Манастир Свете Богородице у Височкој Ржани
| Манастир Свете Богородице у Височкој Ржани | |
|---|---|
| Опште информације | |
| Место | Височка Ржана |
| Општина | Пирот |
| Држава |  Србија |
| Координате | 43° 10′ 36″ N 22° 49′ 10″ E / 43.17667° С; 22.81944° И |
.svg)  Манастир Свете Богородице у Височкој Ржани Манастир Свете Богородице у Височкој Ржани на карти Србије | |
| Врста споменика | манастир |
| Време настанка | 1853. |
| Тип културног добра | Споменик културе |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе Ниш |
Манастир Свете Богородице у Височкој Ржани у народу познатији као Ржански манастир или Ваведење један је од манастира у саставу Нишке епархије Српске православне цркве. Време настанка манастирске цркве је непознато, али се претпоставља да је озидана на темељима старе цркве која је спаљена у време Карађорђевића.[1]
Манастирска слава је Мала Госпојина, која се у народу слави 21. септембра.
Ниво заштите[уреди | уреди извор]
Манастир је 1984. године, проглашен за културно добро, и као споменик културе од посебног значаја стављен је под заштиту државе Србије.[2]
Положај[уреди | уреди извор]
Манастирски комплекс смештен је 30 km. источно од Пирота и међународног пута Е-80, М1.12:Ниш - Пирот - Градина (Општина Димитровград) - (Бугарска), у живописном пределу и готово нетакнутом планинском амбијенту у близини тзв. „Ахметовог камена“ у подножју планине Рудине, на десној обали Височице, иза Височке Ржане ка Брлогу, на надморској висини од 1.094 m.
- Географски положај
- Северна географска ширина: 43° 1′ 59"
- Источна географска дужина: 22° 44′ 38"
- Надморска висина: 1094 m
Историјат[уреди | уреди извор]
Време настанка манастирске цркве је непознато, али судећи према запису Мите Ракића, који је манастир посетио 1878. године први или старији објекат су запалиле Крџалије, на путу за Софију у време Карађорђевића, што упућује на закључак да је Ржански манастир 1853. године, обновљен на рушевинама старог црквишта на једном од платоа јужних обронака Старе планине, окруженог високим боровим и буковим шумама. Да би саградили цркву, мештани су Турцима морали дати 700 гроша.[2]
По једном извештају из 1889. године манастир је био сиромашан. Поседовао 17 хектара оранице и шест хектара шуме.[3]
Манастирски комплекс[уреди | уреди извор]
Црква Свете Богородице[уреди | уреди извор]
Манстирска црква је једноставна грађевина саграђена од притесаног камена пешчара. На крову који је препокривен црепом на две воде налази се правилно осмоугао кубе.
На источној страни цркве, крај апсиде, урезана је 1853. година, што је вероватно година њене обнове.[2]
- Фрескодекорација цркве
Манастирска црква није живописана. Иконостас који је из 19. века, украшен је биљним орнаментима. У горњем делу иконостаса размештено је петнаестак икона, рађених између 1855—1862. године.[2]
Манастирска порта[уреди | уреди извор]
Стотинак метара од цркве и у близини некада паљеног старог конака, налази се приземни нови конак.
Манастирска порта окружен је комплексом четинарских шума и скоро је потпуно изолован од саобраћајнице и оближњег излетишта, у готово нетакнутом планинском амбијенту.
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Д. Ристић, Православни манастири Епархије нишке, Ниш 1941.
