimplyFreddie (разговор) 13:32, 2. јун 2020. (CEST)[одговори]
😂😂😂. Крив је (пробни) пријемни . Ево, надам се да те нисам трећи пут „мисандерстендао”. Слободно мењај ако имаш још неки предлог. Срдачан поздрав. — Жиле () 16:19, 2. јун 2020. (CEST)[одговори]

 Коментар: Добра иницијатива, изгледа ми нешто лепше и прегледније, подржавам идеју. Садкσ (речи су ветар) 01:33, 1. јун 2020. (CEST)[одговори]

 Коментар: Садашњи изглед је добар, нема баш потребе за новим. -- Руди || 11:38, 2. јун 2020. (CEST)[одговори]

Здраво! „Нема потребе” није ваљани (валидни) аргумент против неке тезе. — Жиле () 12:34, 2. јун 2020. (CEST)[одговори]

 Коментар: Лепо изгледа, модерно, а најважније је да се „уклапа” и у мобилне уређаје. Подршка и свака част на ангажованости! — Вукан ® 13:40, 3. јун 2020. (CEST)[одговори]

 Коментар: Одлично, немам примедби! --Zoranzoki21 (разговор) 02:23, 6. јун 2020. (CEST)[одговори]

 Komentar: Žemo. --ANTI_PRO (разговор) 16:51, 6. јун 2020. (CEST)[одговори]

 Коментар: Одлична идеја! Свака част, дизајн је сличан полетној страници, тако да ми се свиђа доследност. Усресредиђу се мало на замерке.

  • Први утисак је превише информација, тј. све су ове информације неопходне, само нису организоване на најинтуитивнији начин:
  • Питање је, шта то повезује у једну логичку групу Википолитика, Техника, Идеје, Правопис, Новости, Ауторско право и Помоћ? Исто питање важи и за остале редове.
  • Други предлог је да се повечају иконице за сваку ставку на једну трећину оквира ставке. Ми смо визуелна бића и лакше и брже се сналазимо са графичким елементима него са текстом.

Толико од мене. Свакако лепа иницијатива. --Милан.ј (разговор) 17:19, 6. јун 2020. (CEST)[одговори]

@Милан Јелисавчић: Хвала на опширном коментару!
  1. Тога сам се и ја бојао. Покушао сам да задржим описе одељака што краћим (15 слогова). Такође, покушао сам да не користим неке тешке фразе, већ да у две-три реченице најкраће објасним шта и како.
  2. Наиме, све те странице повезује то што одељци/секције Трга (прва група) и остале странице за расправљање (друга група). Мислиш да је потребно додати одељак другог степена?
  3. Повећао сам иконице за 3 пиксела. Мислим да је то оптимално, а да не буде превелико.

Поздрав! — Жиле () 17:43, 6. јун 2020. (CEST)[одговори]

@Acamicamacaraca: ево пар занимљивих чланака на тему дизајна корисничког окружења:

Што се тиче ових ставки:

  1. Одлично је овако. Краће је боље. Мислим да има довољно информација уз минималан број речи.
  2. Мени је логична целина нпр техничке ствари у коју спадају Техника и Ботови, затим правила у које спадају Википолитика, Правопис, Ауторско право, огласне табле за админ и бирократе итд. Ово напамет изводим, подложно је променама. Такође, у првом реду тренутно стоји Помоћ (за тражење помоћи од искуснијих (надгледај)) што би требало да стоји са админ и бирократским таблама, нпр. А Странице помоћи су ми логички ближе Правопису или као издвојена целина.
  3. Што се мене тиче, ја и јесам за што веће иконе. Суштина је да периферним видом одмах уочим где ћу да кликнем. Ваљало би тестирати различите стилове, па видети шта је ефикасније.

Мој савет је да скицираш на папиру како би изгледао најоптималнији и најлогичнији распоред. Још боље, пробај са папирићима на којима ћеш да напишеш назив сваке целине, па можеш лако да их премешташ. --Милан.ј (разговор) 18:31, 6. јун 2020. (CEST)[одговори]

@Милан Јелисавчић: Аха. Скапирао сам. Желиш да прерасподелим на мање целине. Не знам колико је то добра идеја, јер би према твом моделу „Помоћ” био поред админ и бирократске таблама, што није интуитивно. Рецимо, новајлије би се запитале зашто су у истој целини, а воде на потпуно различита места. Имамо 10 подстраница Трга. Ако желимо да их поделимо на једнаке целине, можемо једино на пет делова од по 2 картице/кутијице. Е сад, правопис се не подудара ни са чим, ово остало мање-више. Тренутни распоред се заснива на важности и учесталости, па је тако „википолитика” прва, а рецимо помоћ је испред „ботова”. Тренутно баш немам неких бољих идеја. Ако ти нешто падне на памет, слободно уреди. Што се иконица тиче, свакако је корисно да је видљива, јер помаже у визуелној идентификацији, али ружно изгледа када је она много већа од текста. Тако да, узми и то у обзир. — Жиле () 21:05, 6. јун 2020. (CEST)[одговори]

 Коментар: Подржавам промене странице ако ће то олакшати приступ корисницима са мобилних уређаја. Део "(надгледај)" ми делује непотребан да стоји код сваке ставке на тој страни. Може се повећати ширина дугмића "Иди" и "Пиши", не треба им толики празан простор између. --Ђорђе Стакић (р) 19:01, 7. јун 2020. (CEST)[одговори]

@Djordjes: Хвала на подршци! Покушао сам да повећам дугме, али ми не иде. Вероватно може неки стил да се дода у оквиру шаблона за генерисање истог. Пробај ти ако можеш. Што се дугмета „нагледај” тиче, постоји на тренутном изгледу Трга и верујем да се користи мање-више (не толико често као дугме Иди или Пиши, те је зато стављено у облику везе). Корисно, а не заузима превише простора (што би се рекло, леба не једе). Срдачан поздрав! — Жиле () 23:46, 7. јун 2020. (CEST)[одговори]

Будући да нема неких кључних замерки/примедби, а да је прошло већ 3 дана од последњег коментара, мислим да се може мењати. Ако имате још неких предлога, слободно их изнесите овде. — Жиле () 00:47, 10. јун 2020. (CEST)[одговори]

Преименовање Викимедијине Оставе

[уреди | уреди извор]

Здраво свима, желео бих да предложим преименовање Оставе у Ризница. Где год да пише "Викимедијина Остава" писало би "Викимедијина Ризница" а где год је само "Остава" стајало би "Ризница".

Мислим да би се том променом боље дефинисао и објаснио значај и суштина овог Викимедијиног пројекта.

Тренутна варијанта асоцира на место складиштења, остављања, пуког качења слика и других фајлова; у Остави су ствари које се обично не користе свакодневно, док Ризница носи и назначава управо супротно значење.

У књизи Речник српског језика САНУ стоји следеће:

остава ж. просторија за држање, одлагање хране и ствари које нису у свакодневној употреби, комора, шпајз

ризница ж. просторија у којој се држе драгоцености; каса, благајна

Садкσ (речи су ветар) 23:56, 13. јун 2020. (CEST)[одговори]

 Коментар: Подржавам према изнетом аргументу. Реч „ризница” је свакако бољи превод за Commons и њено значење се свакако разликује од „оставе” (где се одлажу непотребне ствари). — Жиле () 00:03, 14. јун 2020. (CEST)[одговори]

 Коментар: Остава је за одлагање, мени од старта то није било на месту. Ризница је у реду, подржавам предлог. --MareBG (разговор) 00:09, 14. јун 2020. (CEST)[одговори]

 Коментар: Подржавам идеју. — Ранко   Нико лић   00:22, 14. јун 2020. (CEST)[одговори]

 Коментар: Нисам сигуран да у овим редовима видим довољан разлог за промену. Обе речи означавају просторију у којој се нешто чува, сад да ли остава или ризница, то су само финесе. Од почетка постојања пројекта он носи име какво носи и постао је препознатљив по том имену („препознатљив” је наравно релативан појам; познат је нама уредницима и људима који имају додира са вики светом; ништа сем Википедије није довољно познато спољном свету). Термин „остава” нема никакво увредљиво значење нити постоји сличност са неким другим пројектом, тако да ми ова промена није суштинска ни корисна, већ само промена ради промене. Ново име сигурно неће допринети бољој и већој видљивости Оставе, нити ће повећати њену популарност. --Миљан Симоновић (разговор) 09:36, 14. јун 2020. (CEST)[одговори]

Слажем се, мислим да би створило конфузију код људи који знају за Оставу, а не видим неку силну предност у предложеном називу. --Ф± 10:51, 14. јун 2020. (CEST)[одговори]

Ризница чега? Говоримо о најобичнијем складишту свега и свачега, а не о Александријској библиотеци. Прелепо ће изгледати чланци о порнографским темама, са напоменом на дну „У Ризници се налазе додатни садржаји везани за филм Дубоко грло” или „Погледајте додатне садржаје о чланку пенис у Ризници”. Ајд уозбиљите се. Милион техничких проблема имамо и ником ништа. Недавно отворио расправу о категоријама у биографијама, јавио се један уредник. А овде се уводе термини из доба пре досељавања Словена. Ред би био онда и да се преименује Трг у Вашариште --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:18, 14. јун 2020. (CEST)[одговори]

 Коментар: Након провере, мислим да је добра идеја да се промени назив „Остава”. Разумем да корисници који су дуго на пројекту имају навику на тај назив али на пример ја када сам се придружио заједници по мени је Остава била: Остави тамо нешто па кад ти треба ти га узми (али ништа битно све док нисам сам претражио), док ризница даје потпуно другу визију коменса као и чему он заиста служи, назив може доста променити поглед на пројекат. Са моје стране потпуна подршка. Acaalexaca (разговор) 01:44, 15. јун 2020. (CEST)[одговори]

 Коментар: Подржавам предлог. Реч „ризница” свакако ближе одређује значење тог појма, а и више је у духу нашег језика. — Вукан ® 9:20, 15. јун 2020. (CEST)

 Коментар: По мени је остава израз који баш означава оно чему и служи на Вики, с тим што је по мени преамбициозно фотографије назвати „драгоценостима” ако се гледа ризница. Више ме вуче ка томе да гласам против, али ако се успостави консензус да се промени подржаћу. Као што је већ речено, имамо и других важнијих проблема да решавамо, али свака част Садку за предлог. — SimplyFreddie (разговор) 20:18, 17. јун 2020. (CEST)[одговори]

 Коментар: По мом мишљењу, требали би да се фокусирамо на друге ствари а то је квантитет чланака а не да се фокусирамо на неке, барем по мени, непотребне ствари. Баш сам о томе причао са Саундом кад сам га питао у вези чланака за фудбалере на светским првенствима где смо се обојица сложили да би требало да се фокусира на то јер недостаје много чланака. - BoCode (разговор) 20:40, 17. јун 2020. (CEST)[одговори]

Немам конкретан став по овом питању. Како заједница одлучи. --Lotom (разговор) 22:38, 17. јун 2020. (CEST)[одговори]

 Коментар: На прву сам мислио да је ризница заиста боља ријеч. Међутим заиста на Википедији заиста има слика који свакако више припадају некој остави него некој ризници. Тако да сам против. И стоји то да овде има маса ствари које треба поправити и уредити, али и козметика некад добродође. АРК9367 (разговор) 23:13, 20. јун 2020. (CEST)[одговори]

На пример ево једне из „ризнице” малог ђокице --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 12:10, 21. јун 2020. (CEST)[одговори]

AHAHAHAAHahahah. Porno-riznica 😂😂. Dajte neku žensku 😉. — Жиле () 13:42, 21. јун 2020. (CEST)[одговори]
Биће девојака @Acamicamacaraca:, ако имаш коју вишка шаљи ми. Елем, изгледа да смо добили CommonsHub. Чудно ми је да се нису јавили самозвани борци за људска права. --Zoranzoki21 (разговор) 14:45, 21. јун 2020. (CEST)[одговори]

 Коментар: Захваљујем администраторима на минирању дискусије и самог предлога. Корисник Никола је нарочито талентован за претварање дискусије покренуте из добре намере у обезвређено токсично минско поље. Да ли желите да вам линкујем које сте све постулате и правила Википедије погазили? Не занима ме колико имате година, такво понашање је неприхватљиво, посебно јер са своје позиције требате да дајете пример другима како ваља дискутовати и сагледавати предлоге. Не пада ми на ум да одговарам на исти начин; у међувремену размислите какву поруку шаљу овакви инфантилни коментари и приступ те какав утисак оставља на кориснике који су тек дошли у заједницу - мислим да је то далеко прече од размишљања о стварном вам или фиктивном малом ђокици. Што се мене тиче, нема смисла да ова дискусија/предлог надаље остане на Тргу. Садкσ (речи су ветар) 15:16, 21. јун 2020. (CEST)[одговори]

 Коментар: Никола, ово што радиш је минирање дискусије и непоштовање корисника који су озбиљно изнели своје ставове. Википедија није цензура, али не значи да на снази треба да буде некултура. Пустити расправу да иде својим током, ово је врло озбиљна ствар. --MareBG (разговор) 16:34, 21. јун 2020. (CEST)[одговори]

Прво и основно, фиктивни мали ђокица је обичан пример свега онога што остава у ствари и јесте. Обичан шпајз у који се гомила све и свашта у форми датотека које се даље могу користити на било којем од језичких пројеката википедије. Дакле, тамо се једни крај других налазе и фотографије Ван Гогових слика, Њутнових графикона, мексичких села, пениса и вагина у свим облицима и величинама.

  • Ризница — место где се чувају новац, злато, племенити предмети и друге материјалне или духовне драгоцености
  • Шпајз или остава — место где се чувају предмети који су у свакодневној употреби (складиште)

Дакле, ја питам колегу Садка који се увредио на обичну слику једног дела људске анатомије, шта је то толико драгоцено да представља духовно богатство, а да се налази искључиво на Викиостави данас? Све постојеће датотеке тамо се једним кликом могу обрисати (што се и ради када не испуњавају стандарде), а једнако тако се могу додавати и нове. Тамо се чувају копије (већином очајне репродукције), а не оригинали и ми сада треба да измишљамо топлу воду и уместо шпајза користимо хиперболски облик ризница, да би створили већу озбиљност. А чланак пенис сам намерно узео као пример апсурдности предлога, јер на дну тог чланка се налази кутијица који води на Оставу, па сад ви видите колико би озбиљно деловали да се у тој истој кутијици налази веза са текстом Пенис У Ризници.

И немојте ми молим вас више глумити часне сестре и монахе који се брецају на сваку слободнију реч и поређење. Улога администратора овде је да омогућавају нормално функционисање сајта, а не да преваспитавају уреднике држећи часове морала и етике. Администратор није судија који треба да пресече, већ обичан уредник који, баш као и сви остали, има право да износи своје ставове. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 17:04, 21. јун 2020. (CEST)[одговори]

Фиктивни или не, после обесмишљавања дискусије не можете очекивати да некога третирам озбиљно и да одговарам аргументовано. Моралну релативизацију и слободна тумачења улоге администратора која очито од почетка није добро схваћена нећу да коментаришем. Постоји начин на који се износи став и дискутује и постоји начин на који се то не ради, што се научи у доброј гимназији или код куће - или не. Право и слобода говора носи и пропратне обавезе, као и функција, макар била и виртуелна. Злоупотреба те функције, што је делимично приказано у овој дискусији је довољно за покретање поступка разрешења (на ен.вики би то пратиле и друге санкције), посебно јер ово није први пут да видим сличан стил оштрења онога што не треба да се оштри у дискусијама (да преведем на близак вам језик), одличан пример тога је дебата о предлогу о увођењу искључиво ћирилице на ср.вики. Не ради се о томе да други корисници не могу да буду оштри, цинични и нападни, реч је о томе да бирају да не буду. Можда други уредници на овакве испаде и доскочице које приличе пијанцима на сеоској слави гледају немо и пасивно јер су на то навикли или се не усуђују да било шта кажу али мени не пада на памет да ћутим поред очитог минирања дискусије, што је вишеструко кршење смерница и правила пројекта.
Даље, разне "асоцијације" и "поређења" су потпуно ирелевантна и нису аргументи нити су допринели дискусији, међутим инсистирање на њима и форсирање указује на потребу да се истера своје мишљење и постави као предоминантно и једино ваљано. Млађаним админима који су се придружили у доскочицама то не иде на част, премда имам нешто више разумевања за омладину. Лако би се могли дати бројни контра примери (пошто мени пенис генерално није прва асоцијација за ризницу), али која је поента? Читав наступ и стил писања ми указује на скривање иза функције која се користи за шефовање и гордо препуцавање са другим уредницима где се гања и тупи ко ја паметнији и елоквентнији. Ко год да је икада носио стварну функцију моћи у животу, неће се понашати на такав начин. Примећујем и солидно непознавање или у најбољу руку површно знање везано за Комонс. Комонс илити Ризница не треба да служи као место складишта и "бекапа" фајлове, као што се иначе користи и као што сам назив "Остава" имплицира. Искрено препоручујем НЛП или неки други основни курс комуникације. Више се нећу оглашавати на ову тему. Садкσ (речи су ветар) 22:04, 21. јун 2020. (CEST)[одговори]
Прво си одржао моралну лекцију, а онда ме мртав ладан упоредио са пијанцем на сеоској слави. То да ли ти имаш 15, 25, 40 или 99 година мене апсолутно не занима, јер су за мене сви који овде уређују једнаки, без обзира на број година, пол, степен образовања и слично. Овде је најбитније то колико је неко способан да продуктивно доприноси овде. Једини који овде не разуме шта је то у ствари Commons, а то свакако не жели да призна јер му очито превисок его то не дозвољава, си ти. Дефинитивно није мој проблем то што ти не умеш да читаш између редова. А и без обзира на то ипак сам ти детаљно објаснио зашто то није добра идеја. Британика каже да је термин Commons — land or resources belonging to, or affecting the whole of a community. Или како је просто народски речено, један колега закључио да је то место где се депонују датотеке које се тренутно не користе, а корисне су и могу да затребају. На шта тебе лично термин комонс асоцира ме апсолутно не занима, поента је да су на том делу викимедије депоноване и датотеке са репродукцијама Ван Гогових слика, баш као и фотографије пениса и вагина. А за ризнице је иначе својствено да се у њима чувају златне полуге, орогиналн артефакти из Антике, оригиналне слике и мотике и куке. Или то баш и није тако. Изволи па ми одговори на питања, пошто ти ниси изнео ни један једини аргумент у прилог свога става, ти си просто само предложио, а у објашњењу предлога користећи Речник САНУ-а демантовао си самог себе и показао колико у ствари не познајеш поенту постојања тог дела Викимедије. И узгред буди речено, ја сам једини и кренуо да дискутујем на ову тему, дискусија свакако није када неко напише океј је и свиђа ми се. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:18, 21. јун 2020. (CEST)[одговори]

 Коментар: Могуће да Ризница боље описује оно чему Комонс заправо служи, али не видим потребу да се преименује. Дјелује ми да је ова идеја наишла јер се пуно ствари на Википедији у посљедње вријеме мијења, па ајде да и ово промијенимо – иако пола тих промјена није неопходно. Имамо довољно проблема да људи не могу да похватају ствари на Википедији и пратећим пројектима, мислим да би преименовање Оставе било контрапродуктивно. Чак и да Остава јесте лош термин за ово, мислим да нема смисла уводити нове термине. Може се рећи да не подржавам идеју, али ако дође до промјене, нећу се бунити. — Марина Симић (разговор) 12:17, 22. јун 2020. (CEST)[одговори]

 Komentar: против заиста не разумем чему би допринело ово преименовање. --Pinki (разговор) 20:41, 22. јун 2020. (CEST)[одговори]

Потписи: „--” → „—”

[уреди | уреди извор]

Поздрав свима! Након што је неколицина корисника на дискорд серверу подржала предлог, хтео сам да га изнесем овде на Википедији. Наиме, тренутно дугме за потписивање коментара додаје две цртице (--) пре корисничког имена. Зар није логичније и граматички правилније да се користи црта (—). Рецимо, овако. У енглеском се две црте користе за потписивање (sig dashes), док у српском то није пракса. Ако се још узме у обзир да добар део корисника преферира употребу црте, предлог је стварно смислен. Такође надам се да ће ово подстаћи кориснике да не мешају црту са цртицом. Шта ви мислите? — Жиле () 22:46, 3. јул 2020. (CEST)[одговори]

Мислиш аутоматски додаје? Мени не додаје, а ако није аутоматски онда је лични избор корисника шта ће да ставе испред потписа. Vux33 (разговор) 07:37, 4. јул 2020. (CEST)[одговори]

@Vux33: Да, аутоматски, када се кликне на дугме у уређивачу извора. Што се ручног уношења тиче, слажем се да је то лични избор корисника. — Жиле () 07:50, 4. јул 2020. (CEST)[одговори]

И опет она правописна мантра, цртица спаја, црта раздваја. Дакле, потпис треба да буде раздвојен од остатка текста, што ће даље рећи да треба црта. Дакле подржавам предлог —ΝικόλαςΜπ. (разговор) 11:09, 4. јул 2020. (CEST)[одговори]

 Коментар: Подржавам промену. Премда суштински неће много тога да се промени, мислим да је разлог оправдан. --Lotom (разговор) 20:14, 4. јул 2020. (CEST)[одговори]


  Урађено Жиле () 01:12, 11. јул 2020. (CEST)[одговори]

Нови стилски приручник

[уреди | уреди извор]

Здраво свима! Као што знате, тренутни приручник стила поприлично је у лошем стању — представља директан превод са енглеског језика и много примера који су наведени уопште се не могу применити на овом језичком издању пројекта. Да не помињем крајње непотребне ствари које су написане ту, док су основе стила занемарене. Из тог разлога, желео бих да предложим измене и допуне стилског приручника. Већ сам направио идејни изглед овде, а планирам да касније унесем и неке видео-туторијале и слике, али о том потом. Циљ предложеног стилског приручника је да у што краћим цртама (користећи кратке и разумљиве реченице) упозна читаоца са основана стила. Шта мислите о овоме? Имате ли додатне предлоге? Срдачан поздрав! — Жиле () 20:13, 18. август 2020. (CEST)[одговори]

 Коментар: Изгледа добро. Идеја о видеима се свиђа. Подршка! -- Snake || 20:41, 18. август 2020. (CEST)[одговори]

Е свака част на овоме Ацо. Једино си направио грешку код навођења транскрипције, написао си Транскрибујте (пишите онако како се изговарају), а транскрипција на српски је прилагођена, не изворна. Боље је да напишеш да се код транскрипција користе званична правила која се налазе у ПП (у ситуацијама када постоје наравно). — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 01:00, 19. август 2020. (CEST)[одговори]

Хвала! Ажурирао сам тај део, допунио одељак Транскрибовање и ставио линк ка водичима за транскрипцију. Мислим да ће то бити од користи. — Аца💬❤️️ 10:47, 19. август 2020. (CEST)[одговори]

 Коментар: Генерално ми је у реду. С тим неке од ствари које су препоручене за избегавање некад (додуше врло ретко) имају смисла. Па и ту можда треба да „легне” нека напомена да се избегавају флоскуле и ласичји говор, али да нема строге цензуре у смислу тога да речи не смеју да се користе и слично. Да не идемо из крајности у крајност. Битно је да корисници схвате шта би енциклопедијски чланак требало да има и како да оно што прочитају у неком таблоиду односно дневном листу представе у пристојном и неутралном тону. Ово пишем и због појаве свакаквих чланака о неким како-тако релевантним личностима, који су прошарани конструкцијама типа „како сам наводи”, или „према њеним речима” итт. На то се често настављају неке небитне информације, па је све заједно погрешно, укључујући и наративни презент употребљен у таквим реченицама. Најбитније је да написано заиста има смисла када се изговори на српском језику, било да је у питању нови чланак или превод са неког другог пројекта. — Lotom (разговор) 10:30, 19. август 2020. (CEST)[одговори]

Хвала на дужем коментару! Слажем се. Додао сам нешто о наративном презенту, флоскулама и ласичјем говору и истакао напомену да Википедија није цензурисана. — Аца💬❤️️ 11:14, 19. август 2020. (CEST)[одговори]

 Коментар: Свиђа ми се: једноставно, естетски лепо и потпуно прилагођено српском стандардном језику. Ваљало би додати и тачку 145. Правописа под одредницом в. која каже: Тачка се не пише у четвороцифреним ознакама година, иза цифре која означава хиљаде: Године 1939. почео је Други светски рат. Дакле, никако 1.939 већ 1939. и сл. Има безброј грешака тог типа у чланцима. Остатак је, као што рекох, сасвим добар. Подржавам промену. — Вукан ® 17:12, 19. август 2020. (CEST)[одговори]

@Вукан Ц: Хвала! Додано. — Аца💬❤️️ 23:41, 20. август 2020. (CEST)[одговори]

 Коментар: Све похвале и од мене! Да ли би можда требало да буде прецизирано нешто око додавања вики веза ка датумима (и данима и годинама)? Јасно је да су то општи појмови, али се ради о баш раширеној пракси, па је можда треба третирати одвојено. Нпр. нема никаквог разлога да викивезује датум када је спортиста потписао уговор са неким клубом, када је изашла нека песма/албум и слично. С друге стране, ја бих можда оставио вики везе за датуме рођења и смрти (дакле, у уводној реченици биографија), због оних спискова рођених и умрлих које имају чланци о датумима и годинама. Такође, требало би да успоставимо и неки шаблон навођења тих генералија за биографије, типа Име и презиме ((за странце име у изворној графији под језичким шаблоном), место рођења, датум рођења — место смрти, датум смрти). Дакле, без онога рођен као тај и тај у том и том месту. Будући да смо ми мања енциклопедија од оне на енглеском, можда би требало и пазити да се не претерује са црвеним везама (што се често дешава код преведених чланака), али немам појма како то формулисати у упутство, пошто је ствар процене. — DJ0302 (разговор) 01:43, 25. август 2020. (CEST)[одговори]

@DJ0302: Поздрав, хвала на подужем коментару! Слажем се да је линковање датума у већини случајева сувишно. Међутим, с обзиром на то да је реч управо о раширеној пракси, можда би било боље најпре покренути засебну расправу на ту тему пре него што додам такву смерницу у стилски приручник; могуће да би се неки уредници противили таквом правилу. Што се тиче формата прве реченице код биографија, мислим да је добра идеја. Али, ја бих радије то ставио на неку подстраницу. Рецимо, Стилски приручник/Биографије. Ту би се налазиле све стилске смернице у вези с биографијама живих или неживих особа. Апропо црвених веза, мислим да је то субјективна ствар, тако да се не може одредити неко опште правило по том питању. С друге стране, црвене везе су врло корисне, јер омогућавају читаоцу да једним кликом започне прављење жељене странице. Срдачан поздрав! — Аца💬❤️️ 20:15, 25. август 2020. (CEST)[одговори]

Будући да нема противљења,   Урађено . Хвала свима! — Аца💬❤️️ 19:46, 27. август 2020. (CEST)[одговори]

Мислим да је време да се направи етничка карта за Хрватску 1991 али да буде детаљна и толико велика као ово за Босну и Херцеговину да буде толико велика да могу да се упишу насеља поготов је важно због Срба. Даље то изискује још већи напор али мислим да је од капиталног значаја изрда још веће карте НДХ где би детањно била пописан стратишта јаме логори општине и места са бројме страдалих Срба. Затим карте са унишштеним црквеним објектима за време 1941-1945 и за време 1991-1995. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 178.148.250.92 (разговордоприноси) | 30. новембар 2020. у 20:51

Додавање опције "Није безбедно за гледање"

[уреди | уреди извор]

Да ли знате када идете на случајној страници и појави вам се нешто узнемирујуће? Да ли и ви мрзите то? Ја да, па мислим да би било добро да додамо опцију "Није безбедно за гледање" за неке узнемиравајуће слике (укључујући порнографске, катастрофалне и агресивније слике), а можда и неке чланке. Поента је да упозорава корисника пре гледања те слике, у случају ако се згрози.

P. S.: За идеју ме инспирисао Reddit, друштвена мрежа која има такву опцију. — Miloš Radisavljević (разговор) 18:38, 21. март 2021. (CET)[одговори]

@Miloš Radisavljević: Iako razumljiva, mislim da je ideja loša, sa aspekta enciklopedije. Jer je vikipedija enciklopedija. Kad uđeš na članak o nekoj bolesti, očekuješ sliku kako ona izgleda. Kad uđeš na članak o Holokaustu očekuješ slike koje govore o tome. Mislim da je bit predloga neki najblažiji oblik samocenzure. Kao, pazite ovo je bljak. Jbg šta da radimo. Kad student medicine traži o nekoj bolesti, njega ne zanima da li je bljak ili ne, nego slika ili sadržaj te bolesti. — ANTI_PRO (разговор) 14:37, 22. март 2021. (CET)[одговори]

Са обзиром на концепт Википедије, не верујем да би ово требало урадити, као што и Иван каже. Свакако, чак и када би ово неко хтео да се уради, морало би у глобалу да се уради, не би могло само на нашој Википедији. Све ово би био један напоран процес, за који не верујем да би Задужбина дала зелено светло, нарочито имајући у виду то да су програмери пребукирани. Иначе, не знам зашто не упосле још двоје-троје програмера барем. --Kizule (разговор) 15:16, 22. март 2021. (CET)[одговори]

Фудбалери на Светском и Европском првенству

[уреди | уреди извор]

Поздрав свима, Волео бих да поставим једну идеју коју сам лично кренуо као свој лични пројекат али мислим да би то могло да се направи као један пројекат у којем би могли сви да учествују који желе.
Дакле циљ овог пројекта би био да се испишу биографије свих фудбалера који су учествовали на Светском или Европском првенству у фудбалу.
Волео бих да чујем шта остали мисле о томе
Поздрав
Боки, патролер српске Википедије (место за разговор) 09:35, 2. мај 2021. (CEST)[одговори]

@БојанЦвјетковић: Здраво Бојане, прошле године је Саунд организовао акцију фудбалери на Светском првенству тако да можеш поразговарати с њим о пројекту. Поздрав, — Acaalexaca (разговор) 11:42, 2. мај 2021. (CEST)[одговори]
Постоји Википедија:Тим/Фудбал, а @SimplyFreddie: је већ разматрао опцију претварања у пројекат. Прављење пројекта за такве одвојене ствари мени нема сврху. Шта радити са тим пројектом кад се испишу све те биографије? Али нека нова акција писања чланака о учесницима континенталних или светских такмичења свакако може да се организује, против тога већ ништа немам. С тим што и ту не видим никакву сврху писања чланака који би се свели на једну реченицу, то није чак ни за клицу. — Lotom (разговор) 13:12, 2. мај 2021. (CEST)[одговори]

Orginalno ime i prezime na maternjem jeziku,

[уреди | уреди извор]

Pozdrav svima,

Ne znam da li je nova ideja, ali…

Pristojno i lepo je u tekstu napisati ime i prezime u orginalnom jeziku naučnika, izumitelja, osobe.

Na primer kod članka Venturijeva cev, izumitelj/naucnik se zove Djovani Batsta Venturi, ali nema napisano kako se to pise na njegovom maternjem jeziku. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Bitevic (разговордоприноси)

Поздрав. Није нужно то писати у чланку јер би требало да постоји засебан чланак о том научнику гдје би се наравно налазило његово име и у оригиналу. — Жељко Тодоровић (разговор) 14:30, 5. јун 2021. (CEST) с. р.[одговори]

Редизајн шаблона за напомињање о неконструктивним изменама

[уреди | уреди извор]

Здраво! У свом трећем песку направио сам идејни редизајн шаблона који се употребљавају за напомињање кориснику о неконструктивним изменама. Идеја је била да се визуелно нагласе, али и да се садржински побољшају тако што ће се више усредсредити на информисање и едуковање корисника. Шта мислите о редизајну? Имате ли додатних предлога? — Аца💬❤️️ 11:42, 25. јун 2021. (CEST)[одговори]

 Коментар: Допадају ми се, лијепа идеја, текст је јасан, стил добар и визуелно су свакако озбиљнији. — Садкσ (ријечи су вјетар) 21:44, 27. јун 2021. (CEST)[одговори]

 Коментар: Све је на месту, дизајн је супер. — Acaalexaca (разговор) 23:07, 27. јун 2021. (CEST)[одговори]

Протести у Црној Гори (2019—2020)

[уреди | уреди извор]

Ovaj članak Нацрт:Протести у Црној Гори (2019—2020) podhitno treba srediti i vratiti u prvobitno stanje Протести у Црној Гори (2019—2020) i možda potkratiti nepotrebne delove. Bruka i sramota da Hrvatska, Engleska i druge vikipedije imaju članak o ovome, a prvi sam ja konstruisao ovaj članak jer se tiče nas. — Baba Mica (разговор) 23:10, 8. октобар 2021. (CEST)[одговори]

Здраво, чланак има шаблоне за сређивање као новогодишња јелка, што значи да га треба детаљно преуредити. Није брука и срамота, боље немати чланак него поставити нешто што нема ни главу ни реп. Вама свака част на доприносима али мислим да за сређивање овог чланка треба особа која добро познаје ову тему. Acaalexaca (разговор) 05:24, 9. октобар 2021. (CEST)[одговори]

Арбитража

[уреди | уреди извор]

Здраво свима! Након неколико малих несугласица на нашој Википедији (Подношење захтева за отклањање администраторских права ради освете, расправа о брисању чланака, расправа о бановању корисника...) потребан нам је неки „орган” који ће бити покренут једино када загусти. Арбитража већ постоји на осталим пројектима можда бисмо могли да је спроведемо и овде. Чланове бира заједница након гласања, на пример на 6 месеци или годину дана. Шта мислите о томе? Acaalexaca (разговор) 20:38, 3. новембар 2021. (CET)[одговори]

Подржао бих, наравно, ако успемо изабрати непристрасне уреднике за такво тело. Ако то не буде случај, оде маст у пропаст. — Aca (разговор) 20:48, 3. новембар 2021. (CET)[одговори]
То се подразумева, зато ће заједница и одлучивати гласањем. Acaalexaca (разговор) 21:29, 3. новембар 2021. (CET)[одговори]
Пре неког времена смо изгласали политику, али је никад нисмо применили. Не кажем да би и овај покушај слично прошао, али треба имати на уму да посредовање/арбитража представља процедуру која можда ниије неопходна довољно малим заједницама. Е сад, да ли смо довољно велики да нам тако нешто треба... вероватно је подложно дискусији. — Ф± 23:04, 3. новембар 2021. (CET)[одговори]
Е, да. Био сам споменуо имењаку о томе на Дискорду, али нисам могао наћи тачан линк. Захваљујем! :) — Aca (разговор) 00:03, 4. новембар 2021. (CET)[одговори]

Против. Арбитражни комитети су погодни само за велике википедије попут енглеске, руске и сл. Смисао тога је да се изабере ужа група уредника која ће се активно и критички бавити проблемима јер то сигурно неће стотине/хиљаде уредника нпр. енглеске википедије. Нити је могуће проблем рјешавати гласањем јер би људи само лупали гласове и заправо ништа не би ни ријешили. Концепт администрације на Википедији је такав да не постоји институционализовани колегијум уредника који би нешто преломио већином гласова/квалификованом већином на некој сједници тако да код великих википедија може доћи до преклапања администратора на администратора као ненавођених ракета и тако укруг (отуд увођење неког расправног органа гдје би се то некако централизовало). На мањим википедијама се то не дешава, имамо примјер управо актуелну расправу о блокади гдје се води расправа а не борба администратора њиховим дугмићима. Други проблем је што се арбитражним комитетима дају овлашћења за одређене посебне изборе (нпр. чекјузера, бирократа и сл.) што је заправо отимање права од заједнице. То није толико проблематично код великих википедија (гдје већина није за то ни заинтересована) али код једне овакве јесте. Ми имамо проблем да уопште одржимо нешто што се зове „заједница” на овом пројекту (расправе/гласања скупе једва десет уредника), а сада бисмо и оним преосталим уредницима одузели неко право гласа и дали их само мањој групи. Наша уредничка заједница није гломазна да не може скоро па све рјешавати непосредно, расправом свих у заједници. Нема потребе да се уредницима отима право гласа и да се још више тјерају са пројекта. Откад су наведени разлози — Подношење захтева за отклањање администраторских права ради освете, расправа о брисању чланака, расправа о бановању корисника... — постали нерјешиви а не уобичајени предмети за расправу? По ком то основу заједница није у стању да одлучи о брисању чланака (а могла досад о њих стотине) па је потребно увести неко тијело за то? Најбоље да себи одредимо и мјесечне плате, јако нам је напорно од толико посла да гласамо о брисању чланака. — Жељко Тодоровић (разговор) 00:27, 4. новембар 2021. (CET) с. р.[одговори]

Жељко овде има право. Не знам колико је паметно дати изабраној групацији уредника толика овлашћења. На ен.ВП, чланови одбора дословце могу изрећи тематску забрану неком кориснику. Као што је Жељко споменуо, концепт може одвући „обичне” људе од доприношења пројекту. — Aca (разговор) 00:59, 7. новембар 2021. (CET)[одговори]
Па не знам баш колико је то пројекту као што је наш неопходно. А искрено гледано не видим ни те кориснике којима би могло да се повери овакво дискреционо право. — Lotom (разговор) 12:45, 9. новембар 2021. (CET)[одговори]
Mišljenje jednog padobrančeka s hr.wiki:

Postoji engleskojezična fraza: "don't fix what's not broken". U prijevodu to znači: "ne popravljaj što nije pokvareno". Dakle, ako redovno dolazi do besmislenih beskrajnih rasprava oko najsitnijih administratorskih odluka, zloupotrebe administratorskih gumbića ili do sukoba interesa (to uključuje i kršenje nepristranog gledišta od strane nekih administratora), onda je definitivno dobro imati Arbitražni odbor. Ako je zajednica funkcionalna i uvijek (= bolje rečeno: uglavnom) u stanju da mirno riješi sve polemike s razgovorom, ako odluke i postupci apsolutne većine od svih administratora nisu sporne i ako ne dolazi do zloupotrebe alata (tj. nevažeći blokovi, očito kršenje pravila i principa ovog projekta itd.) onda smatram da ArbCom nije potreban, pogotovo ako su sitnice u pitanju koje se mogu riješiti na WP:ANI. Uopće nije loše imati malo "birokracije", ali također nije i ne može uvijek biti dobro previše birokratizirati postupke i odluke na jednom enciklopedijskom projektu — barem ako postojeći sustav radi kako treba.

Hrvatska je Wikipedija imala Arbitažu još u prvom wikidesetljeću, ali je ukinuta prije skoro 12 godina. Čini mi se da su članovi Arbitražnih odbora na drugim jezičnim inačicama Wikipedije zaista znali donijeti važne i odlučujuće odluke, koje su imale pozitivan utjecaj na stanje projekta. Prije neko vrijeme su se vodile rasprave o uvođenju jedne zajedničke arbitaže za bs., hr., sh. i sr.wiki — ali izgleda kao da nisu svi suradnici suglasni oko toga.

Lijepo vas pozdravlja, Koreanovsky (Ča–Kaj–Što?!) 20:04, 12. новембар 2021. (CET)[одговори]

Последњих пар дана уређујем чланке о изборима и видим да се користи милион назива за исту ствар, као што су „избори за народне посланике...”, „парламентарни избори...”, „...парламентарни избори” и исто тако и за председничке (тачкице означавају име земље). Зар није једноставније увести „Парламентарни избори...” с обзиром да тај облик највише користи у говору. — HoneymoonAve27 (разговор) 20:49, 26. новембар 2021. (CET)[одговори]

Потпуно подржавам. Термин „парламентарни избори” знатно је краћи од „избора за народне посланике”, а према смерници ВП:НАЗИВ предност имају сажетији изрази. И ја мислим да је боље определити се за формат „Парламентарни избори у ЗЕМЉА ГОДИНА.” да бисмо избегли вишезначности. — Aca (разговор) 18:39, 27. новембар 2021. (CET)[одговори]
Потпуно се слажем, биће лакше чак и претраживање. Acaalexaca (разговор) 19:55, 27. новембар 2021. (CET)[одговори]

@Aca и Acaalexaca: Преместио сам неке чланке, али нисам сигуран који би наслов одговарао за изборе одржане два или више пута у току године (пример), а и за београдске. — HoneymoonAve27 (разговор) 16:18, 4. децембар 2021. (CET)[одговори]

„Председнички избори у Србији септембар—октобар 2002.” симс фајн („неуспели” не звучи баш најбоље). Што се тиче избора у Београду, може остати како јесте, а можемо се и определити за варијанту: „Локални избори у Београду ГОДИНА.”, па како вам драже. ;) — Aca (разговор) 16:30, 4. децембар 2021. (CET)[одговори]
Некако ми више смисла има „Локални избори у Београду ГОДИНА.”, али нека Аца пресуди. Успут, захваљујем вам се обојици на помоћи. — HoneymoonAve27 (разговор) 17:52, 4. децембар 2021. (CET)[одговори]

Странице за разговор

[уреди | уреди извор]

Шта се дешава са страницама за разговор ?

На свакој страници кад одеш, пише на енглеском ово

Start a discussion with Боки/Чланци

Talk pages are where people discuss how to make content on Википедија the best that it can be. Start a new discussion to connect and collaborate with Боки/Чланци. What you say here will be public for others to see.

Ајде да не обележавам, нека неко ко је задужен за те ствари погледа ово

Боки пиши 22:03, 10. децембар 2021. (CET)[одговори]

Вероватно није преведено на Трајслејтвикију. — Aca (разговор) 22:13, 10. децембар 2021. (CET)[одговори]
@Aca
Заборавио сам на ТранслејтВики. Јел то могу сви да уређују ? Нисам до сад никад тамо ишао па ме баш занима.
Боки пиши 22:25, 10. децембар 2021. (CET)[одговори]

Празан простор на насловној

[уреди | уреди извор]

Вјерујем да сте примјетили да имамо празан простор односно бјелину десно од простора за Изабрану слику. Колико је празног простора варира од обима садржине у другим дијеловима насловне као и димензијама екрана уређаја; али поменута празнина је константа. Мишљења сам да не дјелује естетски лијепо нити озбиљно. Занимају ме ваши приједлози шта бисмо могли да смјестимо у том простору? Друга опција јесте да се шаблон за изабрану слику развуче по хоризонтали, што је пракса на неколико других пројеката. — Садкσ (ријечи су вјетар) 20:45, 17. децембар 2021. (CET)[одговори]

Коментари

 Коментар: Салгасан са цењеним колегом. Ја сам мислио да је то нормално да буде тако, па сам оћутао, али изгледа баш чудно. Ја бих развукао изабрану слику водоравно. Поздрав. Слава Богу живоме. — Ничим неизазван (разговор) 20:49, 17. децембар 2021. (CET)[одговори]

 Коментар: Споменуто на Дискорду. Подржавам хоризонтални приказ фотографије. — Aca (разговор) 21:20, 17. децембар 2021. (CET)[одговори]

 Коментар: Проблем настаје јер већина одјељака нема стандардну величину и промјеном садржаја долази до поремећаја приказа. За сада је по мену најбоље рјешење хоризонтални приказ фотографије. — Ранко Николић (разговор) 22:48, 17. децембар 2021. (CET)[одговори]

 Коментар:Искрено слабо тамо залазим и сад сам онако случајно отишао и видим о чему причате. У потпуности се слажем да је хоризонтала увек боља него вертикала или неке широке или узане појаве. Боки пиши 23:18, 17. децембар 2021. (CET)[одговори]

Album Sledovanje

[уреди | уреди извор]

Здраво! Може ли неко да среди страницу Следовање? ХВАЛА!— Претходни непотписани коментар оставила је корисница EmiliaITČA (разговордоприноси)

Леб и сол-Тангента

[уреди | уреди извор]

Поздрав, може ли неко да настави уређивање чланка Тангента? ХВАЛА! Ево и списка свих песама!— Претходни непотписани коментар оставила је корисница EmiliaITČA (разговордоприноси)

 Коментар: Тематика ми није блиска нити тренутно имам доступне изворе како бих помогао. Мислим да захтјеве истовјетног типа треба постављати под Разно или на СЗР странице. — Садкσ (ријечи су вјетар) 00:51, 27. јануар 2022. (CET)[одговори]

Реформатирање шаблона - Изабрани спискови на Главној страни

[уреди | уреди извор]

Добар дан свима. Након скоро двије године од када општим консензусом уредника имамо изабране спискове на насловној страници, желим да сугеришем реформатирање шаблона за изабране спискове по узору на постојеће шаблоне за сјајне и добре чланке.

У шаблону бисмо (сасвим стандардно) имали сиже чланка, у заглављу укупан број чланака и исти би се смјењивали на оквирно ~10 дана (сада имамо 35 ИС, са тенденцијом раста).

Тренутна ситуација је таква да су претходна 2 ИС залијепљена на насловној већ неколико мјесеци, што, сложићете се, није добро.

Нијесам био лијен па сам направио засебне шаблоне за сваки досадашњи изабрани списак, како бих олакшао потенцијалну транзицију.

Тиме ћемо уједно и адекватно попунити често постојећу празнину/бјелину између тренутне верзије шаблона за ИС и изабране фотографије, која ружи изглед насловне странице Википедије на српском језику.

Можда ћемо овом промјеном и више акцентовати изабране спискове што може инспирисати додатне колеге на креирање квалитетних спискова. Гласање је завршено. (освежи)Садкσ (ријечи су вјетар) 16:14, 6. фебруар 2022. (CET)[одговори]

Гласови
  1. за Апсолутно се слажем са тим да треба да се ради на списковима јер је то ипак веома важан податак што се тиче било чега или било кога. Боки пиши 05:11, 7. фебруар 2022. (CET)[одговори]
  2. за Подржавам ову идеју, мало више труда али сигурно да ће бити корисније и боље. — MareBG (разговор) 10:41, 7. фебруар 2022. (CET)[одговори]
  3. за Такође сам за — свака част Садку на ангажованости, овако се на много продуктивнији начин попуњава празно место на главној страни. — Вукан ® 11:05, 8. фебруар 2022. (CET)[одговори]
  4. за Свакако много боље него да исто стоји неколико месеци. Подржавам предлог. — Lotom (разговор) 11:10, 8. фебруар 2022. (CET)[одговори]
  5. за Подржавам, честитам колеги на труду што је већ направио шаблоне. — SimplyFreddie (разговор) 17:42, 8. фебруар 2022. (CET)[одговори]
  6. за Подржавам. Све су објаснили корисници. — Ничим неизазван (разговор) 04:12, 9. фебруар 2022. (CET)[одговори]
  7. за Свакако подржавам, уз наду да ћемо заиста добити више изабраних спискова (имали смо у једном тренутку замајац, али сада то мало стоји). Њих је у принципу и једноставније средити и изгласати него чланке, а и базично су највише енциклопедијски — подаци без вишка филозофирања. — DJ0302 (разговор) 13:06, 9. фебруар 2022. (CET)[одговори]
  8. за Подржавам предлог. — Acaalexaca (разговор) 13:12, 9. фебруар 2022. (CET)[одговори]
Коментари

Гласање је завршено:
За Уздржаних Против % за Закључак
8 0 0 100% Предлог је изгласан.
Ничим неизазван (разговор) 09:19, 14. фебруар 2022. (CET)[одговори]

Здраво свима. По Садковом захтеву, а на основу овог гласања, направио сам сплет шаблона који омогућавају да се на главној страни приказују изабрани спискови на исти начин као и сјајни и добри чланци. Погледајте, па јавите ако нешто треба да се исправља.

За оне које занимају детаљи: два главна шаблона (која треба мењати када се изаберу нови изабрани спискови) су: Изабрани списак главна и Текући изабрани спискови — на њима се подешава који ће спискови бити приказани ког дана (функционишу идентично као за сјајне/добре чланке). Пошто имамо мали број изабраних спискова, онда сам их рандомизовао и доделио 9 дана за сваки, почевши од првог јануара. Стога, имамо попуњено све до 10. новембра, што нам даје довољно времена да се изгласају нови изабрани спискови. Ако желите да мењате распоред (због значајних датума или шта већ), слободно, само је битно да опсези датума из првог шаблона одговарају датумима из другог шаблона.

Оно о чему треба размислити је да можда мало скратимо садржај у ИЧ- шаблонима, тј. смањимо количину текста која би се приказивала за потребе изабраних чланака, јер је тренутно већи дисбаланс него што је био у погледу висине леве и десне колоне (већ је лева била виша у просеку, али сада је додавањем садржаја разлика додатно повећана). Друга опција је да се дода још садржаја за секције на десној страни. Или можда се изабрана слика пребаци у десну колону, па да се тиме избалансирају висине... — Ф± 22:19, 1. март 2022. (CET)[одговори]

Хвала ти Филипе. Мислим да је садашњи положај изабране слике добар. Поједини шаблони за добре и сјајне чланке су предугачки. Да ли их можемо скраћивати? Трудио сам се да већина за ИС буду краћи. — Садкσ (ријечи су вјетар) 17:51, 2. март 2022. (CET)[одговори]
Свакако, само је потребно изменити одговарајуће шаблоне (ИЧ-*). — Ф± 23:12, 2. март 2022. (CET)[одговори]

Тим - државе света

[уреди | уреди извор]

Друштво дошао сам на једну идеју па да видим да ли има заинтересованих. Приметио сам да на Википедији има јако мало пристојно написаних чланака о државама, што би некако требало да буде приоритет ако судимо по прегледима. Сјајних чланака имамо 6 (Естонија, Јерменија, Канада, Нови Зеланд, Немачка и Србија), а добрих само 2 (Белорусија и Јужни Судан). Ја тренутно сређујем Бутан и циљ ми је да и он буде добар. Не мора сваки чланак да буде сјајан или добар, али да буде пристојан. Шта мислите?— Марко Станојевић (разговор) 22:56, 14. фебруар 2022. (CET)[одговори]

 Коментар: Максимално подржавам предочену идеју. Иако превасхдоно не радим географске теме, у плану ми је да током текуће године средим/допуним Грузију и барем још један чланак, што би био мој почетни допринос твојој конструктивној иницијативи. Поред држава чланица УН, слаби су нам и чланци о главним градовима. — Садкσ (ријечи су вјетар) 23:40, 14. фебруар 2022. (CET)[одговори]

 Коментар: Географија ми је одувек била слаба страна тако да нисам баш неки подобан извор информација али бих веома радо учествовао у некој акцији ако се организује нека акција поводом овога. Слажем се да Википедија на српском језику треба да има доста више информација о земљама и то се веома лако може урадити с обзиром да нас има преко 800 активних уредника. Свака част на идеји Марко! Боки пиши 15:15, 15. фебруар 2022. (CET)[одговори]

Нисам ни ја сада неки експерт за географију, али већина тих чланака може да се прилагоди са неке друге википедије, пре свега на енглеском, а што да не и са других језика.— Марко Станојевић (разговор) 16:07, 15. фебруар 2022. (CET)[одговори]
@Марко Станојевић - Нисам мислио у том смислу него једноставно би биле све клице а не добри или сјајни чланци :) Боки пиши 16:47, 15. фебруар 2022. (CET)[одговори]

 Коментар: Јако је тешко писати добре и опширне чланке о државама јер ту морате уклопити гомилу различитих ствари,географију, историју, економију, политику, културу, спорт... Ја сам написао чланке о Јерменији, Естонији и Белорусији и поштено сам се нарадио док сам их завршио (посебно Естонију). Поодавно сам кренуо да радим Исланд и Мозамбик, надам се да ће ми обавезе дозволити да их и завршим у неко скорије време. ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:30, 15. фебруар 2022. (CET)[одговори]

@НиколаБ - Управо због овога што си навео сам и ја рекао да стварно немам времена а ни начина да сад то све склопим да то буде добро или сјајно. Једноставно, време не дозвољава. Боки пиши 21:19, 15. фебруар 2022. (CET)[одговори]

 Коментар: Текстове из земљописа могу да пишу само они који добро познају вики-синтаксу и технику. Има много шаблона, много кодова, много табела итд. Али оно... Ајде да се распоредимо лепо, ми активни и познаваоци, па да одрадимо неке државе. — Ничим неизазван (разговор) 18:36, 15. фебруар 2022. (CET)[одговори]

Мислим да би чланак Српски покрет Двери могли преместити на само Двери, с обзиром да скоро сви који претражују појам „Двери” желе да пронађу истоимени покрет. — HoneymoonAve27 (разговор) 18:51, 18. фебруар 2022. (CET)[одговори]

за Слажем се у потпуности са овим предлогом. Мислим да нема потребе да у наслову чланка стоји пуно име. То се веома лако може додати у склопу чланка. Боки пиши 18:56, 18. фебруар 2022. (CET)[одговори]
за У питању је уобичајено односно устаљено име, што је довољно за преименовање, док би у уводнику остао пун назив политичке организације. — Садкσ (ријечи су вјетар) 19:37, 19. фебруар 2022. (CET)[одговори]

Исто као и проблем изнад; мислим да би чланак о певачици требало преместити на наслов „Шер”, а тренутни текст чланка пребацити на „Шер (вишезначна одредница)”. — HoneymoonAve27 (разговор) 16:03, 19. фебруар 2022. (CET)[одговори]

@HoneymoonAve27 - Колико год сам разумео овај први предлог, овај други не разумем. Шта у ствари треба да се уради а да већ није урађено ? Боки пиши 16:41, 23. фебруар 2022. (CET)[одговори]
@Боки: Да поједноставим:

@Боки: Ниси ме разумео. Изнео сам идеју да се чланак о певачици пребаци на наслов „Шер”, без заграде. — HoneymoonAve27 (разговор) 20:35, 23. фебруар 2022. (CET)[одговори]

@HoneymoonAve27 - То се већ не слажем јер ипак термин шер постоји за више ствари које су итекако важне људима. Боки пиши 20:40, 23. фебруар 2022. (CET)[одговори]

Измјене система одабира изабраних слика

[уреди | уреди извор]

Након разговора са уваженим колегама @Dobrislava: и @Soundwaweserb: покрећем нову тему у циљу бољег функционисања нашег пројекта.

Добрислава је писала о проблему који имамо; до сада се нико није огласио. Фебруарска ситуација није ништа ново. Практично читаву 2020. и 2021. истих 3-4, до највише 5 уредника, даје кандидате за изабране слике.

Вођен мишљу да систем и није систем уколико зависи од једног или два човјека, што је процес одабира слика током јануара, фебруара те у ранијем периоду јасно показао, постављам сљедећу идеју:

  • Од сада бирамо слику недјеље илити изабрану слику за дужи период — по 1 слика/фотографија за тренутних 5 категорија: 1) Живи свет 2) Људи и људске активности 3) Уметничка дела 4) Природа, природне појаве, насеља, панораме 5) Историја, споменици, верски објекти, грађевине од историјског значаја 6) Више не постоји Слободна категорија.
  • Сваки уредник прилаже 1 слику кандидата.
  • Уколико, неким случајем, има више кандидата по категорији уредници, као и до сада, имају на располагању опцију међусобног усаглашавања и ријешавања или прелазимо на гласање између двије слике.
  • Сва правила по питању вријеменског рока, као и могућности бирања више фотографија у случају недостатка инвовлираних уредника остају иста.
  • Због мањег броја изабраних слика, уредници требају дати додатну предност при одабиру сјајним, добрим и квалитетним фотографијама са Оставе, што није и обавезујеће.
  • У случају постојања значајног празника или каквог јубилеја у току мјесеца (Дан побједе, Свјетски дан борбе против рака и слично), уредник може додати један екстра приједлог. Та фотографија/слика траје искључиво током трајања празника и потом се на насловну страницу враћа изабрана слика из једне од пет категорија.
  • Мислим да би промјена система додатно демократизовала и децентрализовала процес избора.
  • Сличан систем за одабир слика већ имају поједини језички пројекти. Све додатне сугестије су добродошле.

Хвала. — Садкσ (ријечи су вјетар) 03:04, 2. март 2022. (CET)[одговори]

 Коментар: Слажем се у потпуности са идејом корисника Садка, пошто ће ово у многоме решити статус слика на Главној страни Википедије на српском језику. Чак и ако не прође овај концепт, па евентуално не заживи у будућности, увек има опција да пређемо на подешавање слика и синхронизацију са Главне стране на Остави (комонсу).— Soundwaweserb (разговор) 13:57, 2. март 2022. (CET)[одговори]

 Коментар: Апсолутно за, сјајна идеја. — MareBG (разговор) 17:05, 2. март 2022. (CET)[одговори]

 Коментар: Хвала, Садко, за покренуту тему. Твој предлог ми је у реду, било би мање посла и могли бисмо да постављамо и слике које су везане за наше поднебље, што не бисмо имали уколико се вежемо за Оставу. Dobrislava (разговор) 14:33, 3. март 2022. (CET)[одговори]

 Коментар: Што се ове теме тиче, промене су неопходне, а мислим да је Садко донео прави предлог који може прећи и у крајње решење. Пуна подршка. — Вукан ® 14:30, 5. март 2022. (CET)[одговори]

 Коментар: Потпуна подршка. — Acaalexaca (разговор) 21:09, 5. март 2022. (CET)[одговори]

 Коментар: Рекао сам на почетку, превише је тај систем бирократски и губите време. Ако сам ја вероватно једини то чинио годинама, бес све те навлаке, можете и ви. Смањите бирократију. — Mile (разговор) 20:43, 9. март 2022. (CET)[одговори]

Слажем се чича Миле; хвала ти на подршци. — Садкσ (ријечи су вјетар) 13:53, 10. март 2022. (CET)[одговори]

 Коментар: Подршка! — Jovan108 (разговор) 19:53, 10. март 2022. (CET)[одговори]

 Коментар: Свакако, подршка приједлогу! — Ранко Николић (разговор) 22:54, 10. март 2022. (CET)[одговори]

 Коментар: Подршка за свакакву врсту побољшања српске Википедије ! Боки Пиши ми ↔️ Моји доприноси 23:20, 10. март 2022. (CET)[одговори]

На основу коментара предлог је усвојен, свих десет људи се сложило.   Урађено MareBG (разговор) 12:54, 16. март 2022. (CET)[одговори]

Реализација идеје

[уреди | уреди извор]

@Sadko: @PetarM: @Soundwaweserb: Да би до краја заживео нови начин избора слика, чини ми се да треба изменити и шаблон изабране слике, како би иста слика могла неколико дана бити на Главној страни. Направила сам распоред изабраних слика, али не знам како да их убацим у постојећи шаблон. Тренутно је изабрана она која нам стоји у резерви (активира се ако нешто није у реду са изабраном сликом). Покушала сам раније да исту слику убацим за неколико датума, али није решење, одмах следећег пребаци на ту резервну. Такође сам сада покушала да ставим нову слику уместо Гогоља, који је тренутно резервна, али видим да је и даље на Главној Гогољ, а кад се погледа шаблон нова слика (мало је конфузно за објашњавање, али надам се да неко разуме). Такође, можда не би било лоше да имамо неку групу или тим за ту изабрану слику, који би имао неки начин комуникације ради одржавања тог дела пројекта. —Dobrislava (разговор) 10:51, 1. мај 2022. (CEST)[одговори]

Мала исправка, измењена је ипак слика на Главној, стоји тренутно она коју сам планирала за почетак маја. Свакако мислим да треба да се измени шаблон тако да можемо одједном да убацимо у њега изабране слике за наредни месец. —Dobrislava (разговор) 10:57, 1. мај 2022. (CEST)[одговори]
Не бих знао у чему је проблем. Могу ли нам @Ранко Николић и Kizule: помоћи да поставимо изабране слике за мај по новом систему? — Садкσ (ријечи су вјетар) 12:58, 1. мај 2022. (CEST)[одговори]

Химна Мађарске

[уреди | уреди извор]

Мислим да би прикладнији наслов чланка Боже благослови Мађаре био само „Химна Мађарске”, који користи велика већина других Вики, као и она на мађарском језику. Напомињем да је „Боже благослови Мађаре” само део текста, а не и назив химне. — HoneymoonAve27 (разговор) 17:34, 10. април 2022. (CEST)[одговори]

Ја мислим да би сви чланци о химнама требало да почињу на исти начин:Химна |име земље| ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:50, 10. април 2022. (CEST)[одговори]

 Коментар: Слажем се, у питању је форма коју користимо и на осталим чланцима о државним химнама. — Садкσ (ријечи су вјетар) 19:32, 10. април 2022. (CEST)[одговори]

 Коментар: @HoneymoonAve27:@НиколаБ:@Sadko: Премештена страница на Химна Мађарске у складу са осталима.— Soundwaweserb (разговор) 19:35, 10. април 2022. (CEST)[одговори]

Преименовање Оставе у Ризницу

[уреди | уреди извор]

Здраво свима, предлажем да преименујемо Оставу у Ризницу.

Мислим да би се том промјеном боље дефинисао и објаснио значај и суштина овог Викимедијиног пројекта.

Тренутна варијанта асоцира на простор за складиштење, остављање, пуког качења слика и других датотека; у Остави су ствари које се обично не користе свакодневно, док Ризница носи и назначава другачије значење.

У књизи Речник српског језика САНУ пише:

  • остава ж. просторија за држање, одлагање хране и ствари које нису у свакодневној употреби, комора, шпајз
  • ризница ж. просторија у којој се држе драгоцености; каса, благајна

Ријеч ризница боље дефинише суштину енглеске ријечи Комонс (land or resources belonging to, or affecting the whole of a community).

Колеге са мк.вики користе овај облик.

Да је преименовање на добром трагу указује и то што Википедију као Ризницу знања описује и Викимедија Србије.

Иако примарно козметичка измјена, промјена би боље означавала шта Комонс није и чему окачене сликa и читав пројекат примарно служе. — Садкσ (ријечи су вјетар) 17:29, 11. април 2022. (CEST)[одговори]

 Коментар: Да, дефинитивно боља реч. Подржавам идеју! Jovan108 (разговор) 18:46, 11. април 2022. (CEST)[одговори]

 Коментар: Зар већ није било дискусије о овоме овде? Ја се слажем са променом јер ми некако Остава звучи погрдно. Не знам зашто прошли пут није прошло. Боки Пиши ми ↔️ Моји доприноси 20:38, 11. април 2022. (CEST)[одговори]

Није прошло колико видим, јер је доста корисника било против. И верујем да они своје мишљење неће променити. Увидом у дискусију, закључујем да се слажем са оним што су тада рекли Миљан и Филип, тако да сам ја против мењања.— Марко Станојевић (разговор) 22:48, 11. април 2022. (CEST)[одговори]
Дискусије је у пуном смислу ријечи је мањкало. Више пута је поновљено да је промјена промјене ради, што свакако није, нити бих губио вријеме на такве работе.
Технички је постојала већина али не желим и не би било коректно спрам шире заједнице уводити у једном домену фундаменталну измјену без ширег консензуса. Свакако ти хвала на коментару. — Садкσ (ријечи су вјетар) 01:06, 12. април 2022. (CEST)[одговори]

 Коментар: Поновићу своје мишљење са прошле расправа, подржавам преименовање. Ранко Николић (разговор) 23:12, 11. април 2022. (CEST)[одговори]

 Коментар: Плус један за преименовање. — DJ0302 (разговор) 17:03, 14. април 2022. (CEST)[одговори]

 Коментар: Као и прошли пут, не мењам став. Остава је нешто где се похрањују разне ствари, ризница је место где се похрањују драгоцености. А на комонсу се налази све и свашта, тако да је он више један бувљак него место где се похрањују искључиво драгоцености. Од ризнице је чак прихватљији и назив складиште. Дакле, против сам преименовања ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:24, 14. април 2022. (CEST)[одговори]

 Коментар: Подржавам да се промени у Ризница. Сама реч је много боља него Остава, ово би била позитивна промена.— Soundwaweserb (разговор) 22:30, 14. април 2022. (CEST)[одговори]

 Коментар: Исправно, подржавам као и претходни пут. — MareBG (разговор) 12:09, 15. април 2022. (CEST)[одговори]

 Коментар: Сагласан сам са Николиним коментаром, тако да сам против овог предлога. — HoneymoonAve27 (разговор) 17:12, 16. април 2022. (CEST)[одговори]

 Коментар: Подржавам. Иако је Остава микс свега и свачега, као што је Никола рекао, није на одмет дати јој мало позитивније/лепше име. Tira11 (разговор) 21:44, 16. април 2022. (CEST)[одговори]

 Коментар: Изнети аргументи ми делују сасвим важећим и разумним, стога подржавам предлог. — Вукан ® 20:08, 17. април 2022. (CEST)[одговори]

 Коментар: Као и прошли пут подржавам предлог. — Acaalexaca (разговор) 17:57, 21. април 2022. (CEST)[одговори]

Против. Остава је нешто гдје се чува све и свашта, и оно што то треба и оно што ти не треба. У овом случају је то остава са сликама, гдје се налази све и свашта, од умјетности и спорта, преко политике и религије, држава и градова, до експлицитних слика. И име јој у потпуности одговара. Ризница више звучи као мјесто гдје се чувају драгоцјености, што може да има смисла ако замислимо слике као благо википедије које се чува у ризници. Али не знам колико је та теорија одржива, кад свако може да додаје слике по жељи, са јединим ограничењем да их је он направио. -- Vux33 (разговор) 11:23, 1. мај 2022. (CEST)[одговори]

 Коментар: сагласан са николом. parsifal || 19:46, 9. мај 2022. (CEST)[одговори]

Патролирање људи из WMF

[уреди | уреди извор]

Имам једну идеју која не знам да ли је пре била предложена а немам баш времена да тражим около.

Постоји ли неки начин да се људи који су део WMF тима аутоматски патролирају без икаквог захтева ?

Ево нпр. Бранимир поставља вести које се тичу Викимедије тако да не видим поенту да се та особа патролира.

Не знам шта други мисле али сам хтео да ово изнесем као идеју.

Поздрав

Боки Пиши ми ↔️ Моји доприноси 19:19, 13. април 2022. (CEST)[одговори]

 Коментар: Има смисла, сагласан сам. — Садкσ (ријечи су вјетар) 19:51, 15. април 2022. (CEST)[одговори]

 Коментар: Не знам, не праве неке велике измене тако да није тешко испатролирати их. Што се тиче BPipalа он је стекао поверење а за остале не гарантујем. Acaalexaca (разговор) 17:56, 21. април 2022. (CEST)[одговори]

 Коментар: Не постоји аутоматски механизам који би обухватио баш сваког из Задужбине, тако да би свакако морало право да им се даје ручно. Разумем да би било лакше за патролере да не морају њихове измене да патролирају, али се опет слажем са Маретом. --Kizule (разговор) 18:56, 17. јул 2022. (CEST)[одговори]

Манекени/модели

[уреди | уреди извор]

Пре неки дан сам приметио да је чланак на ен Вики о моделима повезан је са чланком модел (особа), док је категорија повезана са манекенима. Мислим да би се требало одредити да ли ћемо користити термин „модел” или „манекен”, јер се и у чланцима јавља шареноликост. — HoneymoonAve27 (разговор) 17:12, 16. април 2022. (CEST)[одговори]

Манекен/ка није исто што и модел/ка, ако не гријешим. Ваљало би консултовати посљедње издање Рјечника. — Садкσ (ријечи су вјетар) 22:21, 16. април 2022. (CEST)[одговори]
@HoneymoonAve27: @Садко: Према Речнику српскога језика Матице српске, овако се дефинишу следећи појмови:
  • манекен, 1. лепо грађена (најчешће млада) особа која приказује нове моделе одеће или обуће на модним ревијама (и у другим приликама) [...]
  • модел, 1. а. особа која сликару или вајару позира кад он ствара портрет, фигуру и сл. б. особа која служи писцу као узор за неку личност у делу. [...]
Каснија значења обеју речи се такође не подударају. Из приложеног можемо закључити да ова два појма нису синоними будући да се не поклапају ни у једном значењу. — Вукан ® 20:04, 17. април 2022. (CEST)[одговори]

„Масакр” у „покољ”

[уреди | уреди извор]

Поздрав свима. Шта мислите о томе да реч „масакр”, која се јавља у насловима чланака о овој теми, заменимо њеним синонимом, домаћег порекла, „покољем”. У Речнику српскога језика Матице српске, стоји следеће:

  • масакр фр., покољ, крвопролиће, клање, убијање.
  • покољ, масовно убијање (обично извршено клањем); уп. погром.

Мислим да нема потребе користити позајмљеницу (тачније галицизам) у овом случају. — Вукан ® 23:22, 13. мај 2022. (CEST)[одговори]

 Коментар: сам чланак је покољ тако да мислим да је ок да се премести. — Acaalexaca (разговор) 12:01, 17. мај 2022. (CEST)[одговори]

  •  неутралан Шта да радимо у случајевима гдје је ријеч „масакр” устаљена, као нпр. у случају Сребренице? Хоћемо ли преименовати чланак у покољ у Сребреници? Да не помињем идеју која се јавила у неким интелектуалним круговима да се геноцид над Србима током Другог свјетског рата назове Покољ. — Ранко Николић (разговор) 19:48, 1. јун 2022. (CEST)[одговори]
Идеја је да се добије српска рјеч односно наш термин за злочин систематског геноцида над српским становништом свих узраста почињен од стране хрватских усташа. У суштина, према мом мишљењу, основна идеја је одлична. Њихова идеја је буде или покољ или велики покољ, у складу са усмјеном традицијом старијег становништва Херцеговине, мада поменута иницијатива за сада није дошла до реализације а све је шанса и да неће јер има озбиљних аргумената против саме идеје. Мишљења сам да је недовољно рационално и кратковидо гласати против на аргумент устаљености, пошто, цијеним да Вукан није ни мислио да премјештамо чланке за чији наслов је другачија термин или одредница устаљена. — Садкσ (ријечи су вјетар) 21:10, 1. јун 2022. (CEST)[одговори]
Немам ништа против тога се основни чланак зове покољ, ипак је то српска ријеч, исто тако да се злочини који нису толико познати на нашем простору преименују у Покољ у/над…, само треба донијети одлуку шта ћемо с ових који су препознатљивији као масакри. — Ранко Николић (разговор) 21:38, 1. јун 2022. (CEST)[одговори]

@Aca: @Ранко Николић: — Познати аргумент устаљености не пије воду у овом случају: нпр., масакри у Шарпвилу или Першунски масакр не би били ништа мање познати код нас и да се називају покољима тако да не видим зашто бисмо у потпуности били против овог предлога. Засигурно нисам мислио да злочине геноцида или етничког чишћења или чега год другог насилно мењам у покоље, таман посла — овде искључиво расправљамо о злочину масакра, чија је дефиниција изнета горе у првом коментару. Примери Сребренице или Крагујевца могу бити изузетак, али и не морају нужно. Овде се превасходно расправља о пракси именовања будућих чланака као и именовања категорија и шаблона који су у вези с овом тематиком. — Вукан ® 22:50, 1. јун 2022. (CEST)[одговори]

Нико није ни говорио о преквалификацији злочина, него о томе да ли ћемо мијењати називе чланака који су у нашој историографији познатији као масакри него као покољи. Пошто је та недоумица ријешена, подржавам идеју. — Ранко Николић (разговор) 22:56, 1. јун 2022. (CEST)[одговори]

Сајтнотис као дио насловне

[уреди | уреди извор]

Здраво колеге, желим да видим какав је пулс заједнице по сљедећем питању: имам идеју да умјесто тренутних банера односно обавјештења на врху странице о дешавањима у току, исте пребацимо у један одјељак који би био на Насловној странице Википедије, са десне стране, било изнад или испод одјељка Вести. Тиме бисмо трајно уклонили банере а све важно за пројекат и заједницу учинили трајно видљивим и при врху насловне, на елегантан начин. Плус би се добио нови простор за навођење обука и позива Викимедије Србије, навођење када је период за кандидовање слика мјесеца, информисање о јубиларним чланцима на пројекту, успјесима корисника на међународним такмичењима и о свему другом што иначе није обухваћено банерима. Сличан модел примјењује сх.вики. У питању је основна идеја коју можемо да разрадимо скупа. Хвала лијепо. — Садкσ (ријечи су вјетар) 02:15, 25. мај 2022. (CEST)[одговори]

Начелно сам против укидања сајтнотиса, зато што постоји могућност да свако коме смета то сакрије код себе. Преко главне стране такође може само да се претрчи, па није подразумевано да ће то бити практичније. С друге стране нека обавештења која се тичу циљаних група корисника, а која не утичу у великој мери на сам пројекат, можда могу и на тај начин да се организују. Сагласан сам да би се у некој мери растеретио врх странице и учинио прегледнијим. — Lotom (разговор) 10:13, 25. мај 2022. (CEST)[одговори]
Слажем се са твојим коментаром Лотоме, мени је такође боље овако. Свако може у било ком тренутку да погледа обавештење док чита неки чланак. Јако ми се допада и сам стил банера зато што је јединствен, једноставан и постоји само на нашој Вики. — Acaalexaca (разговор) 12:27, 25. мај 2022. (CEST)[одговори]
Може бити да сте у праву. Идеја ми је пала на ум па сам желио да чујем повратну информацију. — Садкσ (ријечи су вјетар) 23:25, 1. јун 2022. (CEST)[одговори]

Поздрав, колеге. Коначно сам решио да се посветим овој франшизи, али мислим да још није решено питање у вези њеног имена на српском језику. Ranching је први покренуо ову тему и тек сада схватам његову поенту. Књига која је претходила филму, Star Wars: From the Adventures of Luke Skywalker, у Југославији је објављена под насловом „Звездани ратови”, а ту је и серија Никад извини која се усагласила са овим насловом. Ејч-Би-Оу је такође објавио филмове под насловом „Звездани ратови”, као и РТС, а управо сам видео да постоји и фан-сајт. У другу руку, Ејч-Би-Оу је објавио серију Ратови звезда: Ратови клонова где се није држао претходног наслова. По мом мишљењу, облик „Ратови звезда” се чешће јавља у говору него „Звездани ратови”, мада нисам сигуран колико је то битно. Планирао сам да сачекамо да Дизни+ дође у Србију и видимо који ће наслов он одабрати, али је у скорије време потврђено да Дизни+ неће бити локализован. (значило би ми да се изјасне и @AcaRanching и Ничим неизазван:) — HoneymoonAve27 (разговор) 19:03, 2. јун 2022. (CEST)[одговори]

 Коментар: Поздрав. Немам шта ја да се изјашњавам јер ће бити онако како @Aca: одлучи јер је он велики мештар лингвистике, као и „алфа и омега философије етике”, а ја сам небитан јер је он, као „утицајни администратор”, јачи од мене, наређује ми откако сам дошао на пројекат. Као си можда приметио, трудим се да избегавам расправе због њега и његове екипе (што ми је саветовано), како ми не би опет напаковали, овога пута, трајни бан. Искрено, да се ја нешто питам, а не питам се, консултовао бих се са @Sadko: у вези са седмом уметности. Срдачно. — Ничим неизазван (разговор) 19:14, 2. јун 2022. (CEST)[одговори]

Разговор ван теме
@Ничим неизазван: Не желим да улазим у туђе конфликте, али не верујем да би Аца имао нешто против уколико би изнео своје мишљење око ове теме, а и пинговао си јер те сматрам и те како компетентним.
Извињавам се Садку и Вукану што сам заборавио да их додам, надам се да ћете се изјаснити. — HoneymoonAve27 (разговор) 20:25, 2. јун 2022. (CEST)[одговори]
Поздрав. Не видим неки конкретан разлог зашто ме се овде прозива, али очигледно је то ничим неизазвано с обзиром на то да ја нисам комуницирао с дотичним уредником недељама (заправо, месецима) откад ме је недоказано оптужио да „вређам нечије јеврејско порекло”. То је питање остало нерешено и без одговарајуће реакције администратора. Морам признати да све ово већ прераста у систематско и тактично малтретирање уредника те молим администраторе да предузму одговарајуће радње док атмосфера поново не постане неподношљива. Поновљена пасивна агресија и сарказам такође су понашања које Универзални кодекс понашања назива неприхватљивим. — Aca (разговор) 20:52, 2. јун 2022. (CEST)[одговори]
Исто тако је неприкладно етикетирати значајно старије и паметније колеге као ултрадесничаре и националисте, не извинити се такво гнусно понашање, бановати их са свог серверчића без претходног објашњења, прије тога им брисати поруке и цензурисати, вјероватно како би се изазвала реакција, дискриминисати их (не иде ти глумљење либерала) форсирати своје назовимо идеолошке ставове, улазити више пута у препуцавања са истим корисником који се овдје не понаша прикладно, оговарати своје колеге као нека убога стрина код уредника других језичких пројеката који вегетирају код нас, ратовати измјенама на чланку о неком слабо познатом реперу па онда посље свега тога у кратком року, отићи на скуп у организацији Викимедије и држати предавање о томе како се не треба понашати на пројекту! Трагикомично. Сарказам нико не забрањује и овдје нема једносмјерне улице у виду прекршаја. Замолићу неког непристрасног администратора да ове поруке као и дио прве поруке пребаци на дну странице као засебан дио. Просто сам морао реаговати пошто слабо толеришем глумљење жртве и неприхватање своје одговорности код људи. — Садкσ (ријечи су вјетар) 13:43, 3. јун 2022. (CEST)[одговори]

 Коментар: Што се тиче изнетог питања, мени је апсолутно свеједно. Подржаћу предлог за који се остали определе. Једино могу приметити да је у свакодневном говору учесталије „Ратови звезда”. Претраге на сајтовима Политике и РТС-а такође показују да је споменути назив чешћи. — Aca (разговор) 20:52, 2. јун 2022. (CEST)[одговори]

 Коментар: Свакако бих се пре определио за облик Ратови звезда, био он можда и неправилно преведен са оригинала, из већ наведених разлога заступљености и препознатљивости (1, 2). Облик Звездани ратови би се чак можда и потенцијално мешао с потпуно другим серијалом Звездане стазе. Срдачан поздрав. — Вукан ® 23:26, 2. јун 2022. (CEST)[одговори]

 Коментар: Не знам је ли Идеје право мјесто за нашу дебату. Свакако хвала вриједном колеги Ханимуну на покретању занимљиве теме.

Провјерио сам литературу која ми је тренутно на располагању. Паркинсонова Историја филма као и Историја филма групе аутора користи облик Ратови звезда. Кукова тротомна Историја филма у трећем тому користи облик Рат звезда. Мислим да није велика дилема.

Није једнако релевантно као стручна дјела али и трибине у Београду које су водили људи прилично упућени у материју су користиле исти облик [1] [2]. Лијеп поздрав. — Садкσ (ријечи су вјетар) 13:43, 3. јун 2022. (CEST)[одговори]

 Коментар: Ратови Звезда је правилан облик који се користи као што је већ речено и мислим да би тако требало да остане или да се коригује на другим местима а то шта други причају и записују, то је већ за друге сајтове а не за Википедију. Боки Пиши ми ↔️ Моји доприноси 22:20, 3. јун 2022. (CEST)[одговори]

 Коментар: Субјективно мишљење: SW фанови су навикли на оба превода, али је Звездани ратови тачније за тематику оригинала. Свима је јасно да не воде рат "звезде" већ се рат води између цивилизација у свемиру. Управо зато су Зведане Стазе апсолутни погодак превода, а у енглеском језику су та два назива и намерно слична, јер се ради о (успешно) компететивним франшизама.--Jozefsu (разговор) 16:01, 9. јун 2022. (CEST)[одговори]

Проблем са системским изгледом свих страница (PC десктоп)

[уреди | уреди извор]

Сигурно да ће овде неко имати одговор за следеће: на PC (Windows, Linux) рачунару се подуже време Википедија на српском (остале не) појављује у суженом формату за мобилни. Пробао сам све да вратим на класичан PC изглед од раније, али изгледа да је централно системски подешено овако (тако је у свим браузерима и након брисања кеша). Да ли је то у складу са неком одлуком заједнице која ме мимоишла, или је то до неких измена у подешавањима за које ја незнам и треба само неко да ме упути?

У питању је само естетски изглед, ако је то одлука заједнице извините што сам питао.

Администраторима: ако је потребан скриншот, кажите како и где да поставим.--Jozefsu (разговор) 15:17, 9. јун 2022. (CEST)[одговори]

И ја сам приметио да претраживач нуди мобилну верзију у претрагама. У повратним информацијама, ако постоји чланак, то већ није случај. Увек може да се очисти веза од слова м појединачно, али није трајно решење. @Aca и Kizule: су активни на фабрикатору, па да видимо шта је у питању. — Lotom (разговор) 15:49, 9. јун 2022. (CEST)[одговори]
Поздрав @Jozefsu
Ја тај проблем немам па ме занима пар ствари
  1. Коју тему користиш што се тиче изгледа ?
  2. Који претраживач користиш (Edge, Firefox, Chrome, Safari) ? Јеси ли пробао различите претраживаче ?
Ајде да кренемо одатле па ћемо полако да видимо где је проблем.
Колега Лотом је већ позвао Ацу и Зокија, који су активни на Фабрикатору да се и они јаве па ћемо видети.
Боки Пиши ↔️ Читај 15:51, 9. јун 2022. (CEST)[одговори]
Морам да се извиним на новој теми која овако испада спамовање. То подешавање заиста изгледа ружно на десктоп монитору, али је изгледа такав дифолт тренутне Википедије. Решење је у подешавањима десно горе, поставка "изглед" – Векторско (2010). Да ли да обришем тему? Или можда буде још неком на користи? Jozefsu (разговор) 15:55, 9. јун 2022. (CEST)[одговори]
@Jozefsu Драго ми је да си решио проблем. Остави па ако неком другом буде потребна помоћ у том смислу, можемо да користимо твоје решење за тај проблем. Боки Пиши ↔️ Читај 16:03, 9. јун 2022. (CEST)[одговори]
Случајно сам пронашао шта можда стоји иза овога: Фондација редовно тестира нове изгледе GIP-a на основу психолошких и других фактора (како се лакше чита итд.) и онда, чини се, уведе визуелни изглед са неким малим изменама. Садашњи "тренд" се зове Vector (2022). Овде кога занима може и допринети том процесу. (Ово све је требало да иде у Трг/Техника - још једном се извињавам.) Jozefsu (разговор) 16:49, 9. јун 2022. (CEST)[одговори]

@Jozefsu и Lotom: исти проблем имам. Не треба лупати главу. Уђете само у чланак и после избришете у УРЛ-у додатак m. и биће све океј. Поздрав. — Ничим неизазван (разговор) 17:59, 9. јун 2022. (CEST)[одговори]

@Ничим неизазван Не бих рекао да је то проблем (макар мислим да то није) проблем који је @Jozefsu рекао али ето нека он потврди пошто ако је то то, онда је проблем у томе што се мобилна верзија покушава отворити преко рачунара а то некад зна да буде хаос.
Боки Пиши ↔️ Читај 18:13, 9. јун 2022. (CEST)[одговори]
Када ти на рачунару изађе мобилни приказ, онда УРЛ мора да буде са ознаком m.. Када се та ознака уклони ручним путем, те стисне ентер на остатак УРЛ-а, добија се рачунарска верзија. Цитирао бих једног уважног члана ове заједнице: „Од Обса и Ничима нема већих зналаца за технику. Што се тиче технике, они све знају и умеју.” Поздрав. — Ничим неизазван (разговор) 18:17, 9. јун 2022. (CEST)[одговори]
@Ничим неизазван - Сваки циго свога коња хвали :) Видећемо шта каже @Jozefsu да ли је то био проблем (случајно) Боки Пиши ↔️ Читај 18:19, 9. јун 2022. (CEST)[одговори]
Ти само среди да ме Пинки и остали не малтретирају и не ометају мој рад. То ће бити довољно. — Ничим неизазван (разговор) 18:22, 9. јун 2022. (CEST)[одговори]
@Ничим неизазван Знам за ту верзију проблема али @Боки је у прaву, није то било код мене. То са именом домејна је нека врста "скина", док је ово друго (код многих корисника) део новина уведених од стране Фондације. Погледајте линк који сам дао и све ћете разумети. Решење је у подешавањима горе десно: класичан рачунарски (не-мобилни) изглед се зове Векторско (2010) или на енглеском Vector legacy (2010). Jozefsu (разговор) 18:23, 9. јун 2022. (CEST)[одговори]
Разговор ван теме

@Jozefsu, бани на дискорд. — Ничим неизазван (разговор) 18:24, 9. јун 2022. (CEST)[одговори]

Нисам на Дискорду, и не можеш само тако у топик да пишеш порукице, ако је везано за овај топик додај ту, а ако није важно сачекаће или пиши на моју страну за разговор. Jozefsu (разговор) 18:30, 9. јун 2022. (CEST)[одговори]
@Jozefsu - Ја сам покушао СВЕ теме које Википедија даје и некако ми ова "олд скул" тема из 2010 најбоље "чучи" и не планирам да је мењам све док је Википедија не укине (ако је уопште и укине) а кад сам на мобилном, онда је ту хаос док се снађем али са мобилног већином само патролирам јер нема шансе да пишем чланак преко мобилног. No way Jose Боки Пиши ↔️ Читај 18:28, 9. јун 2022. (CEST)[одговори]
Зато сам и прво паничио (овако важан пројекат никако преко андроида, ко воли да квари очи нека изволи) али срећом нашло се решење. Jozefsu (разговор) 18:32, 9. јун 2022. (CEST)[одговори]
@Jozefsu Мени је за патролу супер мој LG Velvet. Мали екран и све супер али да пишем инфокутију на њему, па пре бих отишао у Задругу код Митровића него да то радим :)
Ајде, Боже здравља, ако ме изаберу за администратора интерфејса, видећу да нешто одрадимо у вези тога да и мобилна верзија буде мало боља за очи јер се итекако зна да се мобилни телефони користе све више и више као средство за одлазак на интернет него рачунари.
Ево обећавам ти да ће ми то бити једна од првих мисија да то некако изведемо, рекох, Боже здравља и ако ме изаберу.
Боки Пиши ↔️ Читај 18:57, 9. јун 2022. (CEST)[одговори]

 Коментар: Делује да се проблем у претрагама везује за локацију приступа, односно ИП адресу. Тако се у Србији у последње време приказује мобилна верзија овог језичког пројекта, други језици не. Али заглавље с повратним информацијама води на верзију за рачунаре. — Lotom (разговор) 20:22, 9. јун 2022. (CEST)[одговори]

Пинг - одговор

[уреди | уреди извор]

Поздрав !

Имам један мали проблем који ми "боде очи" па сам хтео да поставим као идеју и да чујем ваше мишљење а то је да када неког означимо (пингујемо) појави се она двотачка после корисничког имена (нпр. @Боки:) и то ме нервира јер мислим да нема потребе ту да стоји јер се та иста двотачка користи само кад је у питању набрајање или управни говор што није случај у томе ако само желимо неког да означимо и да му кажемо нешто у нашем исказу.

Иста ствар се дешава и кад се користи опција одговор.

Не знам да ли и како то може да се промени али можда моје колеге администратори интерфејса могу да ми помогну у вези тога јер сам лично покушавао да нађем где то може да се промени али безуспешно.

Да чујем шта ви мислите о томе. Боки Пиши ↔️ Читај 07:15, 19. јун 2022. (CEST)[одговори]

@Боки: Здраво Боки, потпуно се слажем с тобом. Погледај овај шаблон Шаблон:Одговор/док. Не знам шта остале колеге мисле? Поздрав, Acaalexaca (разговор) 10:24, 19. јун 2022. (CEST)[одговори]
Која је разлика између пинг и одговор? Ја нисам користио ову другу опцију па да видим како ради. -- Vux33 (разговор) 10:40, 19. јун 2022. (CEST)[одговори]
Ствар је у томе што нема разлике, @Vux33: @Vux33: опет остаје пинг. Acaalexaca (разговор) 10:51, 19. јун 2022. (CEST)[одговори]
@Acaalexaca - Нашао сам решење само да видим шта други мисле или да ја то пребацим па ако се неком не свиђа, нека каже, шта мислиш ? Боки Пиши ↔️ Читај 17:07, 20. јун 2022. (CEST)[одговори]

@Боки: Шаблон {{одговор}} илити пинг се употребљава на почетку одговора, па се зато ту исписују две тачке. Ако желиш споменути некога унутар свог коментара, препорука је да се {{к}} употребљава за то, Бокић. Погледај изворни код :). — Аца (разговор) 18:05, 20. јун 2022. (CEST)[одговори]

Aca Мени је опет нелогично да ако неко означи некога уопштено, да стоји та двотачка али ок а за ово друго сам знао али то је други шаблон па га зато и нисам овде стављао. Боки Пиши ↔️ Читај 18:59, 20. јун 2022. (CEST)[одговори]

LGBTQIA+ теме

[уреди | уреди извор]

Скраћеница LGBTQIA+

[уреди | уреди извор]

Ја сам вероватно једина особа на пројекту којој ово боде очи, али имена чланака и њихови текстови који се односе на ЛГБТ теме имају веома разноврсан дијапазон иницијализама које користе. Најчешће се види ЛГБТ, али неретко се појављује и ЛГБТ+. Предлажем да се ова имена стандардизују и да се користи један иницијализам кроз све чланке. Успео сам да смислим следеће опције:

1 — ЛГБТ

Предности: Овај иницијализам се тренутно користи у именима већине чланака и категорија. Шира јавност најчешће користи овај термин кад дискутује о не-цисхет особама.
Мане: Иако се најчешће подразумева да и остале не-цисхет особе падају под кровни термин ЛГБТ, неке заједнице могу да се осећају дискриминисано због њиховог изостављања. Организације за права не-цисхет особа све више овај иницијализам одбацују у замену за неки од осталих који су наведени испод.

2 — ЛГБТ+

Предности: Покрива већи дијапазон идентитета од ЛГБТ, где „+” означава све људе који не потпадају под неко од 4 слова. Овај термин користе и организације Да се зна! и Београд прајд.
Мане: ?

3 — ЛГБТК

Предности: Покрива већи дијапазон идентитета од ЛГБТ, где „К” стоји за квир и покрива практично све не-цисхет идентитете.
Мане: Постоје противници термина квир јер се дуго времена у западним културама користио као пејоратив, а неки га још увек користе у том контексту. Неки људи можда неће знати шта „К” означава.

4 — ЛГБТИ+

Предности: Покрива већи дијапазон идентитета од ЛГБТ, где „И” стоји за интерсекс особе које се суочавају са другачијим низом проблема од остатка заједнице, а „+” означава све људе који не потпадају под неко од 5 слова. Београд прајд примарно користи овај термин.
Мане: Неки људи можда неће знати шта „И” означава.

5 — ЛГБТИ

Предности: Покрива већи дијапазон идентитета од ЛГБТ, где „И” стоји за интерсекс особе које се суочавају са другачијим низом проблема од остатка заједнице.
Мане: Неки људи можда неће знати шта „И” означава. Иако се подразумева да и остале не-цисхет особе падају под кровни термин ЛГБТИ, неке заједнице могу да се осећају дискриминисано због њиховог изостављања.

Мислим да су сви остали иницијализми које би преложио осуђени на пропаст (нпр 'ЛГБТКИА, ЛГБТКИ+, ЛГБТИКА+, ЛГБТКИИ?2 итд.) па ћу ту стати. Волео бих да чујем ваше мишљење о томе који од ових иницијализама би требали користити. IмSтevan разговор 20:01, 23. јун 2022. (CEST)[одговори]

Коментари

[уреди | уреди извор]

 Коментар: — Одмах ћу изнети своје мишљење да је опција 2 најбоља, на шта указује и чињеница да нисам успео да јој нађем ману. IмSтevan разговор 20:01, 23. јун 2022. (CEST)[одговори]

 Коментар: Одлична тема! Најсклонији сам првом решењу. Наиме, то је назив који се најчешће јавља у изворима. Забележен је у Српском речнику новијих англицизама. Такође се знатно употребљава на Википедији на енглеском језику. Друго и четврто решење нису најсрећнији јер ће онај плусић отежати налажење чланака претрагом. Треће решење је изузетно незгодно због пресловљавања енглеског Q (чита се: кју) у наше К. У Српском речнику новијих англицизама тај акроним је остављен у оригиналној графији (LGBTIQ), а као алтернатива понуђен је облик „ел-џи-би-ти-ај-кју”. Дакле, у овим акронимима није устаљено пресловљавање Q у К. Стога сам изричито против трећег решења. — Аца (разговор) 21:15, 23. јун 2022. (CEST)[одговори]

Увек можемо да оставимо преусмерење са наслова без + на чланак како би смо тај проблем решили, мада сам испробао пар претрага у Гуглу без плуса за категорије и чланке који у имену имају + и сваки пут ми је избацио оно што сам тражио. Сад не знам да ли је то до тога да ми је комп упамтио историју посећивања, али чини се да то не би представљао проблем IмSтevan разговор 23:31, 23. јун 2022. (CEST)[одговори]

 Коментар: Друго или прво рјешење. Мишљења сам да је друго свеобухватније и прецизније. — Садко (ријечи су вјетар) 22:28, 23. јун 2022. (CEST)[одговори]

 Коментар: Најбоље решење је опција бр. 2 јер она, као што рече колега Садко, обухвата све и најпрецизнија је. Боки Пиши ↔️ Читај 22:34, 23. јун 2022. (CEST)[одговори]

 Коментар: Подржавам прво решење, поготово зато што за поједине никада нисам ни чуо. — HoneymoonAve27 (разговор) 23:48, 25. јун 2022. (CEST)[одговори]

 Коментар: Слажем се са Ацом и Ханијем, мислим да би једноставно ЛГБТ било сасвим довољно. — Вукан ® 12:18, 3. јул 2022. (CEST)[одговори]

 Коментар: Ја сам за прво рјешење. — Ранко Николић (разговор) 14:30, 3. јул 2022. (CEST)[одговори]

 Коментар: Ја сам за бр. 2. Обухвата LGBTQIA+. Acaalexaca (разговор) 09:48, 4. јул 2022. (CEST)[одговори]

 Коментар: Мислим да је вријеме да се покрене гласање са избором између прве и друге опције. — Садко (ријечи су вјетар) 22:03, 6. јул 2022. (CEST)[одговори]

@Садко: Слажем се — IмSтevan разговор 11:49, 22. јул 2022. (CEST)[одговори]

Лезбијка и лезбејка

[уреди | уреди извор]

Желим да поново покренем расправу која се водила пре немало 10 година на страници за разговор чланка, мислим да је прошло довољно времена да се та тема опет отвори. Не знам за остале уреднике, али, ја лично у животу нисам чуо или видео да ико говори или пише „лезбијка” изван нашег пројекта. Мислим да треба да се дозволи да се водимо по WP:COMMONNAME по којем би се писало „лезбејка”, а да у исто време буде дозвољено да се пише и „лезбијка”. Лезбејка се једноставно усталила у српском и мислим да не треба затворити очи на то. IмSтevan разговор 12:40, 20. јул 2022. (CEST)[одговори]

 Коментар: Залажем се за употребу једино исправне варијанте, која тако има шансу да се запати у свакодневном говору. — Садко (ријечи су вјетар) 13:28, 20. јул 2022. (CEST)[одговори]

Зар Википедија не треба да прати језик уместо да исти води? — IмSтevan разговор 11:31, 21. јул 2022. (CEST)[одговори]
Поставио си готово филозофско питање. У бити мислим да није сретно рјешење гдје се користе обе варијанте. Свакако би било добро да групишеш ово, као и раније покренуто питање о скраћеници за LGBT+ и евентуално још питања па да она заједно буду дио расправе и можда гласања. Бојим се да ћеш у појединачним темама на Тргу имати одговор једног, двоје колега и мене а питања се тичу свих. Поздрав. — Садко (ријечи су вјетар) 15:25, 21. јул 2022. (CEST)[одговори]

 Коментар: Апослутно се слажем. Никада у животу нисам чуо да је неко рекао „лезбијка”. — HoneymoonAve27 (разговор) 16:47, 23. јул 2022. (CEST)[одговори]

LGBTQ и квир

[уреди | уреди извор]

Трећа тема о којој бих разговарао је термин квир. У српском речнику новијих англицизама, иницијализам LGBTQ и њене варијанте које садрже слово Q су остављене у свом изворном облику, иако је иницијализам ЛГБТ у истом наведен и писан ћирилицом, вероватно зато што у српском језику немамо слово Ку (имамо л, г, б и т). Сматрам да, пошто знамо да Q стоји за квир, у случајевима где треба да се наведе иницијализам у свом првобитном облику (нпр. цитат), LGBTQ треба да се транскрибује као ЛГБТК — IмSтevan разговор 11:48, 22. јул 2022. (CEST)[одговори]

Разумијем и познато ми је али шта је конкретно идеја? — Садко (ријечи су вјетар) 02:49, 24. јул 2022. (CEST)[одговори]
@Садко: Више предлог него идеја, LGBTQ да се транскрибује као ЛГБТК, а не да се оставља у изворном облику. До сад се или оставља изворно или пише ел-џи-би-ти-кју (на основу речника новијих англицизама). То где се већ појављује на чланцима као ЛГБТК се не сматра правилним — IмSтevan разговор 17:17, 24. јул 2022. (CEST)[одговори]
У реду, немам проблем са тим, мада не знам како без консензуса може да се званично уведе, уколико је то намјера. Можда би могао да нам ставиш напомену на чланку о ЛГБТК са информацијама за транскрипцију на српском језику? — Садко (ријечи су вјетар) 17:25, 24. јул 2022. (CEST)[одговори]
@Садко: Управо сам проверио речник, у њему не постоји уопште иницијализам LGBTQ. Наведене опције су LGBT, LGBTI и LGBTIQ. Према томе ни ЛГБТ не би било правилно, него LGBT. Сматрам ово апсурдним и предлажем да се дозволи коришћење ових иницијализама на ћирилици, при чему слова бивају замењена преводом речи које означавају (нпр. Q - questioning у И - испитивање или 2S - two spirit у 2Д - два духа) — IмSтevan разговор 17:16, 27. јул 2022. (CEST)[одговори]

Српска телевизија

[уреди | уреди извор]

Ваљало би променити наслов чланка Српска телевизија или га ујединити с чланком Списак телевизијских станица у Србији и, тај уједињени чланак, једноставно назвати „Телевизија у Србији”. Да ли неко има било какво друго решење? — HoneymoonAve27 (разговор) 17:51, 6. јул 2022. (CEST)[одговори]

@HoneymoonAve27 Ја се слажем с тобом али ајде да видимо шта каже @MareBG који је тај чланак и направио да видимо шта он мисли јер видим да овај чланак нема никаквих веза на другим језицима. Боки Пиши ↔️ Читај 18:11, 6. јул 2022. (CEST)[одговори]
Смислен предлог, спајањем бисмо добили свеобухватни већи чланак. — Садко (ријечи су вјетар) 22:02, 6. јул 2022. (CEST)[одговори]
Подржавам предлог, може да се уједини одмах након поднаслова „историја”. Acaalexaca (разговор) 21:59, 21. јул 2022. (CEST)[одговори]
Спојити. Тагујем опет @MareBG: да се изјасни ако жели — IмSтevan разговор 11:59, 22. јул 2022. (CEST)[одговори]
Спојио сам чланке пре неколико дана, мада тек сад видим да нисам оставио преусмерање. — HoneymoonAve27 (разговор) 12:46, 22. јул 2022. (CEST)[одговори]
Слажем се, само цео садржај треба пребацити и одрадити преусмерење. — MareBG (разговор) 12:58, 22. јул 2022. (CEST)[одговори]