Пређи на садржај

Декларација о независности Косова

С Википедије, слободне енциклопедије
Рукописни изворник Декларације о независности Косова (2008)

Декларација о независности Косова (алб. Shpallja e Pavarësisë së Kosovës) усвојена је 17. фебруара 2008. на седници Скупштине Косова која је одржана у Приштини.[1] Њеним усвајањем, проглашена је Република Косово као самостална држава. Тиме је извршен чин једностраног проглашења независности, што је било у суротности са Уставом Србије и Резолуцијом Савета безбедности УН 1244, као и Уставним оквиром којим је био регулисан делокруг надлежности Привремених институција самоуправе (ПИС). Иако Србија није признала стварање посебне државе на територији своје јужне аутономне покрајине (Косово и Метохија),[2] након доношења Декларације разне државе су приступиле признању независности Републике Косово, чиме је питање Косова и Метохије ушло у нову фазу решавања на међунродном нивоу.

Предлог текста Декларације био је састављен од стране албанских политичких првака (Фатмир Сејдију, Јакуп Краснићи, Хашим Тачи и други министри и посланици), а изворник је израђен у облику рукописног документа, са потписима предлагача. Поступак за доношење Декларације заједнички су покренули председник Косова Фатмир Сејдију и председник Владе Косова Хашим Тачи, који су од Председништва Скупштине Косова затражили одржавање седнице на којој би Декларација била представљена и усвојена. Пошто је захтев био прихваћен, заказана је свечана ванредна седница, која је одржана 17. фебруара 2008. у здању Скупштине Косова у Приштини. Од укупно 120 посланика у Скупштини Косова, за усвајање Декларације гласало је свих 109 присутних посланика.[3]

На седници одржаној 18. фебруара 2008. Савет Европске уније је закључила да је проглшење незавиности извршила Скупштина Косова.[4] На седници Савета безбедности Уједињених нација која је одржана истога дана, генерални секретар УН Бан Кимун је известио Савет да је проглашење извршила Скупштина у систему Привремених институцја самоуправе, а на истој седници председник Републике Србије Борис Тадић је затражио да УНМИК због поменутог чина распусти Скупштину Косова.[5]

Декларација из 2008. била је друга по реду декларација о независности коју су донели албански политички представници на Косову и Метохији, а прва је донета 22. септембра 1991. када је извршен неуспели покушај проглашења независности прве Републике Косово.[6]

Предисторија

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Историја Косова и Метохије
Председник Косова Фатмир Сејдиу) и председник Владе Косова Хашим Тачи представљају изворник Декларације потпредседнику САД Џоу Бајдену приликом посете 2009.

Доношењем Резолуције Савета безбедности УН 1244, која је усвојена 10. јуна 1999. године, на подручју Косова и Метохије успостављена је Мисија привремене управе УН на Косову (УНМИК), а такође и међународна мировна мисија КФОР, под вођством НАТО. Иако су УНМИК и КФОР били дужни да поштују суверенитет тадашње Савезне Републике Југославије (СРЈ), у пракси је предузет низ корака ка постепеној разградњи дотадашњег правног поретка. Решењем бр. 1 од 25. јула 1999. године, шеф УНМИК-а је потврдио важење свих закона која су били на снази до 24. марта 1999. године, али уз низ услова, чиме се УНМИК поставио изнад постојећег уставно-правног поретка СРЈ и Србије.[7] То је дошло до посебног изражаја у каснијем Решењу бр. 24 од 12. децембра 1999. године, којим је УНМИК као важеће признао само старије законе, који су били на снази до 22. марта 1989. године, такође уз низ услова, чиме је извршено додатно нарушавање уставно-правног поретка СРЈ и Србије.[8]

Решењем бр. 1 од 14. јануара 2000. године, УНМИК је успоставио Заједничку привремену административну структуру (ЗПАС), чији су главни органи били: Прелазни савет (саветодавно тело представничког типа) и Привремени управни савет (саветодавно политичко тело).[9] Додатни корак ка стварању посебних органа власти учињен је доношењем Решења бр. 9 од 15. маја 2001. године, којим је УНМИК прогласио доношење Уставног оквира за привремену самоуправу, чиме је постављена основа за установљење Привремених институција самоуправе (ПИС).[10] Власти СРЈ и Србије су 5. новембра 2001. са представницима УНМИК усагласиле Заједнички документ (споразум Човић—Хекеруп), прихвативши доношење Уставног оквира и оснивање Привремених институција самоуправе, након чега је званични Београд позвао косовско-метохијске Србе да изађу на предстојеће изборе, који су одржани 17. новембра 2001.

Током мартовског погрома (2004, дошло је до ескалације насиља над Србима и уништавања српске имовине и културне баштине. Немире су подстакли обмањујући извештаји у медијима косметских Албанаца који су лажно тврдили да су се три албанска дечака удавила након што их је група Срба напала на реци Ибар. Мировне снаге УНМИК-а и трупе КФОР-а нису успеле да обуздају нападе Албанаца на Србе.[11] Ово је била једна од највећих серија етничког чишћења српског и другог неалбанског становништва са Косова и Метохије, те је у Србији добио назив „мартовски погром”.[12]

Други по реду избори за органе ПИС одржани су 2004. године, након чега су уследили и трећи избори, који су одржани 2007. У међувремену су интензивирани међународни преговори о будућем статусу Косова и Метохије, уз формалну афирмацију начела „стандарди пре статуса”. Тим поводом је био формулисан и Свеобухватни предлог за решење статуса Косова, који је постао познат као Ахтисаријев план. План је предвиђао неку врсту независности Косова, без експлицитне употребе речи „независност”.[13] Према плану, Космет би добио самоуправу под надзором Европске уније и био би у обавези да изричито штити права мањина путем Устава и представничке владе.[14] Добио би сопствене националне симболе као што су застава и грб, те би био у обавези да изврши демаркацију границе са тадашњом БЈР Македонијом.[14] Албански преговарачи су подржали Ахтисаријев план у суштини у целини, а добио је подршку Европске уније и САД.[15] Пошто план није уважавао суверенитет Србије, званични Београд га 2007. године није прихватио, али органи ПИС јесу. У наставку преговора, напредак није постигнут ни под окриљем Уједињених нација.

Доношење Декларације

[уреди | уреди извор]

Када је почетком 2008. постало извесно да разни међународни чиниоци у сарадњи са органима ПИС врше припреме за једнострано проглашење независности, Влада Републике Србије је 14. фебруара донела одлуку којом се поништавају сви сецесионистички „акти и радње” органа ПИС.[16]

Непосредно по окончању редовне седнице Скупштине Косова, која је одржана 15. фебруара 2008. године,[17] Влада Косова је уз подршку председника Косова упутила предлог за одржавање свечане ванредне седнице Скупштине Косова, на којој би била усвојена Декларација о независности Косова, чији су текст саставили албански политички прваци (посланици, министри и други челници органа ПИС), који су изворник Декларације саствили у облику рукописног документа, са потписима предлагача. Пошто је предлог за одржавање ванредне скупштинске седнице био прихваћен од стране Председништва Скупштине, донета је одлука о заказивању седнице,[18] која је одржана 17. фебруара 2008. у здању Скупштине Косова у Приштини. Седницом је председавао Јакуп Краснићи као председник Скупштине Косова. Предлог за доношење Декларације образложио је Хашим Тачи као председник Владе Косова, а потом је говор одржао и Фатмир Сејдију као председник Косова. За усвајање Декларације гласало је свих 109 присутних посланика у Скупштини Косова (од укупно 120 посланика).[19]

Народна скупштина Републике Србије је већ 18. фебруара 2008. донела одлуку којом се потврђује поништавање свих сецесионистичких аката и радњи Привремених институција самоуправе.[20] У исто време, широм Србије дошло је до низа протести против проглашења независности Косова.

Декларација је изазвала помешане реакције на међународном и унутрашњем плану. После 13 година међународног надзора, косовске власти су 10. септембра 2012. формално добиле потпуну ненадзирану контролу (без севера Косова и Метохије) када су западне силе прекинуле свој надзор. Међународна група (сачињена од држава које су признале независност Косова) је, на свом завршном састанку са властима у Приштини, изјавила да је Антисхаријев план у великој мери спроведен.[21] Међутим, УНМИК и Резолуција 1244 остају на снази све док се не пронађе решење које би прихватиле обе стране.

Правни статус

[уреди | уреди извор]

Непосредно нако доношења, правни статус Декларације показао се као споран. Пошто је Србија у Савету безбедности затражила да УНМИК распусти Скупштину Косова због доношења Декларације, власти у Приштини су одлучиле да текст Декларације не објаве у Службеном гласнику Привремених институција самоуправе. У лето 2008. године, Србија је предложила Генералној скупштини УН да од Међународног суда правде (МСП) затражи саветодавно мишљење,[22] што је 8. октобра било пихваћено од стране Генералне скупштине,[23] чиме је пред МСП покренут поступак који је трајао до 2010. У свом саветодавном мишљењу, МСП је закључио да Декларација није прекршила опште међународно право, уз образложење да Декларацију није донела Скупштина Косова у саставу Привремене институције самоуправе, већ неформална група грађана.[24] МСП је тада вештом игром речи отворено избегао да одговори на постављено питање, тако што је свој одговор ограничио само на правну оцену документа под називом Декларација о независности, уместо да пружи правну оцену да ли је чин једностраног проглашења независности Косова био у складу с међународним правом.[25] Међутим, Декларација крши осми члан Устава Србије, те је тиме незаконит по уставном праву Србије.[26]

Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је 13. октобра 2010. заједничку Резолуцију Србије и Европске уније (ЕУ) којом се позива на дијалог Београда и Приштине уз посредовање ЕУ како би се „подстакла сарадња, постигао напредак на путу ка Европској унији и побољшали животи свих народа.”[27] Дејан Павићевић је званични представник Владе Републике Србије у Приштини,[28] а Јетиш Јашари Владе Републике Косово у Београду.[29]

Реакције на проглашење о независности

[уреди | уреди извор]
За више информација погледајте: Међународноправни статус Републике Косово
Мапа држава које су признале независност Републике Косово
  Република Косово
  Државе које формално признају Републику Косово
  Државе које не признају Републику Косово
  Државе које су признале Републику Косово, а потом повукле признање

Види још

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Republika e Kosovës - Kuvendi: Procesverbalet dhe transkriptet 2007-2019: Seancë e jashtëzakonshme solemne (17.02.2008) / Република Косово - Скупштина: Записници и стенограми 2007-2019: Свечана ванредна седница (17.02.2008)
  2. ^ Одлука Народне скупштине Републике Србије о потврђивању Одлуке Владе Републике Србије о поништавању противправних аката привремених органа самоуправе на Косову и Метохији о проглашењу једностране независности (Службени гласник Републике Србије, бр. 19/2008)
  3. ^ Republika e Kosovës - Kuvendi: Procesverbalet dhe transkriptet 2007-2019: Shkurt 2008 (Република Косово - Скупштина: Записници и стенограми 2007-2019: Фебруар 2008)
  4. ^ Council of the European Union (2008): Council Conclusions on Kosovo
  5. ^ United Nations Security Council (2008): S/PV.5839
  6. ^ Vidmar, Jure (2009). „International Legal Responses to Kosovo's Declaration of Independence” (PDF). Vanderbilt Journal of Transitional Law. 42: 789. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 03. 2018. г. Приступљено 25. 08. 2025. 
  7. ^ „UNMIK Regulation No. 1999/1 of 25 July 1999 on the Authority of the Interim Administration in Kosovo”. Архивирано из оригинала 02. 09. 2020. г. Приступљено 25. 08. 2025. 
  8. ^ „UNMIK Regulation No. 1999/24 of 12 December 1999 on the Law Applicable in Kosovo”. 
  9. ^ „UNMIK Regulation No. 2000/1 of 14 January 2000 on the Kosovo Joint Interim Administrative Structure”. 
  10. ^ „UNMIK Regulation 11/2003 On a Constitutional Framework for Provisional Self-Government in Kosovo (15 May 2001)”. Архивирано из оригинала 19. 01. 2012. г. Приступљено 10. 02. 2018. 
  11. ^ „Fourteen dead as ethnic violence sweeps Kosovo”. theguardian.com. 18. 3. 2004. Приступљено 17. 3. 2018. 
  12. ^ The Government of the Republic of Serbia. „The March Pogrom (2004)”. Приступљено 9. 12. 2019. 
  13. ^ „Summary of the Comprehensive Proposal for the Kosovo Status Settlement”. 2001-2009.state.gov. 22. 2. 2008. Приступљено 2018-09-20. 
  14. ^ а б „Letter dated 26 March 2007 from the Secretary-General addressed to the President of the Security Council, Addendum, Comprehensive Proposal for the Kosovo Status Settlement, Annex IX, International Civilian Representative” (PDF). 26. 3. 2007. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 10. 2009. г. 
  15. ^ McCormack, Sean (2. 2. 2007). „Presentation of Kosovo Status Proposal to the Parties”. 2001-2009.state.gov. Приступљено 2018-09-20. 
  16. ^ Одлука о поништавању противправних аката привремених органа самоуправе на Косову и Метохији о проглашењу једностране независности (Службени гласник Републике Србије, бр. 18/2008)
  17. ^ Republika e Kosovës - Kuvendi: Procesverbalet dhe transkriptet 2007-2019: Seanca Plenare (15.02.2008)
  18. ^ Republika e Kosovës - Kuvendi: Procesverbalet dhe transkriptet 2007-2019: Mbledhja e Kryesisë (17.02.2008)
  19. ^ „Accordance with International Law of the Unilateral Declaration of Independence in Respect of Kosovo” (PDF). International Court of Justice. стр. 29. Архивирано из оригинала (PDF) 2010-08-21. г. Приступљено 2012-08-19. 
  20. ^ Одлука Народне скупштине Републике Србије о потврђивању Одлуке Владе Републике Србије о поништавању противправних аката привремених органа самоуправе на Косову и Метохији о проглашењу једностране независности (Службени гласник Републике Србије, бр. 19/2008)
  21. ^ „Era of Supervised Independence Ends in Kosovo”. www.balkaninsight.com. 11. 9. 2012. 
  22. ^ UN (22 August 2008) A/63/195: Request for the inclusion of a supplementary item in the agenda of the sixty-third session
  23. ^ UN (8 October 2008) A/RES/63/3: Resolution adopted by the General Assembly on 8 October 2008: Request for an advisory opinion of the International Court of Justice on whether the unilateral declaration of independence of Kosovo is in accordance with international law
  24. ^ „Press Release: Accordance with international law of the unilateral declaration of independence in respect of Kosovo: Advisory Opinion” (PDF). International Court of Justice. 2010-07-22. Архивирано из оригинала (PDF) 7. 8. 2010. г. Приступљено 2010-08-04. 
  25. ^ „Шта (ни)је рекао Међународни суд правде о Косову”. Политика. 2020-08-24. Приступљено 2022-09-23. 
  26. ^ „Constitution of The Republic of Serbia” (PDF). www.ilo.org. International Labour Organization. 
  27. ^ „UNGA Resolution 64/298” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 19. 2. 2018. г. Приступљено 31. 10. 2015. 
  28. ^ „EU brokers historic Kosovo deal, door opens to Serbia accession”. Reuters. 19. 4. 2013. Приступљено 19. 5. 2014. 
  29. ^ „Kosovo Replaces Liaison Officer to Serbia”. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Декларација_о_независности_Косова&oldid=30380083”