Буљина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Велика ушара
Bubo bubo
Uhu-muc.jpg
Bubo bubo
Научна класификација
Царство: Животиње
Тип: Хордати (Chordata)
Класа: Птице (Aves)
Ред: Сове (Strigiformes)
Породица: Типичне сове (Strigidae)
Род: Bubo
Врста: Bubo bubo
Биномна номенклатура
Bubo bubo
Linnaeus, 1758
Bubo bubo distribution map.png
Распрострањење велике ушаре у свету.

Буљина или велика ушара (лат. Bubo bubo) врста је птице која припада реду сова (лат. Strigiformes), породици правих сова (лат. Strigidae). Буљина је највећа европска сова, крупног, збијеног тела, снажних канџи, наранџастих очију и изражених ушију. Позната је по гласу се дубоким „хуу-у“. Ова станарица је ретка врста, настањује старе шуме и стеновите брдско-планинске клисуре.[2] Велика ушара је на листи строго заштићених врста птица у Србији.[3]

Опис врсте[уреди]

Велика ушара или Буљина је највећа врста међу совама, а уједно и највећа у Европи и западном Палеарктику. Дужина тела је од 59 до 73 cm, распона крила 160-190 cm и маса 2-4 килограма. Она је нешто мања од орла крсташа, али је већа од снежне сове. Име је добила по великим перјаним ушкама на врху главе које немају никакве везе с ушним отворима који су ниже на глави. Код већине сова по спољашњости се не могу разликовати мужјак и женка, јер су и по боји и величини потпуно исти. Међутим, мужјак и женка буљине разликују се управо по перјаним ушкама које су код женке више спуштене надоле.[4] Рухо јој је топле смеђе боје, прса су испругана широком пругама, „лице“ је тамно и на њему су особито истакнуте наранчасте очи.

Начин живота[уреди]

Активна је углавном ноћу, од сумрака до зоре. Лет је бешуман, са меким замасима када прелеће дуга растојања. Сове буљине имају разне технике лова. Може да ухвати плен на земљи, али и у пуном лету. Исто тако могу да лове у шуми, али више преферирају отворене просторе. Могу да живе више од 60 година у заробљеништву, а у дивљини, највише око 20 година. Немају праве природне непријатеље, па су далеководи, саобраћај, као и лов главни узроци смрти.[5] Територијално оглашавање мужјака ушаре је дубоко и звучно „хуу“ које понавља у интервалима од око 8 секунди. Женке се често оглашавају лавежом, који личи на оглашавање лисице. Хукање мужјака током мирних ноћи се далеко чује, чак 2 до 3 километра. Најчешће се оглашава у сумрак или у зору.

Исхрана[уреди]

Храни се ситним сисарима, јежевима и птицама, међутим, ако јој се пружи прилика, може да улови и зеца, па чак и звери као што су куне, лисице и мачке.

Размножавање[уреди]

Обитава на отвореним пределима, планинама и у шумама. Обично се гнезди на тлу или на стенма, шпиљама и полупећинама. Јаја полаже на голу подлогу. Полог се обично састоји од 2-4 јаја. Млади се изваљују из јаја након 34-36 дана. Гнездо напуштају у доби од 40 дана, а за лет су способни с 50-60 дана старости. Осамостаљују се у доби од око 20-24 недеље старости.[6]

Распрострањеност[уреди]

Ова птица данас се гнезди у брдовитим пределима на стенама и литицама, далеко од људи, иако их је код нас некада било и у рушевинама око Калемегдана. У Србији је веома ретка и угрожена, због прогањања, уништавања станишта и веровања да може да понесе јагње или овцу. Смештај гнезда је такође у стенама и рупама у земљи. На вршачким планинама је ретка и присутна као редак зимски гост.[7]

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Bubo bubo База података укључује и доказе о ризику угрожености (на језику: енглеском)
  2. ^ Драган Симић, Слободан Пузовић:Птице Србије и подручја од међународног значаја, Београд:Лига за орнитолошку акцију Србије. 2008. ISBN 978-86-911303-0-5.
  3. ^ Прилог I: Строго заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива
  4. ^ Далиборка Станковић (2009). „Све Сове Србије”. Политикин забавник. Приступљено 10. август 2010. 
  5. ^ Deane P. Lewis. „Eurasian Eagle Owl - Bubo bubo (на језику: енглески). OwlPages.com. Приступљено 13. август 2010. 
  6. ^ Весна Тутиш. „Сове” (на језику: хрватском). „Хрватско орнитолошко друштво“. Приступљено 12. август 2010. 
  7. ^ Миливој Вучановић. „Сове вршачких планина”. Радио Београд. Приступљено 10. август 2010. 

Спољашње везе[уреди]