Корисник:Геоналог1/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Долина Пчиње је предео изузетних одлика који се налази на југу Србије на граници са БЈР Македонијом, на територији општине Бујановац у Пчињском округу, на подручју катастарских општина Старац, Јабланица и Воганце[1]

Долина Пчиње
Вражји камен и ток реке Пчиње
Камене купе
Река Пчиња

Географски положај и рељеф[уреди | уреди извор]

Заштићени простор је омедјен падинама Старца (Старачка кула 840 м н. в.), на северозападној страни и падинама Козјака (Китка 1.211 м н. в.) на југоисточној страни (државном границом) чијим долинским, средичним делом протиче река Пчиња (правац североисток-југозапад), благо меандрирајући. Површина под називом „Долина Пчиње” захвата 2.606 хектара, односно површину заштићеног природног добра.[2] Високе планине су Бесна Кобила, Козјак и Старац. Непуна 2 км низводно од Трговишта, на десној обали реке издижу се моћне купасте стене које становници називају Вражји камен. Камене купе су високе педесетак метара.[3]

Хидрографске одлике[уреди | уреди извор]

Пчиња је гранична река чији се извори налазе у Србији, а ушће у Вардар (Македонија). Горњи ток реке се налази на територији Србије, док средњи и доњи ток су на територији Македоније.[4] Пчиња је један од најзначајнијих водотока Егејског слива коме припада свега 2.2% територије Србије. Од укупне дужине ове реке која износи 135 км, кроз Србију пролази у дужини од 52 км (38.5%). Пчиња настаје од неколико изворишних кракова који се спуштају с југозападних падина планине Дукат у крајњем југоисточном делу Србије. Најзначајнији међу њима извире испод врха Бела вода, на 1.664 м надморске висине. У изворишном делу носи назив Црна река, између насеља Радовница и Трговиште име јој је Трипушница, а низводно од Трговишта, по примању Козједолске реке, почиње Пчиња. У оквиру граница заштићеног природног добра налази се ток Пчиње у дужини од око 12.8 км (1.3 км југозападно од Мале реке до границе Републике Србије са БЈР Македонијом) и са шумама Козјака представља доминантни природни ресурс.[5]

Клима[уреди | уреди извор]

Клима овог региона је умереноконтинентална са знатним утицајем медитеранске климе која продире долином Пчиње.[6] Високе планине Бесна Кобила, Козјак и Старац излажу овај предео неповољном утицају планинско-континенталне климе.[7] Температуре ваздуха су за неколико степени више од оних у севернијим деловима Србије, а и падавине су мање, па је плуовиметријски коефицијент најмањи као и индекс суше за јул и август.[8]

Флора[уреди | уреди извор]

Флора долине реке Пчиње, представља мешавину флорних елемената континенталне Србије и медитеранске Македоније. Овде се срећу многе врсте којима је ово најјужнија или најсевернија граница распрострањења на Балканском полуострву, као што су:

Вегетација долине Пчиње представљена је климазоналном заједницом Qуерцетом фарнетто - церрис царпинетосум ориенталис пубесцентосум Јов. - шума сладуна и цера са грабићем и медунцем. На северним падинама Козјака у клисури Пчиње развијају се бројне полидоминантне реликтне заједнице и то:

Осим њих ту су и осиромашене реликтне шумске заједнице:

Фауна[уреди | уреди извор]

У реци Пчињи налази се изузетно ретка врста пастрмке (Салмо трутта). Из класе водоземаца констатовано је укупно 10 врста из 5 фамилија, док је из класе гмизаваца констатовано укупно 17 врста из 7 фамилија. Од уочених врста наводимо следеће интересантне примере:

Укупно је забележено 67 врста птица. Евидентирани број врста је мањи од стварног броја врста птица, што је резултат временске и сезонске ограничености (пострепродуктивни аспект, почетак миграције и сл.). Као посебно интересантне треба издвојити следеће врсте:

На овом подручју су забележене и следеће врсте које заслужују посебну пажњу:

Регистровано је више врста детлића: (Пицус виридис, Дендроцопос медиус) и друге птице. Неколико група сисара насељава ово подручје. У Јужној Србији која укључује подручје предела изузетних одлика до сада је забележена скоро половина свих врста сисара Србије (51 врста). На нижим надморским висинама среће се белогруди јеж (Еринацеус цонцолор), а на вишим надморским висинама од бубоједа сусрећемо шумску ровчицу (Сореx аранеус), малу ровчицу (Сореx минутус) и др. Од ове групе сисара на Козјаку посебно је значајна планинска ровчица (Сореx алпинус). Готово неистражена група кичмењака су слепи мишеви. Претпоставља се да на подручју слива реке Пчиње који се налази у оквиру застићеног подручја, живи 10 врста ове групе. Од више врста глодара који живе у овом подручју, издвајају се глодари:

Најинтересантнија и најатрактивнија група кичмењака су звери. Уједно звери, поготово крупне врсте су јако угрожене од стране човека. ПИО „Долина Пчиње” је станиште за многе врсте звери:

Поред водених површина овде се може наћи и видра (Лутра лутра). Врста звери коју је важно споменути, а за коју се сада само претпоставља да насељава ПИО „Долина Пчиње” је рис (Лyнx лyнx). Од других представника животињског царства овог подручја треба споменути срну (Цапреолус цапреолус) и дивљу свињу (Сус сцрофа).[10]

Туризам[уреди | уреди извор]

  • Пешачење: Редовно се организују пешачке туре до испоснице Св. Прохора Пчињског (2,8 км) уз пратњу чувара природе, а по потреби се може обезбедити и преводилац. Туру није потребно унапред резервисати. Пролази се кроз старе храстове шуме, терен је брдовит, па је потребна физичка припремљеност да би се препешачио. У једној тури могуће је водити највише двадесетак особа. За оне који не могу да пешаче, организован је превоз џипом три пута у току дана. Рута се може прећи у оба смера за око два до три сата. Пут је неасфалтиран и претежно се пролази кроз шуму.
  • Планинарење: Постоје две планинарске стазе - „Четири храста” ( 2,2 км) и „Испосница” ( 2,8 км).
  • Бициклизам: Бициклистичка стаза се протеже од манастира до Горњег Старца. Дугачка је 4,5 км. Могуће је изнајмљивање бицикала.
  • Посматрање птица: Постоје три осматрачнице у општини Горњи Старац. Приступ се не наплаћује.
  • Излети: На излетиштима „Горња река”, инфраструктура је скромна.
  • Пливање: Постоје прелепе плаже поред реке Пчиње, а могуће је изнајмити и педалину.
  • Камповање: У току лета се редовно одржава еко-камп за децу средњошколског узраста.
  • Рекреативни риболов: Дозволе за риболов се могу купити у канцеларији чуварско-надзорне службе у оквиру манастира.
  • Авантуре: Спортско пењање уз стене.
  • Манифестације: Организују се манифестације народних обичаја и спремања домаће хране. Најчувенија је дводневни Ивањдански, односно Седмојулски вашар.[11]

Центар за посетиоце[уреди | уреди извор]

Налази се у оквиру конака манастира Св. Прохор Пчињски. У манастирској сувенирници и у Природњачкој изложбеној поставци продају се више од 15 врста разгледница, брошуре, флајери и публикације на српском и енглеском језику, као и разни други сувенири. Могуће је купити и локалне производе као што су пчињски мед, ражено брашно, брашно од хељде, манастирско вино, ракија и други производи. Природњачка изложбена поставка је погодна за дечји и школски туризам. Улазак у заштићено подручје се не наплаћује.[12]

Историјат заштите ПИО „Долина Пчиње”[уреди | уреди извор]

Подручје планине Козјак са делом долине реке Пчиње, на основу Закона о заштити животне средине и предлога Завода за заштиту природе Србије, Влада Републике Србије је 1996. године прогласила за природно добро од великог значаја, површине 2.485 хектара. Влада Републике Србије је 2003. године донела Уредбу о изменама и допунама која садржи измене граница природног добра површине 2.606 хектара којим је заштићена околина манастира инкорпорирана у предео изузетних одлика и утврдила новог стараоца, Српска православна црква - Православна епархија врањска у Врању. Православна епархија врањска донела је Средњорочни програм заштите и развоја ПИО „Долина Пчиње” за период од 2004. до 2008. године, који је реализован у претходном периоду и у оквиру кога су започете одредјене активности у оквиру заштите, уредјења и презентације заштићеног природног добра.[13]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Предео изузетних одлика ДОЛИНА ПЧИЊЕ http://dolinapcinje.org/cir/Siteview.asp?ID=5. Приступљено 26. 12. 2016.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  2. ^ Предео изузетних одлика ДОЛИНА ПЧИЊЕ http://dolinapcinje.org/cir/Siteview.asp?ID=5. Приступљено 26. 12. 2016.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  3. ^ Боснић, D. (2009). Природна блага Србије. Београд: Младинска књига. стр. 28. ИСБН 978-86-7928-209-5. 
  4. ^ Аврамовић, D., Златковић, Б., Рандјеловић, Н. „Заштићена природна добра југоисточне Србије” (ПДФ). стр. 3. Приступљено 26. 12. 2016. 
  5. ^ Предео изузетних одлика ДОЛИНА ПЧИЊЕ http://dolinapcinje.org/cir/Siteview.asp?ID=6. Приступљено 26. 12. 2016.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  6. ^ Аврамовић, D., Златковић, Б., Рандјеловић, Н. „Заштићена природна добра југоисточне Србије” (ПДФ). стр. 3. Приступљено 26. 12. 2016. 
  7. ^ Боснић, D. (2009). Природна блага Србије. Београд: Младинска књига. стр. 28. ИСБН 978-86-7928-209-5. 
  8. ^ Аврамовић, D., Златковић, Б., Рандјеловић, Н. „Заштићена природна добра југоисточне Србије” (ПДФ). стр. 3. Приступљено 26. 12. 2016. 
  9. ^ Аврамовић, D., Златковић, Б., Рандјеловић, Н. „Заштићена природна добра југоисточне Србије” (ПДФ). стр. 3-4. Приступљено 26. 12. 2016. 
  10. ^ Предео изузетних одлика ДОЛИНА ПЧИЊЕ http://dolinapcinje.org/cir/Siteview.asp?ID=9. Приступљено 12. 1. 2017.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  11. ^ „Атлас туристичких потенцијала заштићених подручја Србије” (ПДФ). стр. 49. Приступљено 26. 12. 2016. 
  12. ^ „Атлас туристичких потенцијала заштићених подручја Србије” (ПДФ). стр. 49. Приступљено 26. 12. 2016. 
  13. ^ Предео изузетних одлика ДОЛИНА ПЧИЊЕ http://dolinapcinje.org/cir/Siteview.asp?ID=5. Приступљено 26. 12. 2016.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)

Литература[уреди | уреди извор]

Боснић, D. (2009). Природна блага Србије. Београд: Младинска књига. стр. 28. ИСБН 978-86-7928-209-5. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Geonalog1/песак&oldid=12483820”