Википедија:Trg/Arhiva/Ideje/19

Spiskovi

Da li će se i na našoj Vikipediji uskoro realizovati izabrani spiskovi kao što je to slučaj na enviki? — SimplyFreddie (razgovor) 11:49, 25. februar 2019. (CET)

Predlog za novo takmičenje

Pozdrav, na ovogodišnjem Vikilajvu naš kolega Goran osmislio je jednu sjajnu ideju za novo takmičenje u pisanju članaka, pa bih hteo samo da je iznesem ovde. Na takmičenju bi se prijavljeni urednici rasporedili u dva tima (crveni i plavi). U svakom timu bi bilo oko desetak urednika. Timovi bi dobili jednu temu, naravno različite. Cilj bi bio da za određeni rok tim koji napravi bolje članke, pobeđuje. Po meni bi bilo dobro da se nagradi pojedinac koji se najviše istakao u tom takmičenju, a za ceo tim bi se dodeljivale spomenice ili neke druge nagrade. Zamolio bih vas da iznesete vaše mišljenje i predložite još neke ideje. --Rastko Milenković (razgovor) 18:50, 21. april 2019. (CEST)

Sviđa mi se ideja. — Aleksandar (✉) 19:24, 21. april 2019. (CEST)

Meni je ideja pomalo nelogična i nepraktična, ali bi bilo okej probati pa da vidimo šta je bolje, ovo sad ili to. — Marina Simić (razgovor) 18:44, 27. april 2019. (CEST)

Teško je procijeniti da li će biti uspješnije od dosadašnjih modela takmičenja, ali u svakom slučaju vrijedi pokušati. — WR 22:28, 27. april 2019. (CEST)

Zanimljivo. --Kolega2357 (razgovor) 01:21, 28. april 2019. (CEST)

Ja iskreno nisam skapirao propozicije takmičenja. dr Vs⁶₅⁰⁷ 01:45, 28. april 2019. (CEST)

A da malo podignemo kvalitet članaka i napravimo takmičenje u pisanju dobrih i sjajnih članaka? --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 13:32, 28. april 2019. (CEST)

Mislim da bi pisanje dobrih i sjajnih članaka bilo previše zahtjevno, ali što se ne bi organizovalo sređivanje članaka bez izvora? — Ranko   Niko lić  ✉ 14:30, 28. april 2019. (CEST)

I ja mislim da bi to bilo previše zahtevno i slažem se sa Rankovim predlogom. Imamo skoro 10.000 članaka bez izvora… — Žile (✉) 16:01, 28. april 2019. (CEST)

Zašto bi bilo zahtevnije od bilo kog drugog pisanja, ionako se računa bajtaža. Umesto sto klica napraviš dva super članka i eto nagrade --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 18:01, 28. april 2019. (CEST)

@NikolaB:@Ranko: Ja se slažem sa Nikolom. Trebalo bi nam jedno takmičenje u pisanju sjajnih i dobrih članaka. Nemci organizuju jedno takvo već 10-ak i kusur godina. Uporedo sa njim organizuju i takmičenje u pisanju minijaturnih članaka. Kao antipod prvom takmičenju. Cilj tog takmičenja je napisati što poptuniji članak ispod 14k kilobajta (ili tako nešto). I napravili su baš foru za zezanje glede nagrada. Osim standardnih nagrada koje daje njihova Vikimedija, organizovali su da svaki korisnik koji hoće da daruje nešto, bilo šta što hoće, može da ubaci u listu nagrada. Pa tako šalju jedni drugima knjige koje imaju kući viška (ili duplikate), semenke od paradajza, kartice za popust jela u restoranu itd. Takoe imaju i nagradu publike (dakle, najbolji članak po meri publike, ne žirija). Takmičenje traje tipa 3 meseca ili tako. Meni je ovo baš fina priča. --ANTI_PRO (razgovor) 19:39, 28. april 2019. (CEST)

Zaštita članaka

Zanima me šta zajednica misli o tome da se kao nepisano pravilo (može i kao pisano) uvede zaštita svih članaka sa posebnim statusom (dobri i sjajni) i onih koji su po temi osjetljivi (države regiona, sukobi itd.) i dozvolu uređivanje samo automatski patroliranim? — Ranko   Niko lić  ✉ 00:44, 8. maj 2019. (CEST)

1. za Svakako! --Novak Watchmen (razgovor) 20:58, 9. maj 2019. (CEST)
2. za --Rastko Milenković (razgovor) 21:18, 9. maj 2019. (CEST)

 Komentar: „članci osetljivi po temi” je subjektivna i relativna kategorija i ja bih izbegao generalno zaključavanje, već bi najbolje bilo zaključavati ih po potrebi. Što se tiče dobrih i sjajnih članaka, neutralan sam po tom pitanju, ali ako bi se zaključavali, smanjio bih nivo na automatski potvrđene korisnike. I dobri i sjajni članci i dalje mogu biti uređivani, dopunjavani, a mogu se ispravljati i greške u njima, dodavati i ažurirati informacije, tako da s te strane ne vidim čemu zaključavanje. S druge strane, to su članci koji se pojavljuju na početnoj strani i treba da budu super fino skockani, pa nema potrebe da prepuštamo slučaju da neki neregistrovani korisnik vandalizuje iste. No, zato i imamo patrolere — oni su tu da spreče vandalizme. --Miljan Simonović (razgovor) 21:23, 9. maj 2019. (CEST)

 Komentar: Ne vjerujem da imamo više od 100 aktivnih automatski patroliranih korisnika, tako da mislim da bi se više izgubilo nego što bi se dobilo zaključavanjem svih tih članaka po automatizmu. Možda bih podržao zaključavanje izabranih članaka za korisnike koji nisu automatski potvrđeni.— WR 22:20, 9. maj 2019. (CEST)

 Komentar: nisam za to da se zaključavaju dobri/sjajni članci. Time se ograničava uređivanje, a slažem se i sa gorenavedenim komentarima. S druge strane, slažem se da treba zaštititi članke osetljive po temi, bar na automatski potvrđene korisnike. — Žile (✉) 22:26, 9. maj 2019. (CEST)

@Miljan Simonović: ispravi me ako griješim, ne umanjujući njihov značaja za projekat, ali za sve ove godine koje sam na ovom projektu nisam primjetio iole značajne doprinose anonimaca u kreiranju i proširenju obimnih članaka. Povod za moj prijedlog su izmjene koje su se dogodile na članku Srbija (posebno:Diff/21847660/21863975), a vandalizmi nisu rijetki ni na drugim izabranim člancima. Napomenuću samo da je članak Srbija je u posljednjih 7 dana imao nešto više od 20.000 pregleda. Ne bih se složio sa tobom da patroleri sprečavaju vandalizme, jer oni prepoznaju vandalizam i uklanjaju ga ukoliko postoji, a po meni je bolje spriječiti nego liječiti.

@Ranko Nikolić: razumem ja razlog i shvatam da postoji potreba, samo mislim da se time udaljavamo od gesla „enciklopedija koju svako može da uređuje” jer smo sprečili ljude da uređuju više stotina članaka. Nisu svi anonimni i automatski potvrđeni korisnici loši, štaviše većina njih ima dobru nameru kada prave neku izmenu, a dosta anonimno napravljenih izmena je sasvim korektno. Takođe, postoje slučajevi kada su anonimni korisnici pisali sjajne članke (ne po statusu već po kvalitetu, jer te ljude ne zanima ili ne znaju kako da predlože članak za dobijanje statusa), tako da ne vidim zašto bismo celoj grupi ljudi zabranili da uređuju ako samo nekolicina njih ima lošu nameru priličkom uređivanja, a imamo patrolere i vraćače koji su tu da loše izmene poništavaju. --Miljan Simonović (razgovor) 18:25, 19. maj 2019. (CEST)

@Wikiwind: Prema ovoj stranici imamo preko 130 automatski patroliranih koji su bili aktivni u posljednjih 30 dana. U osnovi, meni je u cilju zaštita izabranih članaka, „članci osetljivi po temi” je neodređena kategorija pa se može i zanemariti. — Ranko   Niko lić  ✉ 01:55, 17. maj 2019. (CEST)

@Ranko Nikolić: Nekada sam bio aktivan patroler (sada već nisam) i iz iskustva sam naučio da vandalizam mnogo lakše i mnogo češće prolazi u člancima o temama koje nisu kontroverzne, osjetljive i zanimljive većini korisnika, ili koje su zanimljive djeci školskog uzrasta. Osjetljive teme nadgleda veći broj korisnika pa je i mogućnost vandalizma u takvim člancima smanjena, pri tome ne smatram da je vandalizam koji se poništi u roku od par minuta veliki problem. Što se tiče izabranih članaka, nisam ni kod njih primijetio veliki problem sa vandalizmima. Podržavam zaštitu svih pojedinačnih stranica kod kojih postoji potreba, odnosno konkretan povod u vidu dugotrajnijeg i upornog vandalizma. Možda bi se čak mogla napraviti i posebna stranica Vikipedija:Zahtevi za zaštitu stranica na kojoj bi korisnici mogli tražiti zaštitu pojedinačnih članaka.— WR 18:43, 19. maj 2019. (CEST)

Generalizacija kojom bi se zaključao veliki broj stranica ne deluje mi opravdana i ne bi bila u duhu Vikipedije. Bolje je da stranice zaključavamo pojedinačno po potrebi, pre svega ukoliko su izložene čestim napadima i na ograničene vremenske intervale. Ako se to ne pokaže kao dovoljna mera, može se povećati vremenski interval. --Đorđe Stakić (r) 22:07, 23. maj 2019. (CEST)

Vladimir Zelenski

https://www.blic.rs/volodimir-zelenski The international name of the Ukrainian president, Volodimir Volodimir --Bohdan Bondar (razgovor) 08:36, 8. maj 2019. (CEST) correct your lust

Vladimir is a Serbian form of a Slavic given name (see en:Vladimir (name)). Consequently, name of the new Ukrainian president is adapted to its Serbian form, is has nothing to do with politics.— WR 11:16, 8. maj 2019. (CEST)

Glasanje na Vikivestima

Važno glasanje, ljudi. Izjasnite se i glasajte. Hvala! n:Vikivesti:Glasanje/Novi naziv projekta --Novak Watchmen (razgovor) 22:52, 20. jun 2019. (CEST)

LGBT kategorije

Mislim da treba prodiskutovati o ovim LGBT kategorijama, koje su po meni za brisanje. Kat. poput izmišljeni LGBT likovi, LGBT glumci, pevači i slično su totalno nepotrebne. Ne vidim svrhu odvajanja ljudi po seksualnom opredeljenju, nije baš da imamo grupe Strejt glumci. Pritom to se može okarakterisati kao etiketiranje, što je loše. To što ih imaju druge Vikipedije nije opravdanje, već gluposti tih koji uređuju te projekte. --MareBG (razgovor) 14:04, 9. septembar 2019. (CEST)

Ne vidim opravdanost ovakvog kategorisanja. O ovome se realno može govoriti kao o etiketiranju ili diskriminaciji, bilo pozitivnoj ili negativnoj. Posebno što ne vidim kako je bilo ko relevantan samo zbog svoje seksualne orijentacije. --Lotom (razgovor) 14:17, 9. septembar 2019. (CEST)

Svi veliki projekti i dobar dio projekata srednje veličine imaju ove kategorije, tako da bi njihovim brisanjem mi bili izuzetak. Što se tiče opravdanja da nemamo kategorije tipa Strejt glumci, nemamo ni kategorije Srbi u Srbiji, a imamo Albanci u Srbiji i Hrvati u Srbiji, tako da je to diskriminacija Srba po toj logici. Što se tiče relevantnosti, tačno je da niko nije relevantan samo zbog svoje seksualne orijentacije, što opet važi i za nacionalnost, etničku pripadnost, vjeroispovijest i drugo, a opet ne predlaže se brisanje tih kategorija.— WR 15:55, 9. septembar 2019. (CEST)

Kao što sam i na Diskordu napisala, ova tema je jako kontroverzna i te kategorije su diskutabilne. Ne smatram ih nepotrebnim, ali su opet upitne. Jedna osoba ih može shvatiti kao nešto pozitivno, otvoren um naroda prema različitim seksualnim orijentacijama; s druge strane, u nekom drugom mentalnom sklopu to može biti protumačeno kao nešto negativno. Mišljenje mi je rastrgano između Vindovog objašnjenja za zanimanja po nacionalnostima, a opet mi to nije sasvim primjenjivo na seksualnu orijentaciju. Opet ponavljam svoju izjavu sa Diskorda, meni ima smisla da za neku osobu stoji da je LGBT aktivista, neko ko je dao doprinos onome za šta se LGBT zajednica zalaže. Ipak, javno otkrivanje svoje seksualne orijentacije bez straha i srama svakako jeste doprinos: ljudi koji se i dalje stide ili plaše da to pokažu, kada vide da je neki njihov omiljeni glumac pred cijelim svijetom sebe tako „etiketirao”, možda skupi snagu pa i sam to uradi. U svakom slučaju, vjerujem da je moć Vikipedije za ovakve stvari velika i, ako te kategorije pomognu nekome na neki način, ne treba da se brišu. — Marina Simić (razgovor) 16:14, 9. septembar 2019. (CEST)

To što ove kategorije ima veliki broj projekata nije bitno niti znači da je to ispravno. Mislim da ovo poređenje koje si izneo, bez ljutnje Viki nije ispravno. Za jednog reditelja, muzičara ili glumca nije bitno kojeg je seksualnog opredeljenja. Ako delimo ljude na osnovu toga, trebamo li ih deliti i po boji kože, kose... Ostavljanjem ovih kategorija stiče se utisak kao da se LGBT osobe etiketiraju ili uzdižu iznad svih drugačijih od njih, a složićeš se nijedno ni drugo nije ok. --MareBG (razgovor) 18:03, 9. septembar 2019. (CEST)

 Komentar: per Vikivind. LGBT zajednica je posebna priča u smislu da su toliko u prošlosti diskriminisani da ove kategorije za njih rade upravo suprotnu stvar od one koja se ovde pominje. Njima je bitno da se vidi da je neko LGBT i stavljanje kategorije ne odmaže i diskriminiše, već, kako reče Marina, pomaže ljudima da se bore sa diskriminacijom ugledajući se na znamenite ličnosti. A što se tiče ostalih projekata, apsolutni nonsens da nije bitno šta je tamo — ako je više desetina hiljada mozgova na više desetina projekata usvojila nešto kao normalno i standardno, zašto je manje od hiljadu mozgova na sr.viki pametnije pa da ne usvoji? To ne znači da treba slepo pratiti druge projekte, nego da se uzme u obzir da tamo ljudi uređuju, isto kao i mi, samo ih ima nesrazmerno mnogo više pa su sigurno stigli da se pozabave stvarima koje nama još nisu ni pale na pamet. --Miljan Simonović (razgovor) 18:50, 9. septembar 2019. (CEST)

Ako sam dobro razumeo Miljane, tvoj argument je da je LGBT zajednica bila ugrožena u prošlosti i zbog toga kao znak podrške treba da stoji LGBT? Da se razumemo nemam ništa protiv iste, ali ovo je prilično mršav argument. Ovo nije centar za podršku već enciklopedija. Sa druge strane mnoge grupe ljudi i narodi su zbog veroispovesti, boje kože ili nečeg drugog bili takođe ugroženi, pa ne vidim da se ti isti podržavaju na ovaj način. --MareBG (razgovor) 20:07, 9. septembar 2019. (CEST)

Opet se vraćamo na istu priču. Podrška u ovakvom kontekstu znači pozitivna diskriminacija, odnosno promocija, a promociji nije mesto na Vikipediji. Što se tiče poređenja sa narodnostima, mi vodimo evidenciju koliko ima kojih naroda u nekom mestu na osnovu popisa, znači to jeste relevantno. A kako ćemo da izvučemo podatak za to ko šta ili koga simpatiše? Što se mene tiče, ljudi kao i svi drugi i zaista ne vidim potrebu da se zanimanja klasifikuju po tome. Osobe kao osobe, to ima smisla jer neko javno govori o tome i sve to, ali pravljenje potkategorija za sve mi je besmisleno. Na kraju krajeva, svi vode nekakvu borbu kroz život, pa je čak i Hitler pisao o tome. Još jednom ponavljam, meni ljudi kao ljudi ne smetaju sve dok ne ugrožavaju nekog drugog, ali lobiranje za bilo čiju stranu ne želim da tolerišem i mislim da su takve stvari štetne za projekat. --Lotom (razgovor) 20:38, 9. septembar 2019. (CEST)

@MareBG: nisi razumeo. Rekao sam da sam saglasan sa komentarom koji je ostavio Vikivind, a dalja priča je samo odgovor na prethodne komentare. Što se tiče komentara o narodima, čitave Vikipedije se kreiraju kako bi se čuvali i promovisali ugroženi jezici i narodi sveta, između ostalog. Tako da, da, sve te grupe koje si pomenuo se mnoogo bolje podržavaju i promovišu, što zapravo nimalo nije loše — moć Vikipedije u očuvanju ugroženih jezika i naroda je ogromna!

@Lotom: babe i žabe zvuče slično, ali nemaju nikakvih sličnosti. Ne možeš „podršku” posredno poistovetiti sa klasičnom promocijom. Ako tako gledaš, onda je sve promocija, jer naravno da svakom muzičaru, svakom glumcu ili bilo kojoj drugoj javnoj ličnosti članak na Vikipediji i te kako znači kada je reč o njegovoj karijeri, tako da eto po tvojoj analogiji mi sve to možemo posmatrati kao promociju. Na neki način jeste, ne kažem da nije, ali ta promocija nije ista kao ona promocija koju Vikipedija ne dozvoljava. --Miljan Simonović (razgovor) 21:39, 9. septembar 2019. (CEST)

Pa ti kako postaviš stvari, ispada da je sve kao kod Ajnštajna, relativno. Svi ti koje navodiš su nešto stvorili, sami sebe ispromovisali, a mi samo pišemo onako kako jeste i to uz izvore. A ono što nije za Vikipediju, ne bi na njoj trebalo da se nađe, ma ko da vrši pritisak sa druge strane. Tebi lično niko ne brani da daješ podršku kome god i čemu god želiš, to je tvoja stvar i tvoj izbor, isto kao što može i bilo ko drugi. Ako se zalažemo za to da nema diskriminacije, onda treba iskoreniti svaki oblik, bilo da se radi o negativnoj ili pozitivnoj vrsti. Diskriminacija, ma kakva god bila, ostaje diskriminacija. --Lotom (razgovor) 21:53, 9. septembar 2019. (CEST)

Nema heteroseksualnih kategorija (ili „strejt” kategorija, kako ti reče) jer je ta seksualna orijentacija najzastupljenija, što te osobe čini većinskom grupom. Po istom principu, koji je Vikivind već napomenuo, nema kategorija „Srbi u Srbiji” (jer su Srbi najzastupljeniji i većina u toj zemlji), „Hrvati u Hrvatskoj”, „Nijemci u Njemačkoj” i tako možemo u nedogled. Ovom logikom ne bismo trebali imati ni kategorije o gluvim, slijepim i drugim osobama s invaliditetom jer nema kategorije za „većinu” (bez invaliditeta), i zbog toga što bi se neke osobe iz te grupe mogle uvrijediti jer ih se „etiketira”, kao što ti reče. Reći da ih se „uzdiže” isto je kao da si rekao da se svi članovi kategorije „Srbi u Albaniji” uzdižu od Albanaca jer nema kategorije o većini... mislim, stvarno. Imajući u vidu da je ovo ipak rasprava o kategorizaciji, a ne o nečijim osjećanjima, te istorijski kontekst za ovu marginalizovanu grupu, smatram da nije prihvatljivo potiskivati ili na određeni način prešućivati dio nečije ličnosti brisanjem ovakvih kategorija. Za neke osobe, ovaj dio ličnost na sasvim je jednakom nivou kao što je za nekog to što je dio određene etničke grupe (koja se takođe ne može promijeniti i koju ne krijemo na vikiju). Brisanje takođe ne bi bilo dosljedno s obzirom na druge kategorije koje postoje o manjinama. Toliko od mene. – Srdjan m (razgovor) 21:54, 9. septembar 2019. (CEST)

 Komentar: Slažem se sa Vikivindom. Ova, kao i ostale slične kategorije su proizvod tematizovanja jednog političkog pitanja. Dakle, slične su kao kategorije o nacionalnosti ili političkog opredeljenja (američki socijalisti, nemački konzervativci i sl.) Pitanje relevantnosti je uvek pitanje individualne biografije. Nekim pevačima narodnost nije relevantna, pa smo ih ovde svejedno tako podveli. Takođe, dodao bih, da je praksa na -ovoj- enciklopediji, bar koliko pratim proceduru kategorisanja, do sad bila „bolje više nego manje”. Dakle, kad postoje upitne stvari, prave se kategorije koje kategorišu članak u svoj višeznačnosti. nemamo mi praksu brisanja kategorija ovde. Iz svega navedenog mislim da te kategorije treba da ostanu. --ANTI_PRO (razgovor) 22:44, 9. septembar 2019. (CEST)

Za zadržavanje kategorija, naravno. Vikivind i Srđan su sve rekli. --F± 23:44, 9. septembar 2019. (CEST)

 Komentar: LGBT kategorije su samo jedna od malih milion kategorija koje predstavljaju manjinu. Vind je dao neke primere. Kategorisanje prema seksualnoj orijentaciji dozvoljeno je ako je subjekt članka postao značajan prema tome i ako postoje proverljivi izvori za tu tvrdnju. „Znak podrške” je loš argument i podložan je manipulacijama. Možda je Miljan mislio da se istorijskom diskriminacijom ovih ljudi probudila svest da se isti bore za svoja prava što su na neki način i uspeli. Uglavnom, mislim da bi trebalo zadržati ovakve kategorije. — Žile (✉) 01:11, 10. septembar 2019. (CEST)

U redu, drago mi je da smo diskutovali o ovome. Meni i dalje to deluje kao neka etiketa, ali šta je tu je. --MareBG (razgovor) 10:44, 10. septembar 2019. (CEST)

 Komentar: Istina je da je ovo veoma nezgodna stvar, ali kako je krenulo počećemo da diskutujemo o upitnom postojanju kategorija za nacionalnost, nemojmo dotle ići. — SimplyFreddie (razgovor) 16:22, 10. septembar 2019. (CEST)

Vikivind i Srđan su detaljno sve objasnili tako da nema potrebe da se ponavljam jer delim njihovo mišljenje. Dakle apsolutno protiv brisanja. Teme vezane za LGBT populaciju su veoma bitne sa aspekta ljudskih prava i sloboda i jako je bitno da se ističu. Ljudi na ovim prostorima, nažalost i dobar deo njih na ovoj vikipediji, još uvek nisu sposobni da shvate pravo značenje one reči ”pride„ --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 11:49, 11. septembar 2019. (CEST)

Jedino zbog čega, po meni, ovo razbijanje na potkategorije može da bude značajno je lakše snalaženje i to u perspektivi. Tome i služe kategorije, valjda. Sve ostalo mi je besmisleno, jer može da obuhvata i ljude koji se izjašnjavaju kao hetero, ali se bave tom temom u svojim ostvarenjima i ostalo, bar meni tako izgleda. Šta je ključ i kako ga se držati? Plaši me dupliranje kategorija i besciljno lutanje kroz iste, ako se sve to ne organizuje kako treba. Što se tiče isticanja i popularizacije, gore sam već sve napisao. NTG. Na duže staze ovo može da bude mač sa dve oštrice. Trenutno nema previše članaka u tim kategorijama, pa bi realno i moglo bez njih, međutim, treba biti oprezan sa kategorizacijom. Ciljnoj grupi je značajno, u redu, to ide u prilog tome da kategorije ostanu zbog preglednosti, samo da se povede računa šta se gde i kako svrstava, kao i o čemu se piše. Toliko. --Lotom (razgovor) 14:17, 11. septembar 2019. (CEST)

Takmičenje na temu Kosova i Metohije

Pošto je takmičenje u pisanju članaka o temama vezanim za Republiku Srpsku upravo završeno, došao sam na ideju da pitam zajednicu šta misli o tome da se predloži slično takmičenje o Kosovu i Metohiji.

Kako je ta oblast istorijski vrlo značajna za Srbiju i srpski narod, smatram da je važno da se teme vezane za nju obrade, a trenutno nisu baš na zadovoljavajućem nivou. Takođe, mislim da bi trebalo da se zabavimo tehničkim rešenjima koja bi doprinela boljoj preglednosti i rešila pitanja vezana za mape, lokacije i odudaranja stvarnog stanja na terenu od Ustava Republike Srbije. Bilo je raznih pitanja i predloga, međutim niti jedan nije zadovoljavao oba kriterijuma ravnopravno, te su kao takvi bili neprihvatljivi. Meni se dopadaju rešenja na Vikipediji na engleskom, (npr. članak Lugano) gde se radio-dugmićima bira mapa. Međutim i dalje ostaje pitanje kako ih detaljno rešiti, jer je meni prvom neprihvatljivo bilo šta što bi kršilo integritet i Ustav Srbije. U tom smislu, kao prihvatljiva mi se čini opcija da osnovna mapa bude prikaz čitave teritorije Srbije, bez bilo kakvog šrafiranja, a sa isprekidanom administrativnom linijom, podrazumevano manje debljine od graničnih linija. Druga mapa bi mogla da bude raspodela prema praktičnom stanju na terenu, koja bi se birala klikom na dugme, uz obavezno dodavanje šablona {{напомена|{{Republika Kosovo}}}} svuda gde je potrebno u članku. Sve ovo u cilju potpunog uvida u stanje na terenu defakto i dejure, a uz inicijalnu ogradu od bilo kakvih objava u tabloidima i populističkim medijima koji za cilj imaju samo kompromitujuće dejstvo. Naravno, svako je slobodan da iznese svoj predlog, ali bi bilo poželjno da budemo što koncizniji, da se ne bi sve zatrpalo besciljnom raspravom.

Ukoliko bi se takmičenje sprovelo, bitno je da se korisnici upute o načinu pisanja, kao i o tome da prevod sa drugih jezičkih projekata ne mora nužno biti ispravan, jer možda ne poštuje suverenitet Srbije. Takođe, moje ideje idu ka tome da bi specijalne nagrade sa takmičenja mogle da budu za neke od kategorija poput najboljeg članka (najveći pojedinačni unos pomnožen maksimalnim ocenama), najveći ukupni unos bajtova, najveći broj uređenih članaka i najboljeg novog korisnika. Pozivam zajednicu da se izjasni i iznese konstruktivne ideje i kritike, kao i @Mickey Mystique: i ostale iz Vikimedije Srbije da razmisle o ovom predlogu. --Lotom (razgovor) 15:24, 23. decembar 2019. (CET)

Ne sviđa mi se što si pokrenuo dve stvari odjednom, jer verujem da će diskusija da ode na jednu stranu i da će se zapostaviti takmičenje kao tema. No, nema veze. Prvo i osnovno, ova enciklopedija nije vlasništvo Republike Srbije, tako da ne mora da poštuje ustav te države (ovakvu konstataciju sam očekivao od nekih drugih urednika). S tim u vezi, ne može podrazumevana mapa biti mapa Srbije. Isto tako to ne bi trebalo da bude ni mapa Kosova. Ono što se može potkrepiti izvorima i ono što je realno stanje je po meni jedino ispravno rešenje, a to je ili da stoje obe mape ili (još bolje) da taj deo mape bude šrafiran/drugačije obojen, sa jasnim objašnjenjem situacije.

Što se tiče takmičenja na tu temu, meni se ideja sviđa i zaista ima prostora za poboljšanje tih članaka. Možda će literatura malo biti problem, pošto (upravo što to kažeš) neki izvori na internetu nisu nepristrasni, a štampanih izvora nema dovoljno, a i onih kojih ima ili su neažurni ili su opet pristrasni. Što se Vikimedije Srbije tiče, mi smo za početak godine spremili neke stvari, uključujući standardno CEE Proleće od 21. marta do 31. maja, a biće verovatno i neka akcija sređivanja seminarskih radova, pošto je to bio zaključak nedavne diskusije na tu temu. U svakom slučaju, možemo razmotriti i ovu ideju, samo da pre toga ovde na Vikipediji vidimo šta ćemo i kako ćemo sa ovim mapama. --Miljan Simonović (razgovor) 21:35, 23. decembar 2019. (CET)

 Komentar: Slažem se s Miljanom da Vikipedija nije vlasništvo Republike Srbije, pa ne mora da poštuje ustav te države. Isto smatram da bi šrafiranje bilo najbolje rešenje uz objašnjenje (ranije predlagano). Što se takmičenja tiče, svoj stav izneo sam na diskord serveru. Uzimajući u obzir činjenicu da nam nedostaje dosta članka iz te tematike i da se slično takmičenje sprovodilo i na verziji Vikipedije na albanskome jeziku, zašto i mi ne bismo to pokrenuli? Slična takmičenja pokazala su se uspešnim, tako da ne vidim razlog za protivljenje. — Žile (✉) 22:04, 23. decembar 2019. (CET)

Niko ni reči o takmičenju i temama već udaranje na politiku i pokušaj da se ponovo nametne nešto kroz parolu neutralnosti. Ako je glavni problem u organizovanju nekog takmičenja mapa područja o kojem će da se piše, onda o istom ne treba ni diskutovati. Naravno najglasniji će biti oni koji bajta doprinosa ostaviti neće, uvek bilo. Javljam se Lotome da napravim akciju tog tipa, te da pozovem ljude da se uključe i pišu, a ostali neka vode ovde internet ratove čije je Kosovo. --MareBG (razgovor) 22:49, 23. decembar 2019. (CET)

Moram da primetim da niste dobro pročitali. Niko nije pisao ni o kakvom vlasništvu, već je spomenuto da je oblast izrazito značajna za Srbiju i srpski narod. Stoga sigurno nije ništa manje važna tema za popularizaciju od bilo kojih drugih projekata koji se podržavaju određenim saradnjama. E sada, kakva god da je dole situacija, Srbija to ne priznaje i dok u Ustavu tako piše, formalno je u njenom sastavu. Znači to je mora da se ispoštuje u članku, šta god neko mislio o tome, jer u suprotnom ne bi ni bilo natezanja i bilateralnih odnosno trilateralnih sporazuma. Ne na način da samo to piše u članku, već jednostavno mora da se navede. Međutim, realno stanje stvari na terenu je nešto drugačije i to je ono što je pod sporom, a kao takvo jeste relevantno za članak. Ja bilo kakav separatizam, koji se oslanja na izvore isključivo jedne ciljne grupe, neću da tolerišem. Zato i jeste bitno da se situacija predstavi najrealnije. Šrafiranje svakako to ne uključuje, jer je to jedan od oblika izopštavanja. Sve u svemu, ne bi trebalo da bude ni kako je sad u nekim člancima, ali ne sme da se zanemari stav Srbije, što nije retka pojava na nekim projektima. Što se tiče tehničkih pitanja, ja sam izneo konkretan predlog da ne bih previše teoretisao i pametovao. I to, podrazumeva se, ne mora da bude konačno rešenje. Meni se sviđa ovaj model sa dugmićima i odabirom, jer je nemoguće da se na istoj mapi sve predstavi. Ovo na neki način garantuje neutralnost. Cenim da ovo moramo da rešimo pre nego što se upustimo u neki ozbiljniji poduhvat sređivanja, pa je zato i ovo spomenuto u okviru predloga, jer je neophodna stavka. --Lotom (razgovor) 23:10, 23. decembar 2019. (CET)

Evo dobre literature pa pišite. Džabe se prepirete oko nebitnih stvari. --Slaven Kosanović {razgovor} 08:43, 24. decembar 2019. (CET)

Svaka akcija sa ciljem daljeg unapređenja sadržaja na vikipediji je svakako dobrodošla. Ali ovde je već od starta rasprava krenula u pogrešnom pravcu, jer besmisleno je pozivati se na ustave bilo koje zemlje u uređivanju enciklopedijskog sadržaja. Kosmet je trenutno teritorija sa spornim statusom i to je prosta činjenica, za pola sveta to je autonomna pokrajina u sastavu Srbije, za drugu polovinu nezavisna država. I na takav način treba da se ophodimo prema toj temi. Za sav ostali sadržaj izvan politike mislim da neće biti nikakvih problema. S tim što bih ja u takmičenje uključio i teme koje se tiču Crne Gore jer nam je i taj deo dosta skromno pokriven --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 11:44, 24. decembar 2019. (CET)

I to podržavam, ali je i tu bitno da se svi faktori uzmu u obzir, jer ima dosta kontradiktornosti u poslednje vreme. S tim što mislim da to treba da bude odvojeno takmičenje. Ustav je samo stavljen u kontekst zbivanja. Činjenica je da ga neki ne fermaju, ali kao najviši pravni akt jedne države ne sme da se zanemari. Ja nisam napisao da mora da bude po tome, već upravo da moraju svi činioci da se uzmu u obzir, a trenutno nije tako u člancima. Kod nas stoji samo kako je formalno prema srpskoj podeli, a na većini ostalih projekata se Srbija i ne pominje. Zato sam i otvorio to pitanje, kao preduslov za organizaciju nečeg ovakvog. Čim je pod sporom, znači da nije slobodna teritorija i to je to, a ja da prepisujem modele sa onih projekata koji zanemaruju Srbiju, ne želim i ne mislim da je to ispravno. Ukupno, da završim, ako sam napisao da mora da se ispoštuje, što se valjda podrazumeva, pod tim sam smatrao da mora da se navede, uzme u obzir, kako god hoćete. Ne pod imperativom da se zamemaruje sve ostalo, niti bilo šta što odudara od sveukupnog stanja. Ovo što pišem u dobroj meri se naslanja na tendenciju nekih da bez ikakve provere prevode ili prepisuju sa drugih projekata, pre svega engleskog, kao da tamo nužno moraju da budu najbolji članci ili tehnička rešenja. Postoji neko pravilo da uz upotrebu termina Republika Kosovo stoji napomena da je to sporna teritorija, koje se često ne poštuje ni u zvaničnim protokolima. --Lotom (razgovor) 12:12, 24. decembar 2019. (CET)

Problem kod nas i jeste to što se uređuje prema nekim ličnim stavovima, a malo se poštuje neutralni stav, pogotovo kad je reč o tematici vezanoj za nacionalne teme ili za teme npr vezane za nama bliske prijateljske narode (Rusija). Ne može Krim biti nesporno ruski, Abhazija nezavisna država, a Kosovo isključivo naše, jer prosto to nisu činjenice. Za svaku temu koja se tiče Krima mora se naglasiti da je u političkom kontekstu to poluostrvo predmet spora između Ukrajine i Rusije, da su Abhazija i Južna Osetija samoproglašene države sa politički-pravno spornim statusom i slično. Enciklopedije se ne uređuju srcem, već glavom. Za mene kao pojedinca Krim je sastavni deo Rusije, baš kao što je i Kosmet srpska pokrajina, i to je moj lični stav, ali taj stav ne sme da utiče na moje uređivanje tih tema i da ignoriše stvarnost, kakva god ona da jeste. Napisao sam dosta sportskih članaka, između ostalih, i na mnogim takmičenjima učestvuju i sportisti koji se takmiče pod zastavom Kosova. Da li je realno da ja kraj Majlinde Keljmendi (olimpijsko zlato u džudou) stavim zastavu Srbije i njenu medalju pripišem uspesima srpskog sporta? Jasno mi je da se razumemo --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 12:26, 24. decembar 2019. (CET)

To je jasno, ja samo insistiram na tome da sve što je predmet spora bude rešeno na odgovarajući način. Napomene i sve što je potrebno da se situacija razjasni iz svih uglova, bez guranja činjenica pod tepih, ali i nečega što može da izgleda separatistički. Za to što si naveo, ja mogu da ti dam primer kako sam nešto slično rešio ovde. Međutim, za sportiste mogu da se rade i posebne napomene u zavisnosti od toga šta propisuju međunarodne organizacije i sportski komiteti. Pošto sam uradio šablon koji generiše tu napomenu za samu teritoriju, konkretno. Nije mi cilj da ovde srbujem i oko toga se maksimalno razumemo, već samo napominjem da ne mogu da se zanemare relevantni faktori. Na kraju krajeva, čak i ta sporna teritorija ima neke svoje pravne dokumente koji su ozvaničeni i u suprotnosti su sa Ustavom Srbije. To je sasvim dovoljno da se napravi presek stanja. Ali ne može da se trpa sve na istu mapu i u isti koš, ako se raspodela opština u potpunosti razlikuje, niti da se izdvaja, šrafira i farba kako bi se postiglo ne znam šta, jer ni to ne rešava pitanje Severnog Kosova. Ja sam u startu napisao da bih voleo da pročitam konstruktivne komentare, koncizno sročene, ali je sve otišlo predaleko, čega sam se i bojao. I već duže vreme mi se reči izvlače iz konteksta, pa ne znam da li sam stvarno toliko nejasan i nedorečen, ili je nešto drugo u pitanju. --Lotom (razgovor) 12:50, 24. decembar 2019. (CET)

Projekat proširivanja članaka

Pozdrav, šta mislite o projektu proširivanja članaka vezanih za neku državu. Primera radi, određen broj saveznih država SADa imaju članke sa relativno malo informacija. Isto tako je za provincije i velike gradove NR Kine. Verujem da bi proširivanjem ovih članaka pomoglo da se poboljša Vikipedija na srpskom jeziku. Ne samo članci za NR Kinu ili SAD, nego i za Rusku Federaciju, SR Nemačku,... Realno govoreći, ima na engleskoj ili nekoj drugoj Vikipediji dosta informacija za te teme, ali isto tako ne znaju svi najbolje engleski ili neki drugi jezik gde ima dosta informacija o toj temi. Konduras (razgovor) 17:23, 27. decembar 2019. (CET)

Ne samo o državama, nego i o fudbalskim klubovima, košarkaškim klubovima, stadionima, itd. Konduras (razgovor) 17:26, 27. decembar 2019. (CET)

Ja sam imao ideju o nekom takmičenju koje bi se ticalo proširivanja i pisanja novih članaka, međutim odustao sam od toga zasad. Jedino što možemo u kraćem periodu da dogovorimo je neka uređivačka akcija, gde bi se dodeljivale spomenice za trud. Naporan je to posao, treba pronaći vremena i uhvatiti voljni momenat. Problem nam je nedostatak urednika, a nekima opada interesovanje, ukoliko nisu materijalno nagrađeni za svoj rad. U svakom slučaju podržavam predlog, jer nam je ovo neophodno, bez obzira na oblast interesovanja, svako bi u svom domenu mogao da doprinese nekim „opširinijim” člankom. U narednom periodu možda neću imati toliko vremena, pa ne mogu da obećam značajan doprinos, ali pokušaću da se uključim, u skladu s mogućnostima. --Lotom (razgovor) 17:44, 27. decembar 2019. (CET)

Svako po mogućnosti da proširuje, niko ne živi od pisanja i/ili proširivanja članaka na Vikipediji. Konduras (razgovor) 17:56, 27. decembar 2019. (CET)

Koliko si se raspisao po trgovima mogao si napraviti dva solidna članka ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 22:29, 27. decembar 2019. (CET)

Seminarski radovi

Već neko vreme priča se o seminarskim radovima i njihovom (ne)kvalitetu. Činjenica je da svake godine dobijemo znatan broj loše napisanih članaka i dodatan posao sređivanja istih, a da pritom skoro ni ne dobijemo nove urednike. Gomila se sadržaj, a nema dovoljno urednika za njegovo održavanje. Vikipedija i njen rad znatno su se promenili vremenom, pa bi trebalo promeniti i sistem seminarskih radova. Moja ideja je da se članci na počektu nalaze u nedavno formiranom prostoru nacrta radi lakšeg praćenja i kontolisanja promena na njima. Na kraju radova bi se, ako je članak sređen, prebacio u glavni imenski prostor (prostor članaka; GIP), ako ne, ostao bi u nacrtu dok se ne sredi. Time bismo se ogradili od dopiranja i dospevanja nekvalitetnih, nesređenih i često plagiranih članaka u GIP.

S druge strane, prošle godine osnovan je diskord server Vikipedije, mesto za lakšu komunikaciju i saradnju vikipedijanaca, koji trenutno broji oko 150 članova. Ispostavilo se da je server zadržao dobar deo novajlija na projektu, većina njih postali su automatski patrolirani, a neki su čak dobili priznanje za angažovanost u doprinošenju projekta. Premda, moj drugi predlog jeste da se seminarci upute na diskord server gde će moći da postave pitanje, zatraže pomoć i razreše nedoumice oko uređivanja. Rukovodstvo servera će obezbediti poseban kanal tamo za seminarce, korisniče grupe za njih i drugo.

Isto tako, ima smisla obaviti razne ankete oko toga koji aspekt uređivanja i Vikipedije uopšteno seminarcima je najteži za razumevanje. Neka se obave istraživanja na slične teme i za novajlije, pa da probamo da učinimo nešto što može da promeni aktuelnu situciju. Ima još bezbroj ideja. Naveo sam samo neke koje su mi trenutno pale na pamet.

Usput, ovo se može smatrati nastavkom diskusije koja se odvijala pre mesec-dva. Zato pozivam učesnike te diskusije da se izjane (@MareBG, SimplyFreddie, Ivan VA, Miljan Simonović, Lotom, IvanaMadzarevic, Soundwaweserb, Zoranzoki21, MarinaSimic, Željko Todorović i Dungodung:)

Slobodno uzmite učešće u diskusiji. Hvala i srdačan pozdrav. — Žile (✉) 04:15, 2. januar 2020. (CET)

 Komentar: Ideja na mestu, podržao sam i prošli put. --MareBG (razgovor) 10:29, 2. januar 2020. (CET)

 Komentar: Za nacrt, bilo ispočetka bilo po završetku seminarskog projekta. Protiv diskorda, to je hljeba preko pogače, ljude treba približiti vikipediji a ne pričati im na drugom mjestu kako je ovdje. --Željko Todorović (razgovor) 10:32, 2. januar 2020. (CET) s. r.

Samo je potrebno uputiti korisnike kako da se snalaze na projektu i da rade u imenskim prostorima. Nije previše komplikovano, a nama je značajno. Uz sistem mentorstva, ne bi trebalo da bude problema. Što se tiče diskorda, lakše je za komunikaciju, ali je neformalno i neobavezno, pa ne bi trebalo forsirati ljude. --Lotom (razgovor) 10:36, 2. januar 2020. (CET)

Ispostavilo se da je veliki broj ljudi ostao na Vikipediji upravo zbog Diskorda, kao i da se veliki broj akcija dogovorio tamo, a rezultat toga su stotine novih i sređenih članaka. Na Vikipediji se vode internet ratovi zbog spomenice pa nije ni čudo što se novajlije ustručavaju da pitaju bilo šta. Opet može i bez Diskorda. Sve u nacrt i napraviti neku szr gde seminarci mogu da pitaju šta ih zanima, a naknadno ih možemo pozvati na Diskord, pa ako vole dobrodošli su. Ovako nemamo nikakvu evidenciju, a moram napomenuti da rade poprilično loše članke. Dajte da se dogovorimo, najlakše je da ih patroliramo, stavimo šablon početnik i obrišemo za 7 dana a to verujjem nikome nije cilj. --MareBG (razgovor) 11:04, 2. januar 2020. (CET)

Ljudi se nekad ne mogu snaći na ovim projektnim stranicama. Diskord je za razliku od njih savremen i jednostavan. Naravno, slažem se s Lotomom da ga ne bi trebalo forsirati. Ako ne, može se napraviti i jedna stranica za centralizovanu diskusiju gde seminarci mogu postavljati pitanja, kao što Mare reče. — Žile (✉) 12:15, 2. januar 2020. (CET)

 Komentar: Ovo i nije baš nastavak diskusije, pošto smo u prethodnoj diskusiji došli do ideje koju je Vikimedija Srbije prihvatila i uskoro će je realizovati. Radi se o Željkovom predlogu, a to je da se organizuju akcije sređivanja seminarskih radova kako bi se pročešljali postojeći seminarski radovi i sredilo sve što ne valja, a takođe i da se u budućnosti redovno organizuju takve akcije par puta godišnje par meseci nakon što se završe veći unosi.

Što se tiče nacrta, svakako je bolja opcija od peskova i korisničkih podstranica, pošto je sve na jednom mestu i lakše je za praćenje i ispravljanje. Onda bi gorepomenute akcije mogle da se transformišu u to da se sređuju nacrti i kvalitetni članci prebace u GIP. Što se Diskorda tiče, mislim da je i Vikimedija Srbije negde mišljenja da on može više da pomogne nego da odmogne, pošto je komunikacija na njemu znatno lakša, pa se svakako studentima može predložiti kao kanal komunikacije. Ranije se koristila fejsbuk grupa za pitanja, ali je fejsbuk odavno „mrtav” za mlađu populaciju, tako da ovo može biti dobra opcija.

U svakom slučaju, ja bih ovu diskusio zamrzao ili pustio da traje malo duže, pošto tajming nije nimalo idealan. Praznici su, ljudi su na odmorima i/ili putovanjima. Nije ništa goruće, tako da možemo da nastavimo sa ovim posle Božića. --Miljan Simonović (razgovor) 15:01, 2. januar 2020. (CET)

 Komentar: Sve što može da unapredi projekat i pojednostavi snalaženje korisnicima, ja podržavam. Što se tiče Fejsbuka i trenutnog novog vremena u vidu Instagrama, to je sve prolazno, ali nam je bitna suština, a to je Vikipedija i projekti zbog kojih smo ovde. Diskord server na kom komuniciramo jeste usko povezan sa ovim projektom, uzevši u obzir da je dosta korisnika odavde prisutno, ali ima ljudi koji ne žele da se priključe i to je legitimno. I o njima treba da povedemo računa i prihvatimo ih na Vikipediji na najbolji način. Takođe, bilo bi dobro kada bi saradnjama koje drastično utiču na priliv novih članaka i bilo kakvih velikih promena na Vikipediji, bila obaveštena i zajednica na Vikipediji, jer nam to u nekim slučajevima stvori problem. Ovde je osnovno pravilo da se zajednica pita za neke veće promene, a veliki broj korisnika nisu članovi Vikimedije Srbije i nemaju uvid u mejling listu i godišnje planove. Nadam se da će se po tom pitanju nešto promeniti i dogledno vreme i da će se izbeći međusobne optužbe u skorijoj budućnosti. Mislim da nije u redu da se zajednica zaobilazi, a sav teret posle padne na iste ljude. --Lotom (razgovor) 18:06, 2. januar 2020. (CET)

@Lotom: daleko od toga da zajednica nije obaveštena. Sama ideja postojanja Vikimedijinih ogranaka uključuje transparentnost i sve je vidljivo na Meti, uključujući i godišnje planove i budžete. Tako da, ako neko želi, može da pogleda sve što ga interesuje. Znam da to nije isto kao i kad bi ovde na Vikipediji bilo obaveštavano o tome, ali gotovo uvek takva obaveštenja prođu bez ikakvih odgovora zajednice, pa je pitanje ima li smisla pisati i da li to nekoga zanima. Svakako, na nekim stvarima se trenutno radi, te će uskoro stranice Vikipedija:Takmičenja i Vikipedija:Uređivački maratoni biti sređene i tu će biti ubacivani datumi i teme događaja koji će se organizovati u narednom periodu, a sve radi toga kako bi zajednica bila upućenija u rad Vikimedije i kako ne bi recimo došlo do toga da se neko takmičenje poklopi sa akcijom koju organizuje zajednica.

Pored toga, ideja je i da se tokom ove godine srede stranice za pomoć, a na osnovu inputa dobijenih na Vikilajvu i sličnim događajima. Više puta smo to sređivanje pominjali ovde, ali je i više nego dosadan posao, tako da ne verujem da je neko voljan da svoje volontersko vreme troši na taj posao. Naravno, u pitanju će biti zajednički proces, tj. ideja je da Vikimedija samo pomogne u sređivanju, a da zajednica kaže kako bi nove stranice trebalo da izgledaju i šta bi trebalo da sadrže. No, više o tome kad dođe vreme.

Takođe, raspored seminara za nastavnike u osnovnim i srednjim školama se može videti na „sajtu” seminari.wikimedia.rs, a za Obrazovni program su rasporedi i periodi unosa na Dešbordu. --Miljan Simonović (razgovor) 23:40, 2. januar 2020. (CET)

 Komentar: Definitivno se slažem za Nacrt, taj imenski prostor je idealan za ovu vrstu urednika. Nikom neće smetati da članci budu tamo, a ni mi nećemo izgubiti evidenciju o člancima koje treba popraviti nakon što ti članci prođu ocjenjivanje. Slažem se i za Diskord, svakako da je tamo lakša komunikacija, ali novajlije treba upoznati i sa stranama za razgovor. — Marina Simić (razgovor) 18:19, 2. januar 2020. (CET)

 Komentar: Vikimedija Srbije je posvetila dosta pažnje ovom pitanju jer "seminarski radovi" i uopšte obrazovni program imaju veliki značaj. Jedna od ideja koju je Miljan već pomenuo je da se po završetku semestra/polugodišta organizuje akcija sređivanja članaka iz tog semestra/polugodišta, pa će prva takva akcija biti već uskoro. Pomenuti su spiskovi - svaki takav članak je označen šablonom, spisak šablona i uopšte spisak unosa, kao i precizan spisak članaka za svaki unos postoji (šabloni su na sr Vikipediji, a na Dešbordu su stranice unosa). Vikimedija Srbije dosta polaže na kvalitet dobijenih članaka, o tome se posebno stara Nebojša kao Menadžer obrazovnog programa, a pomažu mu Viki ambasadori, nastavnici, asistenti, profesori - već zavisno od unosa. Gde god je moguće članci se pregledaju i studentima/učenicima šalje fidbek šta je potrebno da poprave. Ne samo da su napravljene brošure, već sada imamo i tutorijale, drže im se obuke, a od kako je zaživeo Diskord upućuju se i ohrabruju da i tamo postavljju pitanja (Fejsbuk grupe takođe postoje ali neko ne voli tamo javno da pita kad nešto ne zna). Što se tiče Nacrta mislim da bi to samo napravilo dodatnu zbrku i posao oko prebacivanja članaka tama-ovamo. Radije sam za to da probamo kako će zaživeti ova priča o akciji sređivanja. Ovo sve navodim da znate da Vikimedija Srbije istrajno i iskreno radi na popravljanju kvaliteta obrazovnog programa (seminarskih radova). Prethodna diskusija je pokrenuta za mikrogrant "Vazduh koji dišemo" koji nema veze sa seminarskim radovima i obrazovnim programom, pa su se oštrice zajednice nepravedno prelile na obrazovni program. Pomenuo bih i to da je 2016. bot sve dotadašnje seminarske radove označio šablonom Šablon:Neprovereni seminarski koji dodaje Kategorija:Neprovereni seminarski radovi pa je i to jedan mehanizam koji može da sve članke okupi i pruži zajednici mogućnost da ih proveri i gde treba sređuje. Slažem se da ako je potrebno one beznadežnije slučajeve prebacujemo u Nacrt ili brišemo po običnoj ili pojednostavljenoj proceduri. --Đorđe Stakić (r) 11:37, 4. januar 2020. (CET)

 Komentar: Slažem se u svemu sa Đorđetom. Što se Diskorda tiče, nije njegova poenta da odvrati urednike od Vikipedije, i nije nešto loše kao što Željko misli. To je takoreći naslednik IRC-a, samo što je modernija varijanta. --Zoranzoki21 (razgovor) 11:55, 4. januar 2020. (CET)

 Komentar:Hvala vam na pokrenutoj temi. I hvala Miljanu, jer je imao u vidu praznike, pa je lepo produžiti diskusiju kako bi što više ljudi moglo da da sugestije. Ima smisla da zajedno pričamo o tome šta bi moglo biti bolje, jer nam je svima u interesu da Vikipedija ima kvalitetnije članke. Đorđe je napomenuo koje je novine Vikimedija Srbije uvodila kako bi osigurala bolje unose. Takođe, mi se trudimo da naš rad bude što vidljiviji, ali razumljivo je da vas neće interesovati baš sve što radimo, pa ćete neke vesti preskočiti. Oni koji su zainteresovani o našim aktivnostima i planovima mogu pročitati na sajtu, u okviru blog postova, godišnjih planova i izveštaja na meti, mesečnika, a mogu i doći na okupljanja u kancelariji. Apsolutno podržavam Diskord kao kanal komunikacije. Naravno, ne mora i ne treba da bude jedini, ali je jednostavno lakši i vrlo brzo se dobijaju informacije, što je u današnjem dobu presudno. Svi novi urednici koji su komunicirali preko szr su bili potpuno zbunjeni, jer se ide sa jedne na drugu stranu i lako se mogu prevideti informacije. Iskreno rečeno, i ja verujem da je to loš našin komunikacije. Sa druge strane, Diskord je potpuna suprotnost od toga. Što se tiče Nacrta, slažem se da nije loše pokušati, bar jednu godinu, pa da vidimo kako to funkcioniše. Ukoliko nije dobar model, uvek se možemo vratiti na stari. Imam bojazan da li će to možda zakomplikovati stvari, da li će učenici i studenti zaista staviti članak u imenski prostor Nacrt, da li će se možda taj članak zagubiti i slično... No dobro, vredi pokušati. Osim ovih modela, u međunarodnoj zajednici postoje programi mentorstva. To zasigurno oduzima najviše vremena, ali osigurava dobre rezultate. Na Vikimaniji sam slušala o zadacima koji se uvode novajlijama na Vikipediji. Na primer, novim urednicima se daju sitni zadaci (ubaci sliku, ubaci kategoriju, ubaci referencu...) kako bi bolje prevarili materiju i kako ne bi odmah na početku odustali, jer je informacija previše. Ako su vam ovakvi modeli zanimljivi, možemo i to pokušati da organizujemo. Mogla bih da pišem ljudima iz Zadužbine. Pingovaću i Nebojšu Ratkovića @Neboysha87:, menadžera Obrazovnog programa, jer sigurno i on ima neke ideje i može objasniti na kakve probleme nailazi na radioncama. --IvanaMadzarevic (razgovor) 16:50, 8. januar 2020. (CET)

@IvanaMadzarevic: upravo je u toku rad na razvoju programa mentorstva. Zoki i Aca su pokrenuli diskusiju o tome ovde. --Miljan Simonović (razgovor) 17:37, 8. januar 2020. (CET)

 Komentar: Bitno je da se pojednostavi korišćenje novim korisnicima, ali je i nama ovde potrebna pomoć jer ne možemo da postignemo sami da sve ispratimo. Gomilaju se nepatrolirane izmene, koje redovno čisti tek nekoliko korisnika, ali nam je važno da proverimo unose, da se u člancima ne bi nalazilo svašta. Takođe je dobro da se pronađe zajednički model po kom će se ti veliki unosi odvijati upravo zbog gore navedenih problema. Često se događa i da zbog nečije samovolje na projektu imamo problema, iako možda neko nije imao lošu nameru, ali se dogodi da se time naprave greške u velikom broju članaka. Znači samo je bitno da zajednica bude obaveštena, da bi se sve ispratilo i realizovalo u najboljem redu i ukazalo na greške ukoliko se dogode. Nacrt je dobra stvar zato što omogućava da se članci srede pre objave u glavnom imenskom prostoru, međutim moram da skrenem pažnju @BokicaK: da ne povezuje nacrt u glavnom imenskom prostoru, kao ovde. --Lotom (razgovor) 17:08, 8. januar 2020. (CET)

Naravno da je bolje stavljati takve članke u nacrt, a onda ih nakon pregledanja puštati, ne vidim štetu. Akcija sređivanja takvih članaka je ok, ali nesređenih seminarskih ima par hiljada, te ne vidim da ćemo uspeti da rešimo taj problem akcijama, za koje će se prijaviti tek nekoliko ljudi. --MareBG (razgovor) 17:52, 8. januar 2020. (CET)

 Komentar: Zdravo svima, hvala vam na pokrenutoj diskusiji. Kao neko ko je neposredno odgovoran za ostvarivanje saradnje sa obrazovnim institucijama i za obučavanje nastavnika, učenika i studenata za uređivanje Vikipedije, želeo bih da znate da smo u Vikimediji Srbije svesni problema loših seminarskih radova i da nastojimo konstantno da radimo na poboljšanju kvaliteta članaka koje rade učenici i studenti. Osim što držimo obuke, ideja nam je da uvodimo i konsultacije posle održanih radionica, a do sada smo učesnicima slali više brošura, linkove ka stranicama za pomoć, a nedavno smo uradili i tutorijale. Ukoliko se većina slaže sa tim da članci prvo idu u Nacrt, ja nemam ništa protiv i upućivaću učenike i studente da tako rade od sada. Prve radionice u ovoj godini imamo već sledeće nedelje, tako da im mogu reći da članke stavljaju u Nacrt. Mislim da će to malo komplikovati njihov unos članaka i da će sigurno biti nekih koji to neće ispoštovati, ali zato imamo Dešbord i šablone na početku članaka pa verujem da ćemo ih lako pronaći. Kažem da neće ispoštovati, ne zato što neće čuti i zapamtiti, već zato što je jedan od najvećih problema u školama sa kojima se susrećem problem motivacije i problem opšte nezainteresovanosti. Ne samo za Vikipediju, već i za neko osnovno gradivo, a da ne pominjemo projektu nastavu. Nadam se da će se to promeniti, naročito iz razloga što se u poslednje vreme insistira na potrebi za povećanjem digitalnih kompetencija učenika i studenata. Što se ostalih stvari tiče, mislim da komunikacija putem Diskorda sa učenicima jednostavno nije moguća u velikoj meri, jer sam im ja i do sada ukazivao na to da Diskord postoji i da mogu da ga koriste, ali je odziv očigledno bio mali. Sistem mentorstva mi se sviđa i podržavam ga, kao i akcije sređivanja seminarskih radova koje su najavljene. --Neboysha87 (razgovor) 15:50, 9. januar 2020. (CET)

@Neboysha87: mislim da nema potrebe žuriti sa sprovođenjem, ovo je ipak samo jedna od ideja u diskusiji. Iako se načelno slažem da je bolje da članci idu u Nacrt, problem sa njim jeste što ga većina urednika ovde ne koristi, a još manje ljudi zna kako se koristi. Takođe, problem sa Nacrtom jeste što je to izglasano, usvojeno, uvedeno i to je to. I dalje postoji veliki broj stvari koje nisu sređene i razjašnjene, a isto tako i dosta stvari može da se poboljša. Evo jednog od primera: na Vikipedija:Nacrti se navodi „Onemogućite sve kategorije umetanjem dvotačke pre reči „Kategorija”. Primer: promenite [[Категорија:Рођени 1939.]] u [[:Категорија:Рођени 1939.]]”. Zašto? Ovo samo dodatno komplikuje stvari za ionako neupućene novajlije i samo će im otežati da razumeju princip kategorisanja. Razumem da ne treba da se u kategorijama pojavljuju nacrti, ali to se može srediti na neki drugi način, ubacivanjem određenih parametara na nivou celog imenskog prostora ili nešto tome slično.

Dalje, ukoliko se seminarski radovi budu pisali u Nacrtu, onda treba za njih definisati zasebna pravila, pošto prema trenutnim „nacrti koji nisu uređivani u roku od šest meseci mogu se izbrisati pod kriterijem za brzo brisanje O13”. Da li je to dovoljno? Dva meseca samo traje pisanje i pregledanje tih članaka, pa nakon toga može proći dosta vremena dok Nebojša pregleda sve članke i prebaci u GIP ono što valja. Ili ako se budu organizovale akcije sređivanja seminarskih radova, one neće biti svako malo, nego nakon nekoliko unosa. Takođe, evo još jednog primera koji pokazuje da je dorada potrebna — šta je O13 u prethodnom pravilu? Mi nemamo O13 kriterijum na Vikipedija:Kriterijumi za brzo brisanje. I zašto je to uopšte bitno nekome (novajliji) ko hoće da vidi šta su nacrti i koliko mogu da „traju”?

Sve u svemu, ako zajednica usvoji ideju da se seminarski radovi pišu u Nacrtu, pre početka sprovođenja je neophodno izvršiti dobranu pripremu terena. Inače ćemo samo napraviti još veći haos. --Miljan Simonović (razgovor) 02:20, 10. januar 2020. (CET)

Sve to stoji i jasno je da ni Nacrt nije idealan, mada se ne pridržavamo striktno tih smernica za brisanje, pa ne postoji bojazan da će članci nestati. Na kraju krajeva, tu je premeštanje i spajanje istorija, a administratori su nam trenutno ažurniji od patrolera. Takođe, treba da namestimo kategorisanje izvan glavnog imenskog prostora. Međutim, ja bih postavio jedno pitanje koje se tiče samog programa. Zašto se ne razmisli o tome da se učesnicima predloži mogućnost da rade u grupama? Neka svako doprinese koliko može, pa da se na kraju isprave greške i kompletira članak? Nama će više značiti da njih 5 formira jedan članak zadovoljavajućeg kvaliteta, nego da se 5 članaka negde izgubi, ili da ostanu nedovršeni. Možda to nekome izgleda kao mali doprinos, ali je još gore ako ne dobijemo ništa konkretno. Treba ukazati ljudima da ne posmatraju stvari samo iz svoje perspektive i da članak treba da bude potpun i stilski i sadržajno. Neko će to posle da čita, to je cilj. A pitanje je koliko su i sami profesori zaista upoznati sa pisanjem članaka na Vikipediji. Ako članci utiču samo na nekoliko dodatnih poena, a ne na formiranje konačne ocene, ja ne vidim problem sa tim. --Lotom (razgovor) 12:58, 10. januar 2020. (CET)

Veći haos od ovoga se ne može napraviti. U nacrtu imamo evidenciju, a kada ih seminarci prebace iz peska koji se patrolira bez gledanja u članak, nemamo. Danas imamo više hiljada članaka koje su napravili seminarci, a oni ne valjaju ništa. Za recimo 5 godina ako se ništa ne uradi, bićemo zatrpani člancima koje je nemoguće ispraviti, s obzirom da imamo sve manje aktivnih korisnika, a još manje ljudi koji su zainteresovani da za njima ispravljaju. Ne vidim problem da se u okviru kat. Nacrti napravi kategorija Nacrti/Seminarski ili nešto slično. Tu bi imali evidenciju članaka, a s obzirom da bi sve bilo na jednom mestu, mislim da bi se više ljudi uključilo u njihovo sređivanje i automatski olakšali Nebojši. Koliko je situacija ozbiljna vidi se po kategoriji Kategorija:Neprovereni seminarski radovi, gde se nalazi 1100 članaka, (neki od pre 7 godina) a tvrdim da ih je pregledano barem 10 puta toliko, koji takođe nisu dobri. Verujem da je ovo poslednji voz da se preuzme nešto povodom loših članaka na Vikipediji. Ljudi gube volju i želju za uređivanjem Vikipedije kada vide h loših članaka koje je nemoguće ispraviti. U suštini meni lično je ceo taj projekat loš, niti je seminarcima do pisanja, niti se zadrže na projektu, nama svakako nije do ispravljanja hiljade njihovih članaka, a nešto ne verujem ni da su ljudi koji čitaju te članke oduševljeni. Ali to nije tema, moj stav je takav da NACRT treba uvesti. --MareBG (razgovor) 13:39, 10. januar 2020. (CET)

@Lotom: da, da, to se i radi na nekim fakultetima. Uglavnom sve zavisi od profesora i predmeta, ali na Fonu su ljudi radili u timovima od po 2 do 5 članova, slično se radilo i na Fakultetu bezbednosti. Za ta dva sigurno znam, ali verujem da postoje i još neki slučajevi. I po meni je taj princip bolji, jer onda jedan član tima može da ispravi i greške drugog člana, a svakako su članci u tim slučajevima sadržajniji i bogatiji jer više ljudi radi na jednom članku. No, kažem, to zavisi i od profesora, jer on možda smatra da takav model nije dobar. --Miljan Simonović (razgovor) 15:54, 10. januar 2020. (CET)

Uz dužno poštovanje prema nečijim dostignućima, stažu i iskustvu, ja ipak mislim da neko treba da bude upućen u rad na Vikipediji da bi bio merodavan da oceni šta je dobar model. Nekako mi se čini da ako u početku dođe do razmimoilaženja stavova, nije realno ni kasnije očekivati neke značajne rezultate. Deluje da sami sebi pravimo magareću uslugu. Prvo što ima onih koji Vikipediju ne shvataju za ozbiljno, a drugo što saradnja sa takvima, ukoliko se ne potrude da skapiraju ovde ima i ljudi koji pokušavaju nešto da naprave nešto korisno, neće doneti mnogo toga dobrog. Krupan je zalogaj davati nekome ko nema interesovanja da piše neki ozbiljan članak, više mi se sviđa ideja o manjim zadacima za vežbu. Trebalo bi neki proces selekcije da se uvede, jer mi definitivno nemamo taj potencijal koji može da pokrije tolike unose. Pritom i tim ljudima treba skrenuti pažnju da nije dovoljno samo prekopirati referencu sa nekog drugog projekta, bez otvaranja i čitanja. (Možda ne odražava ono što piše u članku, nije ispravan datum, loše je formatirana, ili veza ne radi.) --Lotom (razgovor) 23:57, 10. januar 2020. (CET)

Slažem se. Kod mene je uglavnom situacija bila da ako je neki profesor zainteresovan za saradnju, onda je spreman da prihvati moje predloge za stvari u koje nije upućen. Bilo je i onih kojima se ideja pisanja na Vikipediji svidela, ali prosto nismo uspeli da tu ideju uokvirimo i ubacimo u plan i program predmeta na onaj način koji je za Vikipediju zadovoljavajuć. Mislim da samo treba više pažnje posvetiti pregovorima i definisanju odgovarajućeg modela i da se na taj način leči uzrok, a ne posledica. Pre 15 godina, kada je sve ovo počelo, bilo je najbitnije naći fakultete i profesore voljne za saradnju. Sada ih barem ima koliko hoćemo, tako da mislim da treba da sebi pružimo mogućnost da nekome kažemo hvala i odbijemo saradnju, ukoliko uvidimo da nema potencijala za uspeh. --Miljan Simonović (razgovor) 00:57, 11. januar 2020. (CET)

Žiletova ideja mi se sviđa, tj. možda bi bilo dobro napraviti novi Trg za seminarce, gdje bi mogli da postave pitanja ali i pročitaju ranije odgovore. Malo sam pregledao te članke i činjenica je da tu ima dosta tema koje su malo složene da bi jedan učenik sâm napisao dobar članak, tako da možda ne bi bilo loše predložiti da rade u grupama (od tri do pet) po jednu temu/članak. Zatim imamo hiljade i hiljade članaka koje nisu napisali učenici, a koji nose različite etikete za čišćenje, prerađivanje, itd., i druge koji ne nose nikakav šablon, ali potpadaju u te kategorije. A za referenciranje treba odlučiti koji sistem ima prednost i srediti te šablone kako valja. Na kraju, još jedna ideja. Da se u šablone za čišćenje i prerađivanje stavi da se članci mogu napisati ponovo od nule, pa i kad se radi o seminarskim radovima koji ih nose. Kao informacija onima koji nisu upućeni u sistem rada na Vikipediji. --Slaven Kosanović {razgovor} 16:08, 10. januar 2020. (CET)

Ništa to neće pomoći. Mi se vještački pretvaramo da su to neki vrijedni ljudi koji imaju problema ovdje jer im MI nismo omogućili da rade, da pokažu potencijal. Seminarci vole sve što vole mladi i ovdje dođu „prisilno” samo zarad ocjene. Neće njima pomoći sto diskorda i trgova, njihovi organizatori su krivi kojima očigledno Vikipedija služi samo za stavku u poslovnoj biografiji. --Željko Todorović (razgovor) 19:27, 10. januar 2020. (CET) s. r.

---

Većina učesnika diskusije argumentovano je podržala uključivanje imenskog prostora Nacrt u seminarske radove. Probaću da postojeću projektnu stranicu o nacrtima sredim, skratim i prilagodim. Što se Diskorda tiče, neformalan je i neobavezan, pa ne bi trebalo forsirati ljude, mada se može preporučiti. — Žile (✉) 00:49, 18. januar 2020. (CET)

Što se tiče evidencije ovo će biti odličan korak, ali moram da napomenem da seminarci ako im je do sada objašnjavano da pišu u pesku onda mora da postoji promena pravila i smernica koja će im se servirati i objasniti im na korektan i jednostavan način kako da njime barataju da nam ne bi nacrt postao pesak br. 2. — SimplyFreddie (razgovor) 00:53, 18. januar 2020. (CET)

Izabrani spiskovi na Glavnoj strani

Prošlo je skoro 9 meseci otkako su uvedeni izabrani spiskovi na Vikipediji na srpskom jeziku. Međutim, oni i dalje nemaju svoje mesto na Glavnoj strani. U skladu s tim, po uzoru na aktuelni dizajn Glavne, napravio sam odeljak za spiskove. Ovako izgleda. Šabloni {{Glavna strana/Izabrani spiskovi}} i {{Tekući izabrani spiskovi}} prevedeni su i lokalizovani sa ruskog, a napravio sam i CSS stranicu {{Glavna strana/Izabrani spiskovi/styles.css}} koja joj daje svojevrsni izgled. Šta vi mislite? — Žile (✉) 17:13, 6. mart 2020. (CET)

za Podržavam ideju, na ovaj način, izabrani spiskovi će biti vidljiviji svim čitaocima.--Soundwaweserb (razgovor) 17:18, 6. mart 2020. (CET)

 Komentar: Bravo Aco, ovo se čekalo, naravno da podržavam! Samo obriši komentare na ruskom i sve ok. — SimplyFreddie (razgovor) 17:21, 6. mart 2020. (CET)

  Komentari lokalizovani — Žile (✉) 17:35, 6. mart 2020. (CET)

 Komentar: Kao što sam ranije već napisao na Diskordu, podržavam ideju. — VLADA ^da? 18:47, 6. mart 2020. (CET)

Sasvim logično rešenje. Podrška i sa moje strane --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 19:36, 6. mart 2020. (CET)

 Komentar: Podrška, dobro će izgledati. --MareBG (razgovor) 19:41, 6. mart 2020. (CET)

 Komentar: Podržavam, odlična ideja. Sadkσ (reči su vetar) 23:24, 6. mart 2020. (CET)

 Komentar: Slažem se, fino izgleda. --F± 09:20, 7. mart 2020. (CET)

 Komentar: Ne vidim ništa sporno u ovome. --Lotom (razgovor) 11:07, 7. mart 2020. (CET)

za Fino izgleda, ja sam za. --ANTI_PRO (razgovor) 12:29, 7. mart 2020. (CET)

 Komentar: I meni izgleda lepo. Treba prikazati i kvalitetne spiskove, nije poenta da se samo izaberu i da stoje tamo negde. --Miljan Simonović (razgovor) 14:10, 7. mart 2020. (CET)

 Komentar: Fino izgleda, podržavam predlog. --Đorđe Stakić (r) 16:33, 8. mart 2020. (CET)

---

Budući da nije bilo protivljenja,   Urađeno — Žile (✉) 21:29, 9. mart 2020. (CET)

Šabloni za jezike

Zdravo! Predložio bih ažuriranje šablona za jezike, tako da se umesto sadašnjeg modula Jez koristi modul Lang. Jedan od razloga jeste mnogo novih korisnih parametara. U nastavku slede neke od izmena.

Jedna od promena jeste da bi se nazivi jezika pisali celim imenom, umesto skraćeno. Generalno je dobra stvar, jer je jasnije nekome kada pročita „makedonski” ili „staroslovenski” od „mkd.” i „stsl.”. Taman je i pristupačnije osobama sa oštećenjem vida (čitač ekrana bi izgovorio celu reč umesto skraćenice) i ljudima koji štampaju članke sa Vikipedije [jer će biti ispisano celo ime jezika, umesto skraćenice i veze ka jeziku (koja naravno po štampanju nema neku svrhu i čitalac nikako ne bi mogao da klikne na nju)]. Dakle, u suštini, izbegla bi se konfuzija.

Dalje promene tiču se širenja seta dostupnih parametara. Uspeo sam da ih sve lokalizujem i spremni su za upotrebu. Dakle, novim parametrom |iskošeno=ne, tekst na stranom jeziku prikazao bi se obično umesto u kurzivu. Ovaj parametar je koristan za latinske nazive familija koje ne bi trebalo da budu iskošene. Pored ovog parametra, unosom |veza=ne veza ka stranom jeziku ne bi bila dodana. Korisno kada se šablon više puta javlja u članku, pa se veza učestalo ponavlja. Sećam se da je na to jednom ukazana primedba na szr prilikom rasprave za dobar članak (Obsuser je valjda bio predlagač ). Sad, umesto kilometarskog koda {{REPLACE:... može se koristiti ovaj parametar koji bi znatno olakšao stvari.

Pored toga, novi su parametri |prevod= i |translit=. Parametrom prevod jednostavno bi se generisali navodnici i prevod strane reči, a translit je koristan za preslovljavanje reči koji su nam nepoznate. Pored toga ima još par parametara (snimak ekrana nekih od parametara i izgled) koji mogu biti od pomoći. Imam na umu da napravim jednu dokumentaciju za sve šablone jezika (koja bi sadržavala kraći opis, listu parametara i TemplateData-u). Naravno, ništa previše obimno i dugačko, već čisto da imamo, jer može olakšati upotrebu. Primetio sam da je Ranko već pokušao nešto slično, ali mu nije pošlo za rukom zbog nedostatka konsenzusa. Možda bi ga ova rasprava zanimala.

Slobodno se izjasnite. Srdačan pozdrav. — Žile (✉) 12:06, 4. maj 2020. (CEST)

Hvala Aci na inicijativi. Kao što sam mu već pomenuo, sve ove promene su dobrodošle. Neće se promeniti srž samog šablona, i dalje će se koristiti na isti način, samo će biti rešeni određeni nedostaci. Meni najviše znači ovo za latinska imena, ali podržavam i ostale promene. --Miljan Simonović (razgovor) 12:41, 4. maj 2020. (CEST)

Pisanje punog imena jezika je besmisleno i nepotrebno, čak je i pravopis jasan što se tiče korištenja tih skraćenica. Kod latinskih taksona, rodova i uopšte živih bića niakda se ne stavlja nikakav kod za latinski jezik, jer se podrazumeva da je naučno ime na latinskom. Samim tim je dovoljno staviti tagove za sprečavanje transliteracije i tagove za kurziv. I jednom za svagda, ovo nije vikipedija na engleskom jeziku i apsolutno sam protiv da se sve svodi na prenošenje tamošnjih iskustava. Sve više postajemo engleska vikipedija na srpskom jeziku --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 20:38, 4. maj 2020. (CEST)

Pisanje punog imena jezika je besmisleno i nepotrebno, čak je i pravopis jasan što se tiče korištenja tih skraćenica

@NikolaB: Nije baš besmisleno, upravo iz razloga koje sam naveo iznad, a i susretao sam se s tim problemima (pogotovo ovaj za štampanje). Drugo, sumnjam da se u Pravopisu eksplicitno navodi da mora da se koristi skraćeni oblik, već su to radili kako bi bilo ekonomično, a mi ovde nemamo takvih ograničenja. Ništa nas ne košta da napišemo celim imenom.

Kod latinskih taksona, rodova i uopšte živih bića niakda se ne stavlja nikakav kod za latinski jezik, jer se podrazumeva da je naučno ime na latinskom. Samim tim je dovoljno staviti tagove za sprečavanje transliteracije i tagove za kurziv.

Što se tiče latinskih taksona, može i ne mora. U svakom slučaju, viđao sam po nekim člancima da se koristi latinski + tekst, jer šablon trenutno može da generiše samo iskošen tekst. Ovom promenom bi to bilo pokriveno, pa se šablon može upotrebljavati i u takvim slučajevima.

I jednom za svagda, ovo nije vikipedija na engleskom jeziku i apsolutno sam protiv da se sve svodi na prenošenje tamošnjih iskustava. Sve više postajemo engleska vikipedija na srpskom jeziku.

Prvo, iako je modul prenet sa en.viki, svi parametri su lokalizovani i u izvornom kodu se neće nalaziti nikakav engleski tekst. Drugo, ne vidim razlog da budemo protiv toga kad su nam skoro svi šabloni i moduli upravo sa en.viki. Treće, ne vidim razlog da se nešto manje funkcionalno zameni nečemu što ima bolju funkcionalnost i širi set parametara. Inače, ja sam takođe žestoko protiv engleskog ovde u tom smislu. Na desetine šablona koji su bili na engleskom ili su imali engleske parametre sam lokalizovao. Tako da mi nije namera anglizovanje Vikipedije. Srdačan pozdrav! — Žile (✉) 21:10, 4. maj 2020. (CEST)

Lokalizacija ne predstavlja puko prevođenje sadržaja. To što prevedeš tekst na srpski, a zadržiš sintaksu engleskog jezika je katastrofa. Bojan je svojevremeno isto tako preslikavao neke module sa engleske vikipedije, pa smo imali ispise brojeva sa decimalnom tačkom i stotim zarezom. Info kutije se preslikavaju sa engleske vikipedije, sve sa parametrima koji su potpuno besmisleni u kontekstu srpskog jezika.... Prekopirane su na stotine modula i šablona koje niko ne koristi i za koje je teško skontati i iskusnijim urednicima čemu uopšte služe (kao kad je Obsuser insistirao da se pored svih metričkih mernih jedinica ubace i imperijalne). Svaki šablon i modul na vikipediji na engleskom jeziku je prilagođen sintaksi engleskog jezika, sintaksi koja sa srpskim jezikom nema veze. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 21:38, 4. maj 2020. (CEST)

Slažem se s tobom po tom pitanju. Nažalost, ima mnogo takvih modula i šablona. Međutim, celokupna sintaksa modula koji sam predlažio je lokalizovana. Vidi se u gornjem tekstu i na snimku ekrana ako si imalo bacio pogled. I prikaz i parametri su na srpskom. Mislim da je sve okej. — Žile (✉) 23:08, 4. maj 2020. (CEST)

Mislim da sam bio dovoljno jasan što se latinskog jezika i taksonomske nomenklature tiče, oznaka jezika je podrazumevana i ne stavlja se. Strane reči i izrazi napisani u izvornom obliku unutar srpskog teksta se izdvajaju kurzivom ili znacima navoda, samim tim je parametar koji uklanja kurziv nepotreban. Enciklopedije na srpskom jeziku korist skraćene oblike kod pisanja mnogih pojmova koji se često ponavljaju, ovo jeste enciklopedija na srpskom jeziku, a imena jezika su jedan od najčešće pominjanih termina, što će reći da je pravopisno ispravno koristiti imena jezika u ovom kontekstu u skraćenom obliku. Sama plava veza kod svakog jezika je ujedno napomena koja objašnjava o kom jeziku je reč. I zaista nema potrebe da se izmišlja topla voda.

Švajcarska (latinski: Helvetica, nemački: Schweiz, italijanski: Svizzera, francuski: Suisse, retoromanski: Svizra), zvanično Švajcarska Konfederacija (latinski: Confoederatio Helvetica, nemački: Schweizerische Eidgenossenschaft, italijanski: Confederazione Svizzera, francuski: Confédération Suisse, romanš Confederaziun Svizra

Ovo gore u ovom obliku ne može ni u ludilu. Šabloni treba da budu jednostavni i direktni. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 23:34, 4. maj 2020. (CEST)

@NikolaB: ne bih se složio za latinska imena. Za latinske nazive se i te kako koristi šablon za jezik, pogotovo u uvodnom delu članka. Kad se piše o familijama ili višim kategorijama, onda urednici najčešće stavljaju [[Латински језик|лат.]] Strigidae, što je prilično nepregledno i nepotrebno. Ako se problem može rešiti neobaveznim parametrom šablona, ne vidim što ne bismo imali isti. --Miljan Simonović (razgovor) 00:30, 5. maj 2020. (CEST)

To što urednici dopisuju jezik ne znači i da je ispravno. Imena živih organizama se ispisuju na latinskom jeziku, rod i vrsta su obavezno u kurzivu, više kategorije bez (iako većina sve piše u kurzivu). Naučno je pogrešno pisati sa prefiksom za latinski jezik i samim tim nema potrebe da se išta ispravlja po tom pitanju na šablonu --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 15:19, 5. maj 2020. (CEST)

Nazivi šablona, modula, parametri i tekst za prikaz, moraju da budu na srpskom jeziku, osim u rijetkim slučajevima, kada se radi o stvarima koje se ostavljaju u originalu, o čemu je bilo glasanje skorije. Ja o tome uopšte ne bih ni raspravljao. To što se šablon kopira sa engleske vikipedije, a zatim prilagodi srpskoj, nije ni najmanje sporno niti bi trebalo da bude. S obzirom na to da je ovdje riječ o parametrima koji nisu neophodni za korišćenje, već mogu da se stave po potrebi, kako u kojem članku, to nije ništa sporno. Ali mislim da je nepotrebno stavljati pun naziv jezika. -- Vux33 (razgovor) 07:42, 5. maj 2020. (CEST)

 Komentar: Novi parametri ne mogu da škode, a korisni su. Naravno, ne moraju sve stvari biti iste kao na en.viki, ali ovde ne vidim problem, jer su parametri lokalizovani. Što se tiče pisanja punog naziva jezika to mi je sasvim svejedno, iako će u nekim slučajuma to zauzimati previše mesta (kao u primeru koji je Nikola dao), argumenti koje je Aca dao su po meni sasvim solidni. — VLADA ^da? 19:33, 5. maj 2020. (CEST)

 Komentar: Meni se mnogo sviđa ova Acina ideja i podržavam je. @NikolaB: Što se tiče latinskih naziva taksona, dovoljno je samo na početku članka navesti da se radi o latinskom jeziku (pođimo od pretpostavke da nije svima poznato da je latinski jezik nauke). Ja sam apsolutno za to da se tehnička rješenja sa Vikipedije na engleskom (šabloni, moduli, spravice itd.) koriste i kod nas, u skladu sa našim pravilima i smjernicama, jer je njihova viki zajednica tehnički najnaprednija. Samo pogledajte kako izgledaju projekti koji su tehnički zaostali i uporedite sa našim stanjem (mislim na jednu jezički srodnu viki zajednicu, koju ne bih imenovao). Ja sam poprilično lijen za prevode parametara, pa u ogromnoj većini šablona koja sam napravio ili prebacio ostaju engleski nazivi, ali ako zajednica misli da treba da se sa takvom praksom prestane, ja se tome neću protiviti. U tom slučaju, moramo da odredimo pravilo (ili smjernicu) po kojem bi radilo u budućnosti. Moramo poraditi i na uniformnosti parametara, ali o tom potom. A primjer Švajcarske je rogobatan i sa skraćenim i sa punim nazivima jezika. — Ranko   Niko lić  ✉ 23:40, 8. maj 2020. (CEST)

---

Zatvaram. Nema konsenzusa za promenu na duži naziv. Pokušao sam i da prilagodim modul Lang tako da prikazuje skraćeni naziv, no nije mi pošlo za rukom. Probao sam da ugradim predložene parametre u modul Jezik, ali mi ni to nije išlo. Nije urađeno — Žile (✉) 01:06, 31. maj 2020. (CEST)

Update: Predložene parametre u modul Jezik ugradio Filip. Y Delimično urađeno na osnovu rasprave. — Žile (✉) 03:02, 4. jun 2020. (CEST)

A new projet that may interest you: Structured tasks

Sketch of an idea for a structured workflow for adding links to an article. The goal is to help newcomers edit at high volume.

Hello!

Sorry for using English. Pomozite u prevođenju na svoj jezik. If this message is not at the right place, please move it and tell me.

I'm contacting you about a new project the Growth team is working on. You may have heard about it in our last newsletter. This project is about making it easy for newcomers to make real article edits. Since you already have the Growth team prototypes enabled on your wiki, your opinion is important to us !

newcomer tasks feature makes good results: about 900 newcomers made over 5,000 suggested edits so far. We've learned that newcomers are interested in receiving suggested edits.

Now, we are thinking about how to give them easy edits. We have a new idea called "structured tasks". The goal is to break down edits into easy steps, and easy on mobile devices.

In the past, certain kinds of editing tasks have been structured. For instance, adding categories using HotCat is done by pressing some buttons. Now, we are thinking about how to structure the editing of articles. The goal is to allow newcomers can make large content additions, especially from their mobile devices.

Please visit the project page and respond to the discussion questions listed on the talk page. This conversation is open until June 18.

Please respond after this message if you prefer. We will read you in Serbian, but replies would be in English.

Thank you for your help!

Trizek (WMF) (razgovor) 18:26, 20. maj 2020. (CEST)

Redizajn Trga i njegovih podstranica

Zdravo! U svom sekundarnom pesku dovršio sam redizajn Trga i njegovih podstranica. Trenutno stanje je malo šareno, jer je Trg braon, a podstranice plave boje. Evo nekih argumenata koji idu u prilog novom dizajnu.

1. Responzivnost: Predloženi dizajn je responzivan što znači da se prilagođava veličini ekrana. Novi mobilni prikaz 1, 2 (up. trenutni mobilni prikaz 1, 2). Uopšteno, glomazne tabele su big no-no u UX dizajnu.
2. Doslednost: Predloženi dizajn se u određenoj meri poklapa s dizajnom Glavne strane. Odeljci, odnosno sekcije su uokvirene, a dugmići se koriste na isti način kao na Glavnoj.
3. Sažetost: Bukvalan prevod s engleskog jezika zamenjen je kraćim tekstom koji je precizniji i navodi osnovna pravila pri komunikaciji.
4. Jednostavnost, a funkcionalnost: Pokušao sam da izgled što više pojednostavim, a istovremeno da ne uskratim neke od postojećih funkcija.
5. Prilagođenost (novim) korisnicima: Dizajn koji generišu šabloni {{Obojena kutijica}}, {{Obojena traka/centar}} i {{Obojena kutija}} poprilično je user-friendly. Olakšao bi snalaženje i navigaciju.

Imate li neke predloge? Šta mislite o ovome? Srdačan pozdrav! — Žile (✉) 01:54, 31. maj 2020. (CEST)

 Komentar: Deluje mi OK. Svakako bolje nego što je sada trenutno. Podrška.--Soundwaweserb (razgovor) 02:48, 31. maj 2020. (CEST)

 Komentar: Nije loše. --Lotom (razgovor) 07:54, 31. maj 2020. (CEST)

 Komentar: Meni se sviđa. Svedeno, uklapa se u taj neki minimalistički dizajn i, što je možda najbitnije, responzivno. Hvala na inicijativi! --Miljan Simonović (razgovor) 09:39, 31. maj 2020. (CEST)

 Komentar: Sviđa mi se. — Ranko   Niko lić  ✉ 17:52, 31. maj 2020. (CEST)

• za --Novak Watchmen (razgovor) 18:25, 31. maj 2020. (CEST)

 Komentar: Što se mene tiče palac gore --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 21:06, 31. maj 2020. (CEST)

 Komentar: -- Super inicijativa Aco, sviđa mi se. Acaalexaca (razgovor) 21:44, 31. maj 2020. (CEST)

 Komentar: Nije loše, ali ništa ne fali ni trenutnom dizajnu. Nepotrebno. --MareBG (razgovor) 21:48, 31. maj 2020. (CEST)

Pa baš nije da ništa ne fali. Ako si video gore snimke ekrana, mogao si se uveriti da je moblini prikaz i Trga i njegovih odeljaka katastrofalan. Neki delovi se uopšte ni ne vide. Lako je za nas „kompjuteraše” :), ali imati u obzir da nam dosta pregleda/prikaza dolaze s mobilnih uređaja. Ovo mi je neki glavni razlog, a ima ih još, navedeni gore. — Žile (✉) 22:04, 31. maj 2020. (CEST)

Ako je starinski ne znači da je loše, imaš potrebu da sve menjaš, a većina stvari je bez potrebe. Meni je mobilni prikaz sasvim ok. --MareBG (razgovor) 22:13, 31. maj 2020. (CEST)

 Komentar: Podržavam ideju osvežavanja stranice, s tim što bi onda trebalo srediti i tabelicu ispod kome se za šta obratiti. Moj predlog je da se stavi po jačini rankova (birokrate, administratori, administratori intefejsa), i ukloniti veze ka stranicama sa savetima i tutorijalima, njih bi trebalo staviti na jedno mesto, pričam za imenske prostore Vikipedija i Pomoć. Potencijalne novonapravljene kutijice takođe prikazati u obliku kao što su prikazani vikipolitika, pravopis itd. — SimplyFreddie (razgovor) 23:08, 31. maj 2020. (CEST)

@SimplyFreddie: Hvala na opširnijem komentaru! Redosled je ispravljen. Pretpostavljam da si pod uklanjanjem veza mislio na uklanjanje ovih polja. To je oke, ali ne znam gde drugde da ih metnem a da ne izgleda prenatrpano kutijicama. Možda pak ima smisla maknuti celu tabelu i zameniti je nekim kraćim i jasnijim tekstom (uzevši u obzir da su te stranice sada vidljivije novajlijama otkako je uveden sistem mentorstva). — Žile (✉) 01:04, 1. jun 2020. (CEST)

@Acamicamacaraca: Rekoh ti, da bi izgledalo pregledno, mogu da budu u okviru obojenih kutijica koje si koristio za glavne podstranice trga. — SimplyFreddie (razgovor) 09:51, 2. jun 2020. (CEST)

Mhm. U tom slučaju bih morao da pravim znatne izmene na šablonu, jer na nekim od ovih stranica recimo ne pišu se odeljci, pa je postojanje dugmeta „Piši” suvišno. Will try. — Žile (✉) 12:40, 2. jun 2020. (CEST)

Update za Simplija: Ovako? (ili ovako). Prvo izgleda praznjikavo, a centriranjem nije intuitivno, jer se položaj dugmeta menja u odnosu na ostale kutijice. Šta ti misliš? — Žile (✉) 13:18, 2. jun 2020. (CEST)

Jao bre Aco nisi me razumeo. Lepo što si se potrudio, ali ja sam mislio da se stranice na kojima nema direktnog obraćanja drugim članovima uklone (Metaviki, Rešavanje sukoba, Kontakt), upravo te za koje kažeš da se u njima ne pišu odeljci i ostaviti za birokrate, admine i AI. A ove ostale tutorijalske stranice smestiti na jedno mesto. Naravno, na trgu treba da bude veza ka njima. — SimplyFreddie (razgovor) 13:32, 2. jun 2020. (CEST)

. Kriv je (probni) prijemni . Evo, nadam se da te nisam treći put „misanderstendao”. Slobodno menjaj ako imaš još neki predlog. Srdačan pozdrav. — Žile (✉) 16:19, 2. jun 2020. (CEST)

 Komentar: Dobra inicijativa, izgleda mi nešto lepše i preglednije, podržavam ideju. Sadkσ (reči su vetar) 01:33, 1. jun 2020. (CEST)

 Komentar: Sadašnji izgled je dobar, nema baš potrebe za novim. -- Rudi |${\mathcal {R}}$| 11:38, 2. jun 2020. (CEST)

Zdravo! „Nema potrebe” nije valjani (validni) argument protiv neke teze. — Žile (✉) 12:34, 2. jun 2020. (CEST)

 Komentar: Lepo izgleda, moderno, a najvažnije je da se „uklapa” i u mobilne uređaje. Podrška i svaka čast na angažovanosti! — Vukan ® 13:40, 3. jun 2020. (CEST)

 Komentar: Odlično, nemam primedbi! --Zoranzoki21 (razgovor) 02:23, 6. jun 2020. (CEST)

 Komentar: Žemo. --ANTI_PRO (razgovor) 16:51, 6. jun 2020. (CEST)

 Komentar: Odlična ideja! Svaka čast, dizajn je sličan poletnoj stranici, tako da mi se sviđa doslednost. Usresrediđu se malo na zamerke.

• Prvi utisak je previše informacija, tj. sve su ove informacije neophodne, samo nisu organizovane na najintuitivniji način:
• Pitanje je, šta to povezuje u jednu logičku grupu Vikipolitika, Tehnika, Ideje, Pravopis, Novosti, Autorsko pravo i Pomoć? Isto pitanje važi i za ostale redove.
• Drugi predlog je da se povečaju ikonice za svaku stavku na jednu trećinu okvira stavke. Mi smo vizuelna bića i lakše i brže se snalazimo sa grafičkim elementima nego sa tekstom.

Toliko od mene. Svakako lepa inicijativa. --Milan.j (razgovor) 17:19, 6. jun 2020. (CEST)

@Milan Jelisavčić: Hvala na opširnom komentaru!

1. Toga sam se i ja bojao. Pokušao sam da zadržim opise odeljaka što kraćim (15 slogova). Takođe, pokušao sam da ne koristim neke teške fraze, već da u dve-tri rečenice najkraće objasnim šta i kako.
2. Naime, sve te stranice povezuje to što odeljci/sekcije Trga (prva grupa) i ostale stranice za raspravljanje (druga grupa). Misliš da je potrebno dodati odeljak drugog stepena?
3. Povećao sam ikonice za 3 piksela. Mislim da je to optimalno, a da ne bude preveliko.

Pozdrav! — Žile (✉) 17:43, 6. jun 2020. (CEST)

@Acamicamacaraca: evo par zanimljivih članaka na temu dizajna korisničkog okruženja:

• https://www.uxpin.com/studio/blog/web-layout-best-practices-12-timeless-ui-patterns-explained/
• https://uxdesign.cc/ui-cheat-sheets-buttons-7329ed9d6112
• https://uxdesign.cc/buttons-placement-and-order-bb1c4abadfcb
• https://medium.com/@judytseng/user-experience-placement-layout-design-e1bf1819acba

Što se tiče ovih stavki:

1. Odlično je ovako. Kraće je bolje. Mislim da ima dovoljno informacija uz minimalan broj reči.
2. Meni je logična celina npr tehničke stvari u koju spadaju Tehnika i Botovi, zatim pravila u koje spadaju Vikipolitika, Pravopis, Autorsko pravo, oglasne table za admin i birokrate itd. Ovo napamet izvodim, podložno je promenama. Takođe, u prvom redu trenutno stoji Pomoć (za traženje pomoći od iskusnijih (nadgledaj)) što bi trebalo da stoji sa admin i birokratskim tablama, npr. A Stranice pomoći su mi logički bliže Pravopisu ili kao izdvojena celina.
3. Što se mene tiče, ja i jesam za što veće ikone. Suština je da perifernim vidom odmah uočim gde ću da kliknem. Valjalo bi testirati različite stilove, pa videti šta je efikasnije.

Moj savet je da skiciraš na papiru kako bi izgledao najoptimalniji i najlogičniji raspored. Još bolje, probaj sa papirićima na kojima ćeš da napišeš naziv svake celine, pa možeš lako da ih premeštaš. --Milan.j (razgovor) 18:31, 6. jun 2020. (CEST)

@Milan Jelisavčić: Aha. Skapirao sam. Želiš da preraspodelim na manje celine. Ne znam koliko je to dobra ideja, jer bi prema tvom modelu „Pomoć” bio pored admin i birokratske tablama, što nije intuitivno. Recimo, novajlije bi se zapitale zašto su u istoj celini, a vode na potpuno različita mesta. Imamo 10 podstranica Trga. Ako želimo da ih podelimo na jednake celine, možemo jedino na pet delova od po 2 kartice/kutijice. E sad, pravopis se ne podudara ni sa čim, ovo ostalo manje-više. Trenutni raspored se zasniva na važnosti i učestalosti, pa je tako „vikipolitika” prva, a recimo pomoć je ispred „botova”. Trenutno baš nemam nekih boljih ideja. Ako ti nešto padne na pamet, slobodno uredi. Što se ikonica tiče, svakako je korisno da je vidljiva, jer pomaže u vizuelnoj identifikaciji, ali ružno izgleda kada je ona mnogo veća od teksta. Tako da, uzmi i to u obzir. — Žile (✉) 21:05, 6. jun 2020. (CEST)

 Komentar: Podržavam promene stranice ako će to olakšati pristup korisnicima sa mobilnih uređaja. Deo "(nadgledaj)" mi deluje nepotreban da stoji kod svake stavke na toj strani. Može se povećati širina dugmića "Idi" i "Piši", ne treba im toliki prazan prostor između. --Đorđe Stakić (r) 19:01, 7. jun 2020. (CEST)

@Djordjes: Hvala na podršci! Pokušao sam da povećam dugme, ali mi ne ide. Verovatno može neki stil da se doda u okviru šablona za generisanje istog. Probaj ti ako možeš. Što se dugmeta „nagledaj” tiče, postoji na trenutnom izgledu Trga i verujem da se koristi manje-više (ne toliko često kao dugme Idi ili Piši, te je zato stavljeno u obliku veze). Korisno, a ne zauzima previše prostora (što bi se reklo, leba ne jede). Srdačan pozdrav! — Žile (✉) 23:46, 7. jun 2020. (CEST)

---

Budući da nema nekih ključnih zamerki/primedbi, a da je prošlo već 3 dana od poslednjeg komentara, mislim da se može menjati. Ako imate još nekih predloga, slobodno ih iznesite ovde. — Žile (✉) 00:47, 10. jun 2020. (CEST)

Preimenovanje Vikimedijine Ostave

Zdravo svima, želeo bih da predložim preimenovanje Ostave u Riznica. Gde god da piše "Vikimedijina Ostava" pisalo bi "Vikimedijina Riznica" a gde god je samo "Ostava" stajalo bi "Riznica".

Mislim da bi se tom promenom bolje definisao i objasnio značaj i suština ovog Vikimedijinog projekta.

Trenutna varijanta asocira na mesto skladištenja, ostavljanja, pukog kačenja slika i drugih fajlova; u Ostavi su stvari koje se obično ne koriste svakodnevno, dok Riznica nosi i naznačava upravo suprotno značenje.

U knjizi Rečnik srpskog jezika SANU stoji sledeće:

ostava ž. prostorija za držanje, odlaganje hrane i stvari koje nisu u svakodnevnoj upotrebi, komora, špajz

riznica ž. prostorija u kojoj se drže dragocenosti; kasa, blagajna

Sadkσ (reči su vetar) 23:56, 13. jun 2020. (CEST)

 Komentar: Podržavam prema iznetom argumentu. Reč „riznica” je svakako bolji prevod za Commons i njeno značenje se svakako razlikuje od „ostave” (gde se odlažu nepotrebne stvari). — Žile (✉) 00:03, 14. jun 2020. (CEST)

 Komentar: Ostava je za odlaganje, meni od starta to nije bilo na mestu. Riznica je u redu, podržavam predlog. --MareBG (razgovor) 00:09, 14. jun 2020. (CEST)

 Komentar: Podržavam ideju. — Ranko   Niko lić  ✉ 00:22, 14. jun 2020. (CEST)

 Komentar: Nisam siguran da u ovim redovima vidim dovoljan razlog za promenu. Obe reči označavaju prostoriju u kojoj se nešto čuva, sad da li ostava ili riznica, to su samo finese. Od početka postojanja projekta on nosi ime kakvo nosi i postao je prepoznatljiv po tom imenu („prepoznatljiv” je naravno relativan pojam; poznat je nama urednicima i ljudima koji imaju dodira sa viki svetom; ništa sem Vikipedije nije dovoljno poznato spoljnom svetu). Termin „ostava” nema nikakvo uvredljivo značenje niti postoji sličnost sa nekim drugim projektom, tako da mi ova promena nije suštinska ni korisna, već samo promena radi promene. Novo ime sigurno neće doprineti boljoj i većoj vidljivosti Ostave, niti će povećati njenu popularnost. --Miljan Simonović (razgovor) 09:36, 14. jun 2020. (CEST)

Slažem se, mislim da bi stvorilo konfuziju kod ljudi koji znaju za Ostavu, a ne vidim neku silnu prednost u predloženom nazivu. --F± 10:51, 14. jun 2020. (CEST)

• za --Novak Watchmen (razgovor) 21:15, 14. jun 2020. (CEST)
• za Odličan predlog, mnogo bolje i realnije, a uostalom više je u skladu sa srpskim jezikom reč riznica. Podržavam.--Soundwaweserb (razgovor) 21:19, 14. jun 2020. (CEST)
• za Podržavam ideju — Tragač Istine (razgovor) 12:43, 15. jun 2020. (CEST)

Riznica čega? Govorimo o najobičnijem skladištu svega i svačega, a ne o Aleksandrijskoj biblioteci. Prelepo će izgledati članci o pornografskim temama, sa napomenom na dnu „U Riznici se nalaze dodatni sadržaji vezani za film Duboko grlo” ili „Pogledajte dodatne sadržaje o članku penis u Riznici”. Ajd uozbiljite se. Milion tehničkih problema imamo i nikom ništa. Nedavno otvorio raspravu o kategorijama u biografijama, javio se jedan urednik. A ovde se uvode termini iz doba pre doseljavanja Slovena. Red bi bio onda i da se preimenuje Trg u Vašarište --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 22:18, 14. jun 2020. (CEST)

 Komentar: Nakon provere, mislim da je dobra ideja da se promeni naziv „Ostava”. Razumem da korisnici koji su dugo na projektu imaju naviku na taj naziv ali na primer ja kada sam se pridružio zajednici po meni je Ostava bila: Ostavi tamo nešto pa kad ti treba ti ga uzmi (ali ništa bitno sve dok nisam sam pretražio), dok riznica daje potpuno drugu viziju komensa kao i čemu on zaista služi, naziv može dosta promeniti pogled na projekat. Sa moje strane potpuna podrška. Acaalexaca (razgovor) 01:44, 15. jun 2020. (CEST)

 Komentar: Podržavam predlog. Reč „riznica” svakako bliže određuje značenje tog pojma, a i više je u duhu našeg jezika. — Vukan ® 9:20, 15. jun 2020. (CEST)

 Komentar: Po meni je ostava izraz koji baš označava ono čemu i služi na Viki, s tim što je po meni preambiciozno fotografije nazvati „dragocenostima” ako se gleda riznica. Više me vuče ka tome da glasam protiv, ali ako se uspostavi konsenzus da se promeni podržaću. Kao što je već rečeno, imamo i drugih važnijih problema da rešavamo, ali svaka čast Sadku za predlog. — SimplyFreddie (razgovor) 20:18, 17. jun 2020. (CEST)

 Komentar: Po mom mišljenju, trebali bi da se fokusiramo na druge stvari a to je kvantitet članaka a ne da se fokusiramo na neke, barem po meni, nepotrebne stvari. Baš sam o tome pričao sa Saundom kad sam ga pitao u vezi članaka za fudbalere na svetskim prvenstvima gde smo se obojica složili da bi trebalo da se fokusira na to jer nedostaje mnogo članaka. - BoCode (razgovor) 20:40, 17. jun 2020. (CEST)

Nemam konkretan stav po ovom pitanju. Kako zajednica odluči. --Lotom (razgovor) 22:38, 17. jun 2020. (CEST)

 Komentar: Na prvu sam mislio da je riznica zaista bolja riječ. Međutim zaista na Vikipediji zaista ima slika koji svakako više pripadaju nekoj ostavi nego nekoj riznici. Tako da sam protiv. I stoji to da ovde ima masa stvari koje treba popraviti i urediti, ali i kozmetika nekad dobrodođe. ARK9367 (razgovor) 23:13, 20. jun 2020. (CEST)

Na primer evo jedne iz „riznice” malog đokice --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 12:10, 21. jun 2020. (CEST)

AHAHAHAAHahahah. Porno-riznica . Dajte neku žensku . — Žile (✉) 13:42, 21. jun 2020. (CEST)

Biće devojaka @Acamicamacaraca:, ako imaš koju viška šalji mi. Elem, izgleda da smo dobili CommonsHub. Čudno mi je da se nisu javili samozvani borci za ljudska prava. --Zoranzoki21 (razgovor) 14:45, 21. jun 2020. (CEST)

 Komentar: Zahvaljujem administratorima na miniranju diskusije i samog predloga. Korisnik Nikola je naročito talentovan za pretvaranje diskusije pokrenute iz dobre namere u obezvređeno toksično minsko polje. Da li želite da vam linkujem koje ste sve postulate i pravila Vikipedije pogazili? Ne zanima me koliko imate godina, takvo ponašanje je neprihvatljivo, posebno jer sa svoje pozicije trebate da dajete primer drugima kako valja diskutovati i sagledavati predloge. Ne pada mi na um da odgovaram na isti način; u međuvremenu razmislite kakvu poruku šalju ovakvi infantilni komentari i pristup te kakav utisak ostavlja na korisnike koji su tek došli u zajednicu - mislim da je to daleko preče od razmišljanja o stvarnom vam ili fiktivnom malom đokici. Što se mene tiče, nema smisla da ova diskusija/predlog nadalje ostane na Trgu. Sadkσ (reči su vetar) 15:16, 21. jun 2020. (CEST)

 Komentar: Nikola, ovo što radiš je miniranje diskusije i nepoštovanje korisnika koji su ozbiljno izneli svoje stavove. Vikipedija nije cenzura, ali ne znači da na snazi treba da bude nekultura. Pustiti raspravu da ide svojim tokom, ovo je vrlo ozbiljna stvar. --MareBG (razgovor) 16:34, 21. jun 2020. (CEST)

Prvo i osnovno, fiktivni mali đokica je običan primer svega onoga što ostava u stvari i jeste. Običan špajz u koji se gomila sve i svašta u formi datoteka koje se dalje mogu koristiti na bilo kojem od jezičkih projekata vikipedije. Dakle, tamo se jedni kraj drugih nalaze i fotografije Van Gogovih slika, Njutnovih grafikona, meksičkih sela, penisa i vagina u svim oblicima i veličinama.

• Riznica — mesto gde se čuvaju novac, zlato, plemeniti predmeti i druge materijalne ili duhovne dragocenosti
• Špajz ili ostava — mesto gde se čuvaju predmeti koji su u svakodnevnoj upotrebi (skladište)

Dakle, ja pitam kolegu Sadka koji se uvredio na običnu sliku jednog dela ljudske anatomije, šta je to toliko dragoceno da predstavlja duhovno bogatstvo, a da se nalazi isključivo na Vikiostavi danas? Sve postojeće datoteke tamo se jednim klikom mogu obrisati (što se i radi kada ne ispunjavaju standarde), a jednako tako se mogu dodavati i nove. Tamo se čuvaju kopije (većinom očajne reprodukcije), a ne originali i mi sada treba da izmišljamo toplu vodu i umesto špajza koristimo hiperbolski oblik riznica, da bi stvorili veću ozbiljnost. A članak penis sam namerno uzeo kao primer apsurdnosti predloga, jer na dnu tog članka se nalazi kutijica koji vodi na Ostavu, pa sad vi vidite koliko bi ozbiljno delovali da se u toj istoj kutijici nalazi veza sa tekstom Penis U Riznici.

I nemojte mi molim vas više glumiti časne sestre i monahe koji se brecaju na svaku slobodniju reč i poređenje. Uloga administratora ovde je da omogućavaju normalno funkcionisanje sajta, a ne da prevaspitavaju urednike držeći časove morala i etike. Administrator nije sudija koji treba da preseče, već običan urednik koji, baš kao i svi ostali, ima pravo da iznosi svoje stavove. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 17:04, 21. jun 2020. (CEST)

Fiktivni ili ne, posle obesmišljavanja diskusije ne možete očekivati da nekoga tretiram ozbiljno i da odgovaram argumentovano. Moralnu relativizaciju i slobodna tumačenja uloge administratora koja očito od početka nije dobro shvaćena neću da komentarišem. Postoji način na koji se iznosi stav i diskutuje i postoji način na koji se to ne radi, što se nauči u dobroj gimnaziji ili kod kuće - ili ne. Pravo i sloboda govora nosi i propratne obaveze, kao i funkcija, makar bila i virtuelna. Zloupotreba te funkcije, što je delimično prikazano u ovoj diskusiji je dovoljno za pokretanje postupka razrešenja (na en.viki bi to pratile i druge sankcije), posebno jer ovo nije prvi put da vidim sličan stil oštrenja onoga što ne treba da se oštri u diskusijama (da prevedem na blizak vam jezik), odličan primer toga je debata o predlogu o uvođenju isključivo ćirilice na sr.viki. Ne radi se o tome da drugi korisnici ne mogu da budu oštri, cinični i napadni, reč je o tome da biraju da ne budu. Možda drugi urednici na ovakve ispade i doskočice koje priliče pijancima na seoskoj slavi gledaju nemo i pasivno jer su na to navikli ili se ne usuđuju da bilo šta kažu ali meni ne pada na pamet da ćutim pored očitog miniranja diskusije, što je višestruko kršenje smernica i pravila projekta.

Dalje, razne "asocijacije" i "poređenja" su potpuno irelevantna i nisu argumenti niti su doprineli diskusiji, međutim insistiranje na njima i forsiranje ukazuje na potrebu da se istera svoje mišljenje i postavi kao predominantno i jedino valjano. Mlađanim adminima koji su se pridružili u doskočicama to ne ide na čast, premda imam nešto više razumevanja za omladinu. Lako bi se mogli dati brojni kontra primeri (pošto meni penis generalno nije prva asocijacija za riznicu), ali koja je poenta? Čitav nastup i stil pisanja mi ukazuje na skrivanje iza funkcije koja se koristi za šefovanje i gordo prepucavanje sa drugim urednicima gde se ganja i tupi ko ja pametniji i elokventniji. Ko god da je ikada nosio stvarnu funkciju moći u životu, neće se ponašati na takav način. Primećujem i solidno nepoznavanje ili u najbolju ruku površno znanje vezano za Komons. Komons iliti Riznica ne treba da služi kao mesto skladišta i "bekapa" fajlove, kao što se inače koristi i kao što sam naziv "Ostava" implicira. Iskreno preporučujem NLP ili neki drugi osnovni kurs komunikacije. Više se neću oglašavati na ovu temu. Sadkσ (reči su vetar) 22:04, 21. jun 2020. (CEST)

Prvo si održao moralnu lekciju, a onda me mrtav ladan uporedio sa pijancem na seoskoj slavi. To da li ti imaš 15, 25, 40 ili 99 godina mene apsolutno ne zanima, jer su za mene svi koji ovde uređuju jednaki, bez obzira na broj godina, pol, stepen obrazovanja i slično. Ovde je najbitnije to koliko je neko sposoban da produktivno doprinosi ovde. Jedini koji ovde ne razume šta je to u stvari Commons, a to svakako ne želi da prizna jer mu očito previsok ego to ne dozvoljava, si ti. Definitivno nije moj problem to što ti ne umeš da čitaš između redova. A i bez obzira na to ipak sam ti detaljno objasnio zašto to nije dobra ideja. Britanika kaže da je termin Commons — land or resources belonging to, or affecting the whole of a community. Ili kako je prosto narodski rečeno, jedan kolega zaključio da je to mesto gde se deponuju datoteke koje se trenutno ne koriste, a korisne su i mogu da zatrebaju. Na šta tebe lično termin komons asocira me apsolutno ne zanima, poenta je da su na tom delu vikimedije deponovane i datoteke sa reprodukcijama Van Gogovih slika, baš kao i fotografije penisa i vagina. A za riznice je inače svojstveno da se u njima čuvaju zlatne poluge, oroginaln artefakti iz Antike, originalne slike i motike i kuke. Ili to baš i nije tako. Izvoli pa mi odgovori na pitanja, pošto ti nisi izneo ni jedan jedini argument u prilog svoga stava, ti si prosto samo predložio, a u objašnjenju predloga koristeći Rečnik SANU-a demantovao si samog sebe i pokazao koliko u stvari ne poznaješ poentu postojanja tog dela Vikimedije. I uzgred budi rečeno, ja sam jedini i krenuo da diskutujem na ovu temu, diskusija svakako nije kada neko napiše okej je i sviđa mi se. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 23:18, 21. jun 2020. (CEST)

 Komentar: Moguće da Riznica bolje opisuje ono čemu Komons zapravo služi, ali ne vidim potrebu da se preimenuje. Djeluje mi da je ova ideja naišla jer se puno stvari na Vikipediji u posljednje vrijeme mijenja, pa ajde da i ovo promijenimo – iako pola tih promjena nije neophodno. Imamo dovoljno problema da ljudi ne mogu da pohvataju stvari na Vikipediji i pratećim projektima, mislim da bi preimenovanje Ostave bilo kontraproduktivno. Čak i da Ostava jeste loš termin za ovo, mislim da nema smisla uvoditi nove termine. Može se reći da ne podržavam ideju, ali ako dođe do promjene, neću se buniti. — Marina Simić (razgovor) 12:17, 22. jun 2020. (CEST)

 Komentar: protiv zaista ne razumem čemu bi doprinelo ovo preimenovanje. --Pinki (razgovor) 20:41, 22. jun 2020. (CEST)

Potpisi: „--” → „—”

Pozdrav svima! Nakon što je nekolicina korisnika na diskord serveru podržala predlog, hteo sam da ga iznesem ovde na Vikipediji. Naime, trenutno dugme za potpisivanje komentara dodaje dve crtice (--) pre korisničkog imena. Zar nije logičnije i gramatički pravilnije da se koristi crta (—). Recimo, ovako. U engleskom se dve crte koriste za potpisivanje (sig dashes), dok u srpskom to nije praksa. Ako se još uzme u obzir da dobar deo korisnika preferira upotrebu crte, predlog je stvarno smislen. Takođe nadam se da će ovo podstaći korisnike da ne mešaju crtu sa crticom. Šta vi mislite? — Žile (✉) 22:46, 3. jul 2020. (CEST)

• za Sadkσ (reči su vetar) 22:50, 3. jul 2020. (CEST)
• za — Tragač Istine (razgovor) 22:52, 3. jul 2020. (CEST)
• za Svakako. --Zoranzoki21 (razgovor) 22:57, 3. jul 2020. (CEST)
• za — Dve sastavljene crtice se ne koriste u srpskom jeziku. Čist primer praktikovanja stvari s engleske Vikipedije. Puna podrška. — Vukan ® 08:53, 4. jul 2020. (CEST)
• za — Što da ne. --Acaalexaca (razgovor) 13:57, 4. jul 2020. (CEST)

Misliš automatski dodaje? Meni ne dodaje, a ako nije automatski onda je lični izbor korisnika šta će da stave ispred potpisa. Vux33 (razgovor) 07:37, 4. jul 2020. (CEST)

@Vux33: Da, automatski, kada se klikne na dugme u uređivaču izvora. Što se ručnog unošenja tiče, slažem se da je to lični izbor korisnika. — Žile (✉) 07:50, 4. jul 2020. (CEST)

• protiv Doduše, ja više lično volim klasiku. --Novak Watchmen (razgovor) 09:05, 4. jul 2020. (CEST)

I opet ona pravopisna mantra, crtica spaja, crta razdvaja. Dakle, potpis treba da bude razdvojen od ostatka teksta, što će dalje reći da treba crta. Dakle podržavam predlog —ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 11:09, 4. jul 2020. (CEST)

• za Ja je već odavno koristim i unosim ručno pa će biti olakšan posao nama pravopisnim manijacima. — SimplyFreddie (razgovor) 14:02, 4. jul 2020. (CEST)
• za — Nikolina Š. ✉ 19:07, 4. jul 2020. (CEST)

 Komentar: Podržavam promenu. Premda suštinski neće mnogo toga da se promeni, mislim da je razlog opravdan. --Lotom (razgovor) 20:14, 4. jul 2020. (CEST)

• za — ima smisla — Miljan Simonović (razgovor) 21:30, 4. jul 2020. (CEST)
• za --Đorđe Stakić (r) 11:57, 6. jul 2020. (CEST)
• za — VLADA ^da? 21:51, 7. jul 2020. (CEST)
•  Komentar: Podržavam. – Srdjan m (razgovor) 23:17, 7. jul 2020. (CEST)

---

  Urađeno — Žile (✉) 01:12, 11. jul 2020. (CEST)

Novi stilski priručnik

Zdravo svima! Kao što znate, trenutni priručnik stila poprilično je u lošem stanju — predstavlja direktan prevod sa engleskog jezika i mnogo primera koji su navedeni uopšte se ne mogu primeniti na ovom jezičkom izdanju projekta. Da ne pominjem krajnje nepotrebne stvari koje su napisane tu, dok su osnove stila zanemarene. Iz tog razloga, želeo bih da predložim izmene i dopune stilskog priručnika. Već sam napravio idejni izgled ovde, a planiram da kasnije unesem i neke video-tutorijale i slike, ali o tom potom. Cilj predloženog stilskog priručnika je da u što kraćim crtama (koristeći kratke i razumljive rečenice) upozna čitaoca sa osnovana stila. Šta mislite o ovome? Imate li dodatne predloge? Srdačan pozdrav! — Žile (✉) 20:13, 18. avgust 2020. (CEST)

 Komentar: Izgleda dobro. Ideja o videima se sviđa. Podrška! -- Snake |${\mathcal {R}}$| 20:41, 18. avgust 2020. (CEST)

• za Izgleda dobro, predlog je odličan a trenutna verzija je sama po sebi stabilna. Podržavam ideju za slikovna i video uputstva. Sadkσ (riječi su vjetar) 00:36, 19. avgust 2020. (CEST)

E svaka čast na ovome Aco. Jedino si napravio grešku kod navođenja transkripcije, napisao si Transkribujte (pišite onako kako se izgovaraju), a transkripcija na srpski je prilagođena, ne izvorna. Bolje je da napišeš da se kod transkripcija koriste zvanična pravila koja se nalaze u PP (u situacijama kada postoje naravno). — ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 01:00, 19. avgust 2020. (CEST)

Hvala! Ažurirao sam taj deo, dopunio odeljak Transkribovanje i stavio link ka vodičima za transkripciju. Mislim da će to biti od koristi. — Aca ^{💬 ● ❤️️} 10:47, 19. avgust 2020. (CEST)

 Komentar: Generalno mi je u redu. S tim neke od stvari koje su preporučene za izbegavanje nekad (doduše vrlo retko) imaju smisla. Pa i tu možda treba da „legne” neka napomena da se izbegavaju floskule i lasičji govor, ali da nema stroge cenzure u smislu toga da reči ne smeju da se koriste i slično. Da ne idemo iz krajnosti u krajnost. Bitno je da korisnici shvate šta bi enciklopedijski članak trebalo da ima i kako da ono što pročitaju u nekom tabloidu odnosno dnevnom listu predstave u pristojnom i neutralnom tonu. Ovo pišem i zbog pojave svakakvih članaka o nekim kako-tako relevantnim ličnostima, koji su prošarani konstrukcijama tipa „kako sam navodi”, ili „prema njenim rečima” itt. Na to se često nastavljaju neke nebitne informacije, pa je sve zajedno pogrešno, uključujući i narativni prezent upotrebljen u takvim rečenicama. Najbitnije je da napisano zaista ima smisla kada se izgovori na srpskom jeziku, bilo da je u pitanju novi članak ili prevod sa nekog drugog projekta. — Lotom (razgovor) 10:30, 19. avgust 2020. (CEST)

Hvala na dužem komentaru! Slažem se. Dodao sam nešto o narativnom prezentu, floskulama i lasičjem govoru i istakao napomenu da Vikipedija nije cenzurisana. — Aca ^{💬 ● ❤️️} 11:14, 19. avgust 2020. (CEST)

 Komentar: Sviđa mi se: jednostavno, estetski lepo i potpuno prilagođeno srpskom standardnom jeziku. Valjalo bi dodati i tačku 145. Pravopisa pod odrednicom v. koja kaže: Tačka se ne piše u četvorocifrenim oznakama godina, iza cifre koja označava hiljade: Godine 1939. počeo je Drugi svetski rat. Dakle, nikako 1.939 već 1939. i sl. Ima bezbroj grešaka tog tipa u člancima. Ostatak je, kao što rekoh, sasvim dobar. Podržavam promenu. — Vukan ® 17:12, 19. avgust 2020. (CEST)

@Vukan C: Hvala! Dodano. — Aca ^{💬 ● ❤️️} 23:41, 20. avgust 2020. (CEST)

• za --Novak Watchmen (razgovor) 15:35, 20. avgust 2020. (CEST)

 Komentar: Sve pohvale i od mene! Da li bi možda trebalo da bude precizirano nešto oko dodavanja viki veza ka datumima (i danima i godinama)? Jasno je da su to opšti pojmovi, ali se radi o baš raširenoj praksi, pa je možda treba tretirati odvojeno. Npr. nema nikakvog razloga da vikivezuje datum kada je sportista potpisao ugovor sa nekim klubom, kada je izašla neka pesma/album i slično. S druge strane, ja bih možda ostavio viki veze za datume rođenja i smrti (dakle, u uvodnoj rečenici biografija), zbog onih spiskova rođenih i umrlih koje imaju članci o datumima i godinama. Takođe, trebalo bi da uspostavimo i neki šablon navođenja tih generalija za biografije, tipa Ime i prezime ((za strance ime u izvornoj grafiji pod jezičkim šablonom), mesto rođenja, datum rođenja — mesto smrti, datum smrti). Dakle, bez onoga rođen kao taj i taj u tom i tom mestu. Budući da smo mi manja enciklopedija od one na engleskom, možda bi trebalo i paziti da se ne preteruje sa crvenim vezama (što se često dešava kod prevedenih članaka), ali nemam pojma kako to formulisati u uputstvo, pošto je stvar procene. — DJ0302 (razgovor) 01:43, 25. avgust 2020. (CEST)

@DJ0302: Pozdrav, hvala na podužem komentaru! Slažem se da je linkovanje datuma u većini slučajeva suvišno. Međutim, s obzirom na to da je reč upravo o raširenoj praksi, možda bi bilo bolje najpre pokrenuti zasebnu raspravu na tu temu pre nego što dodam takvu smernicu u stilski priručnik; moguće da bi se neki urednici protivili takvom pravilu. Što se tiče formata prve rečenice kod biografija, mislim da je dobra ideja. Ali, ja bih radije to stavio na neku podstranicu. Recimo, Stilski priručnik/Biografije. Tu bi se nalazile sve stilske smernice u vezi s biografijama živih ili neživih osoba. Apropo crvenih veza, mislim da je to subjektivna stvar, tako da se ne može odrediti neko opšte pravilo po tom pitanju. S druge strane, crvene veze su vrlo korisne, jer omogućavaju čitaocu da jednim klikom započne pravljenje željene stranice. Srdačan pozdrav! — Aca ^{💬 ● ❤️️} 20:15, 25. avgust 2020. (CEST)

---

Budući da nema protivljenja,   Urađeno . Hvala svima! — Aca ^{💬 ● ❤️️} 19:46, 27. avgust 2020. (CEST)

karte

Mislim da je vreme da se napravi etnička karta za Hrvatsku 1991 ali da bude detaljna i toliko velika kao ovo za Bosnu i Hercegovinu da bude toliko velika da mogu da se upišu naselja pogotov je važno zbog Srba. Dalje to iziskuje još veći napor ali mislim da je od kapitalnog značaja izrda još veće karte NDH gde bi detanjno bila popisan stratišta jame logori opštine i mesta sa brojme stradalih Srba. Zatim karte sa unišštenim crkvenim objektima za vreme 1941-1945 i za vreme 1991-1995. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 178.148.250.92 (razgovor • doprinosi) | 30. novembar 2020. u 20:51

Dodavanje opcije "Nije bezbedno za gledanje"

Da li znate kada idete na slučajnoj stranici i pojavi vam se nešto uznemirujuće? Da li i vi mrzite to? Ja da, pa mislim da bi bilo dobro da dodamo opciju "Nije bezbedno za gledanje" za neke uznemiravajuće slike (uključujući pornografske, katastrofalne i agresivnije slike), a možda i neke članke. Poenta je da upozorava korisnika pre gledanja te slike, u slučaju ako se zgrozi.

P. S.: Za ideju me inspirisao Reddit, društvena mreža koja ima takvu opciju. — Miloš Radisavljević (razgovor) 18:38, 21. mart 2021. (CET)

@Miloš Radisavljević: Iako razumljiva, mislim da je ideja loša, sa aspekta enciklopedije. Jer je vikipedija enciklopedija. Kad uđeš na članak o nekoj bolesti, očekuješ sliku kako ona izgleda. Kad uđeš na članak o Holokaustu očekuješ slike koje govore o tome. Mislim da je bit predloga neki najblažiji oblik samocenzure. Kao, pazite ovo je bljak. Jbg šta da radimo. Kad student medicine traži o nekoj bolesti, njega ne zanima da li je bljak ili ne, nego slika ili sadržaj te bolesti. — ANTI_PRO (razgovor) 14:37, 22. mart 2021. (CET)

Sa obzirom na koncept Vikipedije, ne verujem da bi ovo trebalo uraditi, kao što i Ivan kaže. Svakako, čak i kada bi ovo neko hteo da se uradi, moralo bi u globalu da se uradi, ne bi moglo samo na našoj Vikipediji. Sve ovo bi bio jedan naporan proces, za koji ne verujem da bi Zadužbina dala zeleno svetlo, naročito imajući u vidu to da su programeri prebukirani. Inače, ne znam zašto ne uposle još dvoje-troje programera barem. --Kizule (razgovor) 15:16, 22. mart 2021. (CET)

Fudbaleri na Svetskom i Evropskom prvenstvu

Pozdrav svima, Voleo bih da postavim jednu ideju koju sam lično krenuo kao svoj lični projekat ali mislim da bi to moglo da se napravi kao jedan projekat u kojem bi mogli svi da učestvuju koji žele.
Dakle cilj ovog projekta bi bio da se ispišu biografije svih fudbalera koji su učestvovali na Svetskom ili Evropskom prvenstvu u fudbalu.
Voleo bih da čujem šta ostali misle o tome
Pozdrav
Boki, patroler srpske Vikipedije (mesto za razgovor) 09:35, 2. maj 2021. (CEST)

@BojanCvjetković: Zdravo Bojane, prošle godine je Saund organizovao akciju fudbaleri na Svetskom prvenstvu tako da možeš porazgovarati s njim o projektu. Pozdrav, — Acaalexaca (razgovor) 11:42, 2. maj 2021. (CEST)

Postoji Vikipedija:Tim/Fudbal, a @SimplyFreddie: je već razmatrao opciju pretvaranja u projekat. Pravljenje projekta za takve odvojene stvari meni nema svrhu. Šta raditi sa tim projektom kad se ispišu sve te biografije? Ali neka nova akcija pisanja članaka o učesnicima kontinentalnih ili svetskih takmičenja svakako može da se organizuje, protiv toga već ništa nemam. S tim što i tu ne vidim nikakvu svrhu pisanja članaka koji bi se sveli na jednu rečenicu, to nije čak ni za klicu. — Lotom (razgovor) 13:12, 2. maj 2021. (CEST)

Orginalno ime i prezime na maternjem jeziku,

Pozdrav svima,

Ne znam da li je nova ideja, ali…

Pristojno i lepo je u tekstu napisati ime i prezime u orginalnom jeziku naučnika, izumitelja, osobe.

Na primer kod članka Venturijeva cev, izumitelj/naucnik se zove Djovani Batsta Venturi, ali nema napisano kako se to pise na njegovom maternjem jeziku. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Bitevic (razgovor • doprinosi)

Pozdrav. Nije nužno to pisati u članku jer bi trebalo da postoji zaseban članak o tom naučniku gdje bi se naravno nalazilo njegovo ime i u originalu. — Željko Todorović (razgovor) 14:30, 5. jun 2021. (CEST) s. r.

Redizajn šablona za napominjanje o nekonstruktivnim izmenama

Zdravo! U svom trećem pesku napravio sam idejni redizajn šablona koji se upotrebljavaju za napominjanje korisniku o nekonstruktivnim izmenama. Ideja je bila da se vizuelno naglase, ali i da se sadržinski poboljšaju tako što će se više usredsrediti na informisanje i edukovanje korisnika. Šta mislite o redizajnu? Imate li dodatnih predloga? — Aca ^{💬 ● ❤️️} 11:42, 25. jun 2021. (CEST)

 Komentar: Dopadaju mi se, lijepa ideja, tekst je jasan, stil dobar i vizuelno su svakako ozbiljniji. — Sadkσ (riječi su vjetar) 21:44, 27. jun 2021. (CEST)

 Komentar: Sve je na mestu, dizajn je super. — Acaalexaca (razgovor) 23:07, 27. jun 2021. (CEST)

Protesti u Crnoj Gori (2019—2020)

Ovaj članak Nacrt:Protesti u Crnoj Gori (2019—2020) podhitno treba srediti i vratiti u prvobitno stanje Protesti u Crnoj Gori (2019—2020) i možda potkratiti nepotrebne delove. Bruka i sramota da Hrvatska, Engleska i druge vikipedije imaju članak o ovome, a prvi sam ja konstruisao ovaj članak jer se tiče nas. — Baba Mica (razgovor) 23:10, 8. oktobar 2021. (CEST)

Zdravo, članak ima šablone za sređivanje kao novogodišnja jelka, što znači da ga treba detaljno preurediti. Nije bruka i sramota, bolje nemati članak nego postaviti nešto što nema ni glavu ni rep. Vama svaka čast na doprinosima ali mislim da za sređivanje ovog članka treba osoba koja dobro poznaje ovu temu. Acaalexaca (razgovor) 05:24, 9. oktobar 2021. (CEST)

Arbitraža

Zdravo svima! Nakon nekoliko malih nesuglasica na našoj Vikipediji (Podnošenje zahteva za otklanjanje administratorskih prava radi osvete, rasprava o brisanju članaka, rasprava o banovanju korisnika...) potreban nam je neki „organ” koji će biti pokrenut jedino kada zagusti. Arbitraža već postoji na ostalim projektima možda bismo mogli da je sprovedemo i ovde. Članove bira zajednica nakon glasanja, na primer na 6 meseci ili godinu dana. Šta mislite o tome? Acaalexaca (razgovor) 20:38, 3. novembar 2021. (CET)

Podržao bih, naravno, ako uspemo izabrati nepristrasne urednike za takvo telo. Ako to ne bude slučaj, ode mast u propast. — Aca (razgovor) 20:48, 3. novembar 2021. (CET)

To se podrazumeva, zato će zajednica i odlučivati glasanjem. Acaalexaca (razgovor) 21:29, 3. novembar 2021. (CET)

Pre nekog vremena smo izglasali politiku, ali je nikad nismo primenili. Ne kažem da bi i ovaj pokušaj slično prošao, ali treba imati na umu da posredovanje/arbitraža predstavlja proceduru koja možda niije neophodna dovoljno malim zajednicama. E sad, da li smo dovoljno veliki da nam tako nešto treba... verovatno je podložno diskusiji. — F± 23:04, 3. novembar 2021. (CET)

E, da. Bio sam spomenuo imenjaku o tome na Diskordu, ali nisam mogao naći tačan link. Zahvaljujem! :) — Aca (razgovor) 00:03, 4. novembar 2021. (CET)

Protiv. Arbitražni komiteti su pogodni samo za velike vikipedije poput engleske, ruske i sl. Smisao toga je da se izabere uža grupa urednika koja će se aktivno i kritički baviti problemima jer to sigurno neće stotine/hiljade urednika npr. engleske vikipedije. Niti je moguće problem rješavati glasanjem jer bi ljudi samo lupali glasove i zapravo ništa ne bi ni riješili. Koncept administracije na Vikipediji je takav da ne postoji institucionalizovani kolegijum urednika koji bi nešto prelomio većinom glasova/kvalifikovanom većinom na nekoj sjednici tako da kod velikih vikipedija može doći do preklapanja administratora na administratora kao nenavođenih raketa i tako ukrug (otud uvođenje nekog raspravnog organa gdje bi se to nekako centralizovalo). Na manjim vikipedijama se to ne dešava, imamo primjer upravo aktuelnu raspravu o blokadi gdje se vodi rasprava a ne borba administratora njihovim dugmićima. Drugi problem je što se arbitražnim komitetima daju ovlašćenja za određene posebne izbore (npr. čekjuzera, birokrata i sl.) što je zapravo otimanje prava od zajednice. To nije toliko problematično kod velikih vikipedija (gdje većina nije za to ni zainteresovana) ali kod jedne ovakve jeste. Mi imamo problem da uopšte održimo nešto što se zove „zajednica” na ovom projektu (rasprave/glasanja skupe jedva deset urednika), a sada bismo i onim preostalim urednicima oduzeli neko pravo glasa i dali ih samo manjoj grupi. Naša urednička zajednica nije glomazna da ne može skoro pa sve rješavati neposredno, raspravom svih u zajednici. Nema potrebe da se urednicima otima pravo glasa i da se još više tjeraju sa projekta. Otkad su navedeni razlozi — Podnošenje zahteva za otklanjanje administratorskih prava radi osvete, rasprava o brisanju članaka, rasprava o banovanju korisnika... — postali nerješivi a ne uobičajeni predmeti za raspravu? Po kom to osnovu zajednica nije u stanju da odluči o brisanju članaka (a mogla dosad o njih stotine) pa je potrebno uvesti neko tijelo za to? Najbolje da sebi odredimo i mjesečne plate, jako nam je naporno od toliko posla da glasamo o brisanju članaka. — Željko Todorović (razgovor) 00:27, 4. novembar 2021. (CET) s. r.

Željko ovde ima pravo. Ne znam koliko je pametno dati izabranoj grupaciji urednika tolika ovlašćenja. Na en.VP, članovi odbora doslovce mogu izreći tematsku zabranu nekom korisniku. Kao što je Željko spomenuo, koncept može odvući „obične” ljude od doprinošenja projektu. — Aca (razgovor) 00:59, 7. novembar 2021. (CET)

Pa ne znam baš koliko je to projektu kao što je naš neophodno. A iskreno gledano ne vidim ni te korisnike kojima bi moglo da se poveri ovakvo diskreciono pravo. — Lotom (razgovor) 12:45, 9. novembar 2021. (CET)

• Izrazito sam protiv. Više birokratije nije korak na bolje. Naša zajednica, uz sve svoje falinke, nije nesposobna i ne treba je indirektno degradirati. — Sadkσ (riječi su vjetar) 23:48, 10. novembar 2021. (CET)

Mišljenje jednog padobrančeka s hr.wiki:

Postoji engleskojezična fraza: "don't fix what's not broken". U prijevodu to znači: "ne popravljaj što nije pokvareno". Dakle, ako redovno dolazi do besmislenih beskrajnih rasprava oko najsitnijih administratorskih odluka, zloupotrebe administratorskih gumbića ili do sukoba interesa (to uključuje i kršenje nepristranog gledišta od strane nekih administratora), onda je definitivno dobro imati Arbitražni odbor. Ako je zajednica funkcionalna i uvijek (= bolje rečeno: uglavnom) u stanju da mirno riješi sve polemike s razgovorom, ako odluke i postupci apsolutne većine od svih administratora nisu sporne i ako ne dolazi do zloupotrebe alata (tj. nevažeći blokovi, očito kršenje pravila i principa ovog projekta itd.) onda smatram da ArbCom nije potreban, pogotovo ako su sitnice u pitanju koje se mogu riješiti na WP:ANI. Uopće nije loše imati malo "birokracije", ali također nije i ne može uvijek biti dobro previše birokratizirati postupke i odluke na jednom enciklopedijskom projektu — barem ako postojeći sustav radi kako treba.

Hrvatska je Wikipedija imala Arbitažu još u prvom wikidesetljeću, ali je ukinuta prije skoro 12 godina. Čini mi se da su članovi Arbitražnih odbora na drugim jezičnim inačicama Wikipedije zaista znali donijeti važne i odlučujuće odluke, koje su imale pozitivan utjecaj na stanje projekta. Prije neko vrijeme su se vodile rasprave o uvođenju jedne zajedničke arbitaže za bs., hr., sh. i sr.wiki — ali izgleda kao da nisu svi suradnici suglasni oko toga.

Lijepo vas pozdravlja, Koreanovsky (Ča–Kaj–Što?!) 20:04, 12. novembar 2021. (CET)

Izbori

Poslednjih par dana uređujem članke o izborima i vidim da se koristi milion naziva za istu stvar, kao što su „izbori za narodne poslanike...”, „parlamentarni izbori...”, „...parlamentarni izbori” i isto tako i za predsedničke (tačkice označavaju ime zemlje). Zar nije jednostavnije uvesti „Parlamentarni izbori...” s obzirom da taj oblik najviše koristi u govoru. — HoneymoonAve27 (razgovor) 20:49, 26. novembar 2021. (CET)

Potpuno podržavam. Termin „parlamentarni izbori” znatno je kraći od „izbora za narodne poslanike”, a prema smernici VP:NAZIV prednost imaju sažetiji izrazi. I ja mislim da je bolje opredeliti se za format „Parlamentarni izbori u ZEMLjA GODINA.” da bismo izbegli višeznačnosti. — Aca (razgovor) 18:39, 27. novembar 2021. (CET)

Potpuno se slažem, biće lakše čak i pretraživanje. Acaalexaca (razgovor) 19:55, 27. novembar 2021. (CET)

@Aca i Acaalexaca: Premestio sam neke članke, ali nisam siguran koji bi naslov odgovarao za izbore održane dva ili više puta u toku godine (primer), a i za beogradske. — HoneymoonAve27 (razgovor) 16:18, 4. decembar 2021. (CET)

„Predsednički izbori u Srbiji septembar—oktobar 2002.” sims fajn („neuspeli” ne zvuči baš najbolje). Što se tiče izbora u Beogradu, može ostati kako jeste, a možemo se i opredeliti za varijantu: „Lokalni izbori u Beogradu GODINA.”, pa kako vam draže. ;) — Aca (razgovor) 16:30, 4. decembar 2021. (CET)

Nekako mi više smisla ima „Lokalni izbori u Beogradu GODINA.”, ali neka Aca presudi. Usput, zahvaljujem vam se obojici na pomoći. — HoneymoonAve27 (razgovor) 17:52, 4. decembar 2021. (CET)

Stranice za razgovor

Šta se dešava sa stranicama za razgovor ?

Na svakoj stranici kad odeš, piše na engleskom ovo

Start a discussion with Boki/Članci

Talk pages are where people discuss how to make content on Vikipedija the best that it can be. Start a new discussion to connect and collaborate with Boki/Članci. What you say here will be public for others to see.

Ajde da ne obeležavam, neka neko ko je zadužen za te stvari pogleda ovo

Boki ^piši 22:03, 10. decembar 2021. (CET)

Verovatno nije prevedeno na Trajslejtvikiju. — Aca (razgovor) 22:13, 10. decembar 2021. (CET)

@Aca

Zaboravio sam na TranslejtViki. Jel to mogu svi da uređuju ? Nisam do sad nikad tamo išao pa me baš zanima.

Boki ^piši 22:25, 10. decembar 2021. (CET)

Prazan prostor na naslovnoj

Vjerujem da ste primjetili da imamo prazan prostor odnosno bjelinu desno od prostora za Izabranu sliku. Koliko je praznog prostora varira od obima sadržine u drugim dijelovima naslovne kao i dimenzijama ekrana uređaja; ali pomenuta praznina je konstanta. Mišljenja sam da ne djeluje estetski lijepo niti ozbiljno. Zanimaju me vaši prijedlozi šta bismo mogli da smjestimo u tom prostoru? Druga opcija jeste da se šablon za izabranu sliku razvuče po horizontali, što je praksa na nekoliko drugih projekata. — Sadkσ (riječi su vjetar) 20:45, 17. decembar 2021. (CET)

Komentari

 Komentar: Salgasan sa cenjenim kolegom. Ja sam mislio da je to normalno da bude tako, pa sam oćutao, ali izgleda baš čudno. Ja bih razvukao izabranu sliku vodoravno. Pozdrav. Slava Bogu živome. — Ničim neizazvan (razgovor) 20:49, 17. decembar 2021. (CET)

 Komentar: Spomenuto na Diskordu. Podržavam horizontalni prikaz fotografije. — Aca (razgovor) 21:20, 17. decembar 2021. (CET)

 Komentar: Problem nastaje jer većina odjeljaka nema standardnu veličinu i promjenom sadržaja dolazi do poremećaja prikaza. Za sada je po menu najbolje rješenje horizontalni prikaz fotografije. — Ranko Nikolić (razgovor) 22:48, 17. decembar 2021. (CET)

 Komentar:Iskreno slabo tamo zalazim i sad sam onako slučajno otišao i vidim o čemu pričate. U potpunosti se slažem da je horizontala uvek bolja nego vertikala ili neke široke ili uzane pojave. Boki ^piši 23:18, 17. decembar 2021. (CET)

Album Sledovanje

Zdravo! Može li neko da sredi stranicu Sledovanje? HVALA!— Prethodni nepotpisani komentar ostavila je korisnica EmiliaITČA (razgovor • doprinosi)

Leb i sol-Tangenta

Pozdrav, može li neko da nastavi uređivanje članka Tangenta? HVALA! Evo i spiska svih pesama!— Prethodni nepotpisani komentar ostavila je korisnica EmiliaITČA (razgovor • doprinosi)

 Komentar: Tematika mi nije bliska niti trenutno imam dostupne izvore kako bih pomogao. Mislim da zahtjeve istovjetnog tipa treba postavljati pod Razno ili na SZR stranice. — Sadkσ (riječi su vjetar) 00:51, 27. januar 2022. (CET)

Reformatiranje šablona - Izabrani spiskovi na Glavnoj strani

Dobar dan svima. Nakon skoro dvije godine od kada opštim konsenzusom urednika imamo izabrane spiskove na naslovnoj stranici, želim da sugerišem reformatiranje šablona za izabrane spiskove po uzoru na postojeće šablone za sjajne i dobre članke.

U šablonu bismo (sasvim standardno) imali siže članka, u zaglavlju ukupan broj članaka i isti bi se smjenjivali na okvirno ~10 dana (sada imamo 35 IS, sa tendencijom rasta).

Trenutna situacija je takva da su prethodna 2 IS zalijepljena na naslovnoj već nekoliko mjeseci, što, složićete se, nije dobro.

Nijesam bio lijen pa sam napravio zasebne šablone za svaki dosadašnji izabrani spisak, kako bih olakšao potencijalnu tranziciju.

Time ćemo ujedno i adekvatno popuniti često postojeću prazninu/bjelinu između trenutne verzije šablona za IS i izabrane fotografije, koja ruži izgled naslovne stranice Vikipedije na srpskom jeziku.

Možda ćemo ovom promjenom i više akcentovati izabrane spiskove što može inspirisati dodatne kolege na kreiranje kvalitetnih spiskova. Glasanje je završeno. () — Sadkσ (riječi su vjetar) 16:14, 6. februar 2022. (CET)

Glasovi

1. za Apsolutno se slažem sa tim da treba da se radi na spiskovima jer je to ipak veoma važan podatak što se tiče bilo čega ili bilo koga. Boki ^piši 05:11, 7. februar 2022. (CET)
2. za Podržavam ovu ideju, malo više truda ali sigurno da će biti korisnije i bolje. — MareBG (razgovor) 10:41, 7. februar 2022. (CET)
3. za Takođe sam za — svaka čast Sadku na angažovanosti, ovako se na mnogo produktivniji način popunjava prazno mesto na glavnoj strani. — Vukan ® 11:05, 8. februar 2022. (CET)
4. za Svakako mnogo bolje nego da isto stoji nekoliko meseci. Podržavam predlog. — Lotom (razgovor) 11:10, 8. februar 2022. (CET)
5. za Podržavam, čestitam kolegi na trudu što je već napravio šablone. — SimplyFreddie (razgovor) 17:42, 8. februar 2022. (CET)
6. za Podržavam. Sve su objasnili korisnici. — Ničim neizazvan (razgovor) 04:12, 9. februar 2022. (CET)
7. za Svakako podržavam, uz nadu da ćemo zaista dobiti više izabranih spiskova (imali smo u jednom trenutku zamajac, ali sada to malo stoji). Njih je u principu i jednostavnije srediti i izglasati nego članke, a i bazično su najviše enciklopedijski — podaci bez viška filozofiranja. — DJ0302 (razgovor) 13:06, 9. februar 2022. (CET)
8. za Podržavam predlog. — Acaalexaca (razgovor) 13:12, 9. februar 2022. (CET)

Komentari

---

Glasanje je završeno:

Za	Uzdržanih	Protiv	% za	Zaključak
8	0	0	100%	Predlog je izglasan.

— Ničim neizazvan (razgovor) 09:19, 14. februar 2022. (CET)

Zdravo svima. Po Sadkovom zahtevu, a na osnovu ovog glasanja, napravio sam splet šablona koji omogućavaju da se na glavnoj strani prikazuju izabrani spiskovi na isti način kao i sjajni i dobri članci. Pogledajte, pa javite ako nešto treba da se ispravlja.

Za one koje zanimaju detalji: dva glavna šablona (koja treba menjati kada se izaberu novi izabrani spiskovi) su: Izabrani spisak glavna i Tekući izabrani spiskovi — na njima se podešava koji će spiskovi biti prikazani kog dana (funkcionišu identično kao za sjajne/dobre članke). Pošto imamo mali broj izabranih spiskova, onda sam ih randomizovao i dodelio 9 dana za svaki, počevši od prvog januara. Stoga, imamo popunjeno sve do 10. novembra, što nam daje dovoljno vremena da se izglasaju novi izabrani spiskovi. Ako želite da menjate raspored (zbog značajnih datuma ili šta već), slobodno, samo je bitno da opsezi datuma iz prvog šablona odgovaraju datumima iz drugog šablona.

Ono o čemu treba razmisliti je da možda malo skratimo sadržaj u IČ- šablonima, tj. smanjimo količinu teksta koja bi se prikazivala za potrebe izabranih članaka, jer je trenutno veći disbalans nego što je bio u pogledu visine leve i desne kolone (već je leva bila viša u proseku, ali sada je dodavanjem sadržaja razlika dodatno povećana). Druga opcija je da se doda još sadržaja za sekcije na desnoj strani. Ili možda se izabrana slika prebaci u desnu kolonu, pa da se time izbalansiraju visine... — F± 22:19, 1. mart 2022. (CET)

Hvala ti Filipe. Mislim da je sadašnji položaj izabrane slike dobar. Pojedini šabloni za dobre i sjajne članke su predugački. Da li ih možemo skraćivati? Trudio sam se da većina za IS budu kraći. — Sadkσ (riječi su vjetar) 17:51, 2. mart 2022. (CET)

Svakako, samo je potrebno izmeniti odgovarajuće šablone (IČ-*). — F± 23:12, 2. mart 2022. (CET)

Tim - države sveta

Društvo došao sam na jednu ideju pa da vidim da li ima zainteresovanih. Primetio sam da na Vikipediji ima jako malo pristojno napisanih članaka o državama, što bi nekako trebalo da bude prioritet ako sudimo po pregledima. Sjajnih članaka imamo 6 (Estonija, Jermenija, Kanada, Novi Zeland, Nemačka i Srbija), a dobrih samo 2 (Belorusija i Južni Sudan). Ja trenutno sređujem Butan i cilj mi je da i on bude dobar. Ne mora svaki članak da bude sjajan ili dobar, ali da bude pristojan. Šta mislite?— Marko Stanojević (razgovor) 22:56, 14. februar 2022. (CET)

 Komentar: Maksimalno podržavam predočenu ideju. Iako prevashdono ne radim geografske teme, u planu mi je da tokom tekuće godine sredim/dopunim Gruziju i barem još jedan članak, što bi bio moj početni doprinos tvojoj konstruktivnoj inicijativi. Pored država članica UN, slabi su nam i članci o glavnim gradovima. — Sadkσ (riječi su vjetar) 23:40, 14. februar 2022. (CET)

 Komentar: Geografija mi je oduvek bila slaba strana tako da nisam baš neki podoban izvor informacija ali bih veoma rado učestvovao u nekoj akciji ako se organizuje neka akcija povodom ovoga. Slažem se da Vikipedija na srpskom jeziku treba da ima dosta više informacija o zemljama i to se veoma lako može uraditi s obzirom da nas ima preko 800 aktivnih urednika. Svaka čast na ideji Marko! Boki ^piši 15:15, 15. februar 2022. (CET)

Nisam ni ja sada neki ekspert za geografiju, ali većina tih članaka može da se prilagodi sa neke druge vikipedije, pre svega na engleskom, a što da ne i sa drugih jezika.— Marko Stanojević (razgovor) 16:07, 15. februar 2022. (CET)

@Marko Stanojević - Nisam mislio u tom smislu nego jednostavno bi bile sve klice a ne dobri ili sjajni članci :) Boki ^piši 16:47, 15. februar 2022. (CET)

 Komentar: Jako je teško pisati dobre i opširne članke o državama jer tu morate uklopiti gomilu različitih stvari,geografiju, istoriju, ekonomiju, politiku, kulturu, sport... Ja sam napisao članke o Jermeniji, Estoniji i Belorusiji i pošteno sam se naradio dok sam ih završio (posebno Estoniju). Poodavno sam krenuo da radim Island i Mozambik, nadam se da će mi obaveze dozvoliti da ih i završim u neko skorije vreme. ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 18:30, 15. februar 2022. (CET)

@NikolaB - Upravo zbog ovoga što si naveo sam i ja rekao da stvarno nemam vremena a ni načina da sad to sve sklopim da to bude dobro ili sjajno. Jednostavno, vreme ne dozvoljava. Boki ^piši 21:19, 15. februar 2022. (CET)

 Komentar: Tekstove iz zemljopisa mogu da pišu samo oni koji dobro poznaju viki-sintaksu i tehniku. Ima mnogo šablona, mnogo kodova, mnogo tabela itd. Ali ono... Ajde da se rasporedimo lepo, mi aktivni i poznavaoci, pa da odradimo neke države. — Ničim neizazvan (razgovor) 18:36, 15. februar 2022. (CET)

Dveri

Mislim da bi članak Srpski pokret Dveri mogli premestiti na samo Dveri, s obzirom da skoro svi koji pretražuju pojam „Dveri” žele da pronađu istoimeni pokret. — HoneymoonAve27 (razgovor) 18:51, 18. februar 2022. (CET)

za Slažem se u potpunosti sa ovim predlogom. Mislim da nema potrebe da u naslovu članka stoji puno ime. To se veoma lako može dodati u sklopu članka. Boki ^piši 18:56, 18. februar 2022. (CET)

za U pitanju je uobičajeno odnosno ustaljeno ime, što je dovoljno za preimenovanje, dok bi u uvodniku ostao pun naziv političke organizacije. — Sadkσ (riječi su vjetar) 19:37, 19. februar 2022. (CET)

Šer

Isto kao i problem iznad; mislim da bi članak o pevačici trebalo premestiti na naslov „Šer”, a trenutni tekst članka prebaciti na „Šer (višeznačna odrednica)”. — HoneymoonAve27 (razgovor) 16:03, 19. februar 2022. (CET)

@HoneymoonAve27 - Koliko god sam razumeo ovaj prvi predlog, ovaj drugi ne razumem. Šta u stvari treba da se uradi a da već nije urađeno ? Boki ^piši 16:41, 23. februar 2022. (CET)

@Boki: Da pojednostavim:

• Šer (pjevačica) --> Šer
• Šer (trenutni članak) --> Šer (višeznačna odrednica). — HoneymoonAve27 (razgovor) 17:24, 23. februar 2022. (CET)

  @HoneymoonAve27

  Imam malo bosanske krvi u sebi pa mi treba malo duže da shvatim :)

  Zar Šer kao pevačica nije već postavljena u tim smernicama pod osobe ?

  Boki ^piši 17:28, 23. februar 2022. (CET)

@Boki: Nisi me razumeo. Izneo sam ideju da se članak o pevačici prebaci na naslov „Šer”, bez zagrade. — HoneymoonAve27 (razgovor) 20:35, 23. februar 2022. (CET)

@HoneymoonAve27 - To se već ne slažem jer ipak termin šer postoji za više stvari koje su itekako važne ljudima. Boki ^piši 20:40, 23. februar 2022. (CET)

Izmjene sistema odabira izabranih slika

Nakon razgovora sa uvaženim kolegama @Dobrislava: i @Soundwaweserb: pokrećem novu temu u cilju boljeg funkcionisanja našeg projekta.

Dobrislava je pisala o problemu koji imamo; do sada se niko nije oglasio. Februarska situacija nije ništa novo. Praktično čitavu 2020. i 2021. istih 3-4, do najviše 5 urednika, daje kandidate za izabrane slike.

Vođen mišlju da sistem i nije sistem ukoliko zavisi od jednog ili dva čovjeka, što je proces odabira slika tokom januara, februara te u ranijem periodu jasno pokazao, postavljam sljedeću ideju:

• Od sada biramo sliku nedjelje iliti izabranu sliku za duži period — po 1 slika/fotografija za trenutnih 5 kategorija: 1) Živi svet 2) Ljudi i ljudske aktivnosti 3) Umetnička dela 4) Priroda, prirodne pojave, naselja, panorame 5) Istorija, spomenici, verski objekti, građevine od istorijskog značaja 6) Više ne postoji Slobodna kategorija.
• Svaki urednik prilaže 1 sliku kandidata.
• Ukoliko, nekim slučajem, ima više kandidata po kategoriji urednici, kao i do sada, imaju na raspolaganju opciju međusobnog usaglašavanja i riješavanja ili prelazimo na glasanje između dvije slike.
• Sva pravila po pitanju vrijemenskog roka, kao i mogućnosti biranja više fotografija u slučaju nedostatka invovliranih urednika ostaju ista.
• Zbog manjeg broja izabranih slika, urednici trebaju dati dodatnu prednost pri odabiru sjajnim, dobrim i kvalitetnim fotografijama sa Ostave, što nije i obavezujeće.
• U slučaju postojanja značajnog praznika ili kakvog jubileja u toku mjeseca (Dan pobjede, Svjetski dan borbe protiv raka i slično), urednik može dodati jedan ekstra prijedlog. Ta fotografija/slika traje isključivo tokom trajanja praznika i potom se na naslovnu stranicu vraća izabrana slika iz jedne od pet kategorija.
• Mislim da bi promjena sistema dodatno demokratizovala i decentralizovala proces izbora.
• Sličan sistem za odabir slika već imaju pojedini jezički projekti. Sve dodatne sugestije su dobrodošle.

Hvala. — Sadkσ (riječi su vjetar) 03:04, 2. mart 2022. (CET)

 Komentar: Slažem se u potpunosti sa idejom korisnika Sadka, pošto će ovo u mnogome rešiti status slika na Glavnoj strani Vikipedije na srpskom jeziku. Čak i ako ne prođe ovaj koncept, pa eventualno ne zaživi u budućnosti, uvek ima opcija da pređemo na podešavanje slika i sinhronizaciju sa Glavne strane na Ostavi (komonsu).— Soundwaweserb (razgovor) 13:57, 2. mart 2022. (CET)

 Komentar: Apsolutno za, sjajna ideja. — MareBG (razgovor) 17:05, 2. mart 2022. (CET)

 Komentar: Hvala, Sadko, za pokrenutu temu. Tvoj predlog mi je u redu, bilo bi manje posla i mogli bismo da postavljamo i slike koje su vezane za naše podneblje, što ne bismo imali ukoliko se vežemo za Ostavu. Dobrislava (razgovor) 14:33, 3. mart 2022. (CET)

 Komentar: Što se ove teme tiče, promene su neophodne, a mislim da je Sadko doneo pravi predlog koji može preći i u krajnje rešenje. Puna podrška. — Vukan ® 14:30, 5. mart 2022. (CET)

 Komentar: Potpuna podrška. — Acaalexaca (razgovor) 21:09, 5. mart 2022. (CET)

 Komentar: Rekao sam na početku, previše je taj sistem birokratski i gubite vreme. Ako sam ja verovatno jedini to činio godinama, bes sve te navlake, možete i vi. Smanjite birokratiju. — Mile (razgovor) 20:43, 9. mart 2022. (CET)

Slažem se čiča Mile; hvala ti na podršci. — Sadkσ (riječi su vjetar) 13:53, 10. mart 2022. (CET)

 Komentar: Podrška! — Jovan108 (razgovor) 19:53, 10. mart 2022. (CET)

 Komentar: Svakako, podrška prijedlogu! — Ranko Nikolić (razgovor) 22:54, 10. mart 2022. (CET)

 Komentar: Podrška za svakakvu vrstu poboljšanja srpske Vikipedije ! Boki ^{Piši mi ↔️ Moji doprinosi} 23:20, 10. mart 2022. (CET)

Na osnovu komentara predlog je usvojen, svih deset ljudi se složilo.   Urađeno — MareBG (razgovor) 12:54, 16. mart 2022. (CET)

Realizacija ideje

@Sadko: @PetarM: @Soundwaweserb: Da bi do kraja zaživeo novi način izbora slika, čini mi se da treba izmeniti i šablon izabrane slike, kako bi ista slika mogla nekoliko dana biti na Glavnoj strani. Napravila sam raspored izabranih slika, ali ne znam kako da ih ubacim u postojeći šablon. Trenutno je izabrana ona koja nam stoji u rezervi (aktivira se ako nešto nije u redu sa izabranom slikom). Pokušala sam ranije da istu sliku ubacim za nekoliko datuma, ali nije rešenje, odmah sledećeg prebaci na tu rezervnu. Takođe sam sada pokušala da stavim novu sliku umesto Gogolja, koji je trenutno rezervna, ali vidim da je i dalje na Glavnoj Gogolj, a kad se pogleda šablon nova slika (malo je konfuzno za objašnjavanje, ali nadam se da neko razume). Takođe, možda ne bi bilo loše da imamo neku grupu ili tim za tu izabranu sliku, koji bi imao neki način komunikacije radi održavanja tog dela projekta. —Dobrislava (razgovor) 10:51, 1. maj 2022. (CEST)

Mala ispravka, izmenjena je ipak slika na Glavnoj, stoji trenutno ona koju sam planirala za početak maja. Svakako mislim da treba da se izmeni šablon tako da možemo odjednom da ubacimo u njega izabrane slike za naredni mesec. —Dobrislava (razgovor) 10:57, 1. maj 2022. (CEST)

Ne bih znao u čemu je problem. Mogu li nam @Ranko Nikolić i Kizule: pomoći da postavimo izabrane slike za maj po novom sistemu? — Sadkσ (riječi su vjetar) 12:58, 1. maj 2022. (CEST)

Himna Mađarske

Mislim da bi prikladniji naslov članka Bože blagoslovi Mađare bio samo „Himna Mađarske”, koji koristi velika većina drugih Viki, kao i ona na mađarskom jeziku. Napominjem da je „Bože blagoslovi Mađare” samo deo teksta, a ne i naziv himne. — HoneymoonAve27 (razgovor) 17:34, 10. april 2022. (CEST)

Ja mislim da bi svi članci o himnama trebalo da počinju na isti način:Himna |ime zemlje| ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 18:50, 10. april 2022. (CEST)

 Komentar: Slažem se, u pitanju je forma koju koristimo i na ostalim člancima o državnim himnama. — Sadkσ (riječi su vjetar) 19:32, 10. april 2022. (CEST)

 Komentar: @HoneymoonAve27:@NikolaB:@Sadko: Premeštena stranica na Himna Mađarske u skladu sa ostalima.— Soundwaweserb (razgovor) 19:35, 10. april 2022. (CEST)

Preimenovanje Ostave u Riznicu

Zdravo svima, predlažem da preimenujemo Ostavu u Riznicu.

Mislim da bi se tom promjenom bolje definisao i objasnio značaj i suština ovog Vikimedijinog projekta.

Trenutna varijanta asocira na prostor za skladištenje, ostavljanje, pukog kačenja slika i drugih datoteka; u Ostavi su stvari koje se obično ne koriste svakodnevno, dok Riznica nosi i naznačava drugačije značenje.

U knjizi Rečnik srpskog jezika SANU piše:

• ostava ž. prostorija za držanje, odlaganje hrane i stvari koje nisu u svakodnevnoj upotrebi, komora, špajz

• riznica ž. prostorija u kojoj se drže dragocenosti; kasa, blagajna

Riječ riznica bolje definiše suštinu engleske riječi Komons (land or resources belonging to, or affecting the whole of a community).

Kolege sa mk.viki koriste ovaj oblik.

Da je preimenovanje na dobrom tragu ukazuje i to što Vikipediju kao Riznicu znanja opisuje i Vikimedija Srbije.

Iako primarno kozmetička izmjena, promjena bi bolje označavala šta Komons nije i čemu okačene slika i čitav projekat primarno služe. — Sadkσ (riječi su vjetar) 17:29, 11. april 2022. (CEST)

 Komentar: Da, definitivno bolja reč. Podržavam ideju! Jovan108 (razgovor) 18:46, 11. april 2022. (CEST)

 Komentar: Zar već nije bilo diskusije o ovome ovde? Ja se slažem sa promenom jer mi nekako Ostava zvuči pogrdno. Ne znam zašto prošli put nije prošlo. Boki ^{Piši mi ↔️ Moji doprinosi} 20:38, 11. april 2022. (CEST)

Nije prošlo koliko vidim, jer je dosta korisnika bilo protiv. I verujem da oni svoje mišljenje neće promeniti. Uvidom u diskusiju, zaključujem da se slažem sa onim što su tada rekli Miljan i Filip, tako da sam ja protiv menjanja.— Marko Stanojević (razgovor) 22:48, 11. april 2022. (CEST)

Diskusije je u punom smislu riječi je manjkalo. Više puta je ponovljeno da je promjena promjene radi, što svakako nije, niti bih gubio vrijeme na takve rabote.

Tehnički je postojala većina ali ne želim i ne bi bilo korektno spram šire zajednice uvoditi u jednom domenu fundamentalnu izmjenu bez šireg konsenzusa. Svakako ti hvala na komentaru. — Sadkσ (riječi su vjetar) 01:06, 12. april 2022. (CEST)

 Komentar: Ponoviću svoje mišljenje sa prošle rasprava, podržavam preimenovanje. Ranko Nikolić (razgovor) 23:12, 11. april 2022. (CEST)

 Komentar: Plus jedan za preimenovanje. — DJ0302 (razgovor) 17:03, 14. april 2022. (CEST)

 Komentar: Kao i prošli put, ne menjam stav. Ostava je nešto gde se pohranjuju razne stvari, riznica je mesto gde se pohranjuju dragocenosti. A na komonsu se nalazi sve i svašta, tako da je on više jedan buvljak nego mesto gde se pohranjuju isključivo dragocenosti. Od riznice je čak prihvatljiji i naziv skladište. Dakle, protiv sam preimenovanja ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 21:24, 14. april 2022. (CEST)

 Komentar: Podržavam da se promeni u Riznica. Sama reč je mnogo bolja nego Ostava, ovo bi bila pozitivna promena.— Soundwaweserb (razgovor) 22:30, 14. april 2022. (CEST)

 Komentar: Ispravno, podržavam kao i prethodni put. — MareBG (razgovor) 12:09, 15. april 2022. (CEST)

 Komentar: Saglasan sam sa Nikolinim komentarom, tako da sam protiv ovog predloga. — HoneymoonAve27 (razgovor) 17:12, 16. april 2022. (CEST)

 Komentar: Podržavam. Iako je Ostava miks svega i svačega, kao što je Nikola rekao, nije na odmet dati joj malo pozitivnije/lepše ime. Tira11 (razgovor) 21:44, 16. april 2022. (CEST)

 Komentar: Izneti argumenti mi deluju sasvim važećim i razumnim, stoga podržavam predlog. — Vukan ® 20:08, 17. april 2022. (CEST)

 Komentar: Kao i prošli put podržavam predlog. — Acaalexaca (razgovor) 17:57, 21. april 2022. (CEST)

• za --Novak Watchmen (razgovor) 22:37, 28. april 2022. (CEST)

Protiv. Ostava je nešto gdje se čuva sve i svašta, i ono što to treba i ono što ti ne treba. U ovom slučaju je to ostava sa slikama, gdje se nalazi sve i svašta, od umjetnosti i sporta, preko politike i religije, država i gradova, do eksplicitnih slika. I ime joj u potpunosti odgovara. Riznica više zvuči kao mjesto gdje se čuvaju dragocjenosti, što može da ima smisla ako zamislimo slike kao blago vikipedije koje se čuva u riznici. Ali ne znam koliko je ta teorija održiva, kad svako može da dodaje slike po želji, sa jedinim ograničenjem da ih je on napravio. -- Vux33 (razgovor) 11:23, 1. maj 2022. (CEST)

 Komentar: saglasan sa nikolom. parsifal |${\mathcal {R}}$| 19:46, 9. maj 2022. (CEST)

Patroliranje ljudi iz WMF

Imam jednu ideju koja ne znam da li je pre bila predložena a nemam baš vremena da tražim okolo.

Postoji li neki način da se ljudi koji su deo WMF tima automatski patroliraju bez ikakvog zahteva ?

Evo npr. Branimir postavlja vesti koje se tiču Vikimedije tako da ne vidim poentu da se ta osoba patrolira.

Ne znam šta drugi misle ali sam hteo da ovo iznesem kao ideju.

Pozdrav

Boki ^{Piši mi ↔️ Moji doprinosi} 19:19, 13. april 2022. (CEST)

 Komentar: Ima smisla, saglasan sam. — Sadkσ (riječi su vjetar) 19:51, 15. april 2022. (CEST)

 Komentar: Ne znam, ne prave neke velike izmene tako da nije teško ispatrolirati ih. Što se tiče BPipala on je stekao poverenje a za ostale ne garantujem. Acaalexaca (razgovor) 17:56, 21. april 2022. (CEST)

• za --Novak Watchmen (razgovor) 22:38, 28. april 2022. (CEST)

• protiv Za AP se glasa i to se mora zaslužiti, nije dovoljno što je neko član organizacije. — MareBG (razgovor) 18:52, 9. maj 2022. (CEST)

 Komentar: Ne postoji automatski mehanizam koji bi obuhvatio baš svakog iz Zadužbine, tako da bi svakako moralo pravo da im se daje ručno. Razumem da bi bilo lakše za patrolere da ne moraju njihove izmene da patroliraju, ali se opet slažem sa Maretom. --Kizule (razgovor) 18:56, 17. jul 2022. (CEST)

Manekeni/modeli

Pre neki dan sam primetio da je članak na en Viki o modelima povezan je sa člankom model (osoba), dok je kategorija povezana sa manekenima. Mislim da bi se trebalo odrediti da li ćemo koristiti termin „model” ili „maneken”, jer se i u člancima javlja šarenolikost. — HoneymoonAve27 (razgovor) 17:12, 16. april 2022. (CEST)

Maneken/ka nije isto što i model/ka, ako ne griješim. Valjalo bi konsultovati posljednje izdanje Rječnika. — Sadkσ (riječi su vjetar) 22:21, 16. april 2022. (CEST)

@HoneymoonAve27: @Sadko: Prema Rečniku srpskoga jezika Matice srpske, ovako se definišu sledeći pojmovi:

• maneken, 1. lepo građena (najčešće mlada) osoba koja prikazuje nove modele odeće ili obuće na modnim revijama (i u drugim prilikama) [...]
• model, 1. a. osoba koja slikaru ili vajaru pozira kad on stvara portret, figuru i sl. b. osoba koja služi piscu kao uzor za neku ličnost u delu. [...]

Kasnija značenja obeju reči se takođe ne podudaraju. Iz priloženog možemo zaključiti da ova dva pojma nisu sinonimi budući da se ne poklapaju ni u jednom značenju. — Vukan ® 20:04, 17. april 2022. (CEST)

„Masakr” u „pokolj”

Pozdrav svima. Šta mislite o tome da reč „masakr”, koja se javlja u naslovima članaka o ovoj temi, zamenimo njenim sinonimom, domaćeg porekla, „pokoljem”. U Rečniku srpskoga jezika Matice srpske, stoji sledeće:

• masakr fr., pokolj, krvoproliće, klanje, ubijanje.
• pokolj, masovno ubijanje (obično izvršeno klanjem); up. pogrom.

Mislim da nema potrebe koristiti pozajmljenicu (tačnije galicizam) u ovom slučaju. — Vukan ® 23:22, 13. maj 2022. (CEST)

• za Apsolutno za. Jovan108 (razgovor) 15:17, 14. maj 2022. (CEST)

 Komentar: sam članak je pokolj tako da mislim da je ok da se premesti. — Acaalexaca (razgovor) 12:01, 17. maj 2022. (CEST)

• za U pitanju je slučaj gdje možemo koristiti i dati prvenstvo srpskoj riječi. — Sadkσ (riječi su vjetar) 19:11, 17. maj 2022. (CEST)

•  neutralan Šta da radimo u slučajevima gdje je riječ „masakr” ustaljena, kao npr. u slučaju Srebrenice? Hoćemo li preimenovati članak u pokolj u Srebrenici? Da ne pominjem ideju koja se javila u nekim intelektualnim krugovima da se genocid nad Srbima tokom Drugog svjetskog rata nazove Pokolj. — Ranko Nikolić (razgovor) 19:48, 1. jun 2022. (CEST)

Ideja je da se dobije srpska rječ odnosno naš termin za zločin sistematskog genocida nad srpskim stanovništom svih uzrasta počinjen od strane hrvatskih ustaša. U suština, prema mom mišljenju, osnovna ideja je odlična. Njihova ideja je bude ili pokolj ili veliki pokolj, u skladu sa usmjenom tradicijom starijeg stanovništva Hercegovine, mada pomenuta inicijativa za sada nije došla do realizacije a sve je šansa i da neće jer ima ozbiljnih argumenata protiv same ideje. Mišljenja sam da je nedovoljno racionalno i kratkovido glasati protiv na argument ustaljenosti, pošto, cijenim da Vukan nije ni mislio da premještamo članke za čiji naslov je drugačija termin ili odrednica ustaljena. — Sadkσ (riječi su vjetar) 21:10, 1. jun 2022. (CEST)

Nemam ništa protiv toga se osnovni članak zove pokolj, ipak je to srpska riječ, isto tako da se zločini koji nisu toliko poznati na našem prostoru preimenuju u Pokolj u/nad…, samo treba donijeti odluku šta ćemo s ovih koji su prepoznatljiviji kao masakri. — Ranko Nikolić (razgovor) 21:38, 1. jun 2022. (CEST)

• protiv — Na osnovu Rankovoga komentara. Postoje neki događaji koji se ustaljeno nazivaju „masakrima”. Primerice, iz naše istoriografije, masakr u Kragujevcu. Naziv „Pokolj u Kragujevcu” ne bi bio dovoljno prepoznatljiv. — Aca (razgovor) 20:56, 1. jun 2022. (CEST)

@Aca: @Ranko Nikolić: — Poznati argument ustaljenosti ne pije vodu u ovom slučaju: npr., masakri u Šarpvilu ili Peršunski masakr ne bi bili ništa manje poznati kod nas i da se nazivaju pokoljima tako da ne vidim zašto bismo u potpunosti bili protiv ovog predloga. Zasigurno nisam mislio da zločine genocida ili etničkog čišćenja ili čega god drugog nasilno menjam u pokolje, taman posla — ovde isključivo raspravljamo o zločinu masakra, čija je definicija izneta gore u prvom komentaru. Primeri Srebrenice ili Kragujevca mogu biti izuzetak, ali i ne moraju nužno. Ovde se prevashodno raspravlja o praksi imenovanja budućih članaka kao i imenovanja kategorija i šablona koji su u vezi s ovom tematikom. — Vukan ® 22:50, 1. jun 2022. (CEST)

Niko nije ni govorio o prekvalifikaciji zločina, nego o tome da li ćemo mijenjati nazive članaka koji su u našoj istoriografiji poznatiji kao masakri nego kao pokolji. Pošto je ta nedoumica riješena, podržavam ideju. — Ranko Nikolić (razgovor) 22:56, 1. jun 2022. (CEST)

•  neutralan Slažem se da može da se koristi ubuduće, ali ako je neki događaj poznat kao masakr, treba tako i da ostane. ImStevan ^razgovor 19:32, 23. jun 2022. (CEST)

• za --Novak Watchmen (razgovor) 21:00, 16. jul 2022. (CEST)

Sajtnotis kao dio naslovne

Zdravo kolege, želim da vidim kakav je puls zajednice po sljedećem pitanju: imam ideju da umjesto trenutnih banera odnosno obavještenja na vrhu stranice o dešavanjima u toku, iste prebacimo u jedan odjeljak koji bi bio na Naslovnoj stranice Vikipedije, sa desne strane, bilo iznad ili ispod odjeljka Vesti. Time bismo trajno uklonili banere a sve važno za projekat i zajednicu učinili trajno vidljivim i pri vrhu naslovne, na elegantan način. Plus bi se dobio novi prostor za navođenje obuka i poziva Vikimedije Srbije, navođenje kada je period za kandidovanje slika mjeseca, informisanje o jubilarnim člancima na projektu, uspjesima korisnika na međunarodnim takmičenjima i o svemu drugom što inače nije obuhvaćeno banerima. Sličan model primjenjuje sh.viki. U pitanju je osnovna ideja koju možemo da razradimo skupa. Hvala lijepo. — Sadkσ (riječi su vjetar) 02:15, 25. maj 2022. (CEST)

Načelno sam protiv ukidanja sajtnotisa, zato što postoji mogućnost da svako kome smeta to sakrije kod sebe. Preko glavne strane takođe može samo da se pretrči, pa nije podrazumevano da će to biti praktičnije. S druge strane neka obaveštenja koja se tiču ciljanih grupa korisnika, a koja ne utiču u velikoj meri na sam projekat, možda mogu i na taj način da se organizuju. Saglasan sam da bi se u nekoj meri rasteretio vrh stranice i učinio preglednijim. — Lotom (razgovor) 10:13, 25. maj 2022. (CEST)

Slažem se sa tvojim komentarom Lotome, meni je takođe bolje ovako. Svako može u bilo kom trenutku da pogleda obaveštenje dok čita neki članak. Jako mi se dopada i sam stil banera zato što je jedinstven, jednostavan i postoji samo na našoj Viki. — Acaalexaca (razgovor) 12:27, 25. maj 2022. (CEST)

Može biti da ste u pravu. Ideja mi je pala na um pa sam želio da čujem povratnu informaciju. — Sadkσ (riječi su vjetar) 23:25, 1. jun 2022. (CEST)

Star Wars

Pozdrav, kolege. Konačno sam rešio da se posvetim ovoj franšizi, ali mislim da još nije rešeno pitanje u vezi njenog imena na srpskom jeziku. Ranching je prvi pokrenuo ovu temu i tek sada shvatam njegovu poentu. Knjiga koja je prethodila filmu, Star Wars: From the Adventures of Luke Skywalker, u Jugoslaviji je objavljena pod naslovom „Zvezdani ratovi”, a tu je i serija Nikad izvini koja se usaglasila sa ovim naslovom. Ejč-Bi-Ou je takođe objavio filmove pod naslovom „Zvezdani ratovi”, kao i RTS, a upravo sam video da postoji i fan-sajt. U drugu ruku, Ejč-Bi-Ou je objavio seriju Ratovi zvezda: Ratovi klonova gde se nije držao prethodnog naslova. Po mom mišljenju, oblik „Ratovi zvezda” se češće javlja u govoru nego „Zvezdani ratovi”, mada nisam siguran koliko je to bitno. Planirao sam da sačekamo da Dizni+ dođe u Srbiju i vidimo koji će naslov on odabrati, ali je u skorije vreme potvrđeno da Dizni+ neće biti lokalizovan. (značilo bi mi da se izjasne i @Aca, Ranching i Ničim neizazvan:) — HoneymoonAve27 (razgovor) 19:03, 2. jun 2022. (CEST)

 Komentar: Pozdrav. Nemam šta ja da se izjašnjavam jer će biti onako kako @Aca: odluči jer je on veliki meštar lingvistike, kao i „alfa i omega filosofije etike”, a ja sam nebitan jer je on, kao „uticajni administrator”, jači od mene, naređuje mi otkako sam došao na projekat. Kao si možda primetio, trudim se da izbegavam rasprave zbog njega i njegove ekipe (što mi je savetovano), kako mi ne bi opet napakovali, ovoga puta, trajni ban. Iskreno, da se ja nešto pitam, a ne pitam se, konsultovao bih se sa @Sadko: u vezi sa sedmom umetnosti. Srdačno. — Ničim neizazvan (razgovor) 19:14, 2. jun 2022. (CEST)

Razgovor van teme

@Ničim neizazvan: Ne želim da ulazim u tuđe konflikte, ali ne verujem da bi Aca imao nešto protiv ukoliko bi izneo svoje mišljenje oko ove teme, a i pingovao si jer te smatram i te kako kompetentnim. Izvinjavam se Sadku i Vukanu što sam zaboravio da ih dodam, nadam se da ćete se izjasniti. — HoneymoonAve27 (razgovor) 20:25, 2. jun 2022. (CEST) Pozdrav. Ne vidim neki konkretan razlog zašto me se ovde proziva, ali očigledno je to ničim neizazvano s obzirom na to da ja nisam komunicirao s dotičnim urednikom nedeljama (zapravo, mesecima) otkad me je nedokazano optužio da „vređam nečije jevrejsko poreklo”. To je pitanje ostalo nerešeno i bez odgovarajuće reakcije administratora. Moram priznati da sve ovo već prerasta u sistematsko i taktično maltretiranje urednika te molim administratore da preduzmu odgovarajuće radnje dok atmosfera ponovo ne postane nepodnošljiva. Ponovljena pasivna agresija i sarkazam takođe su ponašanja koje Univerzalni kodeks ponašanja naziva neprihvatljivim. — Aca (razgovor) 20:52, 2. jun 2022. (CEST) Isto tako je neprikladno etiketirati značajno starije i pametnije kolege kao ultradesničare i nacionaliste, ne izviniti se takvo gnusno ponašanje, banovati ih sa svog serverčića bez prethodnog objašnjenja, prije toga im brisati poruke i cenzurisati, vjerovatno kako bi se izazvala reakcija, diskriminisati ih (ne ide ti glumljenje liberala) forsirati svoje nazovimo ideološke stavove, ulaziti više puta u prepucavanja sa istim korisnikom koji se ovdje ne ponaša prikladno, ogovarati svoje kolege kao neka uboga strina kod urednika drugih jezičkih projekata koji vegetiraju kod nas, ratovati izmjenama na članku o nekom slabo poznatom reperu pa onda poslje svega toga u kratkom roku, otići na skup u organizaciji Vikimedije i držati predavanje o tome kako se ne treba ponašati na projektu! Tragikomično. Sarkazam niko ne zabranjuje i ovdje nema jednosmjerne ulice u vidu prekršaja. Zamoliću nekog nepristrasnog administratora da ove poruke kao i dio prve poruke prebaci na dnu stranice kao zaseban dio. Prosto sam morao reagovati pošto slabo tolerišem glumljenje žrtve i neprihvatanje svoje odgovornosti kod ljudi. — Sadkσ (riječi su vjetar) 13:43, 3. jun 2022. (CEST)

 Komentar: Što se tiče iznetog pitanja, meni je apsolutno svejedno. Podržaću predlog za koji se ostali opredele. Jedino mogu primetiti da je u svakodnevnom govoru učestalije „Ratovi zvezda”. Pretrage na sajtovima Politike i RTS-a takođe pokazuju da je spomenuti naziv češći. — Aca (razgovor) 20:52, 2. jun 2022. (CEST)

 Komentar: Svakako bih se pre opredelio za oblik Ratovi zvezda, bio on možda i nepravilno preveden sa originala, iz već navedenih razloga zastupljenosti i prepoznatljivosti (1, 2). Oblik Zvezdani ratovi bi se čak možda i potencijalno mešao s potpuno drugim serijalom Zvezdane staze. Srdačan pozdrav. — Vukan ® 23:26, 2. jun 2022. (CEST)

 Komentar: Ne znam je li Ideje pravo mjesto za našu debatu. Svakako hvala vrijednom kolegi Hanimunu na pokretanju zanimljive teme.

Provjerio sam literaturu koja mi je trenutno na raspolaganju. Parkinsonova Istorija filma kao i Istorija filma grupe autora koristi oblik Ratovi zvezda. Kukova trotomna Istorija filma u trećem tomu koristi oblik Rat zvezda. Mislim da nije velika dilema.

Nije jednako relevantno kao stručna djela ali i tribine u Beogradu koje su vodili ljudi prilično upućeni u materiju su koristile isti oblik [1] [2]. Lijep pozdrav. — Sadkσ (riječi su vjetar) 13:43, 3. jun 2022. (CEST)

 Komentar: Ratovi Zvezda je pravilan oblik koji se koristi kao što je već rečeno i mislim da bi tako trebalo da ostane ili da se koriguje na drugim mestima a to šta drugi pričaju i zapisuju, to je već za druge sajtove a ne za Vikipediju. Boki ^{Piši mi ↔️ Moji doprinosi} 22:20, 3. jun 2022. (CEST)

 Komentar: Subjektivno mišljenje: SW fanovi su navikli na oba prevoda, ali je Zvezdani ratovi tačnije za tematiku originala. Svima je jasno da ne vode rat "zvezde" već se rat vodi između civilizacija u svemiru. Upravo zato su Zvedane Staze apsolutni pogodak prevoda, a u engleskom jeziku su ta dva naziva i namerno slična, jer se radi o (uspešno) kompetetivnim franšizama.--Jozefsu (razgovor) 16:01, 9. jun 2022. (CEST)

Problem sa sistemskim izgledom svih stranica (PC desktop)

Sigurno da će ovde neko imati odgovor za sledeće: na PC (Windows, Linux) računaru se poduže vreme Vikipedija na srpskom (ostale ne) pojavljuje u suženom formatu za mobilni. Probao sam sve da vratim na klasičan PC izgled od ranije, ali izgleda da je centralno sistemski podešeno ovako (tako je u svim brauzerima i nakon brisanja keša). Da li je to u skladu sa nekom odlukom zajednice koja me mimoišla, ili je to do nekih izmena u podešavanjima za koje ja neznam i treba samo neko da me uputi?

U pitanju je samo estetski izgled, ako je to odluka zajednice izvinite što sam pitao.

Administratorima: ako je potreban skrinšot, kažite kako i gde da postavim.--Jozefsu (razgovor) 15:17, 9. jun 2022. (CEST)

I ja sam primetio da pretraživač nudi mobilnu verziju u pretragama. U povratnim informacijama, ako postoji članak, to već nije slučaj. Uvek može da se očisti veza od slova m pojedinačno, ali nije trajno rešenje. @Aca i Kizule: su aktivni na fabrikatoru, pa da vidimo šta je u pitanju. — Lotom (razgovor) 15:49, 9. jun 2022. (CEST)

Pozdrav @Jozefsu

Ja taj problem nemam pa me zanima par stvari

1. Koju temu koristiš što se tiče izgleda ?
2. Koji pretraživač koristiš (Edge, Firefox, Chrome, Safari) ? Jesi li probao različite pretraživače ?

Ajde da krenemo odatle pa ćemo polako da vidimo gde je problem.

Kolega Lotom je već pozvao Acu i Zokija, koji su aktivni na Fabrikatoru da se i oni jave pa ćemo videti.

Boki ^{Piši ↔️ Čitaj} 15:51, 9. jun 2022. (CEST)

Moram da se izvinim na novoj temi koja ovako ispada spamovanje. To podešavanje zaista izgleda ružno na desktop monitoru, ali je izgleda takav difolt trenutne Vikipedije. Rešenje je u podešavanjima desno gore, postavka "izgled" – Vektorsko (2010). Da li da obrišem temu? Ili možda bude još nekom na koristi? Jozefsu (razgovor) 15:55, 9. jun 2022. (CEST)

@Jozefsu Drago mi je da si rešio problem. Ostavi pa ako nekom drugom bude potrebna pomoć u tom smislu, možemo da koristimo tvoje rešenje za taj problem. Boki ^{Piši ↔️ Čitaj} 16:03, 9. jun 2022. (CEST)

Slučajno sam pronašao šta možda stoji iza ovoga: Fondacija redovno testira nove izglede GIP-a na osnovu psiholoških i drugih faktora (kako se lakše čita itd.) i onda, čini se, uvede vizuelni izgled sa nekim malim izmenama. Sadašnji "trend" se zove Vector (2022). Ovde koga zanima može i doprineti tom procesu. (Ovo sve je trebalo da ide u Trg/Tehnika - još jednom se izvinjavam.) Jozefsu (razgovor) 16:49, 9. jun 2022. (CEST)

@Jozefsu i Lotom: isti problem imam. Ne treba lupati glavu. Uđete samo u članak i posle izbrišete u URL-u dodatak m. i biće sve okej. Pozdrav. — Ničim neizazvan (razgovor) 17:59, 9. jun 2022. (CEST)

@Ničim neizazvan Ne bih rekao da je to problem (makar mislim da to nije) problem koji je @Jozefsu rekao ali eto neka on potvrdi pošto ako je to to, onda je problem u tome što se mobilna verzija pokušava otvoriti preko računara a to nekad zna da bude haos.

Boki ^{Piši ↔️ Čitaj} 18:13, 9. jun 2022. (CEST)

Kada ti na računaru izađe mobilni prikaz, onda URL mora da bude sa oznakom m.. Kada se ta oznaka ukloni ručnim putem, te stisne enter na ostatak URL-a, dobija se računarska verzija. Citirao bih jednog uvažnog člana ove zajednice: „Od Obsa i Ničima nema većih znalaca za tehniku. Što se tiče tehnike, oni sve znaju i umeju.” Pozdrav. — Ničim neizazvan (razgovor) 18:17, 9. jun 2022. (CEST)

@Ničim neizazvan - Svaki cigo svoga konja hvali :) Videćemo šta kaže @Jozefsu da li je to bio problem (slučajno) Boki ^{Piši ↔️ Čitaj} 18:19, 9. jun 2022. (CEST)

Ti samo sredi da me Pinki i ostali ne maltretiraju i ne ometaju moj rad. To će biti dovoljno. — Ničim neizazvan (razgovor) 18:22, 9. jun 2022. (CEST)

@Ničim neizazvan Znam za tu verziju problema ali @Boki je u pravu, nije to bilo kod mene. To sa imenom domejna je neka vrsta "skina", dok je ovo drugo (kod mnogih korisnika) deo novina uvedenih od strane Fondacije. Pogledajte link koji sam dao i sve ćete razumeti. Rešenje je u podešavanjima gore desno: klasičan računarski (ne-mobilni) izgled se zove Vektorsko (2010) ili na engleskom Vector legacy (2010). Jozefsu (razgovor) 18:23, 9. jun 2022. (CEST)

Razgovor van teme
@Jozefsu, bani na diskord. — Ničim neizazvan (razgovor) 18:24, 9. jun 2022. (CEST) Nisam na Diskordu, i ne možeš samo tako u topik da pišeš porukice, ako je vezano za ovaj topik dodaj tu, a ako nije važno sačekaće ili piši na moju stranu za razgovor. Jozefsu (razgovor) 18:30, 9. jun 2022. (CEST)

@Jozefsu - Ja sam pokušao SVE teme koje Vikipedija daje i nekako mi ova "old skul" tema iz 2010 najbolje "čuči" i ne planiram da je menjam sve dok je Vikipedija ne ukine (ako je uopšte i ukine) a kad sam na mobilnom, onda je tu haos dok se snađem ali sa mobilnog većinom samo patroliram jer nema šanse da pišem članak preko mobilnog. No way Jose Boki ^{Piši ↔️ Čitaj} 18:28, 9. jun 2022. (CEST)

Zato sam i prvo paničio (ovako važan projekat nikako preko androida, ko voli da kvari oči neka izvoli) ali srećom našlo se rešenje. Jozefsu (razgovor) 18:32, 9. jun 2022. (CEST)

@Jozefsu Meni je za patrolu super moj LG Velvet. Mali ekran i sve super ali da pišem infokutiju na njemu, pa pre bih otišao u Zadrugu kod Mitrovića nego da to radim :)

Ajde, Bože zdravlja, ako me izaberu za administratora interfejsa, videću da nešto odradimo u vezi toga da i mobilna verzija bude malo bolja za oči jer se itekako zna da se mobilni telefoni koriste sve više i više kao sredstvo za odlazak na internet nego računari.

Evo obećavam ti da će mi to biti jedna od prvih misija da to nekako izvedemo, rekoh, Bože zdravlja i ako me izaberu.

Boki ^{Piši ↔️ Čitaj} 18:57, 9. jun 2022. (CEST)

 Komentar: Deluje da se problem u pretragama vezuje za lokaciju pristupa, odnosno IP adresu. Tako se u Srbiji u poslednje vreme prikazuje mobilna verzija ovog jezičkog projekta, drugi jezici ne. Ali zaglavlje s povratnim informacijama vodi na verziju za računare. — Lotom (razgovor) 20:22, 9. jun 2022. (CEST)

Ping - odgovor

Pozdrav !

Imam jedan mali problem koji mi "bode oči" pa sam hteo da postavim kao ideju i da čujem vaše mišljenje a to je da kada nekog označimo (pingujemo) pojavi se ona dvotačka posle korisničkog imena (npr. @Boki:) i to me nervira jer mislim da nema potrebe tu da stoji jer se ta ista dvotačka koristi samo kad je u pitanju nabrajanje ili upravni govor što nije slučaj u tome ako samo želimo nekog da označimo i da mu kažemo nešto u našem iskazu.

Ista stvar se dešava i kad se koristi opcija odgovor.

Ne znam da li i kako to može da se promeni ali možda moje kolege administratori interfejsa mogu da mi pomognu u vezi toga jer sam lično pokušavao da nađem gde to može da se promeni ali bezuspešno.

Da čujem šta vi mislite o tome. Boki ^{Piši ↔️ Čitaj} 07:15, 19. jun 2022. (CEST)

@Boki: Zdravo Boki, potpuno se slažem s tobom. Pogledaj ovaj šablon Šablon:Odgovor/dok. Ne znam šta ostale kolege misle? Pozdrav, Acaalexaca (razgovor) 10:24, 19. jun 2022. (CEST)

Koja je razlika između ping i odgovor? Ja nisam koristio ovu drugu opciju pa da vidim kako radi. -- Vux33 (razgovor) 10:40, 19. jun 2022. (CEST)

Stvar je u tome što nema razlike, @Vux33: @Vux33: opet ostaje ping. Acaalexaca (razgovor) 10:51, 19. jun 2022. (CEST)

@Acaalexaca - Našao sam rešenje samo da vidim šta drugi misle ili da ja to prebacim pa ako se nekom ne sviđa, neka kaže, šta misliš ? Boki ^{Piši ↔️ Čitaj} 17:07, 20. jun 2022. (CEST)

@Boki: Šablon {{одговор}} iliti ping se upotrebljava na početku odgovora, pa se zato tu ispisuju dve tačke. Ako želiš spomenuti nekoga unutar svog komentara, preporuka je da se {{к}} upotrebljava za to, Bokić. Pogledaj izvorni kod :). — Aca (razgovor) 18:05, 20. jun 2022. (CEST)

Aca Meni je opet nelogično da ako neko označi nekoga uopšteno, da stoji ta dvotačka ali ok a za ovo drugo sam znao ali to je drugi šablon pa ga zato i nisam ovde stavljao. Boki ^{Piši ↔️ Čitaj} 18:59, 20. jun 2022. (CEST)

LGBTQIA+ teme

Skraćenica LGBTQIA+

Ja sam verovatno jedina osoba na projektu kojoj ovo bode oči, ali imena članaka i njihovi tekstovi koji se odnose na LGBT teme imaju veoma raznovrsan dijapazon inicijalizama koje koriste. Najčešće se vidi LGBT, ali neretko se pojavljuje i LGBT+. Predlažem da se ova imena standardizuju i da se koristi jedan inicijalizam kroz sve članke. Uspeo sam da smislim sledeće opcije:

1 — LGBT

Prednosti: Ovaj inicijalizam se trenutno koristi u imenima većine članaka i kategorija. Šira javnost najčešće koristi ovaj termin kad diskutuje o ne-cishet osobama.

Mane: Iako se najčešće podrazumeva da i ostale ne-cishet osobe padaju pod krovni termin LGBT, neke zajednice mogu da se osećaju diskriminisano zbog njihovog izostavljanja. Organizacije za prava ne-cishet osoba sve više ovaj inicijalizam odbacuju u zamenu za neki od ostalih koji su navedeni ispod.

2 — LGBT+

Prednosti: Pokriva veći dijapazon identiteta od LGBT, gde „+” označava sve ljude koji ne potpadaju pod neko od 4 slova. Ovaj termin koriste i organizacije Da se zna! i Beograd prajd.

Mane: ?

3 — LGBTK

Prednosti: Pokriva veći dijapazon identiteta od LGBT, gde „K” stoji za kvir i pokriva praktično sve ne-cishet identitete.

Mane: Postoje protivnici termina kvir jer se dugo vremena u zapadnim kulturama koristio kao pejorativ, a neki ga još uvek koriste u tom kontekstu. Neki ljudi možda neće znati šta „K” označava.

4 — LGBTI+

Prednosti: Pokriva veći dijapazon identiteta od LGBT, gde „I” stoji za interseks osobe koje se suočavaju sa drugačijim nizom problema od ostatka zajednice, a „+” označava sve ljude koji ne potpadaju pod neko od 5 slova. Beograd prajd primarno koristi ovaj termin.

Mane: Neki ljudi možda neće znati šta „I” označava.

5 — LGBTI

Prednosti: Pokriva veći dijapazon identiteta od LGBT, gde „I” stoji za interseks osobe koje se suočavaju sa drugačijim nizom problema od ostatka zajednice.

Mane: Neki ljudi možda neće znati šta „I” označava. Iako se podrazumeva da i ostale ne-cishet osobe padaju pod krovni termin LGBTI, neke zajednice mogu da se osećaju diskriminisano zbog njihovog izostavljanja.

Mislim da su svi ostali inicijalizmi koje bi preložio osuđeni na propast (npr 'LGBTKIA, LGBTKI+, LGBTIKA+, LGBTKII?2 itd.) pa ću tu stati. Voleo bih da čujem vaše mišljenje o tome koji od ovih inicijalizama bi trebali koristiti. ImStevan ^razgovor 20:01, 23. jun 2022. (CEST)

Komentari

 Komentar: — Odmah ću izneti svoje mišljenje da je opcija 2 najbolja, na šta ukazuje i činjenica da nisam uspeo da joj nađem manu. ImStevan ^razgovor 20:01, 23. jun 2022. (CEST)

 Komentar: Odlična tema! Najskloniji sam prvom rešenju. Naime, to je naziv koji se najčešće javlja u izvorima. Zabeležen je u Srpskom rečniku novijih anglicizama. Takođe se znatno upotrebljava na Vikipediji na engleskom jeziku. Drugo i četvrto rešenje nisu najsrećniji jer će onaj plusić otežati nalaženje članaka pretragom. Treće rešenje je izuzetno nezgodno zbog preslovljavanja engleskog Q (čita se: kju) u naše K. U Srpskom rečniku novijih anglicizama taj akronim je ostavljen u originalnoj grafiji (LGBTIQ), a kao alternativa ponuđen je oblik „el-dži-bi-ti-aj-kju”. Dakle, u ovim akronimima nije ustaljeno preslovljavanje Q u K. Stoga sam izričito protiv trećeg rešenja. — Aca (razgovor) 21:15, 23. jun 2022. (CEST)

Uvek možemo da ostavimo preusmerenje sa naslova bez + na članak kako bi smo taj problem rešili, mada sam isprobao par pretraga u Guglu bez plusa za kategorije i članke koji u imenu imaju + i svaki put mi je izbacio ono što sam tražio. Sad ne znam da li je to do toga da mi je komp upamtio istoriju posećivanja, ali čini se da to ne bi predstavljao problem ImStevan ^razgovor 23:31, 23. jun 2022. (CEST)

 Komentar: Drugo ili prvo rješenje. Mišljenja sam da je drugo sveobuhvatnije i preciznije. — Sadko (riječi su vjetar) 22:28, 23. jun 2022. (CEST)

 Komentar: Najbolje rešenje je opcija br. 2 jer ona, kao što reče kolega Sadko, obuhvata sve i najpreciznija je. Boki ^{Piši ↔️ Čitaj} 22:34, 23. jun 2022. (CEST)

 Komentar: Podržavam prvo rešenje, pogotovo zato što za pojedine nikada nisam ni čuo. — HoneymoonAve27 (razgovor) 23:48, 25. jun 2022. (CEST)

 Komentar: Slažem se sa Acom i Hanijem, mislim da bi jednostavno LGBT bilo sasvim dovoljno. — Vukan ® 12:18, 3. jul 2022. (CEST)

 Komentar: Ja sam za prvo rješenje. — Ranko Nikolić (razgovor) 14:30, 3. jul 2022. (CEST)

 Komentar: Ja sam za br. 2. Obuhvata LGBTQIA+. Acaalexaca (razgovor) 09:48, 4. jul 2022. (CEST)

 Komentar: Mislim da je vrijeme da se pokrene glasanje sa izborom između prve i druge opcije. — Sadko (riječi su vjetar) 22:03, 6. jul 2022. (CEST)

@Sadko: Slažem se — ImStevan ^razgovor 11:49, 22. jul 2022. (CEST)

Lezbijka i lezbejka

Želim da ponovo pokrenem raspravu koja se vodila pre nemalo 10 godina na stranici za razgovor članka, mislim da je prošlo dovoljno vremena da se ta tema opet otvori. Ne znam za ostale urednike, ali, ja lično u životu nisam čuo ili video da iko govori ili piše „lezbijka” izvan našeg projekta. Mislim da treba da se dozvoli da se vodimo po WP:COMMONNAME po kojem bi se pisalo „lezbejka”, a da u isto vreme bude dozvoljeno da se piše i „lezbijka”. Lezbejka se jednostavno ustalila u srpskom i mislim da ne treba zatvoriti oči na to. ImStevan ^razgovor 12:40, 20. jul 2022. (CEST)

 Komentar: Zalažem se za upotrebu jedino ispravne varijante, koja tako ima šansu da se zapati u svakodnevnom govoru. — Sadko (riječi su vjetar) 13:28, 20. jul 2022. (CEST)

Zar Vikipedija ne treba da prati jezik umesto da isti vodi? — ImStevan ^razgovor 11:31, 21. jul 2022. (CEST)

Postavio si gotovo filozofsko pitanje. U biti mislim da nije sretno rješenje gdje se koriste obe varijante. Svakako bi bilo dobro da grupišeš ovo, kao i ranije pokrenuto pitanje o skraćenici za LGBT+ i eventualno još pitanja pa da ona zajedno budu dio rasprave i možda glasanja. Bojim se da ćeš u pojedinačnim temama na Trgu imati odgovor jednog, dvoje kolega i mene a pitanja se tiču svih. Pozdrav. — Sadko (riječi su vjetar) 15:25, 21. jul 2022. (CEST)

 Komentar: Aposlutno se slažem. Nikada u životu nisam čuo da je neko rekao „lezbijka”. — HoneymoonAve27 (razgovor) 16:47, 23. jul 2022. (CEST)

LGBTQ i kvir

Treća tema o kojoj bih razgovarao je termin kvir. U srpskom rečniku novijih anglicizama, inicijalizam LGBTQ i njene varijante koje sadrže slovo Q su ostavljene u svom izvornom obliku, iako je inicijalizam LGBT u istom naveden i pisan ćirilicom, verovatno zato što u srpskom jeziku nemamo slovo Ku (imamo l, g, b i t). Smatram da, pošto znamo da Q stoji za kvir, u slučajevima gde treba da se navede inicijalizam u svom prvobitnom obliku (npr. citat), LGBTQ treba da se transkribuje kao LGBTK — ImStevan ^razgovor 11:48, 22. jul 2022. (CEST)

Razumijem i poznato mi je ali šta je konkretno ideja? — Sadko (riječi su vjetar) 02:49, 24. jul 2022. (CEST)

@Sadko: Više predlog nego ideja, LGBTQ da se transkribuje kao LGBTK, a ne da se ostavlja u izvornom obliku. Do sad se ili ostavlja izvorno ili piše el-dži-bi-ti-kju (na osnovu rečnika novijih anglicizama). To gde se već pojavljuje na člancima kao LGBTK se ne smatra pravilnim — ImStevan ^razgovor 17:17, 24. jul 2022. (CEST)

U redu, nemam problem sa tim, mada ne znam kako bez konsenzusa može da se zvanično uvede, ukoliko je to namjera. Možda bi mogao da nam staviš napomenu na članku o LGBTK sa informacijama za transkripciju na srpskom jeziku? — Sadko (riječi su vjetar) 17:25, 24. jul 2022. (CEST)

@Sadko: Upravo sam proverio rečnik, u njemu ne postoji uopšte inicijalizam LGBTQ. Navedene opcije su LGBT, LGBTI i LGBTIQ. Prema tome ni LGBT ne bi bilo pravilno, nego LGBT. Smatram ovo apsurdnim i predlažem da se dozvoli korišćenje ovih inicijalizama na ćirilici, pri čemu slova bivaju zamenjena prevodom reči koje označavaju (npr. Q - questioning u I - ispitivanje ili 2S - two spirit u 2D - dva duha) — ImStevan ^razgovor 17:16, 27. jul 2022. (CEST)

Srpska televizija

Valjalo bi promeniti naslov članka Srpska televizija ili ga ujediniti s člankom Spisak televizijskih stanica u Srbiji i, taj ujedinjeni članak, jednostavno nazvati „Televizija u Srbiji”. Da li neko ima bilo kakvo drugo rešenje? — HoneymoonAve27 (razgovor) 17:51, 6. jul 2022. (CEST)

@HoneymoonAve27 Ja se slažem s tobom ali ajde da vidimo šta kaže @MareBG koji je taj članak i napravio da vidimo šta on misli jer vidim da ovaj članak nema nikakvih veza na drugim jezicima. Boki ^{Piši ↔️ Čitaj} 18:11, 6. jul 2022. (CEST)

Smislen predlog, spajanjem bismo dobili sveobuhvatni veći članak. — Sadko (riječi su vjetar) 22:02, 6. jul 2022. (CEST)

Podržavam predlog, može da se ujedini odmah nakon podnaslova „istorija”. Acaalexaca (razgovor) 21:59, 21. jul 2022. (CEST)

Spojiti. Tagujem opet @MareBG: da se izjasni ako želi — ImStevan ^razgovor 11:59, 22. jul 2022. (CEST)

Spojio sam članke pre nekoliko dana, mada tek sad vidim da nisam ostavio preusmeranje. — HoneymoonAve27 (razgovor) 12:46, 22. jul 2022. (CEST)

Slažem se, samo ceo sadržaj treba prebaciti i odraditi preusmerenje. — MareBG (razgovor) 12:58, 22. jul 2022. (CEST)